Podneo sam amandman na Predlog budžeta za 2012. godinu i to na član 7, razdeo 22, koji se odnosi na Ministarstvo rada i socijalne politike, Glava 22 – 7, gde se precizira ustanova za registar obaveznog socijalnog osiguranja, a vezano je za klasifikaciju 472, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, iznos od 494 miliona i 48 hiljada zamenjuje se iznosom 674 miliona, odnosno uvećava se za nekih 180 miliona. Ovih 180 miliona se nadomeštava ukidanjem Agencije za borbu protiv korupcije, jer smatramo da postoji Savet i da nije potrebno duplirati. SRS je protiv korupcije, ali ne po svaku cenu, da nas ovo košta koliko je predviđeno, već na svim nivoima svi moramo da se borimo protiv korupcije.
Naknada na klasifikaciji 472, to su naknade za socijalnu zaštitu, planirana su sredstva za isplatu potraživanja radnika od poslodavaca u stečaju. Znamo da je privreda u katastrofalnom položaju, da se svaki dan pokreću stečajevi i da mnogi zaposleni kod firmi koje su u stečaju ostaju bez primanja i o tim ljudima treba voditi računa.
SRS smatra da je Srbija okupirana raznoraznim agencijama kojih trenutno u Srbiji ima negde oko 130. Primera radi, Nemačka ima šest, Slovačka osam, Češka 11, itd. Sve te agencije koštaju i finansiraju se iz budžeta. Zato ih treba ukidati, a ne povećavati, kao što to vi radite zadnjih godina.
Takođe, u ovom budžetu je predviđeno povećavanje izdavanja za agencije. Tako je za Agenciju za borbu protiv korupcije prošle godine bilo predviđeno 147, ove godine 181 milion. Međutim, tu još treba dodati i stavku da je planirano četiri i po miliona evra, odnosno 473 miliona dinara za nabavku objekta…

Na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji podneo sam amandman, i to na član 53. sa zahtevom da se briše. Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno brisati taj član, jer je neprihvatljivo da poslove uplate i kontrole poreza i doprinosa vrše banke.

Sve je krenulo naopako DOS-ovim ukidanjem službe SDK, koja je bila uređen i organizovani sistem sa stručnim kadrovima koji su znali svoj posao. Međutim, platni promet je prebačen na banke koje su sada, kako već znamo, 100% strane. Sada se predlaže i kontrola poreza i doprinosa, sa obrazloženjem bolje efikasnosti, ali i povećanje provizije bankama. Međutim, i dalje će kontrola i odgovornost biti na Poreskoj upravi, kako je pre dva dana izjavio premijer.

Direktor Poreske uprave izjavljuje da Poreska uprava neće plaćati nikakvu nadoknadu bankama, ali će im pomoći tako što će uraditi softver koji će oni koristiti u tom poslu, a proviziju će plaćati poslodavci. Tačno je da je negde oko 317 milijardi nenaplaćenih poreza i obaveza, kao i da je podneto devet hiljada prekršajnih prijava koje stoje negde u fiokama.

Poreska uprava nije za sve kriva i u nju treba više ulagati i dati joj veći značaj. Međutim, ne postoji politička volja da se posao uradi kako valja. To što Poreska uprava ne uspeva da naplati poreze i doprinose od mnogih poslodavaca je nelikvidnost i loše poslovanje istih. Znamo kakvo nam je stanje u privredi, sve više privrednih subjekata se gasi, sve više radnika ostaje bez posla. Najčešći model izbegavanja uplata tih fiskalnih obaveza je isplata na ruke i rad na crno. Banke ne mogu to da kontrolišu, a Poreska uprava ima resurse i znanja da kontroliše uplate, a i poslodavci su dužni da podnesu poreske…

Da nastavim, da iskoristim prisustvo predsednika Vlade i ministra poljoprivrede i da postavim nekoliko pitanja, koja tište moje sugrađane. Pošto sam iz područja Arilja, znači neizbežna je tema maline. Samo da podsetim da je u prvih devet meseci izvezeno oko 110 miliona evra maline tako da značaj tog proizvoda ne bih hteo dalje da komentarišem.

Građane ne samo Arilja nego i okoline interesuje sledeće. Osvrnuću se na događaje koji su bili u prethodnom periodu i da vidimo šta nas očekuje u narednom periodu kad je u pitanju taj proizvod. Znamo svi da su početkom avgusta zbog nezadovoljstva sa cenom, a cena na nivou Srbije se kreće 80 do 95 dinara, odnosno prosečna cena je negde oko 80 dinara. U odnosu na prošlu godinu kada je bila 146 zvanično prosečna cena, to je dosta manje.

