Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ispred SRS podnosim amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Amandman se odnosi na član 84. stav 2. i glasi – briše se. Kako glasi član? „Direktor garantnog fonda imenuje se na period od četiri godine i može biti ponovo imenovan.“
Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog organa kao što je garantni fond neracionalno. Svaki zakon koji Vlada predloži sadrži predlog za uvođenje novih institucija na teret budžeta. To su troškovi građana Srbije.
Navešću vam neke institucije koje su predložene u ovom setu zakona koji su danas pred nama. To su: Komisija za zaštitu konkurencije, Savet koji imenuje Komisija, Komisija za kontrolu državne pomoći, Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Regionalni razvojni savet, Regionalna razvojna agencija, Oblasna asocijacija, a da ne govorim o službama koje treba da urede komunalnu policiju.
Ove institucije biće, po iskustvu, popunjene iz partijskih redova, po partijskim šablonima. Tako će biti i sa garantnim fondom, koji ima pet članova: dva predlaže Ministarstvo finansija, jednog Narodna banka, dva udruženje društava za osiguranje, a imenuje ih i razrešava Vlada. Zato sam predložio brisanje ovog člana. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Odnosi se na član 112. stav 1, koji treba da se briše.
Taj stav glasi ovako: „Izvori sredstava garantnog fonda pri Udruženju za pokriće obaveza iz člana 111. stav 3. ovog zakona su: dodatni doprinosi društava za osiguranje i drugi izvori saglasno propisima koji su bili na snazi do dana na stupanja na snagu ovog zakona.“
Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond nepotrebno.
Vlada nije prihvatila amandman. Vlada ima svoje obrazloženje i ona ga zasniva na sledećem: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnivanje garantnog fonda u skladu sa članom 1. Drugog upusta Evropske unije. Cilj njegovog osnivanja je efikasnija ekonomska zaštita putnika i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog, odnosno nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za štetu prouzrokovanu upotrebom prevoznog sredstva za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak. Osnivanje garantnog fonda je predviđeno po isteku dve godine od dana stupanja na snagu Predloga zakona.“
Ostajem pri tome da je osnivanje garantnog fonda, koji broji pet članova, koje Vlada imenuje i razrešava, bespotrebno i da ide na štetu budžeta i građana Srbije.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o kontroli državne pomoći da se u članu 12. stav 3. tačka 2) briše. Vlada nije prihvatila amandman. Suština amandmana je da pokaže i dokaže da su komisije bespotrebne. Gledajući kroz ove zakone koji su sada na dnevnom redu, desetak komisija, agencija i saveta se osniva, a sve to da bi se zaposlio određeni broj ljudi na teret budžeta.
Ako uzmemo da postoje ministarstva i da je ovde propisano koje radnje treba da obavlja Ministarstvo: prima prijave i druge podatke o državnoj pomoći i obrađuje ih, priprema odluku komisije, vodi evidenciju o državnoj pomoći, priprema predlog godišnjeg izveštaja, sarađuje sa drugim državnim institucijama, revizorskim kućama, budžetskom inspekcijom itd., šta onda treba da radi komisija? U tim okolnostima posao komisije je bespredmetan.
Pošto ne podržavam komisiju, želeo bih da postavim konkretno pitanje Vladi i da dobijem odgovor. Odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, koje je pre tri-četiri godine bespovratno dodelilo sredstva za zemljoradničku zadrugu „Ari nova“ iz Arilja za izgradnju hladnjače za čuvanje jabuka, a to je suma od 400.000 evra, odnosno 35.000.000. Hladnjača je napravljena uz dosta problema, ne radi, a sada državne institucije kontrolišu šta je rađeno. Početni zadrugari, koji su menicama garantovali ulaganje i kredite banaka, primorani su da napuste zadrugu, neki dobrovoljno, a neki su morali jer su prevareni. Posle se pojavljuju novi zadrugari, sa učešćem od 1.000 dinara, koji verovatno žele da na neki način ostvare materijalnu korist i da dođu do kapitala. Molim da dobijem informaciju da li je Ministarstvo poljoprivrede obišlo i vodilo računa kako se troše državna sredstva.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na predloženi zakon, tako da se članu 2. stav 2. menja i glasi: Građanin ne sme da povređuje jednakost i ravnopravnost drugih građana i pravnih lica, odnosno zabranu diskriminacije“.
