Gospodine predsedavajući, javljam se po članovima 225. i 226. da nastavim ono što nisam završio, a da bi bolje razumeli i javnost i svi prisutni. Kada sam govorio o cifri od 5.648.500.000 da je konsultantska kuća "Citadel"... Koliko je zaradila, to me interesuje.
Nešto što je veoma važno da se kaže takođe je vezano za Agenciju za privatizaciju. Pitam se da li je prilikom odabira ove konsultantske kuće za sve što sam malopre navodio poštovan Zakon o javnim nabavkama po kome je trebalo da se raspiše tender, ako je već potrebna konsultantska kuća, i izabere najpovoljniji ponuđač? Ili je to Agencija odredila ciljano, u dogovoru sa vladajućom politikom ili nekim drugim moćnicima, počev od lokala, lokalnih uprava pa naviše? Poznato je da bezbroj puta Agencija da svoje mišljenje za pojedine slučajeve nabavki koje se apsolutno kose sa zakonom.
Zašto ovo govorim? Ispred sebe imam još 15 slučajeva gde je ova ista agencija ''Citadel'' učestvovala kao savetnik Agencije za privatizaciju ili savetnik u prodaji gde je vrednost projekta neobjavljena, a to su: savetnik u prodaji, zajedno sa kompanijom ''Rotšild'', Vlada Republike Srbije, prodaja JAT-a, ''Telenor'' Norveška - vrednost projekta neobjavljena, radi se o kupovini ''Telekoma Srpske'', zajedno sa kompanijom ''Dojčebank''. Pa, savetnik u kupovini RTB Bor, savetnik u kupovini Rudnika uglja Pljevlja, Rudnika boksita Nikšić, kompanije ''Danon'' Francuska, u kupovini ''Delta banke'' zajedno sa još jednom kompanijom, banke ''Inteza'', savetnik u kupovini Nacionalne štedionice, savetnik u kupovini kompanije ''FAM'' Kruševac, savetnik u kupovini NIS-a zajedno sa još jednom kompanijom, ''Telenor'' Norveška.
Za sve ovo što čitam vrednost je neobjavljena, nepoznata, a ta agencija je učestvovala u svemu tome. Savetnik je u kupovini jedne kompanije iz Grčke, pa ''Hajneken'' pivare, vrednost projekta je neobjavljena, takođe savetnik u kupovini. Zatim, ''Nestle'' - savetnik u kupovini, savetnik u kupovini kompanije ''Velefarm'' Beograd, savetnik u kupovini kompanije ''Šumadijalek'', savetnik u kupovini kompanije ''Venčac'', takođe savetnik u kupovini Moskovske banke.
Znači, ovo je jedna ozbiljna tema kojom bi trebalo ozbiljno da se pozabavimo, naročito Vlada i resorno ministarstvo, pošto je sve vezano za Direkciju, u stvari, pardon, Agenciju za privatizaciju.
(Predsedavajući: Vreme.)
Taman završavam. Hvala lepo na strpljenju.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, po čl. 225. i 226. tražim obaveštenje o sledećim stvarima koje ću da na navedem, a radi se o zloupotrebi i sprezi lokalne vlasti, pravosuđa, opštinskih sudova i prodaje, upravo ove teme koje je malopre načeo kolega Dobrislav Prelić, zemljoradničkih zadruga koje nisu u procesu privatizacije.
Ovu temu sam, doduše usmeno, započeo na Odboru za privatizaciju, gde sam član, a želim da tražim obaveštenja, u konkretnom slučaju, o prodaji većeg dela kapitala i imovine zemljoradničke zadruge "Snabdevač" u Apatinu hrvatskom vlasniku koji je najveći kupac društvenog kapitala u opštini Apatin, ne preko tendera, već preko sledećih načina ili malverzacija.
Zemljoradnička zadruga u Apatinu je u veoma lošem stanju, ali ima imovinu u vidu infrastrukturnih objekata u najatraktivnijem delu Apatina, u glavnoj ulici. Pošto nisu u procesu privatizacije, neko se dosetio jedne fantastične varijante, da odigraju sledeće – da po tužbi tri-četiri radnika za neizmirene obaveze po raznim doprinosima tuže svoju vlastitu firmu Opštinskom sudu, da zastupnik zemljoradničke zadruge i direktor ne dođu na parnični poziv.
Poziv je uredno odlazio četiri puta zastupniku te zadruge i direktoru, koji se nisu javljali i odazivali u sud, da bi sudija u dogovoru, pošto je, moram to da kažem otvoreno, postavljen od strane SPS i koji verno sluša lokalne moćnike, odredio da se ta zadruga proda za nekih 180 hiljada evra minorne cene, kako bi se isplatile tužbe nekoliko radnika. Naravno da se pojavio kupac iz Hrvatske, koji ima registrovano preduzeće u Bačkoj Palanci i koji je najveći kupac svih objekata u opštini Apatin.
Tražim obaveštenje od nadležnih organa da li je tačno ovo što sam rekao (ja tvrdim da je tačno), kako bih mogao dalje tu informaciju da koristim, a kako reče juče koleginica iz DSS (čini mi se da je Donka Banović, neko je to juče dobro rekao), znaću da iskoristim ta obaveštenja koja ću pismenim putem dobiti od nadležnih organa.
Iz ovih podataka o stranim kupcima na našoj teritoriji vidljivo je da preovlađuje prisutnost kapitala iz Hrvatske.
Još jedno obaveštenje tražim od nadležnih organa - da vidim da li je iko sa teritorije Republike Srbije kupio jedan kvadratni deo zemlje ili nekih infrastrukturnih objekata na teritoriji Republike Hrvatske. Tvrdim da nije niko.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Hvala lepo za sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da povodom sramne presude ili obaveštenja Haga o prihvatanju tužbe protiv Srbije tražim po čl.225. i 226. obrazloženje i obaveštenje, kako bismo mogli upravo sa tačkom dnevnog reda da se organizujemo i udružimo, ako Vlada ne preduzme ništa povodom ove odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Sud je odlučio da brutalno pogazi pravo i primeni dvostruke aršine, jer kad Srbija tuži onda nije nadležan, a kada tuže Srbiju, sećamo se BiH, sada i Hrvatske, onda žuri da što pre i brže potvrdi tu nadležnost. Odluka je sramna i zaista ne znam šta bi trebalo više da SRS uradi, da apeluje na sve da se nešto učini i da država stane iza svega ovoga. Kao da se neko stidi da se javi, da kritikuje ovu odluku ili bilo šta što je vezano sa Hagom.
Obaveza mi je kao poslanika ili čoveka koji potiče iz tih krajeva da kažem da se ne zaboravi da je prošlo 13 godina od najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Za neke, pogotovo za aktuelnu vlast u Srbiji, Republika Srpska Krajna i Krajišnici, trebalo bi izgleda da padnu u zaborav.