Bili su protesti početkom avgusta. Tražena je veća cena. Bili su krvavi protesti u Arilju gde su bili krvavi i proizvođači i pripadnici milicije, a i milicioneri u uniformi su takođe proizvođači malina i bilo je komentara, i mi vas podržavamo ali moramo da radimo svoj posao za koji smo dobili naredbu. Ti protesti su smireni obećanjima da otkupljivači mogu aplicirati kod Fonda za razvoj da dobiju kredite, i ako iskoriste te kredite da doplate po 10 dinara odnosno da se formira cena od 100 dinara. To je smirilo proteste. Međutim mala je vajda od toga što predloženo, jer otkupljivači, mali broj njih je aplicirao a još manje dobio kredite. Da li će isplatiti 100 dinara ili neće to ćemo videti. Šta da radimo sa onima koji plaćaju 70 ili 80 dinara. Prvo što je proizvođač sa malom cenom doveden u tu poziciju, sad dovodimo u poziciju otkupljivače koji su neophodni na tržištu jer nisu isti oni koji su platili otkupljivači 70 dinara ili oni koji treba da plate 100 dinara.

To su bili protesti u avgustu. Posle toga smo imali proteste u septembru koji su bili u Kosjeriću, Bajinoj Bašti i Novoj Varoši. Primljeni su vođe protesta u Vladu. Bili su oni ispred Vlade. Primio ih je ministar Dačić. Iz tog razgovora je obećano da će u roku od 15 dana ministar Dačić upoznati Vladu i da će Vlada izaći sa predlogom i stavom po njihovom zahtevu. Meni smeta što nemamo državu i ne znam da li vama smeta što vođstvo tih protesta koristi tu poziciju, formira političku stranku, a i bili su u Briselu tražeći pomoć. Ne znam da li će njima Brisel da reši pitanje cene maline ili to treba da reši država, odnosno naša Vlada.

To su dva pitanja, oni su tražili subvencije, da se formira cena, da doplata bude dvadeset dinara, da bude završna cena 126 dinara. Molim da mi se odgovori na ova dva pitanja.

Neću da se bavim politikom, politika je po strani, mene samo interesuju šta moji sugrađani, proizvođači maline mogu očekivati, koju cenu za prošlu godinu, a šta ih može očekivati u narednom periodu.

To što kažete da sada treba rešavati, to je bila priča i pre dve godine, da u decembru i januaru moramo znati šta ćemo raditi u narednoj sezoni.

Sledeće što bih želeo da postavim kao pitanje, napominjete da ćete videti oko veštačkog đubriva, baš mi to odgovara da postavim sledeće pitanje, postavio sam ga i pismeno još u junu mesecu prošle godine, a na osnovu uredbe Vlade za subvencionisano veštačko đubrivo, gde ste u 2010. godini planirali 210 hiljada tona da subvencionišete i to 10 hiljada po toni, odnosno deset dinara po kilogramu. Moje pitanje prema vama je bilo za zlatiborski okrug po toj uredbi, gde su fizička lica, odnosno gazdinstva mogla da koriste najmanje 20, a najviše 150 tona, zadruge 1000 tona, instituti itd, ko je to koristio u zlatiborskom okrugu. Od vas sam 23. juna dobio odgovor da pretragom preko berze, jer je to išlo preko berze, u zlatiborskom okrugu niko nije koristio subvencionisano đubrivo. To je 12 – 13 opština zlatiborskog okruga.

Pošto sam sa tog prostora i znam šta se događa, nisam stao na tome, ali sam preko Odbora za poljoprivredu juče dobio takođe od vas odgovor da je u 2010. godini, u istoj godinu za koji sam dobio odgovor da nije korišćeno, da su podneta 32 zahteva i da je zlatiborski okrug koristio za prolećnu setvu 9.900 tona veštačkog đubriva. U tabeli stoji da je subvencija bila 16.600 dinara po toni, odnosno 16,6 dinara po kilogramu. To su koristila 39 korisnika sa područja opštine Arilje. Tri korisnika su sa prostora Uvac, Novo Jasenovo, Zlatiborska Borja itd. i na ariljske okruge je otpalo 7.000 tona. Da li znate kolika je to količina? To su koristile tri zadruge po 1.000 tona. Od te tri za jednu prvi put čujem, a ostalo su fizička lica, odnosno gazdinstva koja su koristili svi po 150 tona. Za tih 7.000 tona država je izdvojila po ovim cenama 16 dinara, ako prevedemo. Nekih 104 miliona dinara da prevedemo u evre, to je milion evra.

