Mislim da je to član 104, zbog uvrede dostojanstva narodnog poslanika. Naime, kada vi replicirate jednom, sadržina replike se odnosi na drugog poslanika, evo ga i beži, to je onda uvreda poslanika. Molim da mi date reč.
Meni je jako žao što vi ovde niste bili prisutni čitavog dana i vi niste pratili ovu diskusiju i da možete meritorno onda i da presuđujete. Znači, morao bi čovek da bude više ovde prisutan, pa da može onda ovde meritorno da odlučuje, kao što se gospodin ministar čitavo vreme šeta, koristi ovu seansu za neke poslovne razgovore, interpartijske, što opet može da se desi, i nije u redu i neće da odgovori na elementarna postavljena pitanja.
A stvarno bih želeo da se tu i nama neke stvari razjasne, jer kažem, mi sve ovo što pričamo, pričamo zbog naroda, pa verovatno da kada mi neke stvari ne razumemo, možda i naši građani ne razumeju. Elem, uvaženi gospodin koji je pobegao ovako hrabro, on reče pa pobeže, pa uteče, zna se kakvi su to ljudi i kakvog su karaktera...

Dobro, hajde da usvojimo i ovu vašu intervenciju, da onda ne govorim u tom tonu. Hoću da kažem ovo, izrečena je jedna gruba neistina. Kada neko govori neistinu, vi ne možete prema njemu da se odnosite sa poštovanjem, bar ja ne mogu, to je moj temperament, to je moje vaspitanje.
Rekao je, SRS se zalaže uvek za centralizaciju i sad odjedanput je promenila svoj stav. To uopšte nije tačno, mi se isto zalažemo za decentralizaciju, jedno od naših programskih načela je lokalna decentralizacija, prava. Nije decentralizacija kada neko hoće da korpus srpskog naroda cepa i državu Srbiju da cepa. Mi smo protiv toga i to odmah da se razumemo.
Mi kada govorimo da ne treba možda dati autonomiju Vojvodini, što je naše programsko načelo, mi smatramo da ne treba iz razloga što je tu većinski srpski narod, i da ovakvu malu državicu ne treba ponovo praviti i ne treba na taj dodatni način razbijati nacionalni korpus. Tu smo za centralizaciju, da nacionalni korpus srpski živi objedinjeno, da srpska država bude jedna objedinjena država gde žive njeni građani, i to je istina.
Da je neistina teška, kaže, odjedanput smo od danas postali borci za decentralizaciju. Nije istina, sve do sada su fakulteti imali status pravnog lica i imali žiro račun. Prema tome, to je dosadašnje stanje, a ovo je jedna potpuna novina. Rekao sam i ponavljam sada ponovo, zašto smo mi principijelno da ovakvo stanje ostane, zašto smo protiv ove neprirodne unije? Zbog toga što autonomija u svom značenju znači samoupravu, nezavisnost, samostalnost i samoodređenje.
Ne može se u aglomeratu velikom biti samostalan, samoodređen, to je valjda jasno. Autonomija je preduslov akademskih sloboda i to treba da vam je jasno. Ali, rekao sam, onima koji koriste novogovor, da izvrću termine i daju im suprotna značenja od do sada postojećih, to je moguće, da se govori o udruženoj autonomiji.
Ponavljam ponovo, Beogradski univerzitet, veliko preduzeće sa 10.000 zaposlenih i 50.000 studenata, raspravlja jedinstveno u naučnom veću o svim problemima svih fakulteta. Da li je to normalno, da li je to kvalitetno, da li je to isplativo, zašto to ne radi Nemačka, Francuska. Pazite ko radi. Radi onaj ko je bio od ovih mučen, tlačen sankcijama i bombardovanjem, to su usvojili Bosna, Crna Gora, mi sada treba da se ugledamo na takve zemlje, a da ono što radi razvijen svet treba da bacimo pod noge.
Prema tome, gospodinu Kneževiću je bolje stvarno da pazi šta govori, da govori istinu i da se služi argumentima. Gospodine ministre, samo ću iskoristiti ovu priliku, niste nam odgovorili ni na jedno postavljeno pitanje, a to je vaša sramota. Ponovo ću sada da vam kažem, kada vas ne interesuje ovaj zakon, kako to zahvaljujući vama i vašoj svađi sa Ministarstvom zdravlja stradaju istaknuti profesori, direktori škola koji su danas na belom hlebu? Kako je to moguće u vreme demokratije, evropejstva, samohrana majka sa dvoje dece, koju ste naterali da da ostavku, i danas nema prihode? Odgovorite bar na to, ako vas zakon uopšte ne interesuje, ako onaj vaš zastupnik tog zakona je već pobegao.

Poštovane koleginice i kolege, evo teče ova rasprava na način na koji teče. Vi znate stav SRS. Mi smo rekli da nećemo glasati za ovakav zakon. Mislim da je vredno ponoviti koji su to suštinski razlozi zbog kojih mi nećemo glasati za ovakav zakon.       
Prvo, kad god govorimo o donošenju novih zakona mi ističemo da se oni donose na jedan način koji mi ne prihvatamo. Naime, da bi se doneo jedan zakon, ponavljamo po stoti put, mi tražimo da se prvo načini analiza obrazovnog sistema i to u celosti. Ne možemo govoriti o visokom obrazovanju ako ne uzmemo u obzir i one prethodne "stepenice" koje moraju biti usaglašene i sa samim vrhom.
Dalje, ako se tako snimi situacija, na osnovu toga treba da se usvoji nacionalna politika za obrazovanje, a isto tako, deo te nacionalne usvojene politike treba da bude i politika visokog obrazovanja.
Nadalje, iz te politike, koja treba u ovom skupštinskom domu da bude donesena, treba da proistekne strategija, a to znači da se kaže kako će se postići ono što je zacrtano u ciljevima nacionalne politike, pa onda sledi zakon. U ovoj zemlji se radi naopačke. Ovde se zakonom hoće da formira politika i strategija. Toga nema u drugim zemljama sveta. Mi se principijelno protivimo ovakvom načinu donošenja ovakvih zakona.
Šta je ono što bi nas interesovalo da prethodno znamo, hajde da ponovimo ukratko.
Hoćemo da znamo da li ova zemlja hoće da afirmiše znanje kao osnovni pokretač društvenog razvoja, da li to ističe kao nešto što je primarno ili je to možda jedna pljačkaška privatizacija, kakvoj prisustvujemo danas u našoj zemlji, ili je to korupcija, koju imate u svim segmentima našeg društva? Želimo jasno da se izjasni ovaj parlament i naše društvo da je znanje osnovni pokretač društvenog napretka.
U skladu sa tim, nas interesuje koliko procenata bruto nacionalnog dohotka se izdvaja za to obrazovanje. Koliko mi to danas izdvajamo? Da li je to ispod 1% bruto nacionalnog dohotka.
(Slobodan Vuksanović, sa mesta: Izdvaja se 3,2%.)
Onda smo mi bolji, onda mi prethodimo, treba da služimo kao primer i SAD, koja izdvaja 2,68%. Mi iskoračujemo u odnosu na sve zemlje Evrope, jer prosek za EU je 2,4%. Prema tome, izvanredna politika je do sada vođena na tom planu, bar tako kaže gospodin ministar.
Dalje, interesuje nas koliki je procenat stanovništva obuhvaćen visokim obrazovanjem? Ono što nas interesuje je i kakva znanja i kakve stručne profile želimo da imamo? Interesuje nas kakav će biti sistem studiranja, numerus klauzus da li će postojati i da li treba da postoji u državnim fakultetima. Interesuje nas kakva je dužina studiranja kod nas i da li je to problem ako dve trećine pravnika, koji se upišu na pravni fakultet, ne završi taj fakultet i kakvim rešenjima to treba da se predupredi? Interesuje nas odnos državnih i privatnih obrazovnih institucija, koja proporcija tu treba da bude i da li uopšte tu treba da bude neke proporcije? Interesuje nas kako sprečiti odliv naših mozgova?
Sa druge strane, ako govorite o Bolonjskoj deklaraciji, kako ćete omogućiti da nama neko dođe iz inostranstva? Vi ćete kazati, ko će nama doći. Dolaze Grci, bar na medicinski fakultet, eno ih i dan-danas studiraju, dolaze iz afričkih, i nekih azijskih i arapskih zemalja. Ako već govorite o Bolonji, morate imati mogućnost i za tako nešto.
Drugi bitan razlog zbog koga mi nećemo glasati za ovo je što se pod firmom usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim i pričom o Bolonjskoj deklaraciji i bolonjskom procesu protura nešto što niti je Bolonjska deklaracija, niti je bolonjski proces. Naime, protura se do sada najgore kršenje autonomije univerziteta i jedna surova centralizacija koja do sada nije postojala ni u jednom režimu i sistemu koji je do sada vladao.
Dobro smo proučili sve dokumente međunarodne pre nego što smo došli do ovih svojih stanovišta. Biću slobodan da vam kažem, znamo mi i Prag 2001. godine, koji želi da objedini evropski prostor visokog obrazovanja, znamo i Rektorsku konferenciju u Salamanki iz iste godine, koja govori o evropskom istraživačkom prostoru, znamo o Sorbonskoj deklaraciji sve, Bolonjsku deklaraciju smo proučili, kao i Lisabonsku konvenciju.
Molim vas, šta je bolonjski proces i Bolonjska deklaracija? To nije centralizacija i gušenje autonomije na način na koji vi to radite.
Biću slobodan da vam pročitam šta su akademske slobode - "sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva", to je prvo, a onda "sloboda izbora metoda interpretacije nastavnih sadržaja". Nije akademska sloboda sloboda izbora nastavnih sadržaja, ne nego interpretacija da li ćete da pevate ili ćete da igrate pred studentima, to je sloboda, a ne šta ćete pričati.
Treća vaša sloboda, to je vaša inovacija, treća je sloboda izbora studijskih programa. Program nije sadržaj, to je jasno. Vi ukidate akademske slobode na način na koji to do sada niko nije radio.
No, dobro, ako gledate šta sadržava autonomija, kako ste vi to pobrojali ovde - kako se ta autonomija može ostvarivati unutar kombinata, koji vi zovete univerzitet. Kombinat koji ima 10 hiljada zaposlenih u Beogradu, Beogradski univerzitet, i koji ima na desetine hiljada studenata, autonomija se može na ovakav način kako ste ovde prepisali iz drugih dokumenata iz inostranstva jedino ako napravite decentralizaciju ostvarivati.
Vi ste decentralisali sve što ste mogli. Odvajate AP. Mogu i oni da regulišu sve kako hoće. Ukazivao vam je lepo gospodin Milošević u svom izlaganju kako ste tu velikodušni, ali kada treba da se ostvare konkretna prava iz autonomije, onda ih ukidate, onda se ide na jednu anglomeraciju, onda se ide na jedan megauniverzitet.
Nije to ni čudo. Ako mi vidimo ko je autor ovoga, a jasno je ko je autor, ovo je grupacija iz Građanskog saveza, propale partije koja više ne postoji u zbilji, postoji samo formalno, i jasno je da su ti kadrovi bili čelnici komunističkog sistema, da su to bivši partijski sekretari na univerzitetu, koji mogu jednu ovakvu strukturu danas da nam ponude.
