Poštovani narodni poslanici, poštovani građani i predstavnici Vlade, pred nama je zakon o mreži sudova koji, po dosadašnjoj diskusiji, u ovom parlamentu i van njega, nije zaslužio da se nađe u raspravi. Po objašnjenju predlagača, ovaj zakon bi trebalo da dovede do racionalizacije, uštede, odnosno smanjenja broja sudova, a sve radi olakšanja građanima i na njihovo zadovoljstvo.
Na osnovu amandmana koji su pristigli na ovaj zakon, a tu se radi o oko 124 amandmana, ako ih analiziramo, videćemo da su 80% amandmani koji traže da ostane postojeće stanje. To znači da je postojeće stanje bolje nego ovo što je predloženo.
Podržavam amandman kolege Arsena Đurića. Dolazim sa teritorije Arilja i osvrnuo bih se u nekoliko reči na Osnovni sud u Požegi. Osnovni sud u Požegi je predviđen za Ivanjicu, Arilje i Kosjerić. To su četiri opštine. Međutim veliki je prostor. Ako pogledamo po dužoj osi, to je od Valjeva do Novog Pazara, Kosjerić, Ivanjica, od Divčibara do Golije i Javora.
Kažemo da građani neće putovati, onda će putovati sudije. Sudije se biraju za osnovne sudove i, kako je ovde objašnjeno, oni će dobijati nezavisno, nepristrasno, rasporede da idu da sude u druge sudove, odnosno druga područja.
Rekli smo da su mali sudovi podložni korupciji, jer se ljudi međusobno poznaju. Mogu samo da navedem da je Arilje malo mesto, odnosno mali je sud. Međutim, po pokazateljima koje vrednuje Ministarstvo pravde, Ariljski sud je jedan među boljima. Prema tome, ovom rekonstrukcijom sudova ariljski građani neće ništa dobiti. Ovaj sud, koji sada radi, funkcioniše kako valja. Kako će sudija koji živi u Kosjeriću, a dobije nalog da ide da sudi na Javor ili Goliju, to je negde oko 200 km? Dok ode i vrati se, to je ceo dan, ili obrnuto.
Prema tome, predlažem da se ovaj zakon povuče iz procedure. Još se nisu stekli uslovi ili preduslovi da se ova mreža primeni. Ako su nam iz Evrope naredili i traže da ove stvari uradimo, mi nemamo takve preduslove kakvi su u Evropi, pa kada dođe vreme, kada ih budemo imali, mi ćemo se baviti novom mrežom sudova. Hvala i prijatno.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS predložio sam amandman na član 16. Član 16. je kratak pa bih ga pročitao: "Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Savet može da obrazuje povremena radna tela.
Obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom".
Moj amandman je zasnovan na tome da se taj član u kompletu briše, iz sledećeg razloga – smatram da je neopravdano formirati povremena radna tela pored stalnih radnih tela, koja su definisana članom 15, a to su: Izborna komisija, Komisija koja vrednuje rad sudija i disciplinski organi. To mi liči kao kada ne znamo šta da radimo, pa, ajde, da formiramo komisiju, da bismo problem stavili na stranu. Obrazovanje povremenih radnih tela će da košta. Moraju da se obrazuju komisije, da se angažuju ljudi i samim tim da se troše sredstva iz budžeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Obrazloženje Vlade glasi: ''Budući da se u radu Saveta mogu pojaviti pojedina pitanja za čije razmatranje je potrebno obrazovati radno telo, neophodno je stvoriti zakonsku mogućnost da Savet može da obrazuje povremena radna tela. Dakle, za nesmetano funkcionisanje Saveta potrebno je da pored stalnih radnih tela, koja su taksativno određena u članu 15. Predloga zakona, budu obrazovana i povremena radna tela.''
