Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31, konkretno na prvi stav. Pročitaću taj prvi stav koji glasi - Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Moja korekcija ovog stava se odnosi na sledeće i glasila bi – podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Šta to znači? U stavu 1. potrebno je reč „izvršenje“ zameniti rečju „sprovođenje“ jer se zakoni ne izvršavaju nego se sprovode i realizuju u praksi.
Predviđeni rok od četiri meseca za donošenje podzakonskih akata koji će pratiti ovaj zakon i suviše je dug jer se radi o zakonu sa eventualno malim brojem članova, ukupno 33. Stoga je dovoljan i rok od 90 dana. S obzirom da zakon o zaštiti topografije integrisanih kola treba pre svega usaglasiti više terminološki, a manje sadržajno sa Ustavom Republike Srbije, novim zakonom o ministarstvima, odnosno potpuno je dovoljno da ovaj posao bude urađen za 90 dana, jer je to uobičajena procedura kod donošenja svakog zakona.

Želeo bih da postavim pitanje ministru poljoprivrede. Naime, predsednik Vlade je pre nekoliko meseci izjavio da je poljoprivreda u razmeni sa inostranstvom u prvih šest meseci ostvarila suficit oko 300 miliona evra. To lepo zvuči. Međutim, šta mi imamo od toga ako nam je poljoprivreda uništena i iz dana u dan sve više se uništava?
Osvrnuo bih se na proteste poljoprivrednih proizvođača koji su bili u toku kampanje prvenstveno malina, višnje, pšenice itd. Vi znate, ministre, bili ste uključeni oko protesta malinara. Počeli su iz Arilja, odakle dolazim, Arilje je centar maline. Nezadovoljni cenom maline, iz Arilja su proizvođači došli u Beograd. Ispred Vlade iz Beograda su vraćeni u Arilje, uz obećanje da će se tamo postići dogovor. Nije postignut dogovor. Dogovoreno je da se razgovori nastave u Užicu.
Pregovori u Užicu nisu se dogodili, pomereni su i zakazani u Valjevu. U Valjevu je bio sastanak 4. septembra. Dogovoreno je da za deset dana Ministarstvo izađe sa saopštenjem proizvođačima malina šta ih očekuje. Ni dan-danas proizvođači malina nemaju informaciju šta je sa njihovom cenom maline, odnosno pregovori koji su vođeni između Ministarstva, s jedne strane, proizvođača maline i hladnjičara koji su otkupljivali malinu. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je za ministra telekomunikacije. Do kada će kablovski sistemi, KDS sistemi koji funkcionišu po gradovima Srbije, u velikoj meri funkcionisati bez ispoštovanih osnovnih tehničkih propisa koji važe za tu oblast, znači, bez ispunjenosti osnovnih tehničkih propisa koji važe za tu oblast?
Primera radi, Arilje, kablovski sistem SBB funkcioniše šest godina bez ispunjenosti tih osnovnih normi za funkcionisanje.
Uz proteste opozicije, na čelu sa mnom, inspektor je morao da izda nalog zabrane rada. To je bilo pre dve godine, a taj sistem i dalje funkcioniše.

Ministre, vi ste bili u potpunosti u toku kada su bili protesti oko malinara. Vi ste čak ljudima i onome ko je na čelu vodio te proteste obećali krivičnu prijavu, ne znam iz kojih razloga. Da li su to bila zastrašivanja za naredni period?
Zato bih želeo da nam date odgovor, to proizvođači malina, sada u ovom momentu, konkretno malina, očekuju - kakva je vizija za narednu godinu? Da li će ta cena biti sve niža i niža, kao što se najavljuje, ili će ljudi imati volje i želje da rade malinu i naredne godine?
Ta mogućnost preko javnih skladišta postoji, ali lagerovanje maline nije to običan magacin, nego moraju postojati hladnjače namenske, koje će tu funkciju moći da obave. To je moglo da je imalo volje da se uradi i ove godine.
Međutim, to nije urađeno, jer postoje mnoge hladnjače koje ste vi finansirali iz Ministarstva sa po pola miliona evra, a koje ne rade. To je hladnjača „Vilamet“ u Prilikama kod Ivanjice, to je hladnjača „Arinova“ u Arilju. Vi ste njih finansirali sa pola miliona evra. Međutim, one i u ovom momentu ne rade.