Pričaju iz vremena liceja - da li znate, gospodo, u vreme liceja koliki je bio sadržaj naučnih disciplina, koliko je saznanja u to vreme postojalo recimo iz oblasti fizike, a govorim i o komunističkim naukama, kako možete da kažete da je to bilo napredno rešenje kada je sve bilo pod jednom kapom.
Pogledajte koliko je predmeta predavano u prvom liceju, koji je započeo sa radom, tačno ste rekli koje godine, a pogledajte gde je nauka danas stigla i šta se sve danas priča studentima i kakva je danas edukacija.
Da ponovimo jasno šta je Bolonjska deklaracija, da ne bacate maglu da je to ukidanje autonomije, da je to centralizacija. To nije Bolonjska deklaracija. Bolonjska deklaracija je nastala iz potrebe takmičenja sa azijskim zemljama, tj. Japanom, SAD i Australijom. Videlo se da ovaj evropski prostor, evropski, 41 zemlja sa sto miliona studenata i preko 520 univerziteta, predstavlja najveći potencijal za edukaciju na visokom nivou, ali da rezultati koji iz toga proističu nisu zadovoljavajući. Tako je nastala ova potreba za objedinjavanjem snaga na evropskom prostoru.
Principi su jasniji, produženi i podudarniji akademski stručni stepeni i dodatak diplomi, da bi se ljudi brže i lakše zapošljavali. To je raščišćavano da bi bili jasni nazivi svih stručnih akademskih zvanja.
Drugo, jedinstven sistem dva ciklusa - dodiplomski i poslediplomski. Opet ona formula 3, 2, 3, Evropa se složila da njima najviše odgovara prvi stepen da bude tri godine obrazovanja, da bi se ljudi što pre mogli zapošljavati. Da li to nama odgovara? Ne odgovara u svim disciplinama. Medicini ne može odgovarati ni četiri godine, koliko maksimalno vi dozvoljavate da traje edukacija na medicinskom fakultetu. Nema medicinskog fakulteta u svetu gde se može naučiti to što vi mislite za četiri godine. To nije svetsko rešenje, to je nešto što je nakaradno.
Dalje, uvođenje bodovnog sistema, a bodovi se dobijaju i na fakultetima i van univerziteta. Princip kontinuirane edukacije doživotno se uvodi i izjednačava se sa onim sistemom koji će egzistirati na univerzitetu. To je Bolonjska deklaracija. To ne vidim u ovim vašim zakonskim rešenjima - slobodno kretanje studenata i nastavnika, provera kvaliteta da bude jedinstvena u toj Evropi, ako je moguće i, naravno, smanjenje finansiranja od strane države, sve veći pritisak da budu što manja javna izdvajanja i za ovu oblast u svetu.
To prati Evropska komisija. Vi znate - trend jedan, trend dva, trend tri. Izlazi redovno publikacija koja govori o problemima. Neću govoriti o tome. Masa je amandmana koja je uložena.
To može značiti dve stvari, i da su angažovani narodni poslanici, i da ono što ste vi ponudili ne valja.
Niste vi mogli da izbegnete ni ovaj put da se rešite i logičkih grešaka u svojim rešenjima, pa tako govorite da visokoškolske ustanove i oni koji rade u njima, koji predstavljaju te ustanove, nastupaju. Mi nigde ne nastupamo. Mi samo zastupamo ako negde odemo svoj univerzitet. To ćete naći recimo u članu 55. Ni takvu redakciju niste mogli da napravite. Ne sme to da prođe. To jeste sitnica, ali kod ozbiljnih ljudi to se ne sme događati.
Znači, stav SRS je potpuno jasan. Vi nam ovde ubacujete kukavičije jaje pričajući o Bolonjskoj deklaraciji, zavodite centralizaciju i ukidate autonomiju i akademske slobode. Molim, ako ne govorim tačno, izađite i to opovrgnite.
Istakao bih još samo jedno, sjajan članak je napisao u "Srpskoj političkoj misli", naš bivši kolega Ristivojević iz DSS-a. Ne znam da li je još u toj stranci. Ne viđam ga. Upravo o toj vašoj reformi i o ovom vašem zakonu. Svima preporučujem, i vama koji ste zdušno dizali ruke da hvalite ovaj zakon iz DSS-a, pročitajte šta je kolega Ristivojević napisao, pa će vam sve biti mnogo jasnije. Hvala.

Javljam se za repliku i biću slobodan da pročitam taj deo 29. člana - akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i magistarskih studija. Magistarski stepen to je akademski stepen. Mi sa 6 godina studiranja medicinskog fakulteta dobijamo ono što se zove lekar. Da bih bio magistar nauka, moram još dve godine da završim magistarske studije i da odbranim magistarski rad.
Uputio bih vas da vidite šta je na zadnjoj konferenciji medicinskih fakulteta Evrope u Zagrebu prošle godine doneto kao zaključak kako to treba da izgleda, da malo više pročitate od ovoga, pa da onda dođete i da nam držite predavanja.
Molim vas, vaša dilema o autonomiji, šta znači autonoman – samostalan. To znači autonomija. Vi ste pobrkali stvari, upravljačku autonomiju i akademske slobode, sve ste vi pomešali. Vi hoćete nama da napravite kombinat od 10.000 zaposlenih, to će biti Beogradski univerzitet sa 100.000 studenata. Hajde, ostvarite vi tu samostalna svoja prava i pojedinačne interese, da vidim kako ćete, pa onda ćete da nam uvedete SOUR-e, to će biti fakulteti, to je vaša nauka, a OUR-i će vam biti katedre.
I ne možete da se oslobodite prošlosti. Vi se izdajete za drugog čoveka i čoveka savremenog, ali prošlost vam se u načelima i onome što zastupate lako da razotkriti. To je suština. Molim vas, autonomija, jasno je šta to znači. Kada smo mi govorili o ukidanju akademskih sloboda, kako nema slobode govora i iznošenja sadržaja, kako vam to ne smeta, jer vi ste ovo pisali i vama slični. Ovi sada samo su nafrizirali i dali nam ovde, i to je suština.
Još jednu stvar ću samo da kažem, nemojte da nam pričate o Rusima. Mnogi ljudi su u ovoj zemlji ukazivali na ove stvari i mislim da, kada govorimo ovde, treba da baratamo istinom i činjenicom, a ne da konstruišemo. Toliko samo.

Poštovani narodni poslanici i poštovani gledaoci državne televizije, izgleda, imaću retku čast da uspem da jedan amandman izložim pred resornim ministrom. Mi imamo ovde to retko zadovoljstvo, pa mislim da je to ipak dobra praksa, koje se ponekad poneki ministri sete.
Kada je menjan ovaj naš poslovnik, svi smo bili zatečeni, želeli smo da vidimo šta iza toga sledi i vidimo šta sledi: poslanici od silnog rada po kancelarijama i zbog priče i žagora u sali i u bifeu ne mogu da vide šta nam se sve servira, danas dobijamo svašta.
Prethodnih dana smo raspravljali o kontragarancijama za izvesne zakone, gde se uopšte ne vidi gde su silne pare koje su dobijene kao kredit i koje su, tobože, utrošene za naše puteve. Danas opet imamo jedan zakon koji je neobično važan, Zakon o radu, koji se menja nakon dva meseca.
Šta je to, svi moramo da se zapitamo, što nagna resorno ministarstvo da menja volju nas narodnih poslanika? Sigurno je da odredbe tog zakona koje su ovde izglasane ne odgovaraju nekome – da li Vladi, da li samom resornom ministru. Sigurno je, opet to niko ne može da kaže, da to nije u suprotnosti sa voljom građana koje mi ovde predstavljamo. Ovde se na jedan nasilan način, raspravom na ovakav nekvalitetan način, zahvaljujući novom poslovniku, smandrljavanjem želi izmeniti ta volja nas, predstavnika građana.
No, verovatno je u ovom vremenskom intervalu od dva meseca, nagodbama, neprincipijelnim pritiscima, ucenama došlo do dogovora među poslaničkom većinom, pa se ceni da je sada došao taj trenutak kada će moći i odredbe ovog zakona da se izmene.
Da se vratim samim odredbama zakona. O čemu se radi? Hoće se izmeniti član 77. tako da se dozvoli dobrovoljnim davaocima krvi samo jedan slobodan dan, i to dan kada daju krv.
Ono što je opet jako interesantno je obrazloženje koje se nama daje. Skrenuo sam pažnju predsedniku Skupštine da zaštiti nas poslanike, bar ovaj deo koji manje radi od ostalog dela, koji od silnog rada ne mogu ništa da vide što se ovde servira kao stupidnost i kao nešto što vređa naš um. Gledajte šta kaže u obrazloženju: "Dobrovoljno davanje krvi nije bolest". Molim vas, to je kao kad neko kaže poslanicima Narodne skupštine da je dobrovoljno davanje procedura, možda dobrovoljno davanje krvi ne može da dovede do bolesti. Ali, ovako nešto napisano i da ovde stoji, nemojte nama davati. Mi to dobro znamo. Svi smo ovde punoletni. Toliko opšte kulture imamo da svi znamo da dobrovoljno davanje krvi nije bolest.
Zašto je poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Stevanović podneo ovaj amandman i zašto smo protiv ovakve izmene? Prvo, osnovno što treba da znate jeste kakva je situacija sa transfuzijom krvi u ovoj zemlji. Naša zemlja je u tranziciji i vi treba da znate da su potrebe za dobrovoljnim davanjem četiri posto populacije. U ovom trenutku nemamo ni tri posto obuhvata našeg stanovništva dobrovoljnim davanjem krvi.
Ako čitate štampu i pratite, a nadam se da ovi iz Ministarstva čitaju, nedavno je i u "Glasu" bio članak gde se videlo koje su potrebe Beograda i koliko nedostaje krvi, onda ćete videti da se naša medicinska služba nalazi u velikom problemu kada je krv u pitanju.
Poznato je da se mi zalažemo za dobrovoljno davanje, ne profesionalno davanje krvi. Ovakva mera, kada vi dajete slobodne dane, jeste mera podsticaja i stimulacije. To nije mera kojom se štiti zdravlje, nego se podstiče to davalaštvo, jer je ono nedovoljno. Čitava reforma transfuzije je praćena kod nas skandalima; vama je poznato da postoji i reforma službe transfuzije i onaj čuveni projekat, gde se od prvobitne želje da se sačuva transfuzija, da se uvede informacioni sistem, da se centralizuje kontrola i kvalitetno da se radi došlo do toga da naši pacijenti bivaju zaraženi HIV virusom i hepatitom B.
Dalje smo došli do toga da se ukida frakcionisanje plazme i hoće to da se da strancima da rade. Postoje već indicije da je sa nekim Bečlijama sklopljen dogovor i da su provizije već bile ugovorene. Ono što je najstrašnije u celoj toj stvari, imate da su tenderi i projekat potpuno netransparentni. Više puta smo tražili, i ja sam sa ove govornice tražio da se otkrije projekat, da se vide nosioci, izvršioci, budžet, specifikacija troškova. Toga nema. Sumnjamo da se radi o velikoj pljački i krađi.