Ovaj amandman treba da osnaži Ustav Republike Srbije, član 21, koji glasi: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki“.
Kao razlog za donošenje zakona navodi se izveštaj Evropske komisije za 2008. godinu, u delu koji se tiče ekonomskih i socijalnih prava, i navodi se da Ustav Republike Srbije zabranjuje svaki oblik diskriminacije, ali da još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije, žena, kao i osoba sa posebnim seksualnim orijentacijama.
Takođe se navode i razlozi poštovanja međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijom međunarodnih ugovora, pre svega onih koji se odnose na garancije ljudskih prava i sloboda. Po meni bi se pre moglo reći da je to nalog kreatora svetske politike, svetskih moćnika, koji su takođe poremećajno seksualno orijentisani i time žele da promovišu svoju seksualnu orijentaciju i svoje partnere.
SRS iskreno je protiv bilo kakvog vida i oblika diskriminacije. Ovaj zakon je protivustavan, besmislen i nepraktičan. Protiv ovog zakona su sve tradicionalne verske zajednice, mnoge istaknute ličnosti, kao i nevladine organizacije. Ovde se radi o jednoj vrlo prljavoj kampanji koja se vodi protiv tradicionalnih verskih zajednica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na predloženi zakon.
Amandmanom se član 5. menja i glasi: Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog načela jednakih prava, sloboda i dužnosti, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi diskriminisanja drugih građana i pravnih lica, govora mržnje i ponižavajućeg postupanja".
Ovaj amandman treba da osnaži ustavne odredbe, naročito član 21. Ustava Republike Srbije, gde se u potpunosti definišu prava građana pred Ustavom i zakonom, gde su svi jednaki.
Član 5. se nadovezuje na član 4. i radi se o jednoj deklaraciji. Ona je paravan za ono što se želelo, a što nije saopšteno. To je glavni problem, što se formuliše i ono što čini njegovu glavnu sadržinu po pravilu nemaju nikakve posebne, a ponekad čak i nikakve posredne veze.
To je glavni problem u tumačenju zakona i razumevanja njegove suštine, odnosno duha i ciljeva, a imajući u vidu da je pre svega Srbija diskriminisana u odnosu na EU i organizacija UN, pa o kakvim oblicima diskriminacije sada između sebe diskutujemo. Zato je danas potrebna velika hrabrost da se ovo pitanje otvara na ovakav način, pogotovo član 21. ovog zakona, da se na ovakav način obrađuje i prezentuje, odnosno provocira moralna vrednost srpskog naroda. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, podneo sam amandman na član 9. predloženog zakona.  Član 9. glasi ovako: „Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugim, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravali da traže zaštitu od diskriminacije itd.“.
Moj amandman se sastoji u tome da se briše „ili grupa lica“. Ovaj amandman ima za svrhu da poboljša i osnaži ustavnu odredbu, naročito član 21, koji definiše da su svi jednaki i imaju ista prava pred Ustavom. Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da je u suprotnosti sa svrhom zakona.
Iz dosadašnje ove diskusije i iz ovih amandmana, koliko je podneto, vidimo da ovaj zakon stvarno nema svrhu i ne može moj amandman biti nesvrsishodan. To je diskriminacija amandmana.
Da Vlada iskreno želi da se bori protiv diskriminacije, trebalo je da propiše krivična dela, da predvidi adekvatnu krivičnu sankciju i da se kao krivičnim delom bavi nadležan sud u krivičnom postupku. Krivično-pravna zaštita je najbolje rešenje za zaštitu građana od diskriminacije.
Ovo što ste vi predvideli neće smanjiti diskriminaciju u Srbiji nego će je povećati. Biće više primera diskriminacije kad usvojite ovakav zakon nego do sada. Ovaj član je uopštenog karaktera, a čim je neka pojava uopštena, ona je široka za mnoge zloupotrebe. Po etničkom kriterijumu, za razliku od prirodnih zakona...

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na zakon o zabrani diskriminacije.
(Predsedavajući: Dozvolite narodnom poslaniku da se obrati.)