Tih dana i godina je reuspostavljena NDH, definitivno je postala etnički najčistija zemlja u Evropi. Zar oni koji su prognali milion Srba Krajišnika, kada kažem Krajišnika mislim i na Republiku Srpsku i na Republiku Srpsku Krajinu, ubila preko sedam hiljada Srba Krajišnika, ranila preko 15 hiljada Srba Krajišnika, otela i porušila preko 80 hiljada stanova i kuća, etnički očistila 1.100 sela i naselja.
Međunarodna zajednica, koja je Krajinu i Srbe Krajišnike trebalo da štiti, svoj zadatak nije obavila. Umesto toga, dobili smo pravdu oličenu u Hagu i Haškom tribunalu, koji je u kopernikanskom obrtu od žrtve napravio krivca, a od krivca žrtvu. U Hagu se nije našlo mesto ni za jednog iole važnog političkog i vojnog lidera, prisetimo se svih tih, agresora na srpski narod.
Pošto je zaista malo vremena završiću, pa ako treba ponovo ću da se javim, podsetiću vas da nam svi govore da smo krivi. Dobili smo odgovor da smo krivi, kako kažu ti žreci nove haške, atlantske, mondijalističke ili kakve već pravde. Da li su ti Srbi krivi što su izvršili agresiju na same sebe, što su kuće sagradili i postoje tamo već 800 godina? Da li su krivi i ne uklapaju se u novu šemu poretka Evrope i sveta? Da li su krivi što su živi? A šta će Srbija da poduzme? Hvala lepo.

Predsedavajuća, opet tražim obaveštenje po čl. 225. i 226.
S obzirom da je gospodin Tibor Varadi izjavio da Srbija mora da podnese protivtužbu, a da ta protivtužba čeka političku odluku, naravno, nameće se automatski pitanje kada će biti ta protivtužba, ko će biti u tom timu koji će da je piše, s kojim podacima će da barata taj tim itd. To je povod za javljanje.
Moram da kažem i sledeće, da su svi ključni pravni argumenti apsolutno bili na strani naše zemlje i zato je ova odluka suda puna kontradiktornosti. Svi ti podaci koji su tom timu potrebni postoje. Postoje ljudi koji se tim problemom bave već godinama.
Postoji Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu, koja ima ogromnu dokumentaciju, u saradnji sa svim onim u državi i van države koji su se bavili ovim problemom, pošto se država nikako nije bavila ovim problemom. Postoje i naučni skupovi na tu temu. Svu dokumentaciju poseduje SRS, ali niko je ne traži. To je ono što je problem i što nas brine.
Znači, ko će biti u tom timu, koji ljudi i da li će uopšte doći do protivtužbe? Glavni pravni zastupnik Srbije, prof. dr Tibor Varadi, izjavio je da bi Srbija mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, ali da je to politička odluka.
S druge strane, prisetimo se da je kompletno svo političko i vojno rukovodstvo Republike Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine optuženo u ovoj farsi od suda. Ni to im nije bilo dovoljno, te su optužili i predsednika najveće političke partije u Srbiji i u Srba, SRS, prof. dr Vojislava Šešelja.
Da se nadovežem na diskusiju gospodina dr Žutića, nedavno je donesena ta sramna presuda u procesu protiv predsednika Republike Srpske Krajine, Milana Martića, koja ga oglašava krivim i kažnjava na 35 godina zatvora.
Presudom Martiću, haško sudilaštvo želi da presudi i Krajini i Krajišnicima, i prof. dr Vojislavu Šešelju. Toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Dragan Živkov iz poslaničke grupe SRS, koji je trenutno opravdano odsutan, podneo je amandman, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu.
Amandman se odnosi na član 5. razdeo 22, u funkciji 810, ekonomska klasifikacija 424 - specijalizovane usluge, u kolonama šest i osam iznos 74.680.000 briše se, a u ekonomskoj klasifikaciji 451, u kolonama šest i osam iznos 370.500.000 zamenjuje se iznosom 445.180.000.
Ovim amandmanom SRS predlaže da se budžetska sredstva izdvojena za tzv. specijalizovane usluge, čija nam je namena nepoznata, preusmere u ekonomsku klasifikaciju 451, namenjenu sportskim klubovima, koji imaju ogromne probleme u obezbeđivanju sredstava za normalan rad i funkcionisanje.
U obrazloženju Vlade kaže se: "Amandman se ne prihvata iz sledećih razloga - budžetski korisnik je u skladu sa sredstvima utvrđenim Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu izvršavao rashode u proteklom delu godine, uključujući i rashode na aproprijaciji 424 - specijalizovane usluge, čije se brisanje predlaže.
U skladu sa navedenim, predloženi amandman je u suprotnosti sa članom 5. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu, prema kome korisnici budžetskih sredstava mogu stvarati obaveze i koristiti budžetske aproprijacije do iznosa utvrđenih za pojedinu namenu u budžetu."
Da ne bih čitao sve to, dalje se kaže da ta sredstva nisu namenjena sportskim klubovima, već za održavanje 25. letnje Univerzijade 2009. godine. Ovih dana imamo nove afere u toj oblasti. Što se tiče održavanja letnje Univerzijade 2009. godine, nastale su opet neke malverzacije, smene i sve to vezano je za neke specijalizovane ili specijalističke usluge. Čini mi se da je u ovoj vladi sve specijalizovano. Ne proizvodimo mi te afere, nego ovi koji su u koalicionoj vladi.
Dame i gospodo, kada govorimo o rebalansu i amandmanima, ovo je izuzetna prilika da nešto detaljno iznesemo. Mada je ovih dana u toku ove rasprave mnogo toga rečeno, trebalo bi dodati i nešto što nije rečeno. Najčudnije u svemu što se ovih dana govori jesu kontradiktornosti u Vladi, između ministara u njoj. Prvo, izjava predsednika Vlade da će budžet za narednu godinu biti predstavljen javnosti uskoro, za 10 - 15 dana i da će biti ispunjeno sve iz koalicionog sporazuma. Ponavljam, zbog građana Srbije koji u ove sitne sate gledaju skupštinsko zasedanje, biće ispunjeno sve iz koalicionog sporazuma. Ovo znači da je predsednik Vlade javno priznao da to mora da se uradi.
Drugo, imamo izjavu Svetske banke da nije održivo najavljeno povećanje penzija na 70% od prosečne plate u narednoj godini. Manjak u budžetu, kažu oni, bio bi znatan ako bi se ispunila želja koalicionih partnera. To je mišljenje, dame i gospodo, Svetske banke, tačnije, direktora Svetske banke za istočnu Evropu. Tu bi trebalo da se zaustavimo, da se zapitamo šta će se desiti ako ova vlada ne posluša Svetsku banku.