Kada je transfuzija u pitanju, imate veliku pobunu u Zlatiborskom okrugu, gde se vode danonoćni sastanci, gde su se pobunili davaoci, koji kažu da neće davati pod ovakvim uslovima krv. Šta vi sada radite kada imate ovako uznemirenu situaciju, kada nemamo davalaštvo krvi? Idete sa jednom merom da skinete to, da upropastite dodatno tu transfuziju i tu reformu. Molim vas, medicinski je razlog zbog čega ja ovo govorim, ne politikantski. Vi hoćete da kažete da mi vodimo politikantski razgovor.
Po podacima našeg Instituta za zdravlje, u Srbiji je veliki procenat anemičnih žena, dece i ljudi. Spadamo u zemlje sa najvećim procentom anemičnih u Evropi. Molim vas, sve veći je broj ljudi koji bivaju odbijeni da da daju krv. Podsetiću vas, žene mogu da daju krv ukoliko je hemoglobin 125 grama na litar, a muškarci 135 grama. Vrlo je malo takvih ljudi koji imaju vrednosti preko ovih i na granici su, u najvećem broju, oni davaoci koji daju krv.
Ako vi čoveku koji ima 136 grama, recimo muškarcu, na litar hemoglobina uzmete krv, smanjujete mu odmah za 10 grama automatski. Vi to ne znate.
Vi ste morali konsultovati lekare, ministra zdravlja, pa da vam on to objasni. Vi automatski onda ugrožavate zdravlje tih ljudi kojima ćete uzeti krv. Ko najviše daje krv? Pogledajte socijalnu kartu tih ljudi, to su najviše radnici, to su najugroženije kategorije.
Prema tome, da budemo jasni, molim vas, povucite ovo, ovo je skandalozno. Ovim udarate direktno na zdravlje srpskog naroda.

Poštovane kolege, bliži se i ova seansa kraju. Ministar je otišao. Ne bi bio problem što je otišao, navikli smo na tako nešto, ali ima jedna stvar koja jako smeta: uspeo je sve redom da izvređa i onda je pobegao. Ne može tako. Elementarno ljudsko poštenje to ne dozvoljava. Ako hoćeš da saslušaš nečiju kritiku i da odgovoriš argumentom, onda nemoj da bežiš. Ili nemoj govoriti, jer to je bolje i poštenije rešenje.
Naš predsednik Skupštine često kaže kako smo mi saziv koji je jako vredno radio i doneo jako mnogo zakona. Evo jednog koji pokazuje kakvi su to zakoni. Da ne kažem da samo 30% zakona predstavljaju izmene prethodnih zakona koji su doneti i koji imaju po dva člana, jer mi stalno menjamo zakonodavstvo. Ta Evropa se stalno menja i mi nikada da uhvatimo taj korak, i onda iz dana u dan moramo stalno nešto da menjamo da bismo ušli u tu Evropu.
I na ovom članu koji je ovde predložen se može videti kako su loše izmene koje nam se predlažu. Šta kaže član 12? Ja ću pročitati to: "Odredbe člana 118. tačka 5) i 6) Zakona o radu prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine." Znači, ukidaju se dve odredbe, a kaže ovako – one ne važe, ali će važiti od 1. januara. Čudan zakon, koji ograničava važenje jedne svoje odredbe u svoja dva stava i onda kaže – od 1. januara to će moći. Onda dalje kaže ovako: "Odredbe člana 120. tačke 2) i 3) Zakona o radu prestaju da važe 1. januara 2006. godine."
Hajde da pogledamo ove članove, šta oni kažu. Član 118. kaže ovako – zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, pa nabraja i dođemo do 5) i 6) – za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Član 120. kaže ovako – opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora. Dva člana pričaju isto, samo što je tamo obaveza, a ovde može, vidite kakav zakon.
Besmislen zakon, koji u dva svoja člana daje različite mogućnosti, jedno je obaveza, a drugo je mogućnost i sada se nama kaže – hajde da ovo brišemo. Možemo da se igramo zakonodavstva, možemo i ovo da brišemo, ali ostaje ono što je nejasno: čemu ovaj rok nevaženja odavde, šta se tu premošćuje?
U obrazloženju, ako se ono čita, a ja znam da su svi čitali obrazloženja, sada nam je ovim poslovnikom omogućen intenzivan rad, svi su to pročitali i kaže se u obrazloženju ovako... Ponavlja odredbe člana, uzmite obrazloženje, uopšte ništa ne govori, neću da čitam.
Samo ću da pročitam prvi deo, kaže: "U članu 12. predviđa se da odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kojima se utvrđuje pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a da će se primenjivati od 1. januara 2006. godine."
Kakvo je to obrazloženje? Ponavlja ono što je u iskazu izmene kazao, tu nema objašnjenja. To ne može. Ima u matematici aksiom, pa se ne dokazuje. Ako ste na to mislili i da mu date takav značaj aksioma, onda nije trebalo da pišete ovo obrazloženje, toliko je to jasno.
Imam ja dovoljno vremena, nego vi nemate. Ono što je problem ovde i mora se reći – ako vi hoćete da ukinete, makar i na ograničeno vreme, ishranu, regres... To poslanička grupa nešto priča o svom vremenu i premišlja i nešto su se kolektivno dogovorili da im je vreme, a ja se slažem da je vaše vreme na isteku, ali ja imam još 10 minuta, samo za vašu informaciju.
Ima tu jedan dodatni razlog, pored ovoga; dva su principijelna razloga zašto mi nećemo da pristanemo da se ukine regres i da se ukine pravo na nadoknadu za ishranu. Prvi je moralni, to se odnosi i na vas koji ste ovde. Mi svi primamo tu materijalnu naknadu u ovoj skupštini da bismo jeli, neću da kažem građanima koliko primamo. Hoćemo li i mi da se odreknemo prava na ishranu, ne samo to da uzimamo, jer imamo dobra primanja.
Dakle, kada strane delegacije dođu ovde i vode pregovore sa našim skupštinskim telima i uvaženim članovima Skupštine koji su ovde na stalnom radu zaposleni, ti članovi uzimaju dnevnice.
Da odemo malo i dalje, izvesni članovi odlaze u Budvu i tamo takođe uzimaju dnevnice za neke aktivnosti, ne znam koje, od ove skupštine. Mogu li poslanici ovog saziva da uskrate radnicima i zaposlenima pravo na topli obrok, na ishranu, a da ovako obilato koriste te privilegije kada smo mi u pitanju?
To vas pitam, to mi je moral. Šta je ono što je možda važnije od tog morala, ne mora se prihvatiti ni da je to moralna kategorija, solidaran biti sa narodom, makar su nas ljudi birali i narod nas je birao.
Druga je stvar ovo: da u ovoj zemlji nema milion nezaposlenih i da u ovoj zemlji nema 25%, po najminimalnijim procenama, siromašnih, znači da nemamo toliko sirotinje, možda bih rekao da je ovo nepotrebno. U ovoj zemlji mnogi nemaju ishranu kakva je neophodna, a vi znate koji je prosečan lični dohodak. Vi ćete sada tim najsiromašnijim na ovaj način uzeti dodatnu mogućnost da još neki dinar dobiju. Znam ja dobro da većina tih koji će uzeti regres neće ići na more i na letovanje, nego će poslati svoju decu. Znači, na to se ide i mi zbog toga nećemo da pristanemo da se ovako nešto donese.
Kada je počelo NATO bombardovanje naše zemlje i kada je počelo bombardovanje u Novom Sadu i rafinerija, pomislio sam da je vrag odneo šalu, a kao razlog je navođeno da je humanitarna katastrofa na Kosovu. Kada su pale nevine žrtve, da vam samo spomenem malu Milicu Rakić, potpuno mi je bilo jasno šta se događa. Danas je u Hagu nastavak te priče, gde onaj gospodin u liku tužioca Lucifer Najs pokušava da iscedi iz suve drenovine dve kapi koje treba da glase kako smo mi počinili kao narod genocid, a kako je naše rukovodstvo, tobož, preduzelo neki zločinački poduhvat i predsednik naše stranke sedi utamničen bez osnovnih ljudskih i humanitarnih prava. Vi demokrate, evropejci nemate ništa sa tim, to se vas apsolutno ne tiče. Dobro, imate vi pravo da se to vas ne tiče. Nas radikale se i te kako tiče i mi upozoravamo na to.
Ima tu naredni problem. Rečeno je od strane gospodina ministra da smo mi demagozi. Ja sam lepo rekao gospodinu ministru da se mi zalažemo da bude taj dodatni dan za davaoce krvi obezbeđen iz medicinskih razloga i iz razloga potpuno pragmatične prirode. On je rekao kako je on analizirao davalaštvo krvi u periodu kada je mogao da se koristi jedan dan, dva dana ili tri dana, koliko on već kaže da je bilo ranije.
Gospodin ministar bi trebalo da gleda stvari holistički. On nije ni dobar analitičar, gospodin ministar nije konsultovao ni medicinu. Dva su sistema davalaštva u svetu: plaćeno davalaštvo, i to odmah mora da se odbaci. Svetska zdravstvena organizacija insistira na dobrovoljnom davalaštvu. Dobrovoljno davalaštvo ne može da se bazira na svesti nečijoj, nego se bazira na podsticaju.
Jedina podsticajna mera, osim onog obroka koji dobiju dobrovoljni davaoci krvi, jeste upravo ovaj slobodan dan.
Ja sam pokušao da ga ubedim da je većina stanovništva kod nas... Uzmite samo ovde, nije lepo da se kaže, ali kada bi uzeli većini nas krvnu sliku videli biste kakve imamo krvne slike. Pokušao sam da kažem da se većina dobrovoljnih davalaca nalazi na granici koja dozvoljava uzimanje krvi i kada uzmete tu količinu krvi vi uvodite u nešto što je slabija psihofizička sposobnost za rad. Ja sam onda rekao da je medicinski to opravdano da se tim ljudima da. To nije nikakva demagogija. Ko se malo razume u medicinu to dobro zna. A ko ne zna, to je druga stvar.
Reče gospodin ministar da se to uzima od zdravih ljudi. Zašto onda HIV infekcija koja je potresala ovde? Zašto onda hepatitis B i pacijenti koji su zaraženi tom krvlju? Da li su to uzeli od zdravih ljudi ili je to iz kosmosa došlo, ušlo u tu krv? Ne uzima se uvek, nažalost, od zdravih. Daleko je od toga istina, ali je tačno da dobrovoljno davalaštvo nije štetno i mislim da bi jedan ministar morao daleko potkovaniji da bude kada govori o nekim stručnim stvarima.
Zašto je došlo do pada davalaštva? Nije isti slučaj u svim krajevima. Idite u užički region, idite u Vojvodinu. Najveći procenat davalaštva, koji je skoro optimalan, jeste u Vojvodini. Organizacija, ljudi koji vode, ostvaruju rezultate i to je trebalo da vidi gospodin ministar, teritorijalnu raspodelu tog dobrovoljnog davalaštva. Reforma koja se vodi na nakaradan način od nakaradno skrojenog rukovodstva, koje sledi jednu lošu reformu, dovodi do ovakvih rezultata i to je pravi razlog koji treba ovde kazati građanima Srbije.