U članu 1. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: ''Opšta zabrana diskriminacije tumači se na način propisan članom 21. Ustava Republike Srbije.''
Ukratko obrazloženje. Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije koja glasi – pred Ustavom i zakonom svi su jednaki itd.
Razlozi za donošenje ovog zakona, koji u velikoj meri vređa dostojanstvo, čestitost i moral građana Srbije, a zasniva se na poštovanju međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijama međunarodnih ugovora, a pre svega onih koji se odnose na garanciju ljudskih prava i sloboda.
Pre bi se reklo da je to nalog srpskih moćnika koji kreiraju svetsku politiku, a ovim zakonom žele da zaštite svoje istomišljenike. SRS je protiv bilo kakvog vida i oblika diskriminacije. Ovaj zakon je protivustavan, pravno besmislen i nepraktičan. Protiv ovog zakona su sve tradicionalne verske zajednice, mnoge istaknute ličnosti, kao i nevladine organizacije.
Pitanja koja se razmatraju u ovom zakonu opsedaju velike ljudske umove, pa se u svakoj novoj generaciji saznanja o njima... (Predsedavajući: Hvala, gospodine Nikoliću, vreme je prošlo.) proširuju, ali se uporedo sa njima ostvaruju nove dileme i ...
(Isključen mikrofon.)

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 2. stav 1. i reči – briše se ''bračnom i''. Obrazloženje: amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije koja glasi – pred Ustavom i zakonom svi su jednaki itd.
Kada su u pitanju pojmovi diskriminacije i diskriminatornog ponašanja data je definicija iz koje treba brisati reči – bračna i seksualna orijentacija, jer je to protivno odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije i član 3. navedenog zakona, gde stoji da je brak zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.
To je sve saglasno Konvenciji o pristanku na brak, o minimalnoj starosti za sklapanje braka i registrovanju braka od 26. 10. 1973. godine, zatim Konvenciji o sklapanju braka i o priznavanju punovažnosti braka od 14. 3. 1978. godine, zatim konvenciji i preporuci Međunarodne organizacije rada, kao što su Konvencija o zaštiti materinstva iz 1952. godine i 2000. godine.
U izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu stoji da u Srbiji u praksi još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije, žena, kao i osoba sa posebnom seksualnom orijentacijom. Ovo je poslužilo da se donese ovakav zakon, koji ugrožava i vređa dostojanstvo srpskog naroda. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podnet je amandman na Predlog zakona o diskriminaciji.
Amandmanom se u članu 3. stav 2. menja i glasi: "U skladu sa međunarodnim ugovorima, strancu u Republici Srbiji zagarantovana su sva prava zajamčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju građani Republike Srbije".
Obrazloženje. Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koja glasi: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki itd."
Srpska radikalna stranka je iskreno protiv bilo kog vida diskriminacije. Ovaj zakon je protivustavan, pravno besmislen i nepraktičan. Protiv ovog zakona su sve tradicionalne verske zajednice, istaknute ličnosti, kao i nevladine organizacije.
Pitanja koja se razmatraju u ovom zakonu opsedaju velike ljudske umove, pa se u svakoj novoj generaciji saznanja o njima proširuju, ali se uporedo sa njima otvaraju nove dileme i prostori za dalja istraživanja. Zato je danas potrebna velika hrabrost da se ovo pitanje otvori na ovakav način, a pogotovo član 21. ovog zakona, da se u ovoj formi obrađuje i prezentira javnosti.
Upravo iz tih razloga je neophodno da se definiše svrha nekih članova iz ovog zakona i već na startu odredi pozicija sa koje se prilazi ovoj problematici. Mnogo puta smo se susretali sa iskonstruisanim...

Poštovani narodni poslanici, po Poslovniku, čl. 226. i 225, tražim obaveštenje konkretno od predsednika Skupštine.
Radi se o sledećem: da li je dokument validan, prošao je skupštinsku proceduru, svi poslanici su ga dobili preko Administrativnog odbora, kada je konstatovana ostavka poslanika DS Jagode Jorge?