Imajući u vidu da Visoki savet sudstva, koji treba po Ustavu da obezbedi nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, ima i velika ovlašćenja, navešću neka od tih ovlašćenja, a ima ih dosta, bira i razrešava sudije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora za sudijsku funkciju, imenuje sudije porotnike, odlučuje o premeštaju i upućivanju prigovora i udaljenju sudija, odlučuje o postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda, određuje broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu, odlučuje o pitanjima imuniteta sudija i članova saveta – kako da bude nezavisan kada je način izbora članova Visokog saveta vezan za Skupštinu, odnosno za skupštinsku većinu?!
Predsednik Saveta je, po funkciji, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i njega bira Skupština. Član je, po funkciji, ministar pravosuđa i bira ga Skupština. Za sve ovo je potrebna skupštinska većina, a to je politička većina. Predsednika Odbora za pravosuđe, takođe, bira Skupština. Sudije se biraju međusobno, njih šest, međutim, dolaze u Skupštinu da to verifikuje Skupština. Tako je i sa predstavnikom advokata. Tako je i sa predstavnikom iz reda profesora.
Osvrnuo bih se kratko na jednu tematiku, a to je, vrednovanje sudija. To u ovom zakonu nije razrađeno, niti je precizno definisano, a biće jedna dobra osnova i dobra podloga da se kroz to izvrši lustracija sudija.
Srpska radikalna stranka je protiv lustracije sudija, jer, po Ustavu, sudijska funkcija je stalna. Dakle, radi se o sudbinama ljudi, o sudbinama sudija, i od njih će većina ostati bez posla.
Mi smo ovih dana govorili o sudovima i sudijama. Postoje veliki sudovi, postoje i mali sudovi. Mali sudovi su uglavnom u provinciji, ali brojčano malih sudova je dosta u Srbiji i tamo rade kvalitetne sudije. Govoreno je i o broju predmeta. Ne bi trebalo samo da se vežemo da je merilo rada sudija broj predmeta.
Pominjano je da u velikim sudovima sudije dobijaju sto predmeta, a u malom mestu, u malom sudu dobija samo pet predmeta. Ne govori se da u malom sudu sudije rade i druge problematike, dok je u velikom sudu sudija specijalizovan za jednu oblast. Prema tome, taj sudija koji radi jednu problematiku, on je ekspert i njegov rad je kvalitetniji, njegove presude će biti povoljnije, prema tome, njegov koeficijent i karakter rada će biti bolje ocenjen. Treba to usaglasiti i vezati, pa da rad i onih sudija koji rade više raznovrsnih predmeta bude vrednovan na pravi način.
Nije bitan formalni stav ovog zakona, vrlo je bitno da li će ovi kriterijumi moći da obuhvate sve sudije i da li će se isto rangirati sve sudije, zbog navedenih činjenica. Uvaženi poslanici, na taj način se vršiti lustracija sudija. Srpska radikalna stranka je protiv lustracije sudova i sudija. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, iz napred iznetog, što smo čuli ovih dana, šta se radi u jednom od javnih preduzeća, konkretno u Aerodromu Beograd, postavljam pitanje nadležnim državnim organima šta nam je sa državnom revizorskom kućom, šta nam je sa budžetskom inspekcijom, jer iz svega ovoga se vidi da te službe imaju i morale bi da imaju posla.
Ovih dana smo čuli žalbu šefa državne revizorske kuće da nemaju uslova da rade, odnosno da mu se ne da da radi. Znači, neko svesno ne dozvoljava da se stane na put ovakvim malverzacijama.
Ja ću da vas podsetim da je obaveza za privredne subjekte da svoje završne račune moraju preko nezavisne revizorske kuće da prekontrolišu i dostave Ministarstvu finansija. Sve te aktivnosti koštaju. Za mala ili srednja preduzeća to košta, na nivou godine, negde od pola miliona do milion dinara, i to košta radnike i poslodavce.
Da je potrebna budžetska kontrola, ja ću vam navesti jedan primer. Mali je budžetski korisnik, lokalna samouprava Bajina Bašta, ali na osnovu zapisnika i naloga budžetskog inspektora samo ću vam navesti nekoliko stavki koje su tu registrovane.
