MILORAD BUHA

Nestranačka licnost

Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 29.12.2011.

Što se tiče amandmana kolege Radovanovića, mislim da je u pravu i stav je SRS da je neprihvatljivo i ekonomski, odnosno finansijski necelishodno povećavati iznose do dvostrukog iznosa za nagrade predviđene za veštačenje, prevođenje i tumačenje kod onih krivičnih dela koje vodi javno tužilaštvo posebne nadležnosti, kako ste ovde naveli. Mislim da tu nema opravdanja, jer posao veštačenja, posao prevođenja i posao tumačenja je jedan stereotipan posao. Nema razlike u složenosti tog posla, u obimu tog posla, po čemu bi to moglo preći u dvostruku nagradu.

Kakva je razlika između krivičnog dela silovanja i posla tumača, prevodioca, veštaka i onih dela koje ste kvalifikovali u nadležnost javnog tužilaštva posebne nadležnosti? Gotovo nema nikakve. To je suština. Sad govorimo sa materijalnog aspekta. Sa finansijskog aspekta vi jako dobro znate da je jako teško planirati obim ovih nagrada. Teško se može proceniti koliko će takvih slučajeva biti u toku godine, pa puta neka prosečna naknada za ove usluge. Onda na kraju, suma sumarum, da vi u ministarstvu i u krajnjem slučaju u sudovima dođete do nekog relevantnog podatka o nekom novčanom iznosu koji ćete planirati za ovo. E, zbog toga vi u praksi imate neizmirene obaveze i to su milionski iznosi koje ne izmirujete u okviru budžetske godine, već to prenosite na sledeću godinu. Ne planirate u onoj godini, pa iz nekih vanrednih rashoda itd. Onda u računovodstvu napravite zbrku i imate ogromnih problema.

Kolega Jojić je ukazao na probleme advokata. To je slično. To je takođe naknada i imate ogromne probleme, kako kod vas u ministarstvu, tako i kod MUP. Za budžetsku 2011. godinu tražili smo na inicijativu advokatskih komora i advokatskih udruženja da se ova naknada za advokate, koje su iz 2008, 2009. i 2010. godine, da se isplati u jednokratnom iznosu, s obzirom da je rebalansom budžeta za tu 2010. godinu planirano milijardu i nešto dinara isplata, ono što je bila stavka u budžetu predviđena za MUP. Međutim, ništa od toga nije napravljeno. Dan danas taj iznos od nekih 100 i nešto miliona narastao je na 200 i nešto miliona. Pitanje je kad i iz kojih sredstava će se to izmiriti. Tako isto i kod ovih, vi znate bolje ove podatke zato što imate sumarne preglede, a mi se informišemo iz sredstava informisanja, iz određenih strukovnih udruženja, koja apeluju na državu da se to izmiruje.

U protivnom, nema interesa, od strane onih koji vrše te usluge, da i dalje nastave to vršiti, s obzirom da oni plaćaju PDV, da su oni u sistemu određenih obaveza izmirenja svojih zarada, plata, naknada radnicima itd. To u sveukupnosti stvara jednu konfuznu situaciju iz koje je kasnije jako teško izaći.

Da se radi o najtežim krivičnim delima, to je u redu, ali simptomatično je to što mi ovoga trenutka nemamo elemente, nemamo ni finansijske okvire za izmirenje naraslih obaveza a, sa druge stane, postavlja se pitanje pravnog karaktera - da li mi imamo pravo da diskriminišemo vršioce usluga na ovaj način? Ako za otprilike isti karakter jednog krivičnog dela imamo jednu naknadu, za druge imamo drugu, onda dovodimo u poziciju diskriminatorskog položaja, u stvari, iste strukture izvršenih obaveza, pa tako jedne plaćamo na jedan način, a druge plaćamo na drugi način, što će sigurno stvoriti jednu konfuziju. Imamo dve vrste, dva karaktera plaćanja što, u svakom slučaju, predstavlja jedan vid diskriminacije. Hvala.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 29.12.2011.

Mislim da je sa razlogom uložen amandman gospođe Gordana Pop-Lazić i argumentacija koju je iznela u potpunosti je opravdana.

Moramo još ukazati na aspekt ovoga člana 70. Mislim da je nesrećno sročen i sve ovo što vi sada radite činite zbog toga što je prvobitno napravljena greška, pa sada određene korekcije u zakonu koje nisu tako ni hitne, ni neophodne, posebno ne da se po hitnom postupku i da se stupanjem na snagu prolongira onaj zakonom i Ustavom utvrđen rok od osam dana, ali to ste učinili.

Šta je suština problema? Suština problema je u tome što ste vi u članu 70. matičnog zakona definisali poresku upravu kao upravu koja je iznad Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za poslove pravde. Član 70. glasi: "Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova." To je valjda nadležnost ministarstva i Visokog saveta sudstva.

U stavu 3. koji smo amandmanski obradili, definišete: "Poslove pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva", dalje kažete koji su to poslovi, ali je suština u tome da vi izdižete pravosudnu upravu iznad Visokog saveta sudstva, što je nemoguće, neprihvatljivo i protivzakonito. Vi iz jednog internog organa izvodite nadležnosti Visokog saveta sudstva.

