Podneo sam amandman na član 5. Ovaj član uređuje nadležnost Republičkog hidrometerološkog zavoda, kao i organizaciju i način obavljanja meteroloških i hidroloških poslova. Radi se o sledećem, da u članu 5. stav 1. tačka 14) posle reči "stanja" dodaje se reč "atmosfere", a reči "promena vremena" zamenjuju se rečima "promena vremenskih prilika".
Obrazložio bih to ukratko – posle reči "stanja" potrebno je dodati reč "atmosfere", jer se na ovaj način postiže potpuna korelacija sa tačkom 24) člana 3. ovog predloga zakona, koja definiše stanje atmosfere kao specifičnu komponentu prirodne sredine, tj. kao skup kvalitetnih vrednosti i parametara atmosfere u određenom vremenskom trenutku ili vremenskom intervalu.
Tako i termin ''promena vremena'' koji je naveo predlagač zakona nije najadekvatnija, jer se na prvi pogled može pomisliti da se radi o promeni toka vremena, tj. o vremenu kao o nezavisnoj promenljivoj fizičkoj veličini, a ne o promeni vremenskih prilika i neprilika o kojima je ovde reč.
Kada su već spomenute prilike i neprilike, ne možemo uticati na vremenske neprilike i katastrofe, ne možemo ih naručiti. Možemo malo uticati da sprečimo njihove posledica, ali znamo šta može da se naruči, a to je bilo naručeno pre 10 godina – bombardovanje, i to bombardovanje nanelo je ovoj zemlji jadnoj 30 milijardi evra štete. Neću spominjati ko je naručio bombardovanje i što smo bombardovani.

Takođe na član 16. stav 2. podneo sam amandman gde se reč "vremena" zamenjuju rečima "vremenske prilike".
Član 16. se odnosi na sistem rane najave meteoroloških i drugih elementarnih nepogoda i meteoroloških i hidrometeoroloških osmatračkih sistema u Republici Srbiji.
Ovaj član na koji se odnosi izmena glasi: "Zavod putem sredstava javnog informisanja, nadležne službe za vanredne situacije i na drugi prigodan način obaveštava javnost, kao i zainteresovane organe i organizacije, o stanju vremena, klime i voda.''
Promene vremena koje je naveo predlagač zakona nisu najadekvatnije, jer se na kraju može pomisliti da se radi o promeni toka vremena, tj. vremena kao nezavisne promenljive fizičke veličine, a ne o promeni vremenskih prilika i neprilika. Vlada nije prihvatila iz razloga što naši srpski termini ne odgovaraju primenjenim terminima na zapadu.

Podneo sam amandman ispred SRS na Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, i to na član 3, koji definiše pojmove, izraze koji se koriste u zakonu. Kao i moje kolege iz SRS, podneli samo da bi poboljšali zakon i sve one termine i definicije i pojmove smestili u taj član 3.
Moj amandman bi bio u sledećem – u Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju u članu 3. posle tačke 32) dodaje se tačka 32a koja glasi – redovan avioprevoz je serija letova koja se odvija na unapred utvrđenoj liniji po objavljenom redu letenja ili koja se prepoznaje po redovnosti i u kome se ugovor o prevozu putnika, prtljaga, pošte i robe zaključuje neposredno između avioprevozioca ili njegovog punomoćnika i putnika, odnosno naručioca prevoza, prtljaga, pošte i robe.
Zatim, linija je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta. Tekst člana ne predstavlja pravnu normu, već definiciju pojma. Zbog toga mu je mesto u članu koji definiše termine.

Podneo sam amandman na Predlog zakona o zaštiti potrošača i to na član 97. stav 2. Član 97. se odnosi na zamenu potrošača drugim licem, a u vezi formalnih uslova za zaključenje ugovora o turističkom putovanju.
Stav 1. u članu 97. glasi: "Potrošač može pre otpočinjanja turističkog putovanja da odredi drugo lice koje umesto njega ima pravo da koristi ugovorene usluge ako zadovoljava posebne zahteve predviđene za određeno turističko putovanje".
Stav 2. u članu 97. glasi: "U slučaju stava 1. ovog člana, trgovac može da zahteva naknadu isključivo troškova koji nastanu zamenom". Predlažem da se taj stav 2. menja i da glasi: "U slučaju iz stava 1. ovog člana, trgovac može da zahteva naknadu isključivo u skladu sa uslovima koje propisuje Zakon o turizmu".
Mi imamo važeći Zakon o turizmu. U tački 6), koja se odnosi na prava i obaveze organizatora putovanja i putnika, pod opštim uslovima putovanja uređuju se prava i obaveze organizatora, odnosno predviđaju se za putnike i posebno naglašava pravo na naknadu učinjenih troškova kada putnik obezbedi odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sam organizator, zatim, prava putnika u slučaju otkazivanja putovanja itd. Dakle, u važećem Zakonu o turizmu sve je to na jedan način definisano.
Ovaj amandman se poziva na poštovanje Zakona o turizmu. Moj cilj je bio da se poboljša zakon, ali Vlada nije prihvatila, jer ovo ne odgovara odgovarajućim direktivama EU.

Podneo sam amandman na član 16. koji govori o sanaciji, u smislu da u članu 16. stavu 1. treba umesto reči: "pošumljavanje" da se dodaju reči "površine na kojoj je došlo do sušenja stabala usled pojave biljnih bolesti, štetočina ili drugih faktora".
Vlada ovaj amandman nije prihvatila iz razloga kao da se sadrži u članu 16. stav 1. i u članu 10. stav 2. Osvrnuo bih se na član 10. koji govori o promene namene šuma i šumskog zemljišta. Pod 6), kada se govori o eksploataciji mineralnih sirovina, kaže se: "Radi izgradnje objekata i korišćenja ostalih obnovljivih izvora energije malih kapaciteta, u smislu propisa kojima se uređuje oblast energetike i eksploatacije mineralnih sirovina, ako je površina šuma i šumskog zemljišta za ove namene manja od 15 hektara".
Podsetio bih vas da smo prošle godine usvojili dopune Zakona o rudarstvu. Zakon o rudarstvu tretira i obrađuje kako se vrši eksploatacija mineralnih sirovina. Tada je došlo do promene. Ranije je postojala mogućnost da nadležno ministarstvo koje gazduje šumama daje saglasnost da se može vršiti eksploatacija mineralnih sirovina na šumskom zemljištu.
Međutim, promenama Zakona o rudarstvu ukinuta je ta odredba, znači ne postoji mogućnosti da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina na šumskom zemljištu. To se obrazlaže da i u Zakonu o šumama, kao i drugim pozitivnim propisima, ne postoje uslovi da se može dobiti saglasnost za eksploataciju mineralnih sirovina na šumskom zemljištu.
Pošto su ova dva zakona u suprotnosti, Zakon o rudarstvu ne dozvoljava, zbog Zakona o šumama, da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina, a Zakon o šumama dozvoljava, ali maksimum do 15 hektara, postavljam pitanje – šta ako Rudarski basen Kolubara naiđe na šumsko zemljište; moguće je samo da vrši eksploataciju 15 hektara, a posle toga prekida eksploataciju.
To je jedan primer, da ne govorim o drugim eksploatacijama, da li su to kamenolomi ili druge vrste mineralnih sirovina. Voleo bih da neko iz Ministarstva to objasni.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 94, koji se odnosi na zaštite vode od zagađenja, i to na stav 2. reči "sprečavanje, prekidanje i smanjivanje" zamenjuju se rečima "sprečavanje i prekidanje".
Obrazloženje: Apsolutno je neprihvatljivo da se neko ko zagađuje vode obavezuje da smanji zagađenje. Jedino moguće i jedino prihvatljivo rešenje je da zagađivač otkloni zagađenje, što je u interesu zaštite voda od zagađenja. Ministarstvo nije prihvatilo ovaj amandman navodeći da je zagađenje kontinuirani proces i da to treba raditi postepeno, faznom izgradnjom postrojenja za prečišćavanje voda.
Osvrnuću se na jedan praktičan primer, a pre toga bih naveo pojam "minimalni održivi protok", što predstavlja protok koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u vodotoku za opstanak i razvoj nizvodnih biocenoza i da zadovolji nizvodne korisnike. To je u članu 81. i precizirano, da je obaveza bilo koga da koristi vodozahvat i da to mora omogućiti. U stavu 2. člana 81. je propisano da to bliže uređuje ministar i definiše kako se to radi. To je lepo napisano ako se u potpunosti primenjuje.
Navešću praktičan primer. U Arilju postoji veliki sistem za snabdevanje vodom "Rzav", koji nema akumulacije, jer je direktno prikačen, odnosno usisava vodu iz vodotoka. To funkcioniše već 20 godina. Sada ima namera da se uđe u izgradnju akumulacije. Kada će to biti gotovo, to se ne zna, verovatno više godina, ali do tada će biti problema.
U čemu je problem? Dok ima vode, sve je u redu. Međutim, kada se pojavi sušni period, tada postaje problem. Narod, 300 000 građana nema vode da pije, a treba obezbediti minimalni protok nizvodno, odnosno biološki minimum.
Šta se radi? Tada dolazi do sukoba, Ariljci hoće da zaštite "Rzav", građani nizvodno hoće da piju vodu i pribegava se da ministar svojim nalogom smanjuje neki propisani biološki minimum.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam na Zakon metrologije amandman na član 5. stav 1. tačka 8) i glasi: "Etaloniranje je skup postupaka kojima se, pod određenim uslovima, uspostavlja odnos između kvantitativnih vrednosti fizičkih veličina i njihovih prikaza (indikacija), sa odgovarajućim greškama koje prouzrokuju kako etaloni tako i rezultati merenja, a čija je verovatnoća pojavljivanja unutar unapred zadatog opsega."
Obrazloženje je sledeće: ''Etaloniranje mernih instrumenata u tehničkom smislu predstavlja utvrđivanje karakterističnih odnosa između brojnih vrednosti merne fizičke veličine (kojom se deluje na instrument) i određenog položaja indikatora samog instrumenta.
Učestalost pojave grešaka merenja pokriva se zakonima verovatnoće, prema kojem je uvek moguće propisati neki verovatnosni opseg njihovog pojavljivanja u toku merenja, što je mnogo prikladniji termin od termina pridružena merna nesigurnost, koji je u ovom članu naveo predlagač zakona.''
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućimo da čujemo poslanika koji govori. Molim za tišinu, gospodo poslanici.)
Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz razloga što je pojam ''etaloniranje'' preuzeto iz međunarodnog rečnika osnovnih i opštih termina u metrologiji, koji je kao međunarodni dokument korišćen prilikom izrade Predloga zakona. To je jedan dokaz da mi samo uzimamo strane nazive a ne koristimo ono što imamo u našem jeziku. Hvala. (Aplauz)

Podneo sam amandman na član 6. i to za stavove 2. i 3. koji se menjaju i glase: "Stručne i sa njima povezane izvršne poslove u oblasti metrologije obavljaju Direkcija za mere i dragocene metale, organ uprave nadležan za poslove metrologije (u daljem tekstu: Direkcija) i Metrološki savet kao stručno savetodavno telo.
Poslove atestiranja merila obavljaju privredni subjekti i druga pravna lica koja su u skladu sa ovim zakonom ovlašćena za obavljanje tih poslova (u daljem tekstu: ovlašćena tela).''
Obrazloženje je sledeće: ''Pored Direkcije za mere i dragocene metale, za obavljanje poslova iz oblasti metrologije nadležan je i Metrološki savet, čija su ovlašćenja navedena u članu 12. ovog predloga zakona.''
Zakonski postupak za utvrđivanje mernih karakteristika bilo kojeg konkretnog merila u tehničkim krugovima poznat je pod imenom ''atestiranje'', a sastoji se u izdavanju pisanog i overenog dokumenta ''atesta'', kojim korisnik merila dokazuje njegovu usaglašenost sa važećim zakonskim propisima koji se odnose na taj tip merila.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je Predlogom zakona predviđeno osnivanje Metrološkog saveta od strane Vlade, čija je uloga isključivo savetodavna, dok je članom 9. Zakona o ministarstvima propisano da Direkcija za mere i dragocene metale obavlja stručne poslove i poslove državne uprave iz te oblasti. Hvala. (Aplauz)

Na Zakon o metrologiji na član 7. podneo sam amandman i to na stav 1. tačku 13) da se briše. Razlog je što termin "distribucija vremena", kao jedan od poslova koji je u nadležnosti Direkcije za mere i dragocene metale nema logičkog smisla, jer vreme nije kategorija koja se može distribuirati ili na bilo koji način nekome dodeljivati.
Vlada obrazlaže neprihvatanje amandmana na sledeći način – Direkcija za mere i dragocene metale održava vremensku skalu UTC, kao i etalon vremena i frekvencije Republike Srbije i njegovu sledivost do međunarodnog nivoa. Sistem za distribuciju vremenskih signala putem televizijske mreže uništen je u NATO bombardovanju, tako da sada ne postoji distribucija signala vremenske skale.
Gospodo, mi danas popodne otvaramo ''Toranj'' na Avali, koji su nam srušili naši prijatelji (pod znakom pitanja) iz NATO i EU. Da li će oni danas biti na otvaranju da nam otvore mogućnost da šaljemo, odnosno distribuiramo vreme u Zapadnu Evropu, odnosno u EU? Hvala. (Aplauz)

Podneo sam amandman na član 14. stav 3. koji se menja i treba da glasi: "Odluka iz stava 1. ovog člana se donosi pod uslovom da etalon predstavlja konkretizaciju merne jedinice neke fizičke veličine sa greškom čija je verovatnoća pojavljivanje unutar unapred zadatog opsega, tako da služi kao referenca i da su mu metrološke karakteristike jednoznačno definisane, radi komparacije sa međunarodnim etalonima ili sa nacionalnim etalonima drugih država."
Obrazloženje je sledeće: ''Bila koja materijalizovana mera ne može biti ni tretirana kao etalon ako u isto vreme nije ni kalibrisana, jer etaloniranje mernih instrumenata u tehničkom smislu predstavlja utvrđivanje karakterističnog odnosa između brojnih vrednosti merne fizičke veličine (kojom se deluje na instrument) i odgovarajuće položaja indikatora samog instrumenta.''
Učestalost pojave grešaka merenja pokriva se u zakonima verovatnoće, prema kojima je uvek moguće propisati neki verovatnosni opseg njegovog pojavljivanja u toku merenja, što je mnogo prikladniji termin od termina pridružena merna nesigurnost, koga je u ovom članu naveo predlagač zakona.
S obzirom na to da reč "sledivost" nije u duhu srpskog jezika, potrebno je istu zameniti rečju "jednoznačnost", koja najadekvatnije odslikava ono što je predlagač zakona hteo istaći u ovom članu. Hvala.

Podneo sam amandman na zakon o učeničkom u studentskom standardu. On se odnosi na član 95. stav 1. Posle tačke 8) dodaje se nova tačka 9): "propuste da vode evidenciju, odnosno evidenciju vode na način suprotan ovom zakonu".
Predloženi amandman ima za cilj da propiše prekršaj koji su predlagači zakona propustili da ugrade u prekršajne odredbe, a istovremeno su ga članom 45. propisali.
Obaveza vođenja evidencije u studentskom i učeničkom domu je propisana članom 45. Predloga zakona, i to u 12 stavova. Ali, kada se dođe do člana 95. predloga zakona koji reguliše i propisuje kaznene odredbe, kršenje člana 45. ne podleže prekršajnoj odgovornosti. Nameće se pitanje kako će onda inspekcijske službe Ministarstava prosvete sankcionisati odgovorne u ustanovama učeničkog i studentskog standarda ako dođe do nevođenja evidencije, odnosno do kršenja obaveze propisane u članu 45.
Smisao ovog amandmana je bio da propiše sankcionisanje odgovornih, ali izgleda da Ministarstvu prosvete to nije u interesu, pa se zbog toga nameće zaključak da vođenje evidencije ostaje samo dobra volja zaposlenih u ustanovama učeničkog i studentskog standarda. Hvala.

Kolega Goran Mihajlović je podneo amandman na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu, i to na član 96. stav 1, da se posle tačke 1) dodaje nova tačka 2), koji glasi: "upravnom odboru ustanove ne predloži razvojni plan ustanove".
Smatram da je u članu 96. potrebno da stoji još jedan bitan stav vezan za odgovornost direktora ustanove, a to je nedonošenje razvojnog plana ustanove, što je ustanova dužna da usvoji shodno članu 40. ovog zakona. Konkretno, član 40. predviđa da upravni odbor ustanove na predlog direktora usvoji razvojni plan ustanove za period od četiri godine i da taj dokument nakon usvajanja dostavi nadležnom ministarstvu.
Kao i svaka organizovana delatnost, i rad u ustanovama učeničkog i studentskog standarda mora se odvijati planski i organizovano, pa je stoga neophodno da razvojnim planom ustanove budu precizno definisani ciljevi i zadaci u radu ustanove, prioriteti u obavljanju delatnosti, kompletan plan aktivnosti svih zaposlenih, i procena materijalnih, kadrovskih i organizacionih mogućnosti ustanove u planskom periodu. Upravo iz svih prethodno navedenih razloga potrebno je usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, u ime SRS podneo sam amandman na član 23. predloženog zakona, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo". SRS principijelno stoji na polazištu da poslove koji su predviđeni ovim stavom propiše nadležno ministarstvo.
Izmena ovog zakona uređuje pitanja iz delokruga računovodstva, kao i finansijske izveštaje, revizije koji se sada dostavljaju Agenciji za privredne registre, a ranije je to bilo NBS. Agencija uredno ažurira sve te podatke i dužna je da sve to istakne na svom Internet sajtu.
Po podacima Narodne banke Srbije broj privrednih subjekata koji moraju da izvrše reviziju svojih finansijskih izveštaja za 2009. godinu kreće se negde oko 6.556, a imamo negde oko 130 ovlašćenih revizora koji su zaposleni u 40 preduzeća. Sve te usluge imaju svoju cenu, pa i nisu cene tako male, tako da se kreću negde od 200.000 do 1.000.000 dinara i više, zavisi od veličine privrednog subjekta.
Za privredne subjekte, privredna društva su propisani i rokovi u kojima moraju da dostave svoje finansijske izveštaje, a isto tako moraju da izvrše reviziju tih finansijskih izveštaja.
S druge strane, imamo budžetske korisnike koji nemaju tako precizirane termine, oni su u nadležnosti Državne revizorske institucije ili pak budžetske inspekcije. Mi smo imali izveštaj budžetske inspekcije za 2008. godinu. Budžetski inspektori su obišli nekih 77 ili 78 budžetskih korisnika i samo na njih sedam-osam nije bilo registrovanih primedbi. Velika sredstva su naložena da se povrate u budžet, da li su to lokalne samouprave ili javna preduzeća.
Državna revizorska institucija je izvršila kontrolu nekoliko ministarstava i uprava i videli smo kakve su nepravilnosti nađene, ali voljom većine ove Skupštine nismo bili u mogućnosti da o tome diskutujemo. Znači, po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji oni su obavezni da godišnje izvrše kontrolu Republičkog budžeta, zatim Narodne banke Srbije, dok za javna preduzeća i lokalne samouprave određeni broj.
Ako znamo da je negde oko 9.000 budžetskih korisnika, na takav način možemo proračunati da bi neki subjekti budžetski korisnici došli tek za sto godina na kontrolu. Prema tome, potrebno je i budžetske korisnike izjednačiti i kontrolisati jer vidimo da se tu odlivaju sredstva i troše bez kontrole i da ima mahinacija.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu i to na član 7. Razdeo 18.
Pre nego što obrazložim ovaj svoj amandman, osvrnuo bih se na sledeće. Diktatorskom voljom vladajuće većine poslanici su onemogućeni da raspravljaju o izveštaju DRI, što sprečava da građani Srbije shvate koliko je pogubna politika aktuelne vlade.
Od početka, odnosno od formiranja DRI suočeni smo sa opstrukcijom rada navedene institucije, a posle navedenog izveštaja i ponašanja Vlade, odnosno vladajuće koalicije, možemo konstatovati da to nije slučajno. Kontrolom je obuhvaćeno samo 27 korisnika budžetskih sredstava, rad 14 ministarstava, tri uprave i Direkcija za imovinu. Tu su konstatovane mnoge nepravilnosti. Iz Izveštaja DRI može se konstatovati da su rizična područja sledeća: specijalizovane usluge po ugovoru gde se angažuju stručnjaci za poslove za koje ministarstvo nema kadrove.
Postavlja se pitanje – koji su to kadrovi u ministarstvu? Kontrolom je utvrđeno da su ugovori za stručne usluge bili zaključivani za poslove koji su bili u nadležnosti ministarstva i nisu dostavljani izveštaji o izvršenim uslugama.
Tu su i plaćanja prekovremenog rada za koje nema evidencije, područja javne nabavke. Ova skupština još uvek nije formirala komisiju za javne nabavke, a to je po Zakonu o javnim nabavkama bila obavezna da uradi u roku od šest meseci. Tu su još i kompjuterske usluge, usluge informisanja itd.
Imali smo u rukama izveštaj budžetske inspekcije za 2008. godinu. Kontrolisano je od 9.000 budžetskih korisnika samo 77 i u 90% slučajeva nađene su nepravilnosti. Nepravilnosti su u svim nivoima, počev od ministarstava, pa dalje do lokala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, pred nama je zakon o zaštiti topografije integrisanih kola. Podneo sam amandman na član 8. stav 1. koji bi trebalo da se promeni. Prvo, podsetio bih kako glasi član 8 - Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine.
Moj amandman se odnosi na sledeće, odnosno da bih precizirao tačnije glasi - Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku koji sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu, kao organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine.
Donošenjem zakona o zaštiti topografije integrisanih kola Srbija ima nameru da harmonizuje zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti propisanim od Svetske trgovinske organizacije i EU. Za sva prava industrijske svojine zajedničko je da se stiču u zakonom utvrđenom postupku, na osnovu odluke nadležnog organa.
U Republici Srbiji nadležan organ je Zavod za intelektualnu svojinu, pa se kod ovog organa ostvaruje i zaštita topografije industrijskih kola. Znači, potrebno je, po meni, naglasiti tačno da u upravnom postupku zaštitu radi Zavod za intelektualnu svojinu. Vlada nije prihvatila amandman, ali smatram da je imalo razloga da se prihvati.