Pod jedan, da se od sindikalnih organizacija budžetskih korisnika na račun budžeta izvrši povraćaj nezakonito prenetih sredstava u iznosu od 5.590.000. Da se na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj nezakonito utrošenih sredstava za isplatu plata u iznosu od 4.863.000. Da se sa sopstvenog računa Dečijeg vrtića i jaslica "Neven" Bajina Bašta izvrši povraćaj na račun budžeta opštine Bajina Bašta 2.442.000. Da se sa računa Javnog preduzeća Kulturno-informativni centar Bajina Bašta izvrši povraćaj na račun budžeta opštine Bajina Bašta 100.000 dinara. Da se sa sopstvenog računa Zdravstvenog centra Užice, Dom zdravlja Bajina Bašta na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj prenetih sredstava za plaćanje radova i nabavku računara u iznosu od 1.778.000. Zatim, da se u narednom periodu dosledno primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama.
To je samo nekoliko primera koji nam mogu dati za pravo da budžetske kontrole i revizije moraju postojati i da će se svuda gde se troše budžetska sredstva naići na ovakve i slične primere.

Poštovani narodni poslanici, stari Zakon o javnoj nabavci, koji je donet 2002. godine, nova vlast je proglasila kao epohalno otkriće koje će doprineti kvalitetnijem trošenju budžetskih sredstava, jer javne nabavke se odnose na naručioce koji su trošioci budžetskih sredstava od 50% pa naviše.
Međutim, taj zakon je dorađivan takoreći svake godine, 2003, 2004. i 2005, jer se u praksi pokazalo da nije zadovoljavao ono što je od njega očekivano. Ovde bih se ukratko osvrnuo na glavu pet i šest, koje govore o poslovima javne nabavke.
Po ovom zakonu se uvodi i službenik javne nabavke. Znači, naručilac koji obavlja javnu nabavku dužan je da predvidi svojom sistematizacijom i radno mesto koje će da zadovolji da se bavi javnim nabavkama.
To nam govori da ćemo doći u situaciju da će budžetski korisnici, najverovatnije, pošto u zadnjem stavu ovog člana 98. piše - naručilac je dužan da licu koje je zasnovalo radni odnos za obavljanje poslova javne nabavke omogući da u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa stekne sertifikat za službenika za javne nabavke. Očekujem da će se tu najverovatnije raditi da se primaju novi ljudi, znači otvaranje novih radnih mesta. Logično bi bilo da se tu precizira, pošto u svim tim korisnicima javnih nabavki postoje ljudi koji su to i dosad radili, da se ti postojeći kadrovi obuče da bi mogli kvalitetnije da rade javnu nabavku.
Uprava za javne nabavke, ona je do sada postojala, ovde je definisano koji su njeni zadaci, znači da kontroliše način javnih nabavki, da omogući da to bude efikasno i transparentno, da izdaje sertifikate i ostale obaveze koje su ovde date.
Šta nam se novo pojavljuje? Pojavljuje se Republička komisija za zaštitu prava ponuđača, uzimajući da je glomazna i ova Uprava javne nabavke, sad se formira i republička komisija za zaštitu prava ponuđača. To je republički organ koji bira Skupština.
Međutim, nije to samo broj od pet članova koje bira Skupština, već postoji i posebna služba. Ta služba će biti verovatno glomazna, jer rečeno nam je u prethodnom izlaganju da je na nivou godine sklopljeno od 250.000 ugovora, da je bilo oko 12.000 zahteva za javne nabavke, i to vrednosti negde oko dve i po milijarde dolara, tako da smatram da će ovo stvoriti povećanje administracije, odnosno povećanje trošenja budžetskih sredstava.