Mislim da ni jedan moj sugrađanin proizvođač malina ili nekog drugog proizvoda nije ni džak tog đubriva zakopao u zemlju. To je, gospodo, 350 šlepera. To nema gde da se parkira.

Molim da mi odgovorite imate li kontrolu oko korišćenja tih sredstava subvencija.

Pitao sam vas za subvencije koje su korišćene u 2010. godini i izneo sam sve ovo šta se događalo. Za 2011. godinu, sad biste rekli da toga nije bilo. Samo, kako je bilo moguće da se predvidi u 2010. godini da gazdinstvo koje znamo kako može da se registruje, da može da koristi 150 tona? To na prostorima Zlatiborskog okruga ne treba ni jedno domaćinstvo. Maksimalno možda treba 10 tona.
Postavlja se pitanje – gde su otišle subvencije? Srpska radikalna stranka se zalaže za subvencije u poljoprivredi i da se povećaju, ovo što je bilo u budžetu prošle godine i za narednu godinu, da budu što veći, ali da imaju korist proizvođači. Ko je iskoristio ovih milion evra koje su građani Srbije kroz raznorazne načine dali subvencije za poljoprivredno đubrivo? Ko je to iskoristio?
Samo poređenja radi, taj milion evra da je podeljen malinarima, moglo je hiljadu vagona da se subvencioniše po kilogramu 10,00 dinara.

U ime SRS podneo sam amandman na predlog ovog zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnji, stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja, kao i njihovo uništenje i to na član 4. stav 2. gde se reči: "obavljanje delatnosti" zamenjuju rečima: "način obavljanja delatnosti", reč "izdavanje" zamenjuje se rečju "izdavanja" i reč "vođenje" zamenjuje se rečju "vođenja". Ovo je u smislu da bi se tekst zakona, odnosno ovaj član poboljšao.
Naime, uredba o ratifikaciji Konvencije o zabrani usavršavanja, proizvodnji, stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i njihovog uništavanja doneta je još u vreme stare Jugoslavije daleke 1964. godine. Svaka članica se obavezala potpisivanjem da se neće baviti ovom delatnošću.
Za razliku od nuklearnog oružja, materijal i oprema, odnosno uređaji koji su potrebni za proizvodnju biološkog oružja mogu se nabaviti po veoma niskim cenama, tako da se ovo oružje u vojnom žargonu može nazvati – nuklearna bomba siromašnih.
Vrlo savremena i dobro opremljena laboratorija za izradu biološkog oružja može se instalirati za male pare, negde za 10 hiljada dolara, a isto tako smestiti u dosta mali prostor. Poseban strah predstavljaju i stručnjaci, ljudi koji su osposobljeni i rade u takvim laboratorijama, jer u svakom momentu se mogu preorijentisati i raditi za potrebe onoga ko im naruči oružje za masovno uništenje.
Takođe je poseban problem da nijedna laboratorija nije toliko zaštićena da ne može biti od opasnosti za okruženje. Tako elementarne nepogode, poplave, požari, zemljotresi vrlo lako mogu da probiju sigurnost bilo koje laboratorije za proizvodnju oružja za masovno uništenje.
Skoro sve zemlje, kao i SAD, tvrde da je njihov stručni rad u vojnoj oblasti isključivo u odbrambene svrhe. Međutim, nigde se nije mogla postaviti jasna razlika između ofanzivnog i defanzivnog naoružanja.
Amerika sebe stavlja, znamo jer smo to videli na našim prostorima, u vrh borbe protiv terorizma, ali ironiju predstavlja činjenica da Amerika nije htela da potpiše konvenciju o bilo kom oružju. Problem je bio u tome, što je u Predlogu stajalo da i druge zemlje mogu vršiti kontrolu i inspekciju američkih biohemijskih laboratorija. Amerika traži kao i do sada, sama to radi, ne samo na svojim prostorima nego širom sveta. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, pred nama je zakon o železnici. Važeći zakon iz 2005. godine i, kako se navodi u obrazloženju ovog zakona, u dosadašnjoj primeni uočeni su nedostaci koji ovim zakonom treba da budu otklonjeni. Neizbežno je i usklađivanje sa direktivama EU, što govori da mi ne možemo ništa sami da uradimo, dok nam neko sa strane ne kaže.

Ovaj zakon, takođe, treba da se uskladi sa Nacrtom zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, ali mi taj nacrt nemamo, a bilo je logično da ta dva zakona idu u paketu, jer su oni među sobom povezani. Naime, ovde se daju ovlašćenja Direkciji za železnicu za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje saobraćaja železnicom.

