Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Bore Kutić podneo je amandman na ovaj zakon. Pokušaću na primerima da objasnim u stvari da svi ovi članovi nisu dobri i da ne pripadaju ovom zakonu, mada možemo povezati i ovaj član 37. sa ovim poslovanjem s povezanim licima. Mi iz SRS znamo ko je s kim povezan i mi to svakodnevno govorimo za skupštinskom govornicom ko je s kim povezan, tako da nam ne treba ovaj član. Zato smo, između ostalog, stavili da se ovaj član, kao i svi drugi, brišu, iz onih dobro poznatih razloga.
Kada govorimo o operativnom riziku i poslovanju sa povezanim licima i zabrani davanja kredita akcionarima, pravni poslovi s povezanim licima, sve to je obuhvaćeno sa jednom istinom ili neistinom. Koliko verovati ovoj vladi i resornom ministarstvu. Zašto to govorim? Kako mi da verujemo i kako da veruju građani Srbije? Žao mi je što je ovo doba noći, što se verovatno ne gleda onako kako bi trebalo, a najbolje vreme za govore.
Vidite, kako da verujem ministarstvu i kako građani Srbije da veruju. Projektovana inflacija za ovu godinu jeste bila onako kako je to ministarstvo iznelo u javnost da će biti ispod dvocifrenog broja, a ona je već sada negde oko 18%, a do kraja godine biće i 20%.
To je na jednoj strani i to je stvarno istina. Cela Srbija zna da je konkretno ministar Dinkić pričao, kada smo razmatrali budžet za ovu godinu, da će sigurno inflacija biti devet i nešto posto. Cela Srbija zna da to nije tačno.
Žao mi je što sada ministar nije ovde, jer je na Odboru za finansije, jer sam i sam govorio po pitanju neverice u ono što je projektovano. U toj Evropi, u koju ova vlada stremi da ide po svaku cenu, ponavljam po svaku cenu, znamo ako inflacija pređe 1% od onog što je projektovano i ministar i guverner i kompletna vlada bi dali ostavku. Kod nas je prešla ne 1% nego 100%. Ministar i dalje sedi zajedno sa ovom vladom i naravno da narod nema poverenja u ovo ministarstvo, kao i u ovu vladu.
Danas sam dobio, gospodin Vučić je rekao da nas građani Srbije svakodnevno zovu, pa i danas stižu dopisi i telefonski pozivi, a upravo na to nepoverenje. Nepoverenje građana u ovu vladu, pa zato se obraćaju nama, poslaničkoj grupi SRS. Konkretno, iz opštine sam Apatin, ali do mene je došla jedna neverica i jedan zahtev oštećenih poljoprivrednih proizvođača opštine Plandište. Ono je adresirano na Narodnu skupštinu i na poslaničku grupu SRS.
Zahtev se odnosi na isplatu štete od poplava pretrpljenih u opštini Plandište u 2005. godini. U opštini Plandište, koju je zadesila poplava u ovoj godini, Komisija za procenu pretrpljene štete, formirana od predstavnika Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade, opštine Plandište i svake mesne zajednica, sačinila je spisak poljoprivrednih proizvođača koji su pretrpeli štetu i ta nadoknada je bila direktno uplaćivana na namenske račune proizvođača. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije dobio sredstva za pretrpljenu štetu iz nepoznatih razloga.
Oni su se obraćali Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i, gle čuda, to je opet resor koji pripada G17 plus. Neverica ovih ljudi u Vladu, a ostalo im je samo da nama veruju. Kada već govorimo o ovoj temi i o tim bankama, mogli bi da pričamo zaista ne celu noć, nego i celu nedelju, dan i noć, kao što i radimo.
Strane banke, a opet, kažem, žalim što ministar nije ovde, jesu donele kapital u Srbiju, ali ga, dame i gospodo narodni poslanici, plasiraju građanima Srbije po papreno visokoj ceni ili kako bi naš narod rekao, pozajmljuju ali deru. To je istina. Činjenica je i sledeća, za godinu i po dana strani bankari su kod nas plasirali preko 60 milijardi dinara, po podacima koje mi iz SRS imamo. Svaki zajam obezbeđen je deviznom klauzulom na jednoj strani, a na drugoj kamate dostižu čak i do 19% na kredite građana.
Obrazloženje je da je veliki rizik ulagati u ovo trusno područje kao što je Srbija.