Osvrnuo bih se nakratko i na potrebnu dokumentaciju za učešće u javnim nabavkama, jedna od njih je i dokaz o plaćanju dospelih poreskih obaveza. Mi znamo da smo prethodnih dana i usvojili Zakon o oslobađanju od doprinosa, znači pojedinci se oslobađaju, pojedine firme, privredni subjekti se oslobađaju pojedinih doprinosa, a neko ko želi da konkuriše za javnu nabavku, on mora da obezbedi da je platio sve dažbine prema državi. Nekada su te dažbine i veće nego koristi koju ostvari sa javnom nabavkom. Videli smo da su pojedini subjekti oslobođeni tih obaveza. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, poštovani građani, razmatramo ova dva predloga zakona, zakon o otpisivanju potraživanja vezano za zdravstveno osiguranje, kao i jedan način otpisivanja kamata na poreze, u obrazloženju stoji da je u toku 1990. godine do današnjeg dana došlo do nagomilavanja ovih potraživanja. Navodi se u obrazloženju da se analizom stanja došlo do saznanja da građani, kao i privredni subjekti, nisu u stanju da brzo i efikasno izvrše uplatu obaveza, tako da se pristupilo jednom rešenju donošenja zakona koji bi pomogao da se to reši. Ovo nije prvi put da se zakonskim aktom rešavaju neki problemi. Imali smo to i ranije kada smo povezivali radni staž u onim firmama gde nije bio, da bi radnici mogli da odu penziju.
Kada se pominje period od 1990. do 2007. godine, ipak bih to razdvojio na ovaj period od 2000. godine. U tom periodu znamo šta je sve bilo: raspad bivše države, ratovi, sankcije. Znamo kako se radilo pod sankcijama, da je na taj način došlo do prelivanja imovine iz društvenih preduzeća u privatne ruke. Znamo šta je bilo 1999. godine – bombardovanje, bombardovanje od onih zemalja kojima vi sada težite, da što pre uđete u njihov zagrljaj. Procena je da je šteta od NATO bombardovanja bila oko 30 milijardi evra. To su velike pare. Imali smo juče budžet, to je oko pet godišnjih budžeta. To je sigurno moralo da se odrazi i na privredno stanje.
Šta posle revolucije od 5. oktobra 2000. godine? Došli su na vlast oni koji su obećavali da će se sve promeniti, da će biti blagostanje. Imamo privatizacije, možemo na prste da nabrojimo efekat privatizacija koje su odrađene. Malo je onih firmi koje su posle privatizacije nastavile da rade, da se bave proizvodnjom, a samim tim i da ima ekonomskog boljitka.
Ovde se pominju tri kategorije: poljoprivrednici, samostalna delatnost i drugi preduzetnici. Za poljoprivrednike je rečeno da je to kategorija koja je najviše podnela u proteklom periodu. Kod samostalnih delatnosti mislim da ima i onih koji su mogli platiti, ali verovatno naučeni iz prethodnog perioda, svesno to nisu plaćali. Ova treća kategorija, gde se pominje nekih 10 milijardi dinara, to su ostali preduzetnici, a većina u toj grupi su velike firme koje nisu privatizovane, a koje su pod okriljem Vlade.
Prema tome, oslobađanjem i tog dela obaveza prilikom privatizacije, onaj ko kupuje dobija na poklon. Dolazim iz firme koja je uredno izmirivala svoje obaveze, pa se postavlja pitanje, ne samo za moju firmu nego za sve one poštene i čestite privrednike i pojedince koji su svoje obaveze izmirivali, vi znate da u nekim situacijama, ako se učestvuje na tenderima, da je obaveza da se priloži dokaz da su sve obaveze prema državi izmirene.
Ove prethodno pomenute velike firme, one su čak imale obećanje u nekim slučajevima, ako dostave ugovor da su sklopile posao, da će im Vlada pomoći, tako da su i oni učestvovali na tenderima, ali su išli sa damping cenama, da bi sigurno dobili taj posao, a samim tim da dobiju i sredstva Vlade.
Bilo je korektno ovde da za one firme koje su redovno u poslednjem periodu, u ovom periodu za koji se predviđa oslobađanje, isplaćivale, da u narednih četiri godine ne plaćaju, da se izjednače sa ovima koji se sada oslobađaju.