Ministre, vidim da me niste razumeli. Nisam rekao da ste vi dali po pola miliona za ove dve hladnjače, ali je Ministarstvo poljoprivrede preko Fonda za razvoj uložilo 2005. i 2006. godine u te dve hladnjače, nisu u pitanju samo te dve, samo njih pominjem, tolike pare, a one trenutno ne rade, u dubiozi su, ima problema. Prema tome, država mora da vodi računa kako troši pare.
Što se tiče subvencija, ministre, prošle godine subvencije su bile u Ministarstvu poljoprivrede za poljoprivredne proizvođače i poljoprivredu 25 milijardi, a ove godine 15 milijardi. Kako mi možemo očekivati, kako seljaci, poljoprivrednici mogu očekivati bolje dane, više para u bilo kom obliku – da li za poljoprivredne proizvode, sadnice, da li za tehnologiju, da li za magacine ili za hladnjače?
Šta nam je sa proizvodnjom jabuka? Koliko je u ovoj zemlji Srbiji propalo ove godine? Koja je cena i što smo doveli našu zemlju u takvu poziciju? Bio je izvoz za Rusiju, ove godine nema izvoza za Rusiju – ko je kriv za to?
Šta nas očekuje za proizvođače krompira? Nama dolazi roba sa strane, iz drugih zemalja, a naši proizvođači ne mogu da prodaju robu. Šta mogu proizvođači u narednoj godini očekivati? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon o transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika. U obrazloženju zakona kaže se da je zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika propis koji je neophodan u cilju regulisanja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu, kao i da treba da bude pravni osnov za donošenje podzakonskih akata. Takođe je neizbežno, naglašavam, usaglašavanje naših propisa sa propisima EU, kao da mi ne možemo napraviti propise koji su kvalitetniji i na nivou EU.
Moj amandman se dosta oslanja na amandman prethodnika Momira Markovića. Želeo sam da se delatnosti razdvoje, a za to ima osnova u tehničkom smislu, ako pogledamo šta predstavlja cevovodni transport, šta je distribucija, a šta je unutrašnji transport.
Cevovodni transport su magistralni vodovi koji su opterećeni pritiskom od 50 bara. Oni se rade od čeličnih cevi i za njih važe propisi koji to zadovoljavaju. S druge strane, imamo distributivni gasovod, koji je za razvod po gradovima, to su manji pritisci, pritisci od 16 bara i dolaze i do pritiska koji je Momo Marković pomenuo malopre.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz razloga, kako navodi, što je član 1. ovog zakona jasno propisao da se ovim zakonom uređuju uslovi za bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.
Smatram da bi bilo umesno i korisno da se ovo razdvoji, makar novom alinejom, ne samo ovim članom, jer bi to bilo jasnije i celishodnije. Hvala.

U ime SRS podneo sam amandman na član 2. tač. 10) zakona o cevovodnom transportu. Šta znači tačka 10)? Odnosi se na unutrašnje gasne instalacije i glasi – gasovodi, spojni vodovi, pripadajuća zaporna, regulaciona i sigurnosna armatura koja počinje iza izlazne protivpožarne slavine merno-regulacione stanice ili iza izlaznog spojnog voda merno-regulacionog seta na kome se prirodni gas predaje kupcu, a zaključno sa vrhom kanala za odvod produkata sagorevanja, osim trošila.
Moj amandman se odnosio na to da se posle reči „merno-regulacione“ stavlja zapeta i dodaju reči „ili regulacione“, a posle reči „merno-regulacionog“ stavlja se zapeta i dodaju se reči „ili regulacionog“.
Obrazloženje: unutrašnja gasna instalacija je sistem koji počinje na kraju distributivne mreže, iza seta u kome se distributivni pritisak svodi na radni. Nije obavezno da se u regulacionom setu uvek nalazi i merač potrošnje. Potrošnja energenata kod velikih potrošača se meri na samom ulazu u trošilo.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da merno-regulacione stanice i merno-regulacioni set predstavljaju mesto primopredaje prirodnog gasa kupcu, odnosno mesto na kome se vrši merenje isporučenog prirodnog gasa. Videli ste da to ne mora uvek da postoji i da se iza merno-regulacionog seta meri, kod velikih potrošača imamo merenje na samom trošilu, tako da je ovaj amandman trebalo prihvatiti.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 11. Član 11. glasi: „Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije cevovodima dužan je da svojim aktima utvrdi funkcionalne zahteve, postupak i način rukovanja cevovodima prema preporuci proizvođača opreme, kao i postupak i periodiku održavanja cevovoda, u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima“.