Taj dokument je zaveden 16. 12. 2008. godine, pa kaže: "Ostavka. Na osnovu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije i ugovora o međusobnim pravima i obavezama, podnosim neopozivu ostavku na mandat poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Istovremeno ovlašćujem podnosioca izborne liste ZES - Boris Tadić, odnosno ovlašćeno lice podnosioca izborne liste Borisa Rankovića iz Obrenovca, ulica Mislođinska 163...", matični broj nije bitan, "... da bezuslovno preda ovu ostavku, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, za to nadležnom organu ili službi. Saglasno mojoj ostavci i prestankom mandata narodnog poslanika, potrebno je da, u skladu sa važećim zakonskim propisima, moj poslanički mandat dodelite licu sa izborne liste ZES - Boris Tadić, a po predlogu koji je članica koalicije DS predložila koaliciji. U Beogradu," bez datuma, "2008. godine, podnosilac narodni poslanik Jagoda Jorga. "
Koliko se ja razumem, ovo je blanko ostavka koja je u skladu sa Ustavom, koja je uvažena i prošla svu proceduru.
Tražim od predsednika Skupštine da mi da objašnjenje da li je ovaj dokument validan. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, po čl. 225. i 226. tražim obaveštenje od Vlade i nadležnih ministarstava.
Radi se o zabrinutosti mojih sugrađana proizvođača i prerađivača maline. Dolazim iz opštine Arilje. Svi znate da je ta opština mala, ali je široko poznata po proizvodnji maline, ne samo Arilje, nego i susedne opštine, Ivanjica, Požega, Kosjerić, Lučani, itd.
Navešću vam nekoliko egzaktnih podataka. U prošloj godini, u 2008. godini, iz opštine Arilje, govorim samo o opštini Arilje, izvezeno je 12 miliona i 200 hiljada kilograma maline. To opštinu Arilje svrstava na prvo mesto po pitanju izvoza maline, odnosno učestvuje sa 8,5% u izvozu sa teritorije Srbije. Prošle godine je otkupljeno 15 miliona kilograma maline. Od izvoza je prošle godine priliv bio 32 miliona evra, a od toga je uvezeno 1%, delom za mašine i opremu koji služe za preradu maline.
Na teritoriji opštine postoje 50-ak većih ili manjih hladnjača koje se bave otkupom, preradom i izvozom smrznutog voća. Tu je zaposleno negde oko 800 radnika. U toku kampanje, u opštini Arilje angažovano je 10.000 radnika. Uvažavajući svetsku krizu, kao i kako su prošli u ovoj godini izvoznici maline, izvozili su po cenama po kojoj su ih otkupljivali, proizvođači maline su zabrinuti i tražim obaveštenje od Vlade – šta namerava da preduzme da ne bismo došli u situaciju, a sada je vreme da to proizvođači znaju, da nam maline budu prosipane po ulicama? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, po Poslovniku, čl. 225. i 226.
Ovih dana ste pročitali u novinama, uznemirenost građana odnosi se na Kosjerić, gde je cementara. Dobio sam dopis od građana i želeo bih da vas informišem i tražim obaveštenje od Ministarstva zaštite životne sredine. Radi se o sledećem.
Ministarstvo životne sredine i Udruženje cementara potpisali su 22. decembra 2008. godine u Privrednoj komori Srbije memorandum o razumevanju koji definiše način korišćenja otpada. Cementna industrija godišnje će moći da iskoristi oko 25.000 tona otpadnih automobilskih i traktorskih guma, zatim oko 350.000 tona produktnih materija iz "Sartida", kao i znatne količine sporednih produkata u mesnoj industriji.
Prelaskom na spaljivanje komunalnog otpada cementara će, pored sadašnjih emisija kancerogenih teških metala, emitovati u atmosferu i dioksine, koje ne zaustavljaju nikakvi filteri. Samo za informaciju, Ministarstvo je priznalo da u našoj zemlji ne postoje uređaji koji mogu da mere emisiju dioksina. Osim što uzrokuju rak, dioksini uništavaju vitalne funkcije ljudskih i životinjskih reproduktivnih organa, izazivaju sterilnost, oštećenje gena, naročito kod muškog fetusa, hormonalne poremećaje, poremećaje rasta, poremećaje imunološkog sistema, oštećenje mozga i anomalije kod novorođene dece.