Koji je efekat? Prvo, efekat je da će ljudi moći da overavaju zdravstvene knjižice, a drugi efekat, kaže se u obrazloženju, što će podstaći privredne subjekte da se bave proizvodnjom, da ožive, a samim tim biće i punjenja kase. To je neka vrsta beskamatnog kreditiranja ili, pak, davanje kredita bez povratka.
Smatram da ovaj zakon, uvažavajući svu problematiku vezanu za stanje u našem društvu, a to je oličenje i u vladajućoj većini, nije korektan u odnosu na subjekte koji su to redovno izmirivali. Treba u narednom periodu imati u vidu da se takvim subjektima pomogne, jer su oni na ovaj način, bukvalno rečeno, prevareni.

Poštovani narodni poslanici, po Poslovniku, čl. 225. i 226. Želeo bih da iskoristim, ministar finansija nije tu, ali su tu predstavnici Ministarstva, da postavim sledeće pitanje. Radi se o budžetu, ali punjenje budžeta u lokalnim samoupravama.
Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, opštine imaju pravo da ubiraju prihod preko komunalnih taksi, konkretno je u pitanju taksa za isticanje firme. To je u skladu sa zakonom, međutim, način prikupljanja u mojoj opštini, opština Arilje, jeste sledeći.
Vezano je za promet preko računa, tako da je pojedini privredni subjekti kod mene u Arilju, zavisi koliki je promet, kreće se firmarina na nivou godine od 100 do milion maraka, tako da ima veliki pritisak i pitanja meni kao poslaniku da li je to u skladu sa zakonom. Firmarine su uglavnom plaćaju vezano po zonama, da li je istaknuta u centru grada. U centru grada je najveća firmarina, a dalje od centra su manje.
Proverio sam u Beogradu u Knez Mihailovoj, ekstrazoni, firmarina na nivou godine je negde oko 150 hiljada. Da uporedimo to sa jednom firmom u Arilju, u nekom selu, a ima dobar promet i plaća taksu na firmarinu od 100 do milion dinara.
To je vezano i sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, ali i sa Ministarstvom za finansije, da mi date odgovor da li je to u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, uvažena ministarko, javljam se o amandmanu i podržavam prethodne poslanike koji su argumentovano izneli da ne može postojati odgovornost pravnog lica ako ne postoji krivična odgovornost odgovornog lica. Oni su to objasnili kako valja. Osvrnuo bih se na sledeće.
Ako se zakon zasniva na odgovornosti odgovornog lica, trebalo je u zakonu precizirati koja su to ovlašćenja po kojima se utvrđuje odgovornost krivičnog lica. To bi valjalo zbog prakse, nisam pravnik, ali potrebno je to razjasniti i dodati sledeće – da se definiše, da je vezano za delatnost za koju je pravno lice registrovano. Šta ako odgovorno lice odradi krivično delo u delatnosti za koju pravno lice nije registrovano? Zato je potrebno da se doda – ''da u okviru registrovane delatnosti''.
Šta se događa ako u pravnom licu imamo nadređenog organa koji izdaje naloge odgovornom licu da odradi neki posao koji nije u okviru registrovane delatnosti? Da li je tada nadređeni organ, to može biti Upravni odbor, Skupština, da li su i oni krivično odgovorni i da li i po tom osnovu pravno lice podleže odgovornosti? Ne znam da li je ovo moguće sada uvrstiti, ali zbog prakse i tumačenja u praksi valjalo bi da bude definisano. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, pošto sam bio učesnik Odbora za industriju, nisam član Odbora, bilo je samo pet članova Odbora, što je zanimljivo, hteo bih samo da informišem i vas i zbog javnosti, tačno je da se plaća provizija 4%.
Na moje pitanje – a šta je zauzvrat dobila naša država, rečeno je da je naša država oslobođena traženja garancije banaka, a isto tako, ne plaća penale na nepovučenu količinu ugovorenog gasa. To je, da bi gledaoci i da bi poslanici znali, jer prethodnici su svesno ili nesvesno izbegli da to kažu. Hvala.