Dalje, ulazimo u još neke probleme. Imamo dve izjave dva potpredsednika Vlade, Dinkića i Krkobabića. Dinkić kaže - ako bi se išlo dalje u primeni ovog zakona, došlo bi do obaranja finansijskog sistema, što će se znatno odraziti na budžet u narednom periodu. Krkobabić kaže - penzije će se usklađivati, i to tvrdi kategorički, sa kretanjem zarada ne po švajcarskom metodu, ni američkom iz 2005. godine, nego sa zaradama iz kojih su i nastale te penzije. Kada bi se one usklađivale sa kretanjem zarada umesto sa rastom troškova života, to bi bilo, kaže Krkobabić, samo pet milijardi više da se budžet optereti. To je izjava Krkobabića.
Kažem da to nije tako, a mnogi stručnjaci će to potvrditi. To znamo svi mi ovde prisutni. Struka kaže da je izjava, u najmanju ruku, smešna; takva izjava ne može da bude data javnosti od strane jednog potpredsednika Vlade.
Problem je što bi to na dugi rok, recimo do 2010. godine, bilo mnogo, mnogo milijardi više nego što je izjavio gospodin Krkobabić.
Ako uzmemo činjenicu da ministar za finansije drži ključ od državne kase i, kako gospođa Dragutinović kaže, u situaciji kada broj penzionera raste brže od broja zaposlenih, apsolutno nije dobro vezivati ih za rast plata... Poštovani građani, to je izjava ministra za finansije. Sada je, dame i gospodo, već izvesno da će za iduću godinu dotacije iz budžeta za penzije biti, ponavljam, 200 milijardi dinara. Tvrdim da je to više novca nego što je dobijeno privatizacijom preduzeća od 2001. godine. Naravno, to tvrdi i ministar finansija, ne samo ja, zato sam namerno i zastao i sačekao da vidim da li će neko da reaguje, ali očito da oni koji treba da slušaju moju priču ne slušaju.
Ovo je izjava ministra za finansije: više od četvrtine izdvajanja je rezultat vanrednog povećanja penzija od 10%, sada, već je izvorno četvrtina od svega toga. Konstatacija je da ako se ništa ne promeni, da nema promene zakona, već za sledeću godinu izdvajanja bi bila uvećana za 50 - 60 milijardi dinara. Žao mi je što ovde nije gospodin Popović, koji bi me razumeo, pošto se čovek bavi ozbiljno privredom već 18 godina. Njegovo učešće u raspravi je bilo zaista konstruktivno.
Ako uzmemo činjenicu da iz Svetske banke poručuju da je to nemoguće, da bi to dovelo do povećanja budžetskog deficita za 2,7%, to vi možete da potvrdite, ostaje nam da konstatujemo samo realnu činjenicu da za novonastalu situaciju postoje samo dva leka: da se razmišlja o smanjenju raspona u iznosu penzija i, kao glavno rešenje, a drugoga nema, priznali vi to ili ne, da bude što veći broj zaposlenih koji bi mogli da izdvajaju kroz svoje doprinose za penziju. To je jedino rešenje i drugog nema. Nigde u okruženju nije ovakva situacija, jer ni u jednoj drugoj državi nije bilo ovakvih koalicionih dogovora, pregovora,ustupaka, uslovljavanja i slično, da bi se došlo na vlast ili da bi se, kako naš narod kaže, domoglo vlasti.
Dame i gospodo, sve ovo što sam nabrojao je društvena, politička i, pre svega, moralna krivica i odgovornost onih koji su na vlasti, a ne nas, opozicije, jer uvek nas za nešto optužujete. Morate priznati da je odgovornost pretpostavka za krivicu.
Kada već govorimo o krivici, mogao bih da spomenem i da tražim informacije, vezano za pomenute u ovoj mojoj priči, naravno, isključivo vezano za Mlađana Dinkića i njegovu ekipu. Ništa ne izmišljam, tu su i napisi u štampanim medijima, ne tako davno, pre dva - tri meseca i opet se zaćutalo, što pokazuje da su mediji pod kontrolom onih koji su na vlasti. Setimo se, podsetiću javnost, da bi ministar ekonomije Mlađan Dinkić i bivši šef Poreske uprave Vladimir Ilić lako mogli da se nađu na optuženičkoj klupi Specijalnog suda za organizovani kriminal.
Protiv njih je u četvrtak, 8. maja Specijalnom tužilaštvu predata krivična prijava u kojoj se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe koja je Poresku upravu pretvorila u privatnu organizaciju za vršenje progona i terora nad privrednicima Srbije koji ne pripadaju njihovoj političkoj opciji.
Dinkić je, u svojstvu nekadašnjeg ministra finansija, u prijavi označen kao organizator, pazite, zločinačkog udruženja, a Vladimir Ilić, u svojstvu bivšeg direktora Poreske uprave Srbije, kao suorganizator.
Oni se sumnjiče da su u periodu od 16. februara 2005. do 31. oktobra 2007. godine izvršili krivično delo zločinačko udruživanje, kao i vršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja izdavanjem nezakonitih i protivpravnih naloga za vršenje navedenih i drugih krivičnih dela podređenim licima u Poreskoj upravi.
Prijavljeno je još devetoro rukovodilaca Poreske uprave. Navode se imena, pročitaću ih i preneću javnosti: Momčilo Kijanović, Ljubomir Samokresović, Miodrag Pavićević, Tamara Samardžić, Milenko Kosanović, Zoran Radoman, Jelena Petkovski, Slavica Petrov i Biljana Miličić. Oni se sumnjiče da su kao pripadnici grupe zločinačkog udruženja izvršili krivično delo zločinačkog udruživanja, te da su po nalogu Mlađana Dinkića i Vladimira Ilića postupili u suizvršenju, učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Takođe se navodi da su svesno i namerno prekoračili granice službenog ovlašćenja, te nanosili štetu privatnim firmama, ali i budžetu Srbije.
Ova priča vezana je za ovu temu o kojoj danas govorimo. Komitet za borbu protiv korupcije Koalicije zelenih podneo je krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja time što nije ništa učinio da omogući naplatu poreza od nekoliko slovenačkih firmi. Ove podatke imaju članovi DSS-a. U jednom momentu, bili su bombastični naslovi u dnevnoj štampi u vezi sa tim, a onda se zaćutalo.