Mi iz SRS tvrdimo da su u stvari oni našli zemlju Srbiju i raj u njoj za sticanje ekstraprofita za kratko vreme. Narod, građani Srbije, pa i privrednici dugo nisu bili u prilici da uopšte dođu do kredita. Znamo svi da su i privreda i građani gladni tih kredita, a to je u stvari jedan mamac. Mnogi dižu kredite, znaju da su nepovoljni i jednostavno da bi preživeli i da bi se prehranili i da bi kupili zimnicu, ogrev i da bi iškolovali decu, primorani su.
Jedan zaključak bi mogli da izvedemo, nije teško ga izvesti, da je to u stvari sve omogućeno planski, a znamo ko je to omogućio. Strane banke nigde u svojoj Evropi ne mogu da ostvare takav profit kao kod nas. Imamo situaciju, a i znamo da te banke koje su došle na naše tržište ne mogu da ostvare takav profit ni u zemljama u okruženju, a što je interesantan podatak, a takođe su siromašne, takođe su u tranziciji ili su siromašnije od naše zemlje.
Da je ministar tu, znam šta bih odgovorio; kako su strane banke donele kapital i oživele kredite. Ali, dame i gospodo, novac po tim kamatnim stopama, najvećim u čitavoj regiji, a to su zvanični podaci koje ja ovde iznosim. Veoma je interesantan podatak, vezan za bankare koje posluju na našem tržištu, da su se uglavnom banke sa većinskim stranim vlasništvom protivile iskazivanju efektivne kamate, kamatne stope, odnosno da prevedem, ukupne cene kredita, i pored upozorenja da to moraju da čine na transparentan način, pošto to pravo važi i u drugim zemljama i one su obavezne u svojim zemljama to da iznose. One to izbegavaju i ne snose nikakvu posledicu. Neko je jednom prilikom, iz Ministarstva finansija, mislim da je čak guverner, izneo to u javnost.
Strane banke, po nekim podacima do kojih smo došli za ovo kratko vreme kada je ovaj zakon došao do ove rasprave, moraju da ulažu više sredstava u kapital svojih banaka kod nas radi sigurnosti zbog poslovanja i to je logično. Ukoliko te banke hoće da vode politiku, a ne da se kreću oko onog minimalnog cenzusa od deset miliona.
Banke sa većinskim stranim vlasništvom uglavnom plasiraju novac zadužujući se u svojim matičnim bankama i naravno da je u zadnje vreme potražnja za kreditima sve veća, ali je primećeno njihovo aktivno angažovanje na našem tržištu, kako bi dali što više kredita po tim nepovoljnim uslovima.
Kada analiziramo činjenično stanje i uspešnost poslovanja tih banaka na našem srpskom tržištu, zaista dolazimo do poražavajućih podataka. Recimo, neću da imenujem koja je to banka, ali banka koja je 2003. godine ostvarila neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan rezultat za prvu godinu poslovanja. Bilansna suma je na kraju 2003. godine bila jedanaest puta, a pred kraj prošle godine čak 32 puta veća nego na kraju 2000. godine.
Ta ista banka je prošle godine udvostručila svoj kapital i povećala ga za skoro 50 miliona evra. Pitamo se, čijih para.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izgleda da nam je ostalo samo da se građanima obraćamo, jer iz poslaničke većine sede samo četvorica zajedno sa predsednikom i mislim da je interesantno da to građani čuju. Mi ćemo to ponavljati.
Zaista je bilo iluzorno očekivati da će dolazak stranih banaka automatski dovesti do pada kamatnih stopa. U to su nas ubeđivali tzv. eksperti. Setimo se toga kada govorimo o ovom zakonu, jer moramo spomenuti i kamatne marže. Prisetimo se kraja 2002. godine, one su bile ekstremno visoke, iznosile su 16,70% procentnih poena, da bi već sledeće godine bile smanjene na 12,70%. Dakle, prošla godina 11,67%. Poredimo se sa Hrvatskom, često se za ovom govornicom poredimo sa zemljama u okruženju, tamo je prošle godine iznosila 7,5% procentnih poena.
Dame i gospodo poslanici, u zemljama evrozone ovaj iznos je maksimalno 0,85%. Sve ovo pokazuje da su strane banke nakon ulaska na naše tržište iskoristile dvostruku povoljnost u ostvarivanju ekstraprofita: kroz nametanje niske kamate na depozite, na jednoj strani, i visoke kamatne stope na zajmove ili kredite, kako hoćete, kako narod bolje razume.
Na kraju da završim, sve ovo što sam ispričao, sve je to u uslovima ogromne tražnje za kreditima građana Srbije, a i privrede. Hvala lepo.