Dalje, kada pričamo o beloj kugi, mi biološki nestajemo, mi se krunimo. Mi nemamo problem bele kuge, mi imamo problem nestajanja kao naroda sa ovih prostora. Neka mi gospodin ministar kaže jednu studiju, stručnu, naučnu, gde u pronatalitetne mere ne spada porodiljsko odsustvo. Da apstrahujemo humanu stranu majčinstva i materinstva, vezanosti deteta za majku, stanje naših predškolskih ustanova i da ne govorim ovo što sam prethodno rekao, broj nezaposlenih, lične dohotke koje ostvarujemo danas, ako sve to stavite u jedan koš i ako kažete da je demagogija omogućiti majci ako hoće da koristi, ne da mora, nešto od toga što je bilo do sada, onda ne znam o čemu mi pričamo.
Uvaženi gospodin ministar, koji ode odavde, reče, odnosno dao je definiciju da je demagogija ono što nije i onda je rekao šta jeste, recimo, rezultat ove vlade, pa reče – situacija na Kosovu. Koja situacija na Kosovu? Da li se Srbi vraćaju? Da li bolje žive? Ove bombe, Draškovića što su gađali jajima, da li mu je to ta bolja situacija?
Reče – situacija sa Crnom Gorom. Carine? Da li je vraćena voda iz Crne Gore? Da li je to bolja situacija: dve monetarne valute koje se koriste u te dve zemlje?
Insistiranje na referendumu od strane Crnogoraca i protest što su se poslali spiskovi: da li je to ta bolja situacija? Nije demagogija da je situacija gora, nije demagogija i na Kosovu da je gora i u Crnoj Gori, ali ministar ima druge aršine i druga mišljenja.
Mi poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga glasamo. Zašto sam pomenuo bombardovanje NATO-a i zašto govorim o sudnici u Hagu? Bojim se da neke odredbe ovog zakona nisu na tragu toga. Neću da kažem da postoji zločinačko udruženje protiv naših građana, ali kada imamo ovakvu sirotinju... Stalno se govori – normalna zemlja. Mi nismo normalna zemlja, mi smo zemlja u tranziciji. Mi moramo da štitimo naše građane koji su u nezavidnoj situaciji, a njihov broj je jako veliki. Zakonskim merama da pokušamo da zaustavimo taj brzi tempo nestajanja nas sa ovih terena. Svake godine 25.000 građana nestaje sa ovih terena, a to je jedna varošica.
Nećemo mi onim danom za koji se zalažemo da dobiju dobrovoljni davaoci drastično povećati, ali smo uradili ono što smo mogli i što smo dužni da stimulišemo te ljude da daju tu krv. Ti davaoci su u prethodnim vremenima imali besplatne lekarske preglede, nisu plaćali participaciju, i to im je ukinuto. Nisu čekali na red, i to im je ukinuto.
Demokrate, vi sada uvodite represiju nad ljudima koji su humani, koji hoće da se žrtvuju za drugoga, ali većina tako govori da nije ništa dati krv, oni koji nisu dali krv. Pitajte čoveka koji je preko sto puta dao krv kako se oseća posle davanja krvi, da li može odmah da potrči i da li je sve to u redu. Prema tome, poslanici Srpske radikalne stranke pozivaju sve vas da ne glasate za ovo. Mi apelujemo na vašu savest i na vaš moral.

Poštovane koleginice i kolege, mi sada vodimo jednu stvarno apsurdnu raspravu koja polako prerasta u grotesku.
Ovde nemamo predlagača koji bi obrazložio predloge ove zakonske izmene, nemamo čak ni pomoćno tehničko osoblje koje bi saslušalo narodne poslanike, koji bi ispred Vlade bar registrovali ono što mi ovde pričamo.
Obrazloženje zakonskog predloga koje imamo pred sobom je krajnje neadekvatno, mogao bih čak da kažem, na neki način, ovakvo obrazloženje vređa dostojanstvo ovog parlamenta i ove skupštine zbog niza logičkih grešaka koje se nalaze u ovom vrlo kratkom i malom dokumentu.
Pokušaću ukratko da ukažem na njih. Vidite, mi ovde pričamo, ovo je u stvari priča za naše građane, da sada mi, ova skupština, ovaj skupštinski saziv, treba da donese zakon kojim će se dati kontragarancije za nešto što je potpisano sa Međunarodnom investicionom bankom, 16. jula 2002. godine. Neko će se sada pitati kako sada da mi potpisujemo u ovom trenutku i zbog čega da potpisujemo u ovom trenutku ovakve obaveze?
Obaveze su da se garantuje vraćanje kredita od 95 miliona evra, koje je SRJ zaključila sa Evropskom investicionom bankom. Ko je to nas zadužio? Zadužila je Vlada gospodina Zorana Đinđića, a u stvari glavnu ulogu je tu igrao gospodin Đelić. Sada, verovatno mi procenjujemo tako, ugovor je potpisan, pošto ovde nema u obrazloženju šta se događalo sa ovim sredstvima do sada, pretpostavljamo da su sredstva stizala, da su trošena, i da je došlo vreme da ih treba otplaćivati, a da garancije nisu date.
Možda, ovo što kažem nije tačno. Možda je tačno nešto drugo. Ali, iz predloženog obrazloženja se ne da videti da li ovo što kažem nije tačno.
Naime, ako čovek pogleda obrazloženje koje nam je dato, lepo piše: "U širem smislu reči, efekat ovog predloga zakona proizilazi iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom zajmu kod Evropske investicione banke (šta je uslov) izdavanje kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, kako bi Republička direkcija počela da koristi sredstva."
Znači, ako ovo slušamo pažljivo, sredstva nisu vučena. Tako ovde piše. Da li je to tačno? Pošto nema objašnjenja, onda čovek mora da krene na sajtove na internetu da traži dokumentaciju, mi živimo u XXI veku, mi smo krenuli u Evropu, hoćemo demokratiju, a jedan od bitnih uslova je transparentnost, kako ste stalno govorili.
Da vidimo šta se sada tu može nazreti, na sajtovima Evropske agencije za rekonstrukciju, koja nama kaže da je ona nama opredelila - za pomoć Srbiji, negde oko milijardu evra za period od 2000. godine do sada.
Lepo, ako odete na njihov sajt, onda se za 2002. godinu, o kojoj sada pričamo, može videti da je konačno 15. marta odobren u institucijama Evropske unije program pomoći, i on je dat u dva strateška dokumenta Evropske komisije, dokument o državnoj strategiji SRJ i višegodišnjeg indikativnog plana iz 2002. godine.
Taj program nama dodeljuje 179 miliona evra koji će se utrošiti na prioritete: izgradnja državne uprave i sistema institucija, ekonomske reforme, rekonstrukciju oživljavanja privrede, društveni razvoj i građansko društvo, naravno, nevladine organizacije i nezavisni mediji tu imaju i te kako lep kolač koji su dobili.
Sada se kaže, po prvi put: "Agencija će pružiti pomoć u sektoru javnog saobraćaja Srbije. Veliki deo budžeta, 41 milion evra će biti uložen na glavni projekat - rekonstrukciju mosta "Sloboda" preko Dunava kod Novog Sada".
Ne može čovek da vidi da li je to bespovratno davanje sredstava, da li je to zaduživanje kod Evropske investicione banke ili Banke za razvoj i rekonstrukciju. Ovako nemušto možete na tom sajtu naći kod Evropske agencije za rekonstrukciju.
Da čovek ne bude lenj, znamo da postoji i sajt Ministarstva za kapitalne investicije i da tamo postoji odeljak koji priča o saobraćaju. Vi lepo možete videti, znači, ni govora, ni reči kod Evropske agencije za razvoj nema o ovim sredstvima, sa ovom namenom.
Možda je to negde skriveno, pa ne mogu da nađem, možda nije za gledanje, možda nije za transparentnost, pa se ne može naći.
Kada odete na sajt našeg Ministarstva za saobraćaj onda naiđete na jednu stavku, koja kaže: "Rehabilitacija puteva u Srbiji".
Kaže – da su sredstva opredeljena i, gle, Evropska investiciona banka, onda Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, u obrazloženju kaže - 650 do 700 kilometara rehabilitacije puteva će se uraditi. U ovom našem obrazloženju ovde kaže da će, zahvaljujući ovih 95 miliona evra, biti 860 kilometara puteva rehabilitovano. Tu je 150 kilometara, hajde da se upitamo, to bi opet tražilo neki odgovor.
Što je najinteresantnije, ovde se vidi da su po LOT-ovima, i LOT-ova je 12, vidi se gde su pare opredeljivane iz našeg budžeta za ove namene na osnovu ovog kredita, vidite da je ukupna suma 5.452 miliona. To je podatak. Malo računice, meni uvek zamere, kada neko dođe da me ispravlja, ali dobro ipak izračunam, to je, daj bože, 60 i nešto miliona evra.
Čak još jedan lep podatak se da videti iz ovog sajta - šta je neugovoreno. Neugovoreno je - Evropska banka i Investiciona banka - 500 miliona dinara, govorim u dinarima, i ostalo je od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 150 miliona. Znači, 600 miliona dinara je neopredeljeno.
Kada čovek sve ovo vidi, ovo je, u najmanju ruku, skandalozno. Ovako podatke davati na državnom zvaničnom sajtu, a suprotne podatke davati nama narodnim poslanicima u jednoj uopštenoj, hermetičkoj, nejasnoj formi, mislim da nije u redu.
Lično očekujem da i sam predsednik Skupštine zaštiti nas narodne poslanike od neistina koje kruže ovim zvaničnim sajtovima, kako Evropske agencije za rekonstrukciju, tako našeg ministarstva, a onda i predlagača koji nam daje ovakve predloge.
Zbog toga, mi srpski radikali smo i kazali da ovo sve treba brisati. Takođe se zalažem da se član 5. briše, kao i svi ostali u ovom zakonu. Mislim da sam dao dovoljno argumenata zbog čega. Pametnom je dovoljno. Ako se dogodi suprotno, što je sasvim moguće, da ćete većinom izglasati i ovako nešto, onda je to jasan dokaz da se pravi direktan baj-pas između malverzacija ili sumnjivih radnji, pošto ovde nema suprotnog da nas ubedi, znači, postoji sumnja da su rađene sumnjive radnje sa prethodno zaključenim ugovorima i kreditima između prethodne vlade i ove sadašnje. Hvala.

Hvala lepo. Bliži se rasprava kraju, opet kažem, ovo je danas jedna čudna i apsurdna rasprava koju vodimo.
Nema ovde dijaloga, slušate monolog jedne stranke, kojoj se spočitava opet da vodi raspravu radi rasprave i radi sticanja političkih poena, čistom zamenom teze da smo mi protiv donošenja zakona. Mi uporno govorimo i pokušavamo činjenicama da to dokažemo da smo samo protiv donošenja falš zakona, da smo protiv muljanja sa tim zakonima i da smo protiv manipulacije svake vrste.