Postavlja se pitanje da li su i koliko stručna javnost, zaposleni u JP "Železnice Srbije" i drugi zainteresovani učestvovali u izradi ovog zakona? Koliko imam informaciju, u "Železnici " je malo njih upoznato ili ni malo ne zna o ovom novom zakonu. Stanje u "Železnicama Srbije" je alarmantno i prouzrokovano je višegodišnjim problemima i neadekvatnom politikom i statusom ove saobraćajne kompanije u državi i u društvu.

U srpske železnice decenijama nije ozbiljno ulagano, a uslovi eksplatacije su ozbiljno narušili taj sistem. Istovremeno će i finansijska nelikvidnost srpskih železnica drastično doprineti na poslovanje i finansijski položaj velikog dela srpske privrede. Naime, srpske železnice imaju poslovne odnose sa preko 2.000 domaćih preduzeća i desetine hiljada zaposlenih u Srbiji je direktno ili indirektno povezano sa poslovanjem železnice.

Poboljšanje položaja u kome se danas nalazi železnica predstavlja mogućnost za poslovno oživljenje značajnog dela domaće privrede, velikog dela metalskog kompleksa, ali i za stotinu sitnijih kooperanata i preduzetnika širom Srbije. Na projektima funkcionalne modernizacije može se u velikoj meri angažovati domaća privreda koja je do sada bila naslonjena u davanju usluga železničkom transportu. Ta preduzeća će u protivnom izgubiti taj uticaj.

Srbija raspolaže sa mrežom pruga dužine oko 3.800 kilometara, dvokolosečno je 7%. Zanimljivo da je elektrifikacijom obuhvaćeno samo 32%.

Osnov mreže predstavlja Koridor 10 sa 890 kilometara. Železnička mreža je dovoljnog kapaciteta ali su tehničko eksploaticione performanse ne adekvatne za pružanje kvalitetnih usluga. Pruge su stare 40 godina sa visokim stepenom dotrajalosti i nisko dozvoljenim brzinama kretanja. Vozovi na polovini srpskih pruga zbog stajanja železničke infrastrukture saobraćaju se brzinom manjom od 60 kilometara a na samo 95 kilometara koloseka kroz našu zemlju mogu da se kreću brzinom preko 100 kilometara. Komercijalna brzina putničkih vozila je 43, a teretnih 24 kilometara na sat.

Zbog ovakvog stanja infrastrukture "Železnice Srbije" su prinuđene da vode tzv. lagane vožnje sa brzinom 10 do 30 kilometara kako bi smanjile i očuvale bezbednost saobraćaja. Mogu vam navesti ako se vozite vozom, ja sam iskusio da od Rakovice do železničke stanice voz putuje 40 minuta, putnici koji nisu opterećeni sa prtljagom izlaze u Rakovici i sedaju u tramvaje ili drugi javni prevoz da bi što pre stigle do Beograda. Samo za sanaciju 580 kilometara pruga sa laganim redom vožnje potrebno je oko 150 miliona evra. U Srbiji se za njih remontuje samo 17 kilometara pruge a potrebno je negde oko 190 kilometara. Starosna struktura voznih sredstava je vrlo nepovoljna, preko 30 godina, staro nam je 60% vučnih vozila i putničkih vagona kao i 40% teretnih vagona. Putnički vagoni na srpskim prugama su davno odradili svoj radni vek, a njihova prosečna starost je preko 28 godina. To utiče na veliki broj vagona van saobraćaja da su često tehnički neispravni i visoki su troškovi održavanja. Srpski remonteri su u međuvremenu dovedeni, da li lošom privatizacijom ili na neki drugi način u tešku situaciju, a samim tim naneli su štetu, naneli su problem železnici. Kada je reč o robnom saobraćaju ni tu situacija nije ni malo bolja. Srpskim železnicama je potrebno za transport oko 5.000 teretnih vagona, zbog nedostatka prevoznih sredstava železnica gubi milionska sredstva.

Obično je od raspoloživih transportnih sredstava ispravno oko 30 do 45% zavisi od strukture. Železnice Srbije su od 2000. godine pa na ovamo otpustile, smanjile broj zaposlenih za 15.000 i sada ih radi negde oko 19.000. Tih 19.000 radnika je opravdano nezadovoljno svojim socijalnim statusom i strepe svaki dan za svoje radno mesto. Neophodno je da se poveća ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu železnice kako bi se dovela na nivo razvoja zemalja i osposobila za bezbedan prevoz robe i putnika. Poboljšan transport povećava nivo investicija, unapređuje trgovinu, oživeće metalska i mašinska industrija, pa samim tim otvoriće se nova radna mesta. Hvala.