Dioksin je jedna od primesa defolijanata, sredstava za uništavanje vegetacije, a posebno ljudi, koji su Amerikanci koristili u Vijetnamu. Taj dioksin danas, kao i pre 30 godina, truje lanac ishrane, uzrokuje anomalije kod dece, metalnu retardaciju i drugo.
Kaže – molimo Vladu i narodne poslanike da preduzmu sve mere i spreče Titan cementaru u njenoj zločinačkoj aktivnosti usmerenoj na veliko povećanje profita na uštrb zdravlja i imovine lokalnog stanovništva. Hvala.

Hteo bih da postavim ministru iz njegove oblasti pitanje. Vi ste uoči Nove godine potpisali memorandum sa proizvođačima cementa, vezano za spaljivanje otpada u cementarama. Građani iz Kosjerića su me zvali i pitali, zabrinuti su oko toga, znam da su cementare zainteresovane za to, ali šta će biti sa životnim sredinama i građanima koji žive u toj sredini? Molim da mi odgovorite na to pitanje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, uvažena ministarko, za ovu poziciju u kojoj se našla Skupština večeras nije kriva opozicija. Pogledajmo koliko je na levoj strani, a koliko je na desnoj. Izgleda da je vladajuća većina, odnosno Vlada znala da je nerealno da ovaj budžet bude usvojen, tako da i nema dovoljno poslanika koji bi izglasali budžet da je to u ovom momentu moguće.
U ime SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 8, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 - troškovi putovanja, u kolonama 6. i 8. iznos "150 miliona" menja se iznosom "50 miliona". Znači, umanjuje se za 100 miliona. Ta sredstva se prenose u razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, i u koloni 6 iznos "17 milijardi 285 miliona" zamenjuje se iznosom "17 milijardi 385 miliona".
SRS smatra da je neophodno smanjiti iznose za troškove putovanja i isti iznos svesti na realne okvire zbog globalne ekonomske i finansijske krize i štednje u državnim organima. Smatramo da ova sredstva uštede treba prebaciti u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivrede.
Ministarstvo inostranih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na spoljnu politiku, održavanje odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim institucijama. U okviru Ministarstva su i diplomatsko-konzularna predstavništva, koja ukupno zapošljavaju negde oko 1.206 službenika.
Troškovi putovanja su opredeljena za pojedinačna putovanja, putovanja delegacija, troškove selidba, učešće na konferencijama, seminarima i drugo. Zato je iz budžeta potrebno izdvojiti, za Ministarstvo spoljnih poslova 150 miliona, a za konzularna predstavništva 60 miliona, što je 210 miliona ili približno tri miliona evra. To su velika sredstva.
Vlada, izgleda, nije svesna da je svetska ekonomska kriza pogodila našu zemlju, sa tendencijom sve većeg pogoršanja. Ministarstvo inostranih poslova to, po planiranim sredstvima iz budžeta, ne oseća, jer ovo ministarstvo, za razliku od drugih ministarstava, za 2009. godinu iz budžeta dobija više sredstava nego 2008. godine, indeks 103.
Postavlja se pitanje, da li tolika budžetska sredstva, sredstva građana Srbije mogu da se opravdaju? Sagledavajući u kom se položaju nalazi Srbija prema međunarodnoj zajednici i samim tim i Ministarstvo inostranih poslova, to je nerealno. Svedoci smo nedopustivog ponašanja pojedinih ambasadora i službenika ambasada, koji se grubo mešaju u unutrašnju politiku naše zemlje, a kroz to i u spoljnu. Nama pojedini ambasadori formiraju Vladu i pokušavaju da disciplinuju stranke.
Prema tome, službenici Ministarstva ne moraju da putuju po svetu, jer sve informacije i instrukcije mogu dobiti u Srbiji, tj. u stanim ambasadama, a to smanjuje troškove. Ušteđena sredstva Ministarstva inostranih poslova predlažem da se usmere u poljoprivredu.