Amandmanom predlažem da se ovaj član briše. Iz kojih razloga? Ova obaveza je već definisana Zakonom o energetici i Uredbom za isporuku prirodnog gasa kao obaveza prema Agenciji za energetiku, tako da je nepotrebno tu materiju regulisati i ovim zakonom, tim pre što ne postoji supremacija ovog zakona u odnosu na Zakon o energetici.

U objašnjenju ovog zakona stoji da je ovaj zakon trebalo terminološki uskladiti sa Zakonom o energetici iz 2004. godine, ali to ne znači da treba ponavljati obaveze koje su već definisane tim zakonom.

Zanimljivo je obrazloženje Vlade, koja nije prihvatila ovaj amandman, kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što navedena materija nije regulisana Zakonom o energetici i Uredbom za isporuku prirodnog gasa“. Postavlja se pitanje šta treba sa čim usaglašavati, da li Zakon o energetici, koji je po meni stariji, sa Zakonom o transportu ili obrnuto, što bi trebalo da bude? Hvala.

Na Predlog zakona o cevovodnom transportu podneo sam amandman ispred SRS na član 34. tačka 4), u smislu da se briše. Ta tačka glasi – ako u toku izgradnje, a pre puštanja u rad cevovoda ne vrši njegovo ispitivanje.

Šta tu nije u redu? Ispitivanje cevovoda ili dela cevovoda je obavezno i vrši se isključivo nakon izgradnje i rekonstrukcije, neposredno pre puštanja u eksploataciju. To je tehnička obaveza i to ljudi koji se bave tehnikom znaju. Nema svrhe vršiti ispitivanje dela cevovoda, armatura i prateće opreme u toku izgradnje. Prilikom ispitivanja pre puštanja u rad sačinjava se zapisnik o ispitivanju, koji je trajni dokument. Ta ispitivanja rade stručni ljudi, koji su za to verifikovani.

Ova materija je regulisana zakonima iz oblasti energetike i protivpožarne zaštite. Ispitivanje i puštanje u rad isključivo je obaveza izvođača radova i distributera, a ne investitora, koji ne mora nužno biti izvođač ili distributer.

Znači, ovim se želi, kao što su prethodnici rekli, da se težište odgovornosti i stručnosti prebaci na one koji to znaju, koji izvode radove i one koji imaju odgovarajuće licence i ispite da bi se bavili tom problematikom. Hvala vam.

Na Predlog zakona o cevovodnom transportu podneo sam amandman na član 42. u smislu da se posle reči „cevovodni“ dodaje reč „transportni“.

Šta je suština? Da bi se to razumelo, treba razumeti šta predstavlja cevovodni sistem. To je jedan širok pojam i on predstavlja sistem od više cevovoda koji su spojeni u jednu tehničko-tehnološku celinu koja služi za transport i distribuciju tečnih, odnosno gasovitih ugljovodonika na određenom području.

Pošto je to širok pojam, obrazloženje ovog mog amandmana se sastoji u sledećem – predloženim rešenjem se obavezuju subjekti koji se bave cevovodnim transportom da magistralne transportne cevovode opreme uređajima i opremom za daljinski nadzor i upravljanje, a istovremeno se ova obaveza ne odnosi na razvodne i distributivne gasovodne mreže. Zbog tehničke nemogućnosti uvođenja daljinskog upravljanja na distributivnim mrežama može se doći u situaciju da se kod stroge primene ovog zakona zabrani eksploatacija distributivne mreže, razvodnih gasovoda, uređaja i opreme. Ovim se istovremeno oslobađaju obaveze daljinskog upravljanja vlasnici unutrašnjih gasnih instalacija.