Podneo sam amandman na član 3. stav 1. tačka 4). Ovim amandmanom se preciznije definišu ciljevi energetske politike a koji član 3. razrađuje.
Energija predstavlja pokretačku snagu društvenog i privrednog razvoja. Primarni oblici energije na našoj planeti Zemlji su ograničeni, pa su obnovljivi izvori energije izuzetno bitni i značajni. To su: vodotokovi, vetar, sunčeva energija, biomasa, biotermalna energija i drugo.
Promocija obnovljivih energija u EU ima visok prioritet i konkretne zahteve. Ciljni udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije je da dostigne 20% i više.
U Srbiji imamo i resurse i znanje da nezavisno od EU procenimo značaj obnovljivih izvora energije. Srbija raspolaže hidroenergetskim potencijalom koji je vredan pažnje ali realizacija njegove eksploatacije zavisi od obezbeđenja uslova, a to su ekonomski, privredni i finansijski.
Male hidroelektrane, a to su one snage do 10 megavata, spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača, mada ovim zakonom vidimo da se promovišu i elektrane do 30 megavata, što je nedopustivo.
Mini hidroelektrane imaju prednost i nedostatke. Koje su to prednosti u odnosu na velike hidroelektrane? Nema velikog plavljenja, odnosno akumulacije. Mogu obezbediti navodnjavanje i vodosnabdevanje. Eksploatacija se vrši uz mala materijalna ulaganja. Radni vek je dug.
Nedostaci. Visoki investicioni troškovi po instalisanom kilovatu. Ona je veća nego kod hidroelektrana ili termoelektrana i iznosi između 1000 i 5000 dolara. Kod termoelektrana to je negde do 1000, a kod hidroelektrana, ovih većih, to je još i manje.
Ovakav raspon u celini proizilazi iz različitog položaja malih hidroelektrana. Tu su visoki troškovi istraživanja, a eksploatacija zavisi od postojećih resursa.
Danas u Srbiji funkcioniše oko 40 mini hidroelektrana sa snagom oko 500 megavata. Iskorišćavanjem ukupnog energetskog potencijala mini hidroelektrana moguće je proizvesti oko 5% ukupne proizvedene električne energije u Srbiji ili oko 15% od proizvedene u velikim hidroelektranama.
Energetski potencijal vodotokova i lokacija za izgradnju malih hidroelektrana su određeni dokumentom još iz daleke 1977. godine, a to je katastar mini hidroelektrana Srbije. Njega su radili renomirane firme "Energoprojekt", "Hidroinženjering" i Institut "Jaroslav Černi".
Katastar sadrži negde oko 850 lokacija pogodnih za izgradnju mini hidroelektrana, snage iznad 100 kilovata, a one manje nisu ni obuhvaćene sa ovim katastrom. Podaci su dati tačno i po opštinama. Primera radi, ivanjička opština ima 64 lokacije, Prijepolje 47, Kraljevo 40, Nova Varoš 21, Bajina Bašta 19, Arilje 6 itd.
Nastaviću kod sledećeg amandmana.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, na Predlog zakona o energetici podneo sam amandman na član 6. stav 1. tačka 1) Predloga zakona posle reči "neophodno izgraditi" dodaju se reči: "modernizovati i rekonstruisati". Ovaj amandman Vlada nije prihvatila. Član 6. ovog zakona bliže uređuje šta program sadrži u odnosu na strategiju uređenja energetske politike i razvoja sektora energetike.
Nadovezao bih se na moju prethodnu diskusiju kada sam pomenuo da postoji katastar mini hidroelektrana još iz 1987. godine, pa se postavlja pitanje koliko je on danas aktuelan. Primera radi, u mojoj opštini Arilje koja je mala opština po to važećem katastru bilo je predviđeno šest lokacija. Međutim po nekom novom master planu koji je izgradila neka anonimna firma predviđeno je čak 26 lokacija koje je stvarno po meni nerealno. Zato je hitno potrebno izraditi novi katastar mini hidro elektrana Srbije, a koje bi koristile lokalne samouprave, jer su lokalne samouprave po ovom zakonu postale obavezne da prave svoj energetski bilans, odnosno da formiraju izvore energije i sa svog područja.
Već sada zainteresovani za mini hidroelektrane obilaze opštine, obilaze prostore gde su te lokacije, mešetare, tražeći svoju poziciju i pokušavajući da otkupe zemljište za njih, verovatno, atraktivno. Pozicija lokalne samouprave u sistemu korišćenja energije iz mini hidroelektrana nije adekvatno definisano. Rečni tokovi su u ovakvoj situaciji izloženi velikom riziku, uvažavanje njihovih ekoloških potencijala, prekrajanje prirodnih tokova u kanalsku mrežu, odnosno dugačkih cevovoda zbog stvaranja visinske razlike, kao i veći broj mini hidroelektrana na vodotoku.
Potreban je jasan kriterijum uz primenu principa održivosti rečnih tokova. Zabraniti izmeštanje rečnih tokova radi izgradnje hidroelektrana, mini. Uvesti norme i standarde vezane za planiranje i projektovanje takvih objekata. Definisati prava lokalne samouprave u upravljanju i korišćenju prirodnih resursa. Izraditi pravilnik o minimalnom protoku radi obezbeđenja biološkog minimuma. Izuzetno i bitno u svemu ovom je koristiti domaći kapital, kako državni tako i lokalne samouprave, jer za ovakve vidove energije strani kapital je izuzetno zainteresovan. Uz njega je domaći, ali od tajkuna koji u svemu tome traže svoj interes. Hvala.

Poštovani građana, poštovani predstavnici Vlade, želeo bih da postavim nekoliko pitanja, mada struktura predstavnika Vlade ne odgovara oblasti koje su u pitanju. Građani Srbije su zadnjih dana i godina suočeni sa raznim nepogodama, prirodne nepogode, zemljotresi, poplave itd, one se ne mogu sprečiti ali se mogu umanjiti njihove posledice.

Imamo i nepogode koje su oličene u aktuelnoj vlasti koja zadnjih desetak godina nanosi neprocenjivu štetu građanima Srbije. Zadnje nevreme, nepogoda, oluja zadesilo je više opština u Srbiji, među njima opština Arilje, Lučani, Ivanjica, Čajetina i druge opštine u Srbiji.

Šteta je procenjena na oko 40 miliona evra, a Vlada je zadnjom svojom odlukom namenila da tim opštinama pomogne sa 35 miliona dinara. To je minorno i beznačajno. Arilje i okolina predstavlja centar proizvodnje maline, tu se proizvodi 5% ukupne svetske proizvodnje. Arilje je brend u svetu po proizvodnji malina. Ariljska opština je oštećena, maline su oštećene sa oko 50%, oštećeni su voćnjaci, zasadi šljiva, objekti, putevi itd. Naneta je šteta negde oko 10 miliona evra, i to je procenjena šteta. Vlada je u ovoj svojoj odluci odredila pomoć Arilju od 14 miliona dinara i to izuzetno malo. Šteta je na nivou pet budžeta, pet godišnjih budžeta, a vi ste namenili samo 14 miliona dinara i to je stvarno ponižavajuća ponuda.

Zato tražim i pitam da li Vlada ima nameru da to što planira da pomogne ugroženim i oštećenim opštinama na bilo koji način, da ne govorim o protivgradnoj odbrani. To je problem više godina, koji je tu lobi i zbog čega se tu ne rešava na jednom organizovanom nivou, jer znamo da protivgradne stanice treba da imaju najmanje organizacione formacije oko 14 raketa, a one imaju uvek dosta manje, a u ovom slučaju su na tom prostoru imali od 2-4 i to je ispaljeno, međutim nije imalo efekta, a trebalo je da bude 14.

Jedna raketa košta oko 250 evra, a za 10 hiljada raketa bilo je potrebno izdvojiti oko dva i po miliona evra, a imali smo štetu u jednom satu za oko 40 miliona evra procenjene štete.

Sledeće pitanje bi bilo pitanje cene malina, da li predstavnici Vlade ili Vlada znaju da je trenutno cena malina u Arilju 60 dinara druga klasa, a 80 dinara prva klasa. To je cena koja uništava malinjake i proizvodnju isto kao nevreme, kao cunami.

Ovakve stvari se ponavljaju iz godine u godinu, kada je u pitanju cena maline i ja sam pomenuo da je trenutno 80 dinara, a prošle godine je bila 150 dinara. Vi se sećate pre dve godine da su bili protesti malinara, da su dolazili pred Skupštinu i tada su prevareni, vođeni su razgovori u Arilju, Užicu, u septembru 2009. godine. Dogovoreno je da Vlada za 15 dana izađe sa celovitim predlogom za rešavanje tog problema, da u budućnosti nemamo ovakvih padova dispariteta cena, jer to uništava proizvodnju malina.

Hteo bih da se osvrnem na subvencije, država daje dosta subvencija za poljoprivredu, to i treba, međutim kako se te subvencije troše, to je pod znakom pitanja. Samo primera radi, subvencije za veštačko đubrivo za prošlu godinu bile su na nivou 210 hiljada tona, to je negde 20 hiljada dinara po toni, a to je oko dve milijarde i 100 miliona. Postoji uredba, odnosno kako se može koristiti, gde je ograničeno, da fizička lica, odnosno gazdinstva mogu koristiti subvenciju, ali ne manje od 20 tona, a ne više od 150 tona. Sada postavljam pitanje ko je to smislio da 20 tona bude donja granica, a kod mene u Arilju, u Užičkom okrugu, niko od gazdinstava i poljoprivrednih proizvođača, ne treba ta količina nije potrebna.

Postavljam pitanje kako oni mogu doći i iskoristi subvenciju za veštačko đubrivo? Primera radi, subvencije u 2010. godini su preko tih firmi, tako su korišćene, za prolećnu setvu firma "Fertil" je iskoristila 551 milion, a "Grupa Viktorija" 402 miliona, "Promist" iz Novog Sada 32 miliona itd. Za jesenju setvu, "Viktorija" je iskoristila 774 miliona, a "Promist" 328 miliona. Postavljam pitanje kako se te subvencije koriste i da li one dođu do onoga kome su stvarno potrebne?

Podneo sam amandman na predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO i to na član 13. stav 1. da se briše. Navedeni stav definiše da udovica stiče pravo na porodičnu penziju ako je do smrti bračnog druga navršila 53 godine života, a do sada je bilo 50.

Srpska radikalna stranka smatra da je to nehumano i da je potrebno da to ostave kao što je do sada bilo. Evidentno je da je penzioni fond potrošen, a MMF nam definiše zakone, a i ovaj zakon nije mogao ući u raspravu u proceduri dok ga ne verifikuju sa zapada.

Po SRS potrebno je izvršiti potpunu analizu finansijskih problema u penzionom fondu. Potrebno je doneti strategiju jačanja penzionog fonda u finansijskom smislu. Država mora obezbediti kvalitetne izvore finansiranja penzionog fonda i iz drugih izvora, a ne samo iz postojećih jer postojeća stopa od 50% iz budžeta je neodrživa i razvojno je štetna za generacije koje dolaze.

U praksi je suprotno od ustaljenog trenda da se mladi ljudi zapošljavaju i tako počnu da uplaćuju doprinose za penziono osiguranje i da obezbeđuju sebi buduću penziju, a i penziju svojih roditelja. Danas mladi ljudi su bez posla, ne rade, ali zato troše pare, ne svoje, nego penzije svojih roditelja. Prema tome, bez privrednog razvoja, bez otvaranja novih radnih mesta nema kvalitetnog penzionog rešenja, odnosno kvalitetnih penzionih fondova. Hvala.

Podneo sam amandman na član 7. i stav 1. gde se iznos od 818 milijardi zamenjuje sa 815 milijardi i u stavu 2. razdeo 22, funkcija 450, klasifikacija 451 sa 16 milijardi se zamenjuje sa 13 milijardi.

Suština ovog amandmana, kao što su i moje kolege iz radikalne stranke rekli, da se umanji deficit. Naime, u ekonomskoj klasifikaciji 451 to su subvencije koje su prvenstveno namenjene za železnicu Srbije, a što je karakteristično da će se koristiti prvenstveno za isplatu plata zaposlenih. Samo jedan deo od tri milijarde i 100 miliona biće korišćen za isplatu dugova prema EPS, da bi se isplatila struja.

Zaposleni u železnici, a njih je oko 15.000 nezadovoljni su svojim statusom, odnosno sa njihovim platama koje su po 31.000 prosečna i traže da im se plate povećaju za najmanje 10%, a da se to reguliše iz subvencija. Rešavanje tih problema plata subvencijama ne može doneti nikakvo pravo rešenje jer je to samo trenutno rešenje a nikako dugoročno. Ovaj budžet je odraz lošeg rada Vlade RS i neće doprineti razvoju privrede i ostvarivanju novih radnih mesta.

Zanimljivo je da su subvencije za plate i za plaćanje dugova u železnici blizu subvencija koje se odnose na poljoprivredu, a znamo šta znači poljoprivreda u

ovoj situaciji kada je Srbija u krizi. Te subvencije su često podložne i zloupotrebama. Primera radi kod subvencija za veštačko đubrivo Vlada daje 10.000 dinara i odredila je da će da finansira i subvencionira oko 10.000 tona na nivou godine i opredelila da fizička lica, odnosno gazdinstva mogu koristiti najmanje 20 tona, a najviše 150 tona.

U mom regionu se postavlja pitanje u Arilju i okolo, ne postoji ni jedno gazdinstvo koje može da potroši 20 tona, a kamo li 150 tona. Pojave se oni koji imaju pare i iskoriste popunjene formulare. Samo na jednom dobro popunjenom formularu može da se ostvari zarada od milion i po, a to je blizu 15.000 evra. Hvala.

Podneo sam amandman na Predlog izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, i to da se u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevac" zamenjuje rečju "Arilje".
SRS je u svom programu orijentisana na decentralizaciju i to u obliku jake lokalne samouprave, sa odgovarajućim ovlašćenjima, ravnomernim razvojem, i jake države. Međutim, mi jaku državu nemamo, a to je vezano za aktuelnu vlast koja ne želi da napravi državu onako kako odgovara našim građanima.
Zato predlažem ovim amandmanom da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u Arilju, jer smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanje problema nezaposlenosti. Nezaposlenost se može rešiti jedino otvaranjem novih radnih mesta, a prvenstveno proizvodnih.
Kada je u pitanju užički region, prema podacima Agencije za privatizaciju, do sada je privatizovano 83 firme, dok 26 društvenih firmi čeka na privatizaciju. Užički region prednjači u Srbiji po broju poništenih privatizacija i to su u 32 slučajeva poništeni kupoprodajni ugovori, da bi potom te firme otišle u stečaj ili likvidaciju.
Takođe, može se izneti podatak da je u tom regionu 53 preduzeća u stečaju, a devet preduzeća je u likvidaciji. Posledica neuspešnih privatizacija – drastično se povećao broj nezaposlenih, tako da u Užičkom regionu posao trenutno traži 35 hiljada ljudi, odnosno nezaposlenih radnika. Takođe je u stečaju i mlekara u Sevojnu, pa se pitamo što danas nema mleka u Srbiji.
To je zadesilo i opštinu Arilje, koja je takođe lošom privatizacijom ostala bez oko tri hiljade radnika. Nema više onih fabrika po kojima je Arilje bilo prepoznatljivo, tu je konfekcija "Kolor", Trikotažna industrija IT – Arilje, Pogon "Cveta Dabić", građevinska firma. Sve te firme su zapošljavale negde oko tri hiljade radnika.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 21%, možda malo više. Šta je to stopa nezaposlenosti? To je procenat aktivnog stanovništva koji čini nezaposlena i zaposlena lica od 15 do 64 godine. Nacionalna služba za zapošljavanje iznosi podatak da je na evidenciji nezaposlenih negde oko 717 hiljada, što je manje u odnosu na prošlu godinu za devet hiljada i 600. Ti podaci ne mogu se uzeti kao tačni, jer samo nepažnjom, ako se neko ne prijavi po protokolu Zavodu za zapošljavanje, on gubi poziciju nezaposlenog i ne može da se prijavi u narednih šest meseci.
Kakve su stope nezaposlenosti po Srbiji? Navešću samo ekstremne primere. Lebane – 59%, Bela Palanka – 58%, Batočina – 54%. To su ovi ekstremni, sa najvećom stopom nezaposlenih, a najniža stopa nezaposlenosti je Savski venac – 2,4%, Stari grad – 3,8%. Zato je potrebno da Agencija bude u malom gradu Arilju.

Podneo sam amandman na predložene izmene Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza u Republici Srbiji. Nadam se da će moje obrazloženje zadovoljiti one koji smatraju da ovo što mi iz SRS pričamo je neka demagogija. Naime, predložio sam da se u članu 1. stav 2. reč "Užicu" zameni rečju "Arilju".
Ponoviću još jednom da je SRS za decentralizaciju, ali kroz jaku lokalnu samoupravu, ravnomerni razvoj, jaku državu koju sada nemamo. Zato predlažem ovim amandmanom da Agencija za osiguranje izvoza bude u Arilju, u mestu koje prednjači po izvoznim rezultatima i daje izuzetan doprinos izvozu Republike Srbije. Ono bi doprinelo i bilo primer za celu okolinu i povećalo bi zaposlenost u regionu.
Vlada se seti poljoprivrede kad je teško, pa se hvali izvozom, kaže da će ove godine izvoz od poljoprivrede biti negde oko tri milijarde evra, a suficit milijardu evra. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, posle kukuruza, na drugom mestu je malina sa izvozom u prvih šest meseci od 200 miliona evra. Arilje je centar maline za Srbiju, Evropu i šire.