Poljoprivreda u bruto nacionalnom dohotku Srbije učestvuje sa oko 21%, zapošljava 10%, a u izvozu učestvuje sa 26%. Uzimajući u obzir katastrofalno stanje u poljoprivredi, ekonomsku krizu u zemlji, poljoprivreda je projekcijom ovog budžeta najviše oštećena. Planirana sredstva iz budžeta za 2009. godinu su na nivou 74% u odnosu na 2008. godinu, što nije slučaj sa drugim ministarstvima i iznosi negde oko 20,5 milijardi.
Uprava za veterinu je na nivou 77% u odnosu na 2008. godinu i iznosi negde 833 miliona. Direkcija za vode je na nivou 43% u odnosu na 2008. i iznosi 320 miliona. Jednostranom primenom sporazuma sa EU, na direktnom udaru je naš seljak i poljoprivreda dolaskom jeftinih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Aktuelna vlast, režim se seti seljaka samo u izbornoj propagandi, kada je potrebno osvojiti vlast za svoju partiju, i to radi uglavnom obmanama, besplatne akcije, isplata zaostalih penzija poljoprivrednim penzionerima uoči izbora itd.
Postavljam pitanje šta je sa, i to jedan od primera, šta je sa projektom selo za 21. vek? Ta aktivnost je rađena u toku ove godine u izbornom ciklusu. Konkurs za dobijanje sredstava išao je preko Ministarstva poljoprivrede, a sredstva su bila planirana za 10-tak opština, odnosno sela, sredstvima se želelo i trebalo poboljšati infrastruktura, vodovodi, ambulante itd.
Za učešće u konkursu bilo je potrebno pripremiti opširnu dokumentaciju sa projektima, a što je iziskivalo troškove. Takođe je bilo potrebno obezbediti učešće lokalne zajednice sa 30% na dobijena sredstva. Moja opština Arilje, sa selom Trešnjevicom, učestvovala je na pomenutom konkursu i ušla je u izbor, i trebala je po obaveštenjima da dobije 30 milina, a učešće lokalne zajednice iznosi 10 miliona i ta sredstva su bila obezbeđena. Pre nekoliko dana stiglo je pisano obaveštenje da je projekat propao i da od toga nema ništa. To je potvrda kako se odnosimo prema selu.
Strategijom poljoprivrednog razvoja smatra se da je realno očekivati da poljoprivreda može da proizvede više nego do sada i da doprinese rastu ekonomije, da može da proizvede visokokvalitetnu hranu, da poljoprivreda može podneti promene potrebne da Srbija uđe u EU. To nije moguće sa ovakvom politikom Vlade i ovim budžetom.
Šta je sa mehanizacijom? Tehnološki razvoj mehanizacije, njen napredak omogućava razvoj poljoprivrede. Međutim, ekonomske reforme, sa katastrofalnom privatizacijom, donele su velike probleme industrijskom sektoru. Naši proizvođači mehanizacije su bukvalno ukinuti.
Šta je sa "Zmajem"? Šta je sa "IMT-om", koji je 1989. godine proizvodio 45.000 jedinica, a sada jedva 500? Pokušaj njegove prodaje nije bio u cilju obnavljanja proizvodnje, već korišćenje atraktivnog prostora za druge sadržaje. Šta je sa "IMR-om"? Šta je i sa drugim malim proizvođačima i njihovim kooperantima?
O veterini i stočarstvu da i ne govorimo, ovde je bilo reči, sa ovim sredstvima ta služba ne može da funkcioniše. Primer u Arilju, pre 15 godina na prostoru male opštine bilo je 7.000 krava, a sada po evidenciji sa pasošima 1.300. Takođe, bilo je 2.500 junadi u tovu, a sada samo 30.
Ministarstvu poljoprivrede pripada i Direkcija za vode, koja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na politiku vodoprivrede, korišćenja vode, zaštitu voda, vodosnabdevanje i drugo. Planira se finansiranje radova na izgradnji objekata vodosnabdevanja nacionalnog značaja, prečišćavanje otpadnih voda, projekata za vodosnabdevanje i dr. To su sredstva od 320 miliona koja su 40% u odnosu na prethodnu godinu.
Postavljam pitanje - šta je sa vodosistemom "Rzav", odnosno akumulacijom Svračkovo? U narednom periodu, godinama bićemo suočeni sa problemom vodosnabdevanja zbog globalnih klimatskih problema, odnosno suše.