Iskoristio sam priliku da podsetim javnost, a i vas, gospodo poslanici, o čemu se radi i da će, kako je rekao gospodin Krasić, prvi da vas napusti Mlađan Dinkić. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam običaj da izlazim  ni na replike, ni povodom povrede Poslovnika, ali me je govornik koji je pre poslanika SRS-a Živanovića govorio podstakao na to kada je hvalio gradonačelnika Batočine i velike investicije koje Batočina dobija.
Pokušaću da vam objasnim, radi javnosti i građana Srbije, kako te investicije idu, a javio sam se po članu 104. jer je povredio dostojanstvo, jer nije govorio istinu.
Ratnim vojnim invalidima u opštini Apatin, odakle dolazim, iz japanske donacije, komisija koja je bila u Apatinu dodelila je 35 stanova. Lokacija je određena, infrastruktura je dovedena, sve o trošku opštine. Par puta su dolazili i, odjednom, nije više nikoga bilo, a od tada je prošlo tri godine. Na moje pitanje šta se desilo s tim, dva puta za ovom govornicom, od ministra Lalovića, pa naovamo, nisam dobio nikada odgovor. U međuvremenu sam saznao da je ta donacija Japanske vlade, u vidu 35 stanova ratnim vojnim invalidima, otišla u opštinu Inđija.
Zašto se baš velikom gradonačelniku Inđije sve gura i onda on ispada najsposobniji gradonačelnik, najbolji gradonačelnik, jer sve ide i sve je usmereno ka opštini Inđija?!
Bilo je svojevremeno sve usmereno i u opštinu Zrenjanin, pa vidite kako je taj gradonačelnik završio. Pitam se, da li je gradonačelnik opštine Inđija, gospodin Ješić, sledeći na tapetu u obračunu protiv kriminala koji je najavio predsednik DS-a Boris Tadić? Da li je opština Inđija ta u kojoj će se otkriti mnoge malverzacije koje se dešavaju?
To će utvrditi istraga i doslednost onoga što je predsednik vaše stranke, DS-a, izjavio, a mi čekamo da vidimo koliko će to da traje i da li će opština, uopšte, da dođe do te istrage. Investicije dobijaju isključivo veliki gradonačelnici DS-a, zato što su pripadnici vladajuće koalicije i tako su forsirane te opštine da oni postaju veliki gradonačelnici samo zbog toga. Hvala lepo.

Poštovani građani Srbije, očito da me gospodin Meho Omerović nije dobro razumeo. Kada govorim o tim stanovima, moram da kažem da je u opštini Apatin, u vreme onog nesretnog progonstva naših Krajišnika, svaki 3,6 stanovnik u opštini bio prognano, izbeglo lice, da je i dan-danas puno ljudi ostalo da živi na tom prostoru opštine Apatin, zato što su vezani sa Krajinom i Krajišnicima. Da napomenem da je Apatin najveći lički grad posle Čikaga i da je puno izbeglih i prognanih ljudi ostalo da živi u Apatinu.
Po svim logikama, konkursima, Apatinu su dodeljena 34 stana.
Delegacija Vlade Japana i predstavnika iz Beograda, u to vreme, ne znam koji su bili, bili su u Apatinu, ja sam prisustvovao tom sastanku; određena je lokacija, saglasnosti su sve dobijene, i infrastruktura i sve, i odjednom je sve stalo. Nikakvih informacija opština nije mogla da dobije do dana današnjeg.
Dva puta sam za ovu govornicu izlazio, u ono vreme bio je ministar Lalović, postavljao sam pitanje poslaničko – zašto, zbog čega je to, jer su ljudi već saznali i obradovali su se tome da će dobiti neke stanove. Nisam dobio odgovor ni dan-danas, a pitam se zašto. U međuvremenu, Inđija je dobila to. To sam onda govorio i sada tvrdim.
Ministar Lalović, njegova supruga, koja radi u Domu zdravlja, u ustanovi u Inđiji, to je bio razlog zašto je opština Inđija dobila toliko. Vi, gospodine Omeroviću, tada niste bili na ovom mestu gde ste sada, verovatno to niste ni znali, to vrlo dobro pratim i znam, već šest godina sam ovde. To je razlog zbog koga sam izašao i pitao, jer se pitaju ti nesrećni ljudi šta je s tim stanovima. Oni tumaraju, idu ulicom i pričaju sami sa sobom, jer su sve izgubili u svom zavičaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čuli smo gospodina Palalića i zaista je njegovo izlaganje iskreno. Trebalo bi da se baziramo na nečemu o čemu je on uopšteno govorio, a što je problem ovog društva i šta će nas sve čekati kada usvojimo ovaj rebalans, a odmah zatim pređemo na planiranje budžeta za 2009. godinu.
Zašto onda ne govorimo otvoreno građanima Srbije da su mnogi računi vezani za prošlost, a i za ovaj budžet i, siguran sam, biće vezani i za plan budžeta za 2009. godinu, pa sada dolaze na naplatu, a stižu i novi, za učinjeno i neučinjeno nakon 5. oktobra?!
Mnoge prilike su, dame i gospodo, propuštene, mnoge greške učinjene, i to treba priznati, uključujući i one koje se u politici i životu jednog malog naroda kakva je Srbija ne smeju činiti, odnosno ne smeju se propuštati. Ne smeju se propuštati neki momenti, a mnogi su momenti propušteni u poslednjem periodu, pogotovo u periodu posle petooktobarske revolucije.
Našim izlaganjima, nas iz Poslaničke grupe SRS - dr Vojislav Šešelj, želimo samo da u granicama svojih mogućnosti, a nikada se nismo hvalili da smo najpametniji, doprinesemo da se ti propusti shvate, kolektivno osveste i koliko god je pre moguće saniraju, a ne da nešto, kako vi kažete, opstruišemo. Ovo govorim radi građana Srbije, jer znam da se prenos sluša sad, pre ''Dnevnika''.
Nema nikakve sumnje da je Srbija jedno dezorijentisano društvo, to moramo da priznamo, duboko podeljeno i zavađeno samo sa sobom, pa i sa drugima. Da li je Srbija, pitamo se, u nekom stalnom, tihom, vanrednom stanju, još od ''Sablje'', pa naovamo? Da li smo rascepljeno društvo? To se pitaju i mnogi u Srbiji, a i mnogi van Srbije. Da li oni koji vladaju misle da se ponašaju kao da su građani Srbije, u stvari, jedno umorno i zbunjeno društvo, kojim je lako manipulisati?
Posle svih ovih događanja, pa i ovih malopre, koji su bili za ovom govornicom, Tomislava Nikolića, koji se i meni obratio, kao i svima iz SRS-a, kao da me je on doveo ovde, moram da kažem građanima da me baš on nije doveo ovde. Mene nije doveo ovde ni Tomislav Nikolić, ni Dragan Todorović, niti iko od mojih kolega, mene je doveo prof. dr Vojislav Šešelj. S njim sam od 10. marta 1991. godine i ostaću dok god postoji SRS.
Dame i gospodo, činjenica je sledeća. Ljudi koji su doveli ovu Srbiju, malu i napaćenu, u stanje u kakvom se danas nalazi, to je ekipa okupljena oko Demokratske opozicije Srbije, 5. oktobra. Setimo se 18 stranaka.
Skupština Srbije je zakonodavni organ koji kontroliše i Vladu i ministre, ona ih i postavlja i bira.
Ta praksa postavljanja predsednika partija na mesta ministara se, čini mi se, nastavlja i danas u ovoj koaliciji. Kako će onda poslanici da kontrolišu ministra kada im je on partijski šef? Odmah će ga skloniti s mesta poslanika. Ta praksa se nastavlja već osam godina i to je veliki problem ovog društva.
Ne mogu oni isti ljudi koji su doveli zemlju u ovu krizu, svojom kreacijom da je izvuku, svojim novim projektima, svojim pozitivnim novim projektima; o njima ne mogu ni da govorim, oni su maksimalno dali sve da bi napunili svoje džepove.
Znam da će se nekome ovo moje izlaganje i analiza učiniti previše dramatičnim, nažalost, to je istinito. Siguran sam da su se svi preračunali i u ovom budžetu, i u ovom rebalansu, i u narednom budžetu. Po svemu sudeći, smatrali ste i bili ste ubeđeni da je narodom lako manipulisati. Mislili ste da čovek ogugla na bol, da se ljudsko oko vremenom navikne na tamu i na pomrčinu.
Mislili ste i sledeće, da će sve laži da se provuku kroz kratko pamćenje naroda, da će biti kao u onom primeru žabe, kojoj postepeno i kontinuirano zagrevamo posudu u kojoj se nalazi, pa na kraju neće ni primetiti da je skuvana. Valjda ste mislili da će se građani Srbije naviknuti na to da nenormalno uzimaju za normalno, da laži stalno opraštaju ili da na vanrednu okolnost počnu da gledaju kao na redovno stanje u ovoj Srbiji.
Narodu je danas, posle svih prevara ove koalicije u predizbornoj kampanji, jasno više nego ikada. Dokaz su i mnoge SMS poruke koje nam šalju građani Srbije, i oni koji su članovi SRS-a, i oni koji nisu, da izdržimo u ovoj borbi sada kada nam je najteže, kada su nas napustili ovi izdajnici, kojih sada nema ovde, izašli su napolje, otišli su.
Zašto nisu ostali ovde ako su u pravu, nego se jave, jedna grupa dođe, kaže i ode? Valjda, smišljaju ceo dan šta će da kažu, pa se povuku, nisu u stanju da izdrže odgovore nas iz SRS-a.
Dame i gospodo narodni poslanici, čak i onima kojima rad na kolektivnom pamćenju spada u opis radnog zadatka, nije baš najjasnije kako smo uopšte dogurali dovde. Kad stigosmo da pogubimo tolike ratove, uključujući i one u kojima nismo ni znali da učestvujemo, a vladajuća koalicija to tako tumači? Kako smo se iz redova pobednika u dva svetska rata, preko noći, obreli na spisku malobrojnih hladnoratovskih gubitnika? Kako protraćismo tolike kredite i istorijski kapital minulih generacija?
Mislite li da ćemo to kroz rebalans budžeta, ili budžetom za sledeću godinu, koji ćemo raditi, možda, za dve nedelje, sve to ispraviti? Ne, ovaj budžet je budžet kompromisa i pretkoalicionih dogovora.
To moram da naglas kažem, radi građana Srbije, a i radi svih vas koji to znate, ali nećete da izađete, iskreno da kažete, mislim na poziciju, jer to ne smete da kažete.
Kako to da smo proglašeni za agresore čak i unutar sopstvenih, priznatih međunarodnih granica? To je sve pod ovom vlašću. Kako smo uspeli da budemo osumnjičeni kao zločinci, čak, i tamo gde smo bili osvedočene istorijske žrtve? Stotinu pitanja – kako. Kako kraj tolike svoje državotvornosti završismo tako da ne znamo ni koje su nam granice, a do nedavno nismo znali ni simbole svoje države? Kako smo postali država koja u čitavom svetu nema uporediv pandan?
Gde nestade petooktobarska nada, otkud u jednom polumodernom društvu tolika postmoderna relativizacija pojmova istine, pravde i morala?
Kako dođosmo do toga da se ne možemo složiti ni oko toga da li je ubistvo - ubistvo, da li je krađa - krađa, špijunaža - špijunaža? Sada se ne možemo složiti ni da li je jedan saobraćajni udes - saobraćajni udes, ili ga pretvaramo u nešto drugo.
Da li to sve zavisi od opozicije, ili od onih koji su na vlasti? Jasno je, politiku kroje koalicije koje su na vlasti, uz pomoć onih koji nameću to, da li parama, da li ucenama, ili nekim drugim stvarima. Kada bi sve zavisilo od američkih imperijalista i evropskih reakcionara, mnogo bi vode proteklo evropskim rekama pre nego što bi se Evropljani oslobodili američkog tutorstva i uradili najprirodniju stvar, ujedinili ceo evropski kontinent.
Međutim, tzv. globalizacija kojoj su Amerikanci kumovali i od koje su očekivali da ostvari sve njihove imperijalističke fantazije, pokazala se kao mnogo složenija i opasnija stvar za svetske imperijaliste nego što je iko mogao da pretpostavi. Da bi se stvar bolje razumela, treba da se zna da je globalizacija primarno ekonomski faktor, opet vezan za budžet, ili primarno ekonomski fenomen. Suština globalizacije je preka potreba kapitalističkih korporacija da se šire i da kroz ekspanziju proizvodnje produže svoj život, jer najvažnija stvar u celom kapitalističkom sistemu je ekspanzija i proizvodnje i potrošnje. Morate se složiti s tim.
Žao mi je što gospođa ministarka ne sluša moje izlaganje. Kraj ekspanzije je kraj kapitalizma. Da bi izbegli tu neprijatnu sudbinu, američki kapitalisti su krenuli i u Aziju, u kojoj su tražili jeftinu radnu snagu i porast profita, ali su oni tamo našli i ono što nisu očekivali, brzi industrijski i tehnološki razvoj azijskih zemalja, posebno Kine, koja je već danas treća industrijska zemlja u svetu i koja će, ako nastavi da se razvija istim tempom, za nekoliko decenija da bude najveća svetska ekonomska sila. To će biti početak kraja svih, ne samo američkih imperijalističkih fantazija.
Naravno, svetski ekonomski centar će biti u Aziji, a Amerikanci će da podviju rep, da pokopaju svoje militarističke prnje i da idu kući.
Verovatno im neće biti lako ni kod kuće, jer ih tamo čekaju potomci crnih robova i ona šaka Indijanaca koji su preživeli tretman kome su ih podvrgli preci današnjih imperijalista. Čekaju ih da naplate stare račune.
Evropski kapitalisti mogu da se nadaju još goroj sudbini nego njihovi američki rođaci, jer su i oni dužni mnogim narodima sveta. Međutim, Evropska unija, tj. Evropa je ta koja nas uslovljava. Mogu da izvuku korist iz trijumfa kineskog naroda, da zaborave svoje istorijske grehe i da nauče da jedan u drugom vide prijatelje i saveznike. Tako Kina, koja nije doživela mnogo dobra od Evropljana, može jednog dana da izvede Evropljanina put saradnje, a iz te saradnje, vrlo lako, može da se rodi nova evropska kultura, a ''crna'' Amerika, koja će u to vreme da bude još crnja, može da se nada da će slobodni, ujedinjeni Evropljani, prvi put u svojoj istoriji, da priteknu u pomoć i urade nešto zaista dobro za svoje crne rođake.
Što se nas Srba tiče, mi treba i moramo malo da mućnemo glavu i da prekratimo sve razgovore o odlasku u tu čuvenu Evropu. Treba da kažemo našim Evropljanima da su oni mnogo zakasnili s tom Evropom. Da je Broz hteo da ide u Evropu, to bi još imalo nekog smisla, ali danas to niko ozbiljno ne uzima.
U stvari, ono što Amerikanci i naši vlastodršci hoće, to je da nas uguraju u NATO. To je poenta cele priče. O tome još ne govore otvoreno, ali ono na čemu oni vrlo uporno i otvoreno insistiraju, jeste da spreče svako zbližavanje Srbije sa svojim jedinim prijateljem i saveznikom, s ruskim narodom.
Onima koji hoće u Evropu, treba reći da se tamo stiže preko Rusije. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ispred poslaničke grupe, bitno je da se to kaže radi građana Srbije, Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka. "Član 3. se briše", tako glasi moj amandman. U obrazloženju sam naveo da se rad političkih stranaka finansira iz budžeta Republike Srbije, odnosno sredstvima građana, a kontrolisanje trošenja tih sredstava se ne može prepustiti, kao što je rekao gospodin Martinović, neustavnom organu, pogotovo ako je očigledno da se planira da taj organ bude ekspozitura jedne stranke. I da je drugačije, u to više niko ne veruje.
Programski, SRS je protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup i malo efikasan deo državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencije i time povećavati troškove državne administracije.
S obzirom na to da smo u današnjim izlaganjima poslanika SRS čuli neke informacije, tačne informacije, o broju zaposlenih u državnom aparatu, a svedoci smo da vas MMF, kome vi svakodnevno težite, svakodnevno obaveštava da treba da smanjujete po svaku cenu državni aparat, a vi ga povećavate, onda čovek jednostavno ne zna šta vi uopšte radite.
Izneli smo činjenice da je posle 5. oktobra bilo zaposleno oko osam hiljada ljudi, da je danas ta cifra 27.891 zaposleni, tačno toliko, bez podataka koliko ima zaposlenih u MUP-u, BIA. Znači, kada se sve sabere, državni aparat je oko pet puta veći od 5. oktobra naovamo. Čuli smo i ovih dana koliko to košta, kolike su plate tih zaposlenih i koliko je to opterećenje za budžet Republike Srbije.
Moram da iznesem činjenicu, zbog građana Srbije, da je u više navrata, pa čak i od vaših koalicionih partnera, istaknuto i konstatovano sve ovo što se desilo posle 5. oktobra; uglavnom, srž svega nosi DS, u stvari, svi su se uklopili u to, ponavljam, ne "semafor preduzeće", nego preduzeće koje... ili taj semafor koji radi samo sa žutim trepćućim svetlom, svi su se slili u te boje.
Stav SRS, dame i gospodo, pokazao se tačnim. Kada su počele da se formiraju raznorazne agencije pri resornim ministarstvima reagovali smo, kao što rekoh, istog momenta i sve do danas vas upozoravamo, pa i ja sa ove govornice, i Vladu i poslanike, da su agencije nepotrebne i da taj posao mora i treba da radi resorno ministarstvo. Ponavljam radi građana, u tim agencijama, poštovani građani, rade ljudi politički podobni, koji pripadaju vladajućoj političkoj opciji, kojoj pripada i sam ministar. Ovlašćenja su im velika. Ovlašćenja tih malih bogova, kako ih narod naziva, direktora agencija, velika su. Oni se ponašaju samovoljno. Mi nemamo mogućnost da ih kao narodni poslanici kontrolišemo. A da ne pričamo o ponašanju zaposlenih u tim agencijama koje je, u najmanju ruku, nedopustivo. Oni odlučuju o svemu, na jednoj strani; sa druge strane, ministarstvo se večito pravi da svako radi svoj posao, da poslovi nisu poduplani itd.
Trošenje državnih para, poštovani građani, preko tih agencija ili uopšte Vlade, preko budžeta, mora da bude kontrolisano. Pa valjda mi narodni poslanici imamo pravo na to. Mi moramo, u ime naroda koji nas je izabrao, da vršimo kontrolu rada ministarstava, a mi smo u stvari onemogućeni u tome. Dakle, da nema agencija, taj posao bi morala da rade ili ministarstva ili neko ko je to do sada radio.
U objašnjenju Vlade kaže se: "Članovima 2, 3. i 4. zakona predlažu se izmene članova 16, 17. i 18. Zakona o finansiranju političkih stranaka tako što ovlašćenja Odbora za finansije Narodne skupštine, predsednika Odbora za finansije i ministra finansija prelaze na agenciju za borbu protiv korupcije, odnosno na direktora agencije."
Što se tiče člana 7, o kome smo malopre govorili, kaže se: "Članom 7. zakona je predviđeno da zakon stupa na snagu 1. oktobra 2009. godine, kada bi trebalo da počne primena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije." "Kada bi trebalo", a ko će to do tada da vrši? Ne vrši se kontrola finansiranja političkih stranaka samo kada su u pitanju predizborne kampanje, nego ta kontrola treba da se vrši i u predizbornom ciklusu i od kampanje do kampanje.
Dame i gospodo, poštovani građani, činjenica je sledeća – ovo govorim zbog građana Srbije, naravno, jer vi ste odbili amandman i znam da nema šanse da ga prihvatite zato što potiče iz poslaničke grupe SRS – niko ko je zatečen u tim ustanovama, agencijama nije dobio otkaz.
Svi će ostati u radnom odnosu. Moraju se naći neka nova radna mesta za neke nove ljude, članove stranaka koji u prošlom sazivu Vlade nisu bili deo tog tima, a sada jesu. Između ostalog, zato i postoje te agencije.
Zato smo mi iz Srpske radikalne stranke protiv agencija i protiv otvaranja sličnih institucija i ustanova, koje vi i dalje otvarate, samo sa nekim drugim nazivima, kao na primer: odbori, uprave, direkcije, komesarijati, zavodi, sekretarijati i ko zna šta sve, a sve pod plaštom da se tu moraju zaposliti vaši partijski saradnici, ljudi koji su radili izbore za vas, da se udome, da se zbrinu.
Dosadašnje rešenje o kontroli, kada je odbor bio taj koji je imao uvid u izveštaj o finansiranju političke partije, apsolutno je bolje rešenje. Koliko-toliko odbori su imali neke podatke, ne baš sve, ali su imali neke, zato što u odborima sede ljudi iz svih političkih opcija, parlamentarnih stranaka, koje su dobile svoje mandate u odborima na osnovu procenata na izborima. Toliko su i zastupljene u tim odborima.
Da li je to deo plana da se osiguraju oni moćni koji su velikim sumama finansirali i podržavali, pogotovo u predizbornim kampanjama, ovu današnju koaliciju? Da li je to, pitamo se, još jedno osiguranje vas na vlasti, da se ne bi slučajno još nešto otkrilo, da bežite od kontrole? Pa, logično je da tako razmišljamo i mi, a verujte, i građani Srbije. Ali, džabe vam je to, odavno se to zna. Svakog dana ćemo ovde da upozoravamo na to, da govorimo građanima kakva je prevara u stvari bila ova predizborna kampanja i ovi izbori. Čovek bi na kraju mogao da zaključi da vi to uporno radite, znate li zbog čega? Ne zato što se vi ničeg ne bojite, nego zato što se ničega ne stidite.
Umalo da zaboravim, pošto još imamo vremena. Danas nešto malo spominjemo te moćnike i one koji se u celoj priči ne smeju zaboraviti, a to je svakako lažni car Šćepan Mali ili, u prevodu sa ovog novog crnogorskog jezika, Mlađan Dinkić. To je čovek koji je već toliko ojadio građane Srbije da u celoj ovoj priči ne želimo više ni da ga prozivamo, a ni da mu posvetimo dugo pažnju, ali moramo uvek da ga spominjemo i ne smemo da zaboravimo, zato što ne govori istinu. Oni su takvi, za njih je potrebno isticati šta rade i kako rade.
Spomenuću ja to zbog građana Srbije, spomenuću i te besplatne akcije i milion novih radnih mesta za građane Srbije. Umesto toga, dobili su besplatno deljenje pameti i milion novih problema. Ono što je besplatno na kraju obično najviše košta. Gospodin Dinkić je toliko digao cenu sam sebi, u svojim prevarama, bar tako misli, da će mu se jednog dana dati rok za otplatu svih tih laži i svih tih prevara, ali u bankama Sremske Mitrovice, Padinske Skele ili beogradske CZ banke. Hvala lepo.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ukratko da dam jedan konstruktivan predlog. Siguran sam da će ga svi ovde prihvatiti i da ćemo naći rešenje za izlazak iz ove krize povodom razmatranja amandmana podnetih na Predlog zakona.
Predlažem gospođi Đukić-Dejanović da napravi pauzu svega 30 sekundi, da pozove predsednike poslaničkih grupa na dogovor i rešićemo taj problem. Pošto je samo predsednik poslaničke grupe gospodin Todorović ovde, ja mislim da će se brzo rešiti ovaj problem. Hvala lepo.

Pozivam se na član 104, prvi stav, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine", i naravno, na članove 225. i 226. Citiram član 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima ili organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koji su mu potrebni za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
Naravno, ja koristim priliku kada je tu ministarka pravde, vezano za član 104. koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste dozvolili poslaniku Poskurici, takozvanom poslaniku jer...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne možete druge narodne poslanike nazivati takozvanim. Svi narodni poslanici u ovoj skupštini imaju ista prava i dužnosti koja im proističu iz statusa narodnog poslanika. Molim vas da se obraćate drugim narodnim poslanicima sa uvažavanjem i u skladu sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine.)
Naravno da koristim prisustvo gospođe ministarke ovde jer to što je danas sud u Kragujevcu doneo, okružni sud, zaista je presedan. Danas ili juče Okružni sud u Somboru doneo je odluku da se SRS-u vrati 16 mandata. Kako to da okružni sudovi koji spadaju pod jedno Ministarstvo pravde tako različito rade?
Ovo je prilika, gospođo ministarka, da ovim restrukturiranjem okružnih sudova učinite nešto što je vaša obaveza, uz pomoć narodnih poslanika, da oduzmete pravo sudijama koji ne rade po zakonu, koji rade tako različito u jednoj maloj državi kakva je Srbija.
Imam ovde ispred sebe odluke beogradskog suda i još nekih sudova gde se kaže da u ime naroda donose presudu i žalba se odbija. Ovo je bilo u ime Borisa, a ovo što imam ispred sebe u ime naroda.
Sve je to jasno imajući u vidu sadržinu blanko ostavke propisane članom 47. stav 3. Zakona o lokalnim izborima koju čini neopoziva izjava odbornika da podnosi ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave. Nisu osnovani ni navodi žalbe kojima se ukazuje na razliku između opoziva i povlačenja ostavke, jer se izjavom o povlačenju ostavke ne može ukloniti niti odložiti pravno dejstvo izjave o podnošenju ostavke na funkciju odbornika i ovlašćenje dato podnosiocu izborne liste da ovu ostavku u ime odbornika preda skupštini jedinice lokalne samouprave, koji su neopozivi. Na osnovu ugovora zaključenog u smislu člana 47. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, čije postojanje se navodnim žalbama ne osporava, podnosilac izborne liste stiče pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika sa kojim je zaključio ugovor i to tako što samostalno odlučuje da li će realizovati ovlašćenje koje je dobio i određuje vreme kada će to učiniti.
Pozivanje žalioca na Zakon o izboru narodnih poslanika, kojim je dopušteno povlačenje ostavke, nije od uticaja na izloženo stanovište suda, jer je prestanak mandata odbornika jedinica lokalne samouprave uređen Zakonom o lokalnim izborima koji u ovom delu ne upućuje na primenu Zakona o narodnim poslanicima i kojim je u citiranoj odredbi člana 47. stav 5. izričito propisano da se podneta ostavka i ovlašćenje koji su dati u blanko ostavcima ne mogu opozvati.
Ovo je jedno izuzetno dobro objašnjenje Okružnog suda, recimo, ovde u Beogradu koje je napisano detaljno na pet strana. Ovo bi trebalo da bude vodilja za sve okružne sudove, a ne da imaju različite aršine pod pritiskom, možda, nekih lokalnih moćnika. Pošto koristim vaše prisustvo, nadam se da ćete obratiti pažnju i sankcionisati ovakve sudove i sudije koji donose ovakve sramne presude. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću iskoristiti prisustvo ministarke pravde da pitam ono što pitaju mnogi, pogotovo opštinski sudovi – kada će narodni poslanici dobiti konkretan materijal o tome da li se ukidaju ili postaju odeljenja okružnih sudova prema zakonu i napravljenoj mreži sudova? Da li će i kada narodni poslanici dobiti te šeme? Jer, mnoge su sudije, pa i građani, živo zainteresovani za to i zavladala je opšta panika u opštinskim sudovima. To je konkretno pitanje.
Drugo pitanje je, hoću da iskoristim ovu priliku... Znamo da je predsednik države dobio tu, kako kažu, prestižnu nagradu "Kvadriga" 3. oktobra (ali da je 5. oktobar bio petak a ne nedelja, verovatno bi je dobio 5. oktobra), kako rekoše, za hrabre političke odluke i nepokolebljivost. Da li je tačno da ta nagrada iznosi 100.000 dolara? Moje pitanje je da li će to dati u humanitarne svrhe, da li će to pripasti državi ili će to da zadrži za sebe? To su zvanični podaci.
Pošto sam lično dobio jedno pismo u vezi sa pređašnjim razgovorom i kritikama koje su upućene od strane Vučića poslaničkoj grupi SRS, ja sam dužan da ga pročitam radi građana Srbije. Stiglo je u poslanički klub pre nekoliko minuta i vezano je konkretno za Aleksandra Vučića. Tu se kaže doslovce ovako: "Aleksandre Vučiću, do neki dan si bio dete u sredini okupljenoj oko dr Vojislava Šešelja..."
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim da se držite postavljanja zahteva.)
Držim se. Evo, držim se dobro za govornicu.
(Predsedavajuća: Za govornicu se držite zato što ste smeli da priđete govornici, jer vam je predsedavajući to dozvolio. Niko ne sme da priđe govornici dok predsedavajući ne odluči i zato ste za govornicom. Ja vas molim da se držite odredaba, koliko-toliko. Pozvali ste se na član 225. Nakon što ste dobili reč zato što ste izrekli povredu Poslovnika postavili ste pitanja. Čitanje privatnih pisama u okviru čl. 225. i 226. je ozbiljno narušavanje ugleda Narodne skupštine. Ja vas molim da to ne činite.)
Hvala na upozorenju. Ja sam u obavezi, ako to želi većina građana, ako je u potpisu stotinak ljudi koji su poslali pismo i ja predstavljam te građane, da pročitam njihovo mišljenje o onome što ste pričali pre pola sata ili sat vremena. Mislim da sam kao narodni poslanik u obavezi da to pročitam. Ako mi vi to zabranjujete, u redu, to govori o vama, a ne o meni, a građani će da daju svoj sud. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 225. Poslovnika i molio bih gospođu predsednicu parlamenta, predsednika parlamenta, da mi dozvoli, da mi odobri da ga pročitam da me ne prekida. Da, citiram.

Ovo citiram radi građana Srbije, ne radi vas, gospodo, što dobacujete: ''Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali, o pitanjima koja su na dnevnom redu Narodne skupštine ( što nije tačno) i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine''.
Radi javnosti ću da kažem da je gospođa predsednik Narodne skupštini prvi među jednakima ovde u ovoj skupštini, među 250 poslanika i njen glas prilikom glasanja važi isto kao i moj i kao vaš.
Molio bih da se poštuju svi narodni poslanici. Očito da više semafora koalicija nema, samo je ostao semafor i žuto svetlo na semaforu, koje non-stop trepće žuto, a drugih boja nema na semaforu... molim vas, gospođo predsednice, da umirite one koji dobacuju.

Poštovana gospođo predsedniče, konačno, posle sat i po vremena borbe da dođem do ove govornice, dobio sam reč. Obratiću se i građanima Srbije i svaki put kada budem izlazio za ovu govornicu obratiću se građanima Srbije, a oni će, naravno, na sledećim izborima da procene onako kako će da procene, da li će nam dati glasove ili neće. To je njihova briga, a vi nemojte da se brinete o nama.
Činjenica je da posle par dana ovakve diskusije da se zaključi da nema ništa lakše nego biti opozicija ovom novom DOS-u, sastavljenom od dželata i pogubljenika, od naprednjaka i nazadnjaka. Zašto nazadnjaka? Ovaj DOS u ovom obliku je osam godina na vlasti i uništio je Srbiju.
Politika koju vi sprovodite zaista je neiscrpan resurs beskonačnih replika, pitanja, zamerki, nebuloza i paradoksa. U ovoj današnjoj Srbiji, pre svega poremećenih moralnih vrednosti, korupcije i svakodnevne politike podmetačine, u zemlji gde očigledno još važe pravila Ozne i Udbe, zaista nema puno izbora za običnog čoveka, a on je najvažniji u ovoj priči, nego se radi sopstvenih interesa običan čovek povuče i tiho govori, u strahu od neke diktature koja se nameće.
Zbog toga mi koristimo ovaj član 225. i 226, mi iz SRS, i zato pričamo o ovim širokim temama danas, a očigledno da je neko u strahu da ne otkrijemo istinu. Još u vreme cara Dušana, to znači negde pre 700 godina, u Srbiji se znalo šta je red i zakon.
U onom čuvenom Dušanovom zakoniku bio je stav koji je doslovce glasio ovako: "Zakon je jači i od suverene volje vladara". To danas posle 700 godina nije tako. Za vreme cara Dušana je to moglo, ali za vreme Borisa Tadića ne može. Znate onaj žargon naše omladine: "Gde si care, gde si kralju"; izgleda se tako postavlja i on. Samoproklamovani car ili kralj jači je i od prava i od zakona. To su činjenice.
Te političke manipulacije, kako neko reče Dejvida Koperfilda ili Borisa Tadića, umesto iz šešira izvlači ne zeca nego kriminalce i prevarante okupljene oko sebe. Dozvoliću da mi date i opomenu.
Novoformirana koalicija, slepljena tim nekim čudnim lepkom koji do sada nije proizveden, očigledno govori da Srbija od zadnjih izbora ide napred...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče molim vas da u trećem minutu saopštite koju informaciju tražite na osnovu člana 225. i 226.)
Na osnovu člana 225. i 226. tražim informaciju - kada će se vratiti mandati SRS?