Da pređem odmah na ovaj zakon. Ako gledate Bilten "Tanjuga" od 26. jula 2004. godine, sada je 2005. godina, imate vest: Usvojen Zakon o ratifikaciji sporazuma sa Londonskim klubom.
To je ono što je moj prethodni kolega Krasić rekao - mi smo usvojili Zakon o ratifikaciji, Memorandum o razumevanju, o restrukturiranju duga po NFA i TDFA između Republike Srbije i Međunarodnog koordinacionog komiteta.
Da vas podsetim, to što smo usvojili, u prvom članu lepo stoji kako smo preuzeli obaveze da plaćamo i crnogorski dug. To je ono što se i dalje ne menja. Mi smo dobili otpis dugova, kako se ovde navodi, za 62%, ali smo uzeli na sebe obavezu da plaćamo ovaj dug.
Član 11. je vrlo kratak i pročitaću ga: "Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U obrazloženju našeg predlagača lepo stoji ovako, Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, pa kaže: "Neophodno je da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se izbegle štetne posledice (znači, one ne postoje) do kojih bi došlo ukoliko se obveznice ne izdaju u što kraćem roku, imajući u vidu da je datum izdavanja obveznica predviđen Zakonom o ratifikaciji bio 1. oktobar 2004. godine, a da prvo plaćanje kamate dospeva 1. maja 2005. godine".
Znači, 1. oktobar je prošao. Nije ništa urađeno. Znači, otplata kamata je počela 1. maja 2005. godine, a mi se nalazimo u julu mesecu, to je faktičko stanje.
Dalje - Razlozi za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, kaže "da se obveznice izdaju u što kraćem roku u cilju restrukturiranja duga Republike Srbije izdavanjem obveznica i poštovanja roka za prvo plaćanje kamate".
Zamislite "poštovanje roka" u julu, a rok je bio u maju. Šta je ovo? Predsedniče, zaštitite nas od ovih nebuloza i ovog ludila, da se spreči prekršaj rokova.
Pitam se, ima li nekih posledica što neko nije bio, recimo, ažuran. Hajde da kažemo da je sve to dobro, sa tim potpisivanjem ovog zakona i usvajanjem, ali ima li nekih posledica?
Ako uđete samo u taj memorandum, koji smo potpisali, a potpisao ga je gospodin Dinkić i izvesna osoba, meni nije znana, Kej Kristenson, evo šta kaže - datum izdavanja, predviđeni datum je 1. oktobar 2004. godine, kao što piše kod nas ovde u obrazloženju.
Ali, ne može biti kasniji od 31. decembra 2004. godine. Kamata se obračunava počev od predviđenog datuma izdavanja. Gospodo, kamata teče. Mi plaćamo, a sredstva stoje tamo gde stoje.
Dalje, kaže ovako - konačno dospeće 1. novembra 2024. godine. Da ne ulazim u glavnicu, postoji tu jedna klauzula koja, kada se prevede sa engleskog, kaže dobrovoljno plaćanje unapred, good will payment se zove ta stavka, i kaže – isplaćuje se iznos od 40 miliona USA dolara.
Kaže ovako, datum plaćanja - ovaj iznos plativ je na datum zaključenja restrukturiranja duga. Ali, ako datum zaključenja ne bude 31. oktobar 2004. godine, Srbija će na taj datum deponovati iznos koji treba da bude plaćen unapred na poseban namenski račun, bez prava refundiranja.
Gospodo, pitanje je ovde ko je odgovoran zbog ovog kašnjenja i ovolikog? Šta je to objektivno bilo? Ko je odgovoran da nas zamajava, ukoliko ne donesemo hitno ovakav zakon, da ćemo sprečiti nastanak loših posledica koje su već, očigledno, stupile na snagu. Nemojte nas lagati, nemojte nas potcenjivati.
Kada sam prethodni put izašao, gospodine predsedniče, lepo sam vas molio, gde je 28 miliona evra koje prikazuje na svom sajtu Ministarstvo saobraćaja, gde je uložilo u rekonstrukciju naših puteva?
Vi govorite o kreditu samo jedne banke, gde se govori o 95 miliona evra. Ne govorim da meni treba neko da računa, dovoljno sam pismen da sračunam sam koliko evro predstavlja dinara i obrnuto.
Moje pitanje je bilo kako se dozvoljava da stručne službe puste ovakve dokumente, koji su očito ispod svakog nivoa i koji se ne mogu braniti, i verovatno ovde zbog toga nema nikoga da ih brani. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti nije mi bilo  omogućeno da ovde govorim kao ovlašćeni predstavnik grupe, a moguće i našom greškom. Kada je predsednik Skupštine meni uputio pitanje da li ispred Odbora želim da dam izveštaj, rekao sam ne. Prema tome, nisam se izjašnjavao ovde da li želim da dam uvodno izlaganje kao ovlašćeni predstavnik SRS, nego kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu.
Danas imamo još jedan u nizu kozmetičko-propagandnih zakona o kojima treba da raspravljamo.
Verovatno je diktiran dnevnim potrebama i, po meni, predstavlja mali zakonodavni kapacitet našeg Ministarstva zdravlja. Izaći sa jednim zakonom od dva-tri člana, to sigurno nije teško, to može svako da uradi i tu ne treba mnogo truda.
Znači, da se odmah razumemo, poslanici SRS nemaju ništa principijelno protiv predloženih mera, ali ostaju naše dileme. Imamo čitav niz dilema koje ćemo danas ovde iskazati, a onda ćemo te svoje dileme pokušati da dokumentujemo, i to brojkama; trudićemo se da ne spominjemo ili u najmanjoj mogućoj meri da spominjemo imena.
Prvo, nas čudi čemu ova žurba sada i da se ovako ishitreno donosi ovaj zakon. Na sajtu Vlade Republike Srbije od 13. maja kaže: ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, Tomica Milosavljević, najavio je danas da će u maju početi javna rasprava o Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim će biti jasno definisana prava građana o zdravstvenoj zaštiti. Znači, imamo zakon najavljen, sistemski zakon koji čekamo od 2000. godine, evo već petu godinu, a ne možemo da vidimo kako će taj zakon da izgleda.
Sada mi kao prethodnicu donosimo samo jednu malu izmenu u prethodnom zakonu. Zašto, ako evo za mesec dana imamo raspravu o sistemskom zakonu, gde će sve biti jasno prikazano. Naime, pitamo se, da ne postoji pritisak političkog lobija ili nekog društvenog establišmenta u Srbiji da se šalje rodbina u inostranstvo radi lečenja i da treba tim zakonom, rušenjem ove barijere, to omogućiti. Ne kažem da je to tačno, ali takva mogućnost nama se u glavi pojavila.
Druga stvar, da se ne otvara na taj način jedan kanal za eventualno pranje novca u budućnosti. Poznata je afera "Medenica" i šta je ona sa sobom nosila i vukla. Zašto se mi brinemo i bojimo da ovde nisu stvari potpuno čiste? Prvo, zato što se u samom predlogu zakona kaže - osiguranim licima se može izuzetno odobriti. Znači, izuzetno, ne može se svima. Ne dajete vi univerzalno pravo svima da se leče ukoliko nema leka u Srbiji. Sam zakon kaže izuzetno. Već postavlja jednu barijeru.
Bliže uslove, kaže, za odobravanje troškova propisuje Zavod za zdravstveno osiguranje. To je zavod u kome vlada haos i bezakonje, koje ćemo u narednim minutima dokazivati pismenim dokumentima ovom skupu i ovom parlamentu. Mislimo da nije najpogodniji da on odlučuje o ovako bitnoj i važnoj stvari, ko će izuzetno moći da se leči u inostranstvo.
Dalje, zakon stupa na snagu narednog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku". Tvrdim vam da ne postoji pravilnik donet u ovom zavodu ili postoji ilegalni, koji se drži u fioci i koji nije legalno donet. Kako može zakon sutra da se primenjuje ako pravilnik koji treba da proistekne iz ovog zakona nije donet.
Zatim, obrazloženje, koje su primetili i uvažene kolege iz drugih stranaka, da su obezbeđena finansijska sredstva i onda se kaže da je za ovu godinu u budžetu obezbeđeno 57 miliona dinara, a što će reći 712.000 evra. Tokom prošle godine je u inostranstvu lečeno 52 dece do 15 godina, od teških malignih bolesti uglavnom i za te svrhe su utrošene ove pare koje su ovde predviđene. Nema u budžetu ni dinara više, a vi sada znate koji pritisak MMF-a trpimo da skrešemo javnu potrošnju.
Znate u kakvoj se situaciji mi nalazimo i sada odjedanput se tvrdi da su sredstva obezbeđena. Sredstva apsolutno nisu obezbeđena. Ako se ovome doda podatak da za 52 dece italijanske zdravstvene ustanove nisu htele da uzmu ni dinara za lečenje, a smatrajući to humanitarnim činom i delom, onda je slika ovde potpuno jasna.
A da priča nije prazna, dovoljan je dokaz ako ste gledali emisiju na Studiju B 92, gde je uvaženi gospodin ministar učestvovao zajedno sa predstavnicima fonda kancelarije za pomoć građanima predsednika Tadića i naše države, gde je učestvovao nesrećni otac jedne nesretne devojčice. Vi ste videli i znate da je osnovan fond za lečenje u inostranstvu dece sa teškim oboljenjima, a u tom fondu nema para. To je realnost i to su činjenice. Otuda ove naše sumnje.
Rekao sam da je Republički zavod za zdravstveno osiguranje institucija u kojoj vlada nepoštovanje zakona. Hajde da to dokažemo. Prvo, tamo je primljeno mnogo novih ljudi bez sistematizacije i određenih kvalifikacija. Pitanje je koliko je novih primljeno od dolaska nove direktorke i da nam se na to odgovori.
Drugo, nestručne i nekvalifikovane osobe su na rukovodećim mestima. Ko je načelnik Odeljenja za javne nabavke? Da li ima fakultetsku spremu? Da li ima tri godine iskustva? Neću da znam ime čoveka, neću da spominjem, nije to njegova krivica što se našao na takvom mestu. Smena rukovodilaca u filijalama u Beogradu, Nišu, Pirotu, Leskovcu.
U kakvim je vezama šef filijale u Nišu sa jednim od ministara u Vladi. Provereni i iskusni stručnjaci podnose ostavke u ovom zavodu. Ko je podneo ostavku u Vladi Srbije, e tu ću da spomenem ime, Rada Lukovac, zamenik direktora Zavoda. Zbog čega? Zbog kršenja zakona. Ko je dalje podneo ostavke na funkcije u fondu u skorašnjem periodu, prof. dr Branislava Miljković i mr farmacije Gordana Simić na članstvo u komisiji za farmakoekonomiju od 21. februara 2005. godine. Sve papire držim ovde. Svako ko posumnja da nije tačno, pokazaću mu ovaj papir. Sve tvrdim odgovorno, sve je papirima pokriveno i ništa ovde nije neistina.