Sistem Rzav snabdeva pet opština, Arilje, Požega, Lučani, Čačak, Gornji Milanovac, sa negde oko 300.000 stanovnika. Sistem funkcioniše od 1992. godine, sa mogućim kapacitetom od 1.100 litara u sekundi, ali još uvek na privremenom vodozahvatu koji je direktno na vodotoku bez akumulacije. Taj način ugrožava biološki sistem nizvodno od zahvata.
Važećim dozvolama je definisan biološki minimum od 700 litara u sekundi, koji se u kriznim periodima ne poštuje. Svedoci smo situacije iz avgusta prošle godine i velike medijske kampanje oko problema snabdevanja vodom, a to su najviše osetili građani Arilja, da pored svoje reke nemaju vode.
Ministarstvo je pribeglo neverovatnom rešenju da se smanji biološki minimum. Biološki minimum nije plata pa da se smanjuje, već je biološki minimum. Kako je to moguće? Postavljam pitanje - kakvo će novo rešenje za građane Arilja izmisliti Vlada narednog leta? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Srpske radikalne stranke, poslaničkog kluba, podneo sam amandman na član 58. Predloga zakona o javnim nabavkama. Amandman se odnosi na stav 1. u kojem se posle reči "naručilac može" dodaju reči "u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka".
Amandmanom se bliže precizira u kojoj fazi postupka javne nabavke naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna objašnjenja, a tako nešto je moguće isključivo u prvoj fazi restriktivnog postupka ili kvalifikacija. Na ovaj način bi se izbegla svaka zloupotreba i promena ponuda koje su prispele u otvorenom postupku.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sa obrazloženjem da nema opravdanih razloga da se naručiocu onemogućava da u bilo kom postupku javne nabavke od ponuđača zatraži dodatna objašnjenja u vezi sa dostavljenom ponudom.
Prethodni Zakon o javnim nabavkama donet je 2002. godine, to je ovde i rečeno, a po obećanju tadašnjeg Dosa trebalo je da otkloni sve nagomilane probleme i nepravilnosti i korupcije u oblasti javne nabavke. Zbog svoje manjkavosti zakon je dorađivan narednih godina, 2003, 2004, 2005. godine. Rečeno je da nije suština u zakonu nego je suština u načinu ponašanja ljudi koji vode javne nabavke, vezano je za korektnost i moral ljudi koji se time bave. Ovo je sada još jedan pokušaj da se novim zakonom poboljšaju rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupka javnih nabavki i efikasniju zaštitu prava ponuđača.
Zakonodavac je propisao da se javnim nabavkama smatra svaka nabavka dobara, usluga ili radova od strane državnih organa, ustanova i organizacija koje se finansiraju javnim sredstvima. Zakon se primenjuje na gotovo sve državne institucije, ministarstva, opštine, javna preduzeća itd. Za javne nabavke troše se velika sredstva, a gde su pare tu cveta korupcija i bezakonje.
U Srbiji se godišnje za javne nabavke, po proceni, potroši negde oko tri milijarde evra, zaključi se negde oko 250 hiljada ugovora, učestvuje oko 80 hiljada ponuđača i oko 12 hiljada naručilaca.
Analizom dosadašnje nepravilnosti postupka javnih nabavki možemo svrstati u dve grupe: pod jedan, nezakonitost u pripremi konkursne dokumentacije, pod dva, nezakonitost u stručnoj oceni ponude, ponderisanje i bodovanje.
Priprema tenderske dokumentacije često je predmet zloupotreba, a to se sastoji u sledećem: nepostojanje konkursne dokumentacije, sa jasnim uputstvima za dostavljanje ponude; rokovi za dostavljanje ponuda neprecizni, uglavnom kraći od zakonskog roka, što ponuđačima smanjuje mogućnost da kompletiraju i dostave ispravnu ponudu; previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije, na osnovu koje se sastavlja ponuda, pa ponuđač često odustaje. Tu je dosta i papira, tu je dosta i obaveza koje ponuđač mora da ispuni, da ispuni sve obaveze prema državi, koje su u nekim momentima i veće nego što je pomenuta javna nabavka.