Tehnika je danas napredovala i daljinsko upravljanje je moguće uraditi svugde, međutim, kod ovih malih instalacija, distributivnih gasnih instalacija koje obuhvataju i stanove i kuće, teško je to ostvariti, naročito u situacijama kada su te instalacije već u funkciji, kada je sve ono što je građevinski urađeno završeno. U momentima kada se grade nove instalacije to je moguće uraditi, ali mislim da je to poskupljenje i teret koji će platiti oni koji koriste gas. Gas u ovom momentu nije tako jeftin kao što je nekada bio. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, pred nama je objedinjena rasprava o četiri zakona, neki ih zovu energetski, a ja bih se više osvrnuo na Zakon o rudarstvu i tu ću izneti neke svoje predloge šta treba ova država da uradi, a nije uradila, da bi se stvari u rudarstvu popravile.       
Srpska radikalna stranka i stručna javnost imaju dosta primedaba na Zakon o rudarstvu, a ni ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ne otklanja te primedbe. Potrebno je doneti novi zakon koji će rudarstvo tretirati onako kako se to radi u razvijenim zemljama. Rudarstvo je značajna grana privrede i u mnogim zemljama sa velikim procentom učestvuje u ukupnom bruto proizvodu.
Da rudarstvo ima ogromne potencijale, koji mogu da podstaknu razvoj različitih industrijskih oblasti govore primeri iz zemalja poput Nemačke, SAD, Velike Britanije, Japana, gde osnovu njihovog privrednog razvoja čini rudarska industrija. U ovom trenutku rudarstvo u Srbiji je na niskim granama, sa svega 2% doprinosa nacionalnom proizvodu.
Polazeći od činjenice da u Srbiji proizvodnja sirovina još uvek predstavlja značajnu privrednu aktivnost, može se konstatovati da je eksploatacija primarnih sirovina jedna od važnijih privrednih delatnosti u Srbiji. Po podacima iz 1990. godine, u Srbiji se godišnje vadilo iz zemlje približno trista miliona tona mineralnih sirovina i jalovine, a u rudarskim preduzećima radilo je oko 70.000 ljudi. Ako se tome dodaju i prateće privredne grane, koje su indirektno vezane za eksploataciju mineralnih sirovina, može se konstatovati da je blizu 400.000 stanovnika Srbije zavisilo od rudarstva.
U međuvremenu. ti su se odnosi drastično promenili: obim mase koja se dobija eksploatacijom je prepolovljen, a broj ljudi koji zavisi od rudarske industrije ostao je skoro isti.
Srbija je energetski siromašna zemlja, njene energetske rezerve, bez Kosova i Metohije – ima uglja za narednih 50 godina, nafte za dvadesetak godina, i gasa, ali na nivou sadašnje proizvodnje koja pokriva 25% potreba. Po dokazanim rezervama uglja, oko petnaest miliona tona, Kosovo i Metohija je na petom mestu u svetu po ispitanim rezervama. Lignit se prostire po celom Kosovu i Metohiji, sa prosečnom debljinom sloja od oko 60 metara. Sa geološkog gledišta, lignit sa Kosova je među kvalitetnijim u Evropi, a imajući u vidu šta energija i energetski resursi predstavljaju u svetskim okvirima, možemo to povezati sa svim događajima u našoj južnoj pokrajini.
Po proceni američkih stručnjaka, vrednost zaliha uglja na Kosovu i Metohiji je oko petsto milijardi dolara, i ne treba se čuditi što je ta teritorija interesantna velikim silama i multinacionalnim kompanijama koje se bore za što bolju poziciju.
U Srbiji postoji oko 200 rudnika u kojima se eksploatišu rude, ugalj, kamen itd. Do sada su privatizovani uglavnom kamenolomi i manji rudnici, dok velike sisteme, kao što je Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju „Rembas“, očekuje prodaja, a to se vidi i iz predloga da ovi rudnici sa podzemnom eksploatacijom treba da plaćaju nadoknadu za ugalj od samo 0,5% od prihoda.
Meni je poznato, a i vama, da su rudnici sa podzemnom eksploatacijom u posebno teškom stanju. Postavlja se pitanje, zbog čega su dovedeni u takvo stanje, da li je tu u pitanju predstojeća privatizacija? Za ovo nisu krivi rudari, odnosno radnici, već neodgovorna vlast koja ne vodi računa o svom prirodnom bogatstvu.
Sistem „Resavica“ direktno u subvencijama od države dobija oko dvadeset miliona evra ili oko 0,06 bruto društvenog proizvoda. Nivo subvencija po zaposlenom u tim rudnicima jednak je 55 prosečnih plata u Republici. Pored toga, „Resavica“ dobija još toliko na ime neplaćenih poreza i doprinosa. Primera radi, rudnik „Velenje“ u Sloveniji, iako sa podzemnom eksploatacijom, ostvaruje najveći profit.
Vrednost proizvodnje u srpskom rudarskom sektoru iznosi oko 1,3 milijarde dolara godišnje. Ako bi se povećale investicije, ona bi u narednih pet godina mogla biti povećana više puta. Eksploatacija rudnog bogatstva, odnosno mineralnih sirovina je nužan preduslov daljeg razvoja društva. Posledica ove činjenice je da rudarska delatnost mora obezbediti što veće količine mineralnih sirovina, što nije stvar izbora nego neminovnost. Mogućnost izbora nudi se tek pri izboru modaliteta kako će se taj nužan preduslov osigurati, a on je sve više vezan i određen potrebom za očuvanjem prirode i životne sredine, odnosno sve strožim kriterijumima za uslove eksploatacije, odnosno očuvanje ekologije.
Strateško planiranje u radu rudarskog sektora treba da bude od značaja za budućnost i zajednički dogovor svih zainteresovanih strana. Strateški dokument predstavlja pozitivnu suprotnost stihijskom i neplanskom radu. On predstavlja pristup koji treba da postavi osnovni okvir za dalje funkcionisanje rudarskog sektora, kao i korišćenje mineralnih sirovina.
Zakon o rudarstvu treba da omogući racionalno upravljanje mineralnim sirovinama kao jedinim neobnovljivim resursom, a sa ciljem upravljanja celokupnim prostorom koji treba da zadovolji potrebe za sirovinama. To ovaj zakon ne obezbeđuje. Srbija to nije u potpunosti prepoznala, pa je u baznom dokumentu za upravljanje prostorom (Prostorni plan Srbije) dat mali značaj rudarstvu i mineralnim sirovinama. Nešto veći značaj rudarskom sektoru dat je u razvoju energetike do 2015. godine, i to u okviru razvoja energetike. Po tome, rudarstvo i mineralne sirovine nisu stavljene u kontekst ukupnog razvoja države.
Potrebno je uraditi strateški dokument koji tretira upravljanje mineralnim sirovinama i rudarskom delatnošću, a sve u funkciji ukupnog privrednog razvoja države. Strateški dokument treba da sadrži podatke o postojećim mineralnim resursima, zakonskom okviru, akterima i zainteresovanim stranama, podatke o trenutnom stanju u eksploataciji, kao i uticaj na okolinu i ekonomski značaj.
To država Srbija zasad nema. Tek uspostavljanje takvog sistema koji prepoznaje, uvažava i uključuje sve relevantne aktere omogućava da mineralne sirovine budu deo skladnog i održivog razvoja države.
Kontakt između zainteresovanih strana je na niskom nivou. Veliki problem čini slaba mogućnost dobijanja validnih podataka vezanih za rezultate ranije vršenih geoloških istraživanja, postojećih istraživanja, kao i proizvodne kapacitete pojedinih poslovnih subjekata.
Rudarski sektor karakteriše relativno visok stepen zakonske neusaglašenosti, što dovodi do pojave nelegalne eksploatacije mineralnih sirovina, uništavanja životne sredine itd. Za oblast rudarstva i geologije postoje brojne primedbe javnosti i učesnika u rudarskoj delatnosti – neadekvatan status mineralnih sirovina, obezvređivanje ležišta mineralnih sirovina neplanskim zahvatima u prostoru, monopolski položaj, kao i pojava nelegalne eksploatacije.