U stavu 4. kažete isto to – poslove pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno. Ne može to tako. Kako možete da neki interni organ ima neke nadležnosti u koje se uključuje ministarstvo? Valjda je ministarstvo to koje ima apsolutno sva izvorna prava, a interni organi unutar ministarstva mogu da imaju deo tih nadležnosti koje ima taj centralni organ a to je Ministarstvo pravde.

U članu 70. govorite, između ostalog, i razdvajate obaveze Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde i kažete: "Za određene rashode predlog budžeta davaće Visoki savet sudstva a deo će davati ministarstvo". To je pogrešno. Ministarstvo je to koje određuje sve, kao najviši i direktni budžetski korisnik. Za nas je ovo neprihvatljivo i zato smo tražili brisanje ovog člana i predloga člana 1. u Predlogu ovog zakona.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 29.12.2011.

Članom 3. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2012. godine, a u obrazloženju kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku stoji sledeće – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku budući da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad sudova.

Gospođo Malović, ovo je, da kažem, normalna procedura vašeg ministarstva i Vlade, ali koje su to štetne posledice koje mogu nastupiti? Ko je taj koji je vama branio da vi u nekoj normalnoj proceduri u toku godine predložite ovaj zakon? Zašto to po hitnom postupku? Ako vidimo odredbe člana 1. i 2, onda vidimo da se radi isključivo o budžetiranju, o načina razdvajanja nadležnosti u pogledu povlačenja sredstava. Vi ste ovde predvideli za Visoki savet sudstva da predlaže budžet u delu tekući rashodi, rashodi za sudsko osoblje, a ministarstvu ona sredstva koja se odnose na sudsko osoblje.

Gospođo Malović, zamolio bih vas da malo poslušate, mislim da će biti poučno. Prema odredbama budžetskog kalendara, ministarstvo i Visoki savet sudstva su dužni i obavezni da do 31. juna dostave potrebe, i oni su to učini za 2012. godinu. Kako ima veze sada stupanje na snagu ovog zakona, ako je to već napravljeno? Vi ste to morali napraviti. Je li tako? Vi sada razdvajate nadležnosti ova dva organa u pogledu povlačenja tih sredstava. Onda u mišljenju Vlade kažete sledeće – Vlada ne prihvata amandman budući da rešenje iz člana 3. Predloga zakona nije u suprotnosti sa članom 196. stav 4. Ustava, imajući u vidu da je stupanje na snagu Predloga zakona povezano sa stupanjem na snagu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.

Gledajte, Predlog zakona ne stupa na snagu, zakon stupa na snagu. Znači, onaj ko je pisao mišljenje, dao mišljenje, a to je Vlada, ona prvo ne poznaje Ustav. U Ustavu se jasno kaže kada zakonski propis ne stupa, a predlog zakona. Ne može se vezati odredba jednog zakona za odredbu drugog zakona koji je u proceduru. Obadva su u proceduri. Da li će to uticati u pravnom smislu i u finansijskom smislu na povlačenje sredstava? Ne može da utiče, vi ste to odradili onako kako je to tražio materijalni zakon.

Kažete – nastupiće štetne posledice. Koje štetne posledice? Otvoreno sada pitam, koje će štetne posledice nastupiti, ukoliko zakon ne stupi na snagu, kako ste ovde predvideli, 1. januara 2012. godine? Da li vi znate koje su to štetne posledice? Da li ih u ministarstvu imate? Nema štetnih posledica. Nema štetnih posledica zato što će odredbe ovog zakona pravno važiti za finansiranje, budžetiranje u 2013. godine, za budžet za 2013. godinu. Znači, imali smo dovoljno vremena. To govori o ne znanju, o neozbiljnosti, vašoj pre svega, vi ste predložili ovaj zakon.

Zašto je to neozbiljno? Zašto je to nestručno? Zbog toga što ste vi morali u toku godine uočiti ovaj problem. U pravnom životu odredbe Zakona o uređenju sudova su već tri godine. To ste morali prve godine uočiti. Niste smeli ni onakav zakon predložiti, ali ste ga predložili. U praksi je sada došlo do određenih pomeranja i sada vi na temelju tih uočenih propusta pravite sada diferencijaciju u pogledu povlačenja sredstava, ali ne po hitnom postupku, ne sa kršenjem Ustava, ne na ovaj način kako vi ovde naglašavate – ako to ne usvojite, doći će do štetnih posledica.

Pitam vas – koje štetne posledice? Nema štetnih posledica. Finansiranje 2013. godine je pred nama. Biće onako kako će biti. Biće prema odredbama ovog zakona. Zašto kršite Ustav u pogledu stupanja na snagu zakona? Nije ovo prvi slučaj. Evo, imamo i kod sledećih istu takvu situaciju.

To je neozbiljno, to je neodgovorno. Pokazali smo da suštinski, da normativni, da finansijski nema potrebe za hitni postupak, i vi kažete – ne u obrazloženju da je stupanje na snagu Predloga zakona povezano sa stupanjem na snagu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije itd, i da će to dovesti do štetnih posledica. Ne može dovesti. Znači, niko ne čita. U obrazloženju amandmana sam i naveo nema potrebe vezati jedan zakon sa drugim, nema potrebe. Ali, ne radikali podneli amandman, šibne samo ovaj dakle, ne možemo ga prihvatiti. Zašto ne možete prihvatiti? I sa suštinskog aspekta i sa normativnog aspekta i sa finansijskog aspekta opravdan amandman. Ovo je neozbiljno.