Često postoje diskriminatorski uslovi, to su zahtev za dostavljanje sertifikata određenih institucija, mada odgovaraju i druge ustanove. Zatim, reference određenih korisnika, kao i vrednost ugovora koji su realizovani. Kada naručilac u tehničkim specifikacijama propiše tehničke karakteristike i dimenzije tačno određenog uređaja koji je predmet nabavke, takoreći napiše se ko treba da ponudi konkretnu robu. Često se na otvaranju ponuda zahteva dostavljanje uzoraka nuđenog proizvoda, kao i nerealno kratki rokovi isporuke, a što favorizuje određenog ponuđača. Šta znači dostavljanje uzoraka? Otkud će ponuđač da zna šta će naručilac na naruči? Ako je u pitanju standardna roba, to se zna šta je, to propisuju propisi i standardna roba je takva kakva je. Ponuđač može nešto uzeti iz trgovine, ponuditi i zavarati naručioca.
Bio sam učesnik kada je, pod zahtevom da se dostavljaju uzorci, ponuđač doterao kamion jer su uzorci bili teški, pa je komisija morala da izlazi da gleda šta je na kamionu i kakvi su uzorci, tako da ti uzorci smatram da nisu potrebni u procesu javne nabavke.
Česta je zloupotreba kod određivanja kriterijuma i elemenata na osnovu kojih se ponuda ocenjuje i rangira. Navešću neke nepravilnosti. Vrednuje se većim brojem pondera sertifikati koje poseduje samo određeni ponuđač, a koji su suštinski nepotrebni sa stanovišta konkretne nabavke; vrednovanje određenih stručnih referenci, koje takođe nisu bitne za nabavku; kada se metodologija vrednovanja bodovanja formira posle otvaranja ponude, pa se podešava prema favoritu; često se zloupotrebljava kvalitet kao kriterijum jer se vrednuje na osnovu subjektivne ocene članova komisije, pa često kvalitet donosi više od 50 bodova.
Ovo su neke nepravilnosti, pa ako još uvedemo da naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna obaveštenja koja će mu pomoći da vrednuje i upoređuje ponudu, to može biti dobra podloga za nepravilnosti. Korišćenje dodatnih objašnjenja, kao i provere ponuđača, moguće su i svrsishodne kod restriktivnog i kvalifikacionog postupka.
U prvoj fazi restriktivnog postupka naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova. U tom postupku može da sagleda, a i da obiđe ponuđača, upozna sa svim bitnim elementima koji mogu biti vezani za javnu nabavku.
Osvrnuo bih se i na stav 3. člana 58. koji glasi - naručilac može, uz saglasnost ponuđača, da izvrši ispravke računske greške uočene prilikom razmatranja po okončanju postupka otvaranja ponude. Smatram da ovaj stav treba izbrisati zbog moguće zloupotrebe. Računska greška može biti stvarna, a može biti namerna, da bi se po otvaranju ponude mogla tumačiti dvosmisleno, ispravkom onako kako favoritu odgovara.
Ovaj zakon predviđa Upravu za javne nabavke, koja obavlja stručne poslove u oblasti javne nabavke i treba da obezbedi efikasnu, transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke.
Uprava obavlja pripremu propisa za javne nabavke, pruža savete naručiocu i ponuđaču, prati postupak javne nabavke, izdaje sertifikate službenicima za javne nabavke, kao i vođenje evidencije o javnim nabavkama. Zakon predviđa i uvodi službenika za javne nabavke, koji je stalno zaposleno lice kod naručioca i koji je obučen za obavljanje poslova iz oblasti javne nabavke, a za koje je dobilo sertifikat.
Naručilac, po potrebi, može da odredi veći broj službenika za javne nabavke. Ovo će povećati broj administrativnih radnika, povećaće i troškove iz budžeta, odnosno trošenje javnih sredstava.
Imajući u vidu napred izneto, kao i da će se javnim nabavkama baviti stručna lica sa sertifikatom, osposobljena za vođenje javnih nabavki, onda je suvišno omogućavati dodatna obaveštenja od podnosilaca ponuda, a koja mogu biti uzrok zloupotrebe. Zato je potrebno da Vlada prihvati ovaj amandman. Nadam se da ste razumeli.