Zakonodavnu regulativu u oblasti rudarstva moguće je ocenjivati na bazi poređenja sa regulativom u oblasti voda, šuma i poljoprivrede, jer im je predmet srodan; sve su to prirodni resursi, samo što su mineralne sirovine neobnovljiv prirodni resurs, pa se eksploatacija mineralnih sirovina najviše sukobljava sa interesima zaštite navedenih resursa.
Zakonska regulativa mora da pruži mogućnost afirmacije većine državnih, lokalnih, privrednih i pojedinačnih interesa, što u oblasti rudarstva zasad nije slučaj. Prema postojećem zakonu, istraživanje i eksploatacija mineralnih sirovina vezana je za dobijanje dozvola i saglasnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a tu su i organizacije „Srbijavode“, „Srbijašume“, Ministarstvo životne sredine, kao i zaštita spomenika. Ovakvo rešenje usložnjava i vremenski produžava procedure i ostavlja mogućnost svakom akteru u proceduri da zaustavi proces, bez obzira na to da li se radi o zloupotrebi ili o nepoznavanju prostornih činjenica.
Ovaj predlog za izmene Zakona o rudarstvu sadrži i predlog da se ukida potrebna saglasnost nadležnog ministarstva kada se radi o šumskom zemljištu, ali ne zato da se olakša procedura dobijanja saglasnosti, već se radi o sledećem: kako stoji u obrazloženju ovog zakona, prema odredbama Zakona o šumama, a takođe i prema odredbama drugih pozitivnih propisa iz oblasti šumarstva, ne postoji osnov da se donese akt kojim se izdaje saglasnost da se na šumskom zemljištu može vršiti eksploatacija.
Šta to znači? Imajući u vidu da se mineralne sirovine u velikom delu eksploatišu na šumskom zemljištu, to znači da će mnogi ostati bez mogućnosti za dalju eksploataciju ili će svesno kršiti zakon.
Srpska radikalna stranka je na taj predlog uložila amandmane nadajući se da ćete ih usvojiti i popraviti tekst.
Takođe, u Predlogu zakona stoji da eksploataciju mineralnih sirovina može da obavlja privredno društvo, preduzeće, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje je registrovano za obavljanje te delatnosti i koje ima licencu za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima.
Nije jasno zašto preduzetnik može vršiti eksploataciju, kakvu organizacionu formu ima preduzetnik, a posebno kako može da ispuni uslove za dobijanje potrebnih licenci.
Za dobijanje licence potrebno je ispuniti određene propisane uslove, a za isto platiti i nadoknadu. Izgleda da je bitnije uzeti pare, a ne ostvariti kvalitet.
Takođe, po ovom predlogu zakona ukida se mogućnost da fizičko lice može da obavlja eksploataciju lomljenog kamena, ukrasnog kamena, peska, šljunka, opekarske gline na sopstvenom zemljištu, za sopstvene potrebe.
Ovim su najviše pogođeni žitelji na seoskom području. Oni su najugroženiji, odnosno najsiromašniji, a neće moći da iskopaju kamen da bi pravili sebi kuću, zemlju za ciglu, da naprave i poprave put za prilaz kući i drugo. Državi je najbitnije da uzme pare.
Ovim zakonom je predviđena agencija za rudarstvo, a ona od usvajanja zakona, 2006. godine, još nije počela da radi. To potvrđuje da nije ni bila potrebna.
Srpska radikalna stranka je protiv osnivanja agencija, to ste čuli, non-stop to pominjemo i pričamo. U Srbiji ima preko 140 agencija, fondova, uprava, saveta itd. koje građani izdržavaju preko budžeta. Glavna odlika ove mreže je što zapošljava više hiljada ljudi, a sve to mogu da rade nadležna ministarstva.
Nedavno je ministar Milan Marković, u maju ove godine, izjavio da nema dileme da je moguće da bude manje ministarstava, ali da mu više bodu oči vladine agencije čije stvaranje nije opravdalo cilj, pa kaže: „Ukidanjem pojedinih agencija, čije bi se nadležnosti vratile pod ingerenciju državne uprave, ostvarili bismo značajnije, mnogo veće uštede nego ukoliko smanjimo broj ministarstava“.
Problem je što te agencije plaćaju građani iz svog džepa, ne znamo čemu služe, komplikuju život ljudima i privrednicima. Donose razne propise kako bi opravdali svoje postojanje. Euforija formiranja raznih agencija počela je posle oktobarskih promena kao ispunjavanje uslova za ulazak u EU. Da je sve to bespotrebno govori primer Slovenije, koja je već u EU a ima samo osam agencija. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 30. u smislu da se briše. Član 30. predlaže način određivanja organizacija ili ustanova u kojima će se vršiti civilna služba.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je Ustavom utvrđeno pravo na prigovor savesti, ali će se to i civilno služenje vojnog roka urediti posebnim zakonom.
SRS je, videli ste, protiv civilnog služenja vojnog roka i smatra da se prigovor savesti može efikasno odraditi i u krugu kasarne.
Civilno služenje vojnog roka je uveo Boris Tadić kada je bio ministar odbrane. To je učino po ugledu na ekonomski najmoćnije zemlje na Zapadu. To se smatralo demokratijom, mada nema veze sa demokratijom.
Uvođenjem civilnog služenja vojnog roka počelo se sa drastičnim rušenjem i uništavanjem Vojske Srbije. To uništavanje nastavio je general Ponoš, koji iako je smenjen još uvek prima platu načelnika Generalštaba, a živi u državnoj rezidenciji, odnosno u vili iz koje je isterao porodicu Ojdanić.
Civilno služenje vojnog roka nema smisla, jer oni tamo ništa ne uče iz vojne teorije i o odbrane zemlje. Srbija je zemlja koja leži na kostima naših predaka koji su dali svoje živote u ratovima za slobodu i dostojanstvo svog naroda. To je sve smišljeno i urađeno da se uništi Vojska Srbije i patriotsko biće, vojnički ponos i dostojanstvo srpskog naroda. Služenje vojnog roka u Srbiji je oduvek bilo tradicija, patriotski čin, ponos, veliki ispit zrelosti i ogromna priprema za dalji život. Kada srpski mladići ne budu odlazili na redovno služenje vojnog roka, to će biti kraj i srpske Vojske. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 196. ispred SRS. U članu 196. posle reči ''projekta'' reči ''podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu'' briše se.
Ovaj član nije dugačak, pa ću ga pročitati radi razumevanja: ''Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa nad građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta itd.''
Smatram da su za objekte za koje je izdata građevinska dozvola po prethodno važećem zakonu tada regulisani imovinski odnosi i da u ovom momentu kod legalizacije nije potrebno opterećivati vlasnike objekata da ponovo dokazuju vlasništvo. Sve ovo drugo je u redu, znači, oni će dostaviti izvedeno stanje i potvrdu o svojini, a potvrdu na zemljište su regulisali u prethodnom postupku. Smatram da je to korisno za one koji ulaze u legalizaciju i bespotrebno je da se bave time.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, pred nama je Predlog zakona o komunalnoj policiji koji je predložila Vlada. Samo bih podsetio da je većina članova Vlade koja je predložila ovaj zakon do pre neku godinu, tačnije do pre desetak godina, ovu Srbiju nazivala policijskom državom, govorila kako je u Srbiji zaposleno preko 80.000 policajaca koji maltretiraju građane Srbije. Međutim, ispostavilo se da to nije tačno, a usvajanjem ovog zakona dobićemo, u pravom smislu, policijsku državu.
Usvajanjem ovog zakona više ćemo opteretiti lokalni budžet, a samim tim i građane. Opštinama su potrebne efikasne postojeće službe, komunalne inspekcije, koje u većini slučajeva ne obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom i po potrebama.
Moj amandman se odnosi na član 15. stav 2. koji se menja i glasi: „Šefa organizacione jedinice raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske, odnosno opštinske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija, na predlog načelnika komunalne policije“.
Obrazloženje – komunalna i druga pitanja i problemi čije je rešavanje po ovom predlogu zakona u nadležnosti komunalne policije u podjednakoj meri postoje u svim lokalnim samoupravama, bez obzira na to da li oni imaju status grada ili opštine. Veličina i značaj tih pitanja i problema ne zavisi od veličine lokalne samouprave i broja njenih stanovnika ili od veličine samog gradskog područja, već i od niza drugih okolnosti i faktora.
U skladu s tim, postojanje komunalne policije samo u gradovima, odnosno uskraćivanje prava opštinama da i one imaju svoju komunalnu policiju, predstavljalo bi njihovu diskriminaciju i posredno diskriminaciju građana koji u njima žive, a to je suprotno Ustavu Republike Srbije.
Vlada nije prihvatila ovaj predlog. Želeo bih da naglasim da je u ovom setu zakona koji su na dnevnom redu predloženo mnogo komisija, kao što su komisija za zaštitu konkurencije, savet komisije, komisija za kontrolu državne pomoći, nacionalni savet za regionalni razvoj, pa nacionalna agencija za regionalni razvoj, pa regionalni razvojni savet, pa regionalna razvojna agencija, pa oblasna agencija, pa komunalna policija – sve je to namet na građane Srbije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, podneo sam amandman na Predlog zakona o udruženjima. Amandman se odnosi na član 67. stav 3. i glasi – briše se. Taj stav glasi ovako – registrator stranih udruženja donosi rešenje o upisu predstavništva stranog udruženja u registar stranih udruženja.
Srpska radikalna stranka nema ništa protiv stranih udruženja, ali smatra da to treba da bude predmet drugog zakona koji će tretirati samo predmet – strana udruženja.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Vlada smatra da je predloženo rešenje u skladu sa međunarodnim standardima i da je saglasno Evropskoj konvenciji o priznanju pravnog subjektiviteta međunarodnim nevladinim organizacijama. Takođe se navodi da strana udruženja i njihova predstavništva deluju u Republici Srbiji više godina. Mi to dobro znamo, imamo loše iskustvo. Mnoge nevladine organizacije rade i deluju van okvira njihove registracije, na štetu države u kojoj deluju.
Nevladine organizacije su doprinele razbijanju SFRJ, a sada delaju na razbijanju Republike Srbije. Tu su Kosovo, Vojvodina, da ne govorim dalje.
Naši građani obučeni u inostranstvu, i uz veliku materijalnu pomoć sa strane, organizovali su 5. oktobar. Pojedinci su za dobro obavljen posao dobili i evropska priznanja. Stečeno iskustvo su morali izvesti, odnosno preneti u druge zemlje: Gruziju, Ukrajinu, Belorusiju i druge.
Zato smatramo da se ovo mora rešiti posebnim zakonom za strana nevladina udruženja. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Amandman glasi: U naslovu iznad člana 60. reči „Evropske unije, odnosno strane“ zamenjuju se rečju „druge“. Srpska radikalna stranka smatra da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bile one članice EU ili ne.
Amandman nije prihvaćen iz sledećih razloga: zato što je navedena terminologija u skladu sa direktivama EU; pridruživanje i pristupanje EU je strateško opredeljenje Srbije.
Sama reč „direktiva“ iritira. Mi smo kao država i narod sposobni i stručni da naše zakone bez direktive prilagodimo tako da budu primenljivi i za lica iz drugih država, bez posebnog naglašavanja da li su iz EU ili neke druge unije.
Ovim članom 60. daje se stranim osiguravajućim društvima da rade u našoj državi i ostvaruju profit na teret naših građana i privrede. To je potpuno isto kao i način rada stranih banaka u našoj državi, sve na teret naših građana. Hvala.