Zašto su one dale ostavku? Donošenje liste lekova od 27. decembra 2004. godine je povod za to.
Lista je doneta na nezakonit način, jer je bila dostupna članovima upravnog odbora tek na samoj sednici, a izglasana je sa većinom od 12 glasova od 21 prisutnog člana. Lista nije bila na komisiji za farmakoekonomiju.
Komisija za farmakoekonomiju, koja je ustanovljena u Zavodu, statutarnom izmenom od 18. juna 2002. godine, član 32b, tačno navodim i precizno, nalaže da lek mora proći obavezno ovu komisiju da bi mogao doći na listu. Ta komisija uopšte ne radi i to je skandalozno, a ove dve osobe su dale upravo ostavku zbog toga što komisija niti ima svoj pravilnik, niti radi, a dužna je po zakonu da ona da konačnu reč kada se stavljaju lekovi na listu. Neću da govorim uopšte o prethodnoj listi koja je sastavljena na potpuno ilegalan način, to da ostavimo.
To je ta ustanova koja će propisati i koja će odlučiti o ovako važnim stvarima kod lečenja naših građana u inostranstvu. Hoćemo da kažemo, kada se ovakvi zakoni nađu na dnevnom redu, zašto se ovakvi zakoni donose. Šta je razlog? Apsolutno mislimo da je to slab zakonodavni kapacitet našeg Ministarstva zdravlja. Ako vi gledate do sada usvojene zakone, a imali smo Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima oktobra 2004. godine, napis u dnevnom listu "Telegraf", evo ga ovde, govori o ilegalnim lekovima i lekovima povodom kojih je samo ministarstvo moralo da interveniše i povlači sa tržišta.
Znači, na tržištu lekova danas imamo jedan haos. Niko nije zadovoljan. Nisu zadovoljni strani predstavnici firmi, nisu domaći predstavnici. Tržište je preplavljeno ilegalnim lekovima, to i štampa već piše, a sama agencija koju smo ovde osnovali i te kakve finansijske probleme danas ima, i ne znam da li su isplatili zadnji lični dohodak. Interesuje me da li su im obezbeđena sredstva da mogu normalno da rade, da prežive.
Da li danas građanin može u apoteci za pare kupiti lek, antibiotik? U kojoj zemlji Evrope je to danas moguće, da izbavite iz buđelara pare i da dobijete antibiotik za novce? Šta je to sređeno ovim našim zakonom koji smo mi doneli? Kao finale tog haosa uzmite samo izjavu generala Stankovića na Studiju B, kada je rekao da mu farmaceutska mafija preti životom i da je razlog zašto je on demisionirao i to.
A kod nas je sve u redu, slažem se sa stavom drugih poslaničkih grupa da kažu da je u redu, da ne treba da otvaramo ove rasprave, ali mislim da neko ipak te rasprave mora da otvori. Kada su u pitanju sistemski zakoni, koje čekamo godinama, kakva je situacija? Situacija je loša. Sekcija za socijalnu medicinu Srpskog lekarskog društva, koja je vrlo merodavna i kompetentna da o ovome raspravlja, jasno je kazala da zakon apsolutno ne odgovora, neću citirati kratak zaključak, da ga treba vratiti i da se mora struka konsultovati.
Taj zakon je, na našu sramotu, prepisan hrvatski zakon. Bukvalno prepisani članovi. Neviđena sramota. Mi smo ranije u ovoj zemlji, dok je bila zajednička Jugoslavija, prednjačili po zakonodavnoj delatnosti u zdravstvu; 1978. godine koncept srpske zdravstvene službe je pobedio i u Alma Ati je naš koncept bio predstavljen kao primer dobre organizacije zdravstvene službe, i mi smo to tamo branili. Hrvatski nije prošao.
Ne kažem da je hrvatski zakon možda loš i neću da ulazim uopšte u hrvatski zakon, ali ne sme se prepisivati onako odoka. Onda prepišite sve, jer ste time potisnuli i ono što je u tom zakonu dobro nekim svojim tumačenjima. No, to sada nije tema, ali samo hoću dokažem zašto vi ovako sitne zakončiće donosite. Nemate snage i kapaciteta da one osnovne fundamentalne zakone, koje ste morali već doneti, donesete.
Isto tako, neću da vam čitam uopšte, znam da će ministar da se naljuti kada pročitam mišljenje Srpskog lekarskog društva iz Vojvodine, koje je rezolutno odbilo nacrte zakona i kazalo da neće uopšte da raspravlja o njima, neće da ulazi uopšte u ta tumačenja.
Mi imamo jednu interesantnu stvar. Naš ministar, čuli smo nedavno, opet je to bilo na sajtu, naljutio se na iznošenje nekih neistina navodno i najavio je i tužbe. To je vrlo interesantna stvar. To se nije desilo još do sada da je ministar zdravlja tužio kolege i da je tužio novinare. Ali dobro, ima pravo verovatno, pogotovo ako je i istina da je on oklevetan.
No, ima jedna druga stvar o kojoj bih sada par reči rekao, koje su jako važne. Upravljački kapaciteti našeg ministarstva zdravlja su vrlo problematični. Mi smo čuli da je 80 miliona bespovratne pomoći upućeno ovoj zemlji od Evropske zajednice i čuli smo da je 50 miliona evra već angažovano kreditima, a 174 miliona evra je najavljeno da će biti uzeto.
Ako govorimo da smo mi društvo u tranziciji, nama su neophodne reforme. Slobodno mogu da kažem da mi, kada su reforme u pitanju, u zdravstvenom sektoru tapkamo i da ništa nije urađeno. Najeklatantniji primer je privatni sektor, koji je potpuno van sistema i koji je neravnopravan, i koji uopšte nije po evropskim modelima uređen. Nema ni naznake da se želi da se uredi po evropskom modelu i po većini evropskih zemalja.
Mehanizam ostvarivanja i uticaj političkih stranaka na zakonodavnu delatnost je vrlo interesantan kada gledate projekte u zdravstvu. Imate Institut G17 plus, koji je učestvovao u ne znamo koliko projekata, ne znamo koliko je dobio projekata i ne znamo koja su to rešenja. Mi smo sa ove govornice molili uporno da vidimo projekat o transfuziji krvi, gde učestvuje Sofreko, ali hoćemo da vidimo otvoren projekat, da vidimo učesnike, imena, budžet, specifikaciju.
Da ne čitamo po novinama onda da je nabavljeno sedam puta više opreme za tri centra u Srbiji i da smo onda u nedoumici. Otvorite vi to lepo, kao što tražimo da otvorite projekat Assessment of healt services in Serbia (Procena zdravstvene službe u Srbiji) 2001. godine, koji je bio vredan 200 hiljada evra. Dajte da vidimo šta ste tu napisali, ko je radio, koja rešenja. Slažem se da vi imate pravo da se tužite ukoliko vas oklevetaju.
Jeste da demokratsko društvo počiva i na tome, na odgovornosti za izgovorenu reč, ali ono počiva i na javnosti. Vi ste to zvali transparentnost. To ste pričali, nismo mogli da živimo. Dajte, pokažite transparentnost, otvorite sve projekte koji su rađeni pod vašom kapom, ali na pravi način, gde se vidi specifikacija, rešenja. Ne mora da se vidi evaluacija, to će život sam da pokaže.
Jednu poruku za strance sa ovog mesta. Mi znamo da je ovde često žagor i galama, i onda čovek ima utisak kada nešto kaže, to uđe nekom u uvo, pa izađe na drugu stranu. Međutim, vidimo da odjekuje strašno, ali odjekuje u inostranstvu. Otvorite sve projekte u kojima su učestvovale institucije iz evropskih zemalja i strani eksperti. Postoji sumnja da je lavovski deo sredstava otišao nazad u Evropu, da ne bude po onoj našoj narodnoj "što kuma donela, sa ekspertima odnela".
Ljudi licitiraju sumama. Neću da verujem ni u jednu da je tačna, ali molim vas, otvorite, kažite - ovoliko smo platili eksperte, ovoliko su oni odneli, ovoliko smo platili domaće eksperte, Peri Petroviću toliko, Marisavljeviću ovoliko, onom onoliko, lupam bez veze. Znači, otvorite to.
To mi molimo strance i zbog vas i zbog nas, jer postoji velika sumnja da nisu sredstva utrošena na pravi način, a namera je apsolutno dobra i verujemo humana. Hajde jednu ksenofobičnu tvrdnju da ovde iskažem sa ove govornice, nama to i liči radikalima. Tvrdim da su domaći eksperti, koje mi imamo a koji se ne koriste danas, bolji od stranih koji su korišćeni u nekim ekspertima.
Da navedem imena, rekao sam neću imena, Olav Ezbi, nema taj šta da traži pored jednog eksperta UN, sada živog Mićovića, pored jednog živog eksperta profesora Jakovljevića, doživotnog eksperta, koga ste vi proglasili za JUL-ovca, koji je bio nosilac liste DOS-a na prvim izborima pred 2000. godinu, koji vam je bio prvi predsednik Komiteta za zdravlje ili kako se već zvala ta institucija DOS-a. Njih ste proglasili JUL-ovcima, izblatili ste ih i onda ne koristite njihove usluge.
Da vam kažem, taj profesor Jakovljević je napisao zakonsku regulativu za Republiku Srpsku i Evropa nema ni jednu jedinu primedbu, a mi se mučimo i mučimo sa sistemskim zakonima, porođajne muke gledamo ovde i ne znamo kakav će ishod tog porođaja da bude.
Neću ni da govorim o primarnoj zaštiti. Nešto moram kazati, ustanova je od nacionalnog značaja, Torlak, šta je urađeno sa Torlakom, sa vakcinama, zašto nije kupljena ona centrifuga koja je više desetina godina radila i koja je u takvom bednom stanju bila? To da je urađeno, mi bismo izvozili vakcine, zahvaljujući dobrim vakcinama. I pored toga što ne zadovoljavamo uslove, imamo dobre proizvođačke prakse.
Nama se kaže: imate veliki deficit – izvozite. To nije urađeno. Ovde u džepu jeste, ovo je tema, i ovo je tema, ovo je vakcina protiv rabijesa, koju je uradio čovek ovde u ovoj zemlji i koja ne može da se proizvodi u ovoj zemlji. Vrhunska vakcina, a uvozi se strana i žestoke pare se plaćaju. Ima i tema koliko se to izdvaja za antirabičnu vakcinu, ako nekoga interesuje.
Mi moramo da izvozimo, ovako prolazi neko ko napravi nešto, on bude eliminisan, on bude izblaćen i onda mi uvozimo onoliko koliko uvozimo lekova.
Ima tu i nešto oko kadrovske politike. Izašla je uvažena predstavnica pa je rekla, kaže, samo je 260, pa samo je 60; koleginice, to je 20%, to je revolucija. Kada nečemu što je osetljivo možete da se smejete, mislim na zdravstveni sistem, a on počiva na znanju i iskustvu, govorim o hirurškim granama, a sve to uključuju u sebe, kada pravite ovakve pretumbacije, onda je to revolucija u sistemu.
Ali, ne kaže se šta je bilo pre toga. Ne kažete da su bile izmenjene po tri garniture u rukovodećim centrima, našim velikim. Postoje ekstremi iz G17 plus, hoćete neko ime konkretno, evo vam onda banja, to je Kuršumlijska banja, gde držite apsolventa prava za direktora mimo zakona, koji čuda pravi. Hoćete još neko ime, hoćete Čačak, koliko je studirao uvaženi kolega u Čačku, a znamo šta je bilo u Čačku, i onda je podneo konsekvence ginekolog zbog organizacije, sterilizacije, ovoga i onoga.
Mi znamo koji radimo, sa čime radimo, koje muke imamo i kako se borimo sa infekcijama. Infekcija je prisutna u našim ustanovama, svuda je ona u svetu prisutna i to je normalno. Kod nas malo više i to su naše muke, i onda plati cenu u Čačku neko ko nije baš najodgovorniji za sve to. Nećemo o tome.
Mnogi direktori postavljeni na ovakav način se bahato ponašaju, po štampi se vuku razni članci, pišu se pisma predsedniku Vlade, ministru, pišu se, evo onog direktora u Institutu za plućne bolesti u Beogradu, on je stalna tema mnogih medija, bio je mesecima. To je ono što smeta i što ne valja i, ono što je najgore, što ne bi smelo da bude.
Kada smo kod G17 plus, pokazaću vam pismo, na opštinskom odboru u Kuršumliji raspravlja se o kadrovskoj politici u zdravstvu, ali to je nedozvoljeno.
Ne može se na opštinskom nivou, a mi imamo pismo koje je upućeno ministru, ima ga i ministar, zna ko ga je pisao, tamo se iznosi da su na opštinskom odboru raspravljali ko će biti direktor zdravstvene institucije. Molim vas, šta to znači?
DOS je 5. oktobra uveo političku pripadnost kod postavljanja direktora u zdravstvu, ne toliko naglo u prvom momentu, u drugom talasu je to uradio, ali ovo sada što se radi, ovo je jedna nedozvoljena uloga političkih stranaka i politike kod kreiranja same kadrovske politike.
Znači, pismo imamo možemo i da ga pročitamo ukoliko je to potrebno.
Šta postoji? Postoji nešto što se zove da neki direktori, ne svi, da su postali pretorijanska garda našeg ministra, koji brane njega i njegove stavove, i tvrde da sve što on uradi da je u redu, a mi to znamo, ali neka bude i tako.
Neko je spomenuo korupciju. Korupcija je tabu tema za sve nas, mislim i na raspravu, i kada se raspravlja o Vladi i o samoj situaciji u našoj zemlji. Znamo da postoji krupna, ona tenderska, i znamo da postoji sitna, koja je ugrađena u sistem, kažu nam stranci.
Dokazi, nemojte da kažu, to su radikali rekli, nemojte da to govore marginalne grupe, mislim na one koji nisu zadovoljni. Sada ću da vam nabrojim dokaze za to, a vi onda osporavajte.
"Transaprents internešenel" – od 133 zemlje, mi smo po korupciji na 103. mestu, naravno, otpozadi. "Country Procurement assessment", Svetska banka, zdravstvo – epicentar korupcije u Srbiji, dakle, Svetska banka, imenovao sam koji je to dokument. "Marten bord internešenel" – građani na prvo mesto stavili zdravstvo kada je korupcija u pitanju. Ovde ste svi zadivljeno izlazili i govorili o Studiji izvodljivosti.
U tački 1.1. koja se zove Demokratija i vladavina prava, uvodna razmatranja, međunarodna istraživanja pokazuju da u Srbiji i Crnoj Gori postoji visok nivo korupcije, pa stoga borba protiv organizovanog kriminala i korupcije predstavlja ključne izazove za Srbiju i Crnu Goru.
Jedan kolega je rekao da ne treba da politizujemo stvari, ali ovo nije politizacija, a i da kažem da jeste, pa mi smo političari. Šta hoćete da kažete, da je politika prljava stvar; ne, mislim da smo mi političari, mi treba da politizujemo stvari, a pogotovu treba probleme da iznosimo. Ovo su sve institucije u koje se vi kunete. Nema srpskih radikala ovde, ni jedan citat, nema nikakvog paušala, odgovorite na ovo, ovo za vas nije problem.
Ono što je finale, Međunarodna federacija, Liga za ljudska prava, dokumentom 416, aprila 2005. godine, kažu, diskriminacija, korupcija i propusti u zdravstvenom sistemu.
Pa onda, krše se ljudska prava siromašnih, roma, izbeglica i raseljenih lica; koliko je siromašnih ovde, to će verovatno gospođa Plavšić moći da nam kaže, pošto je ona predsednik tog odbora.
Koji je to segment našeg društva kome se danas, po nalazu stručnjaka sa strane, krše prava. Čitao sam, ali je ministar osporio ovaj izveštaj, kaže da su to stranci, pa da vidimo ko su ti stranci. To su dva predavača sa Sorbone, Boris Najman, koji je rođen u Beogradu, koji je tri puta molio da ga ministar primi kada je radio studiju koju je radio godinu dana, sve ćete te demantije dobiti i videćete, nažalost naša će štampa pisati i pisaće ona koju vi zovete - žuta štampa.
Znači, ta studija, vi možete da je osporavate, možete da kažete da nije u redu, ona je bila izneta na Komitetu UN u Ženevi za ljudska prava pre nekoliko dana, ali čućemo kakav će biti zakon, kakvi će biti sami zaključci. Vlada Srbije i Crne Gore je dala svoj izveštaj. Ovaj kontraizveštaj na 32 strane jasno govori i čak navodi primere, evo naš kolega ne zna, ali zna Najman, i ovaj drugi Hubert, ne zna mu ime, oni znaju, iznose. Znate kako su došli do saznanja, bili su ovde 10 dana, vodili su intervju, i poređali su sve institucije od kojih su uzeli podatke, i imena i lica koja su davala izjave.
Ako pažljivo pročitate nećete naći nijednog radikala tu, nećete naći nijednog iz marginalne grupe, stomatologa, privatnika koji se bune protiv ministra. To su ljudi koji su iz sistema, direktni nosioci ove politike, čak je tu i pomoćnik ili savetnik, ne znam šta je trenutno, doktorka naša koleginica Simić, tu su tri pomoćnika ministra, koji su takođe dali izjave. A koji su banalni primeri navedeni iz moje struke, meni je to malo neukusno, time se neću baviti.
Jeste da je istina da pretorijanska garda, dakle, današnjih direktora na čudan način vlada u ovoj zemlji Srbiji, u zdravstvu, prave velike timove upravljačke, direktorske timove, po pet je direktora za nešto što je ranije radio jedan direktor, sa jednim pomoćnikom, danas to moraju petorica, ali neretko, oni su jako angažovani i u privatnoj praksi. Dakle, mislim i na naše podneblje i van naših granica.
To je sistem koji sada postoji i koji međunarodna zajednica imenuje da je generator korupcije u zemlji Srbiji. To je ono što mi srpski radikali postavljamo kao problem, možete i da nas osudite da politizujemo stvar, nazovite to i tako, ali mi to iznosimo da to nije dobro. Nije dobro zbog toga što nema korupcije kada gledate celinu zdravstvenih radnika, što je većina čestitih ljudi koji izgaraju i koji ne znaju kako kraj s krajem da sastave, uz ovakvu inflaciju i uz ovakve prihode.
Sa ovog mesta hoću da uputim apel, mi, SRS poslanici, tražimo da dignete plate lekarima, kao prvu meru borbe protiv korupcije u ovoj zemlji, a ne da kažete da nema para.
Ne mogu sudije da imaju po hiljadu, ne zato što kažemo da nisu zaslužili ili ne treba da imaju, a lekari, radeći jedan od najodgovornijih poslova, da imaju po 200 ili trista.
Ako imaju 200-300 prisiljeni su da idu vašim korupcionaškim putevima. Dižite plate lekarima, nađite. Dignite budžet. Da ne bude da sada zastupam samo lekare, svim zdravstvenim radnicima, sve su to mučenici koji su kroz čudo prošli 10 godina. I onda su neki od njih krenuli ovim putem korupcije i onda nam stranci pišu ovakve stvari koje ne smemo dozvoliti.
Moramo braniti struku i profesiju. Morali ste da se oglasite i da dignete glas da to nije tačno, da nije sistemski, da se uzima hiljadu evra za jedan porođaj, da to radi jedna manjina u ovoj zemlji. Vi, ministre, a ne da ovde osporavate taj izveštaj na jedan ovakav način.
Pokazatelji zdravstvenog stanja u ovoj zemlji od 2005. godine ne postoje. Ne postoje trendovi. Postoji samo jedna studija, to je ona koja je svima nama poznata. Suočeni smo danas često sa istupanjima ljudi iz režima da kažu da je sve bilo loše ranije dok su bili socijalisti i, naravno, mi radikali, sve je upropašćeno i evo spasilaca koji su došli da spasu sistem zdravstvene zaštite danas. To uopšte nije tačno.
Ranije nije bilo sve loše, imali smo dobru zdravstvenu struku i to treba kazati. Izađite sa pokazateljima, indikatorima zdravlja u zadnje četiri godine. Gde ste izašli sa indikatorima da vidimo. Smrtnost je najveća od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji, pa i u svetu. Da vidimo kako ta smrtnost ide za zadnje četiri godine. Gde su ti podaci?
Povećana je smrtnost za zadnje tri godine za skoro 10 posto u odnosu na zatečeno stanje 2000. godine. Gde to možete naći? U obnovljenom "Monika" istraživanju, najvećem svetskom istraživanju Svetske zdravstvene organizacije o kardiovaskularnim bolestima u Srbiji. Naravno, tačne brojke ću dati, koga interesuje može da dobije i to.
Ako je politika dobra sigurno će dalekosežno dati dobre rezultate, ali može da zaustavi negativne trendove. Pokažite gde ste zaustavili trendove, da ne govorimo o malignim oboljenjima, da ne govorimo o kardiovaskularnim oboljenjima, o tuberkulozi, o HIV-u. Sami kažete da ne znamo koliko ima HIV zaraženih, izgleda da je to mnogo više nego što su naši zvanični podaci.
Pogledajte samo kako Savezna država Nemačka izdaje svake godine jednu malu knjižicu gde se vidi zdravstvena situacija. Vidite trendove oboljevanja, svega onoga što je interesantno, što je relevantno za jednu zdravstvenu službu. To kod vas ne postoji, ali postoje paušalne ocene - ovi su bili loši, ne valjaju i nije dobro. Došlo je vreme da vidimo koliko ste vi dobri. Morate to da dokažete podacima, brojkama, studijama SANU i drugih strukovnih organizacija.
Ima još jedna stvar koju želim na kraju da kažem. Sigurno sam mnogima bio dosadan, izvinjavam se zbog opširnosti, nije to primereno, ali mislim da situacija u našem zdravstvu to apsolutno zahteva.
Nije problem više u Ministarstvu. Čovek je bio, uložio maksimum napora da uradi ono što može. Rezultati i situacija, vreme, pokazuju da kapacitet zakonodavni, rukovodeći, nije zadovoljavajući. Po meni, problem je danas u Vladi Republike Srbije. Moramo da lociramo problem tamo gde jeste. Ne može jedna vlada, pored ovoga što nam se događa, pored ovakvih pokazatelja o zdravstvenom stanju, da ostane nema i da tvrdi da je sve mirno, pod kontrolom i na mestu.
Mi srpski radikali ćemo u narednoj raspravi, koja će biti otvorena o poverenju Vladi, argumentovano, na osnovu mišljenja struke, a ne marginalnih grupa, zvali se oni stomatolozi, zvali se ovako ili onako, pokazivati tačnost ove teze da je srpsko zdravstvo u teškoj situaciji i da zdravstveno stanje naroda nije dobro, da se mora brzo i korenito izmeniti. U ovom trenutku nezadovoljni smo i mi poslanici, zdravstveni radnici.
Vidite, najavljuju se štrajkovi, sindikalna organizacija zdravstvenih radnika je razbijena po malim sindikatima da ne bi bili relevantna snaga, politika se i te kako meša i tačno možete da znate ko stoji iza kog sindikata. Srpski radikali, naravno, u tome ne učestvuju.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanici SRS glasati za predloženu izmenu i pored svih iznetih rezervi. Šta ćemo zahtevati? Pošto se sada mi zalažemo za principe EU i Evrope, tražimo "transparentnost" odlučivanja o slanju u inostranstvo. Tražimo kao minimum da isposlujete da svi koji su konkurisali, da to bude jedna tačka pravilnika, imaju pravo uvida u kompletan materijal o dodeli sredstava ljudima koji idu u inostranstvo.

Reklamiram povredu Poslovnika, jer sam pogrešno protumačen. Naravno, nisam dobio reč, a uvaženi gospodin ministar je ovde naveo da ono što smo mi kazali ne stoji, da nema istraživanja o korupciji.
Ovo je (u rukama drži materijal) istraživanje "Marten bord internešenela". Ne kažem da je ono kvalitetno, ni da je to neka institucija. Vi se kunete da je ovo jedan temelj demokratije u Srbiji.
Kazali ste da mi imamo najmanje para po glavi stanovnika u zdravstvu, što je apsolutno neistina. Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2004. godine, koji vam ovde prezentujem, kaže ovako - po glavi stanovnika u ovoj regiji se izdvaja: u Hrvatskoj 726 dolara po glavi godišnje, u Bugarskoj 303, u Bosni i Hercegovini 268, u Grčkoj 1.500 dolara, u Mađarskoj 914, u Rumuniji 460, a u Srbiji i Montenegru 616 dolara. Zvanični izvor Svetske zdravstvene organizacije. Nije to da nismo mi dno dna na Balkanu. Pogledajte ove podatke. Vi ste morali da im dajete ove podatke. Odakle je izvor?
Oni kažu da je to iz Ženeve, uzeto od UMDPE organizacije, ne mogu ni da pročitam, evo, to će oni bolje da mi kažu, oni koji sarađuju bliže sa tom asocijacijom koja je dala te podatke. To ste vi dali zvanične podatke. Nije situacija tako loša kao što kažete. A kažete da je dobra lista. Sigurno je da je ona potrebna i sigurno... Ja sam samo rekao da je ona na nezakonit način doneta. I rekao sam da je Rada Lukovac zbog toga dala ostavku Vladi Republike Srbije na mesto zamenika. I rekao sam da su dve osobe iz Komisije za farmakoekonomiju, čija sam imena pročitao, zbog toga što uopšte nije raspravljano o zakonu na toj komisiji, dale ostavku.
E sad, da li je lista dobra? Sigurno jeste za dnevnu upotrebu, može da se koristi i dobra je, ali sam vam takođe rekao da nijedan domaći proizvođač, od "Hemofarma" pa nadalje, i nijedan od stranih nije zadovoljan tom listom. Eto, samo sam to kazao.

Poštovani narodni poslanici, reklamiram član 97, prvi stav, gde se govori o pogrešnom tumačenju onoga što smo mi srpski radikali iskazali za ovom govornicom.
Pošto je i ministar prihvatilo polemiku sa nama, što je dobro, da budemo do kraja jasni. Kada govorimo o privatnoj praksi, mi kažemo - morate sistemski rešiti problem privatne prakse. Kada se vama 19 ljudi javi, šta to znači? Oni bojkotuju, jer to ne valja.
Od tih 3.000 sigurno bi se više javilo da takvo rešenje valja. Reći ću vam zbog čega ne valja. Ako hoćete da tu privatnu praksu ubacite u sistem, niste uradili paket usluga koji ste morali da definišete, pa da se onda kod fonda sa tim paketom usluga konkuriše, kako državni sektor, tako i privatni. To je ono što je trebalo uraditi, vi to dobro znate i to morate da uradite kada hoćete da na čestit način ove ljude ubacite u sistem.
Ti ljudi moraju imati ne pravo da pišu recepte, oni moraju da imaju pravo da upućuju na viši reteralni nivo, moraju imati pravo da daju bolovanje i onda su ravnopravni. Da vi ne želite to da uradite, to je potpuno jasno. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti govorite o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Ako neko ima ordinaciju, privatna sredstva uložena, pravi privatnici rade, zar to nije zdravstvena ustanova, pobogu. Nije. To je sada nešto novo i to ne može da bude.
Jer, postoji druga stvar. Pitao sam gospodina Bubala da li smo socijalistička, komunistička ili kapitalistička država. Ne postoji sistem u tranziciji, to je prelaz iz socijalizma ka kapitalizmu. Mi tamo idemo. Gospodin Bubalo mi kaže sa ovog mesta, mi smo kapitalistička zemlja. Ako smo kapitalistička zemlja, privatni sektor ne može biti diskriminisan i on mora, jasno sam rekao, po rešenjima koje poznaje Evropa, da bude uključen u sistem.
Ovakve parcijalne ponude, koje se izvrgnu kasnije u karikaturu, i ne samo to, nego opet u kriminal, ne mogu. Primer baro-komora, indikacija za baro-komoru, gore potpisanog ugovora za Zemunsku bolnicu, a koja postoji, novom privatnom vlasniku ima i lečenje steriliteta. Molim vas, da se leči sterilitet baro-komorom bespredmetno je pričati.
Upravo govorimo o tome i kolega Nedeljković je o tome govorio; uključite na pošten, evropski način privatni sektor u sistem, nemojte zagovarati komunizam i dalje, neće to moći da opstane u ovoj zemlji.

Poštovani narodni poslanici, evo nas na kraju ove rasprave koja ipak nije preterano dugo trajala, a bogami povod nije zavredeo više vremena, mogao bi čovek da tako da kaže.
Šta hoću na samom kraju da kažem. Potpuno je jasan stav poslanika SRS da u ovoj poplavi zakončića i nebitnih zakona, eto, utopili smo se i mi u to, podržaćemo ovakav predlog zakona, jer principijelno smatramo da se ne može biti protiv. Međutim, samim našim ukazivanjem, kada vi ne stvorite uslove da nešto ostvarite, možemo da vam izrazimo naše sumnje da niste dobronamerni kada ste ovakav zakon predlagali.
Prvo moraš da uloviš zeca, pa onda da praviš ražanj, pa da ga onda pečeš. Vi pravite ražanj, nemate ni vatru, nemate ni zeca, nemate para dovoljno, to je neodgovorno i mi smo dužni da to ponovimo u ovoj završnoj reči.
Ne bih ponavljao ono što je rečeno. Za nas je jako važno da smo skrenuli pažnju vašu da ovde imamo jednu instituciju kojoj treba posvetiti puno pažnje, a to je Zavod za osiguranje. Naveli smo da postoje jasni dokazi da se tamo ne poštuju zakoni, da se tamo radi mimo zakona i da tamo treba uvesti red. Da li ćete to uraditi ili nećete, to je na vama, ali mi skrećemo građanima Srbije pažnju da tamo stvari ne funkcionišu kako treba i da se tamo zakon ne poštuje.
Ono što smo uspeli da kažemo i skrenuli pažnju našoj javnosti, a nadam se i vama, potpuno dobronamerno, da vi morate uzeti u obzir činjenicu da Evropa, na koju se vi pozivate i u studiji koju često nama spočitavate ovde, kaže u uvodnim preambulama, dakle, da je korupcija temeljni problem sa kojima se mora suočiti ovo društvo i isto tako vi morate da otvorite načine borbe protiv te korupcije.
Iz ove rasprave, koja je nekima bila dosadna, nekima je bila korisna, za nas je proistekao jedan jasan zaključak. Dakle, da vi niste reformska vlada, da se vi ne zalažete za prave reforme za koje se zalaže EU, da vi održavate sistem koji ste kritikovali žestoko, koji je nastao zbog sankcija i ratnih uslova, upravo ugradnjom sistemske korupcije na svim nivoima, niskim ličnim dohocima.
I, naravno, jer vi privatizaciju shvatate na nakaradan način, da je privatna praksa i da je zalaganje za nju kada pre podne u svojoj bolnici radim kao državni službenik, a popodne kao privatnik ili trčim u 30 različitih drugih ordinacija da obavljam privatnu praksu. To nije privatizacija, to je nakaradna privatizacija, to je sukob interesa.
Sigurno je da i to može da se dozvoli da egzistira i da živi, ukoliko je potreba za zdravljem naših građana to nalagala, jer nećemo tada imati ništa protiv.
Ono što nemate i što niste imali, a morate pre ovih malih zakončića da donesete, morate doneti politiku zdravstvene službe na osnovu analize zdravstvenog stanja, a potom strategiju da vidimo. I nju neka donese Vlada ili vaše ministarstvo, pa onda da donosimo zakone. Mi vas uporno molimo da tako radite, a vi uporno tako ne radite.
Ni u jednom društvenom segmentu, a mi iz SRS stalno ponavljamo, ne postoji prethodna temeljna analiza stanja na osnovu kog sledi nacionalna politika, iz nacionalne politike sledi strategija i onda zakonsko normiranje. Ovde se ide naopakim putem, zakončićima se nešto popravlja, menja, diktira se dnevnom politikom, i nema onih suštinskih sistemskih reformi u zdravstvu i institucijama. Verujte, imate veliko nezadovoljstvo i zdravstvenih radnika i pacijenata.
Vi kažete, dobro je, mnogo je bolje. Hajde samo da vam kažem za jedno pismo koje je stiglo Odboru, a stiglo je i vama.
Jedan intelektualac, koji je lečen u jednoj vrhunskoj tercijalnoj ustanovi, kaže: "U ustanovi u kojoj sam lečen nema jastučnica na jastuku, ne postoje." Dakle, u Beogradu, usred Beograda, neću da imenujem ustanovu, nema potrebe, jer vi ste to pismo dobili. I onda vam je izračunao on, i potpisalo se pet pacijenata, da se u toj ustanovi obave dva pregleda dnevno. Dakle, prepušteni su nemilosti, i bez stručne nege i nadzora su tokom popodneva i noći, a u pitanju su i teški srčani bolesnici. O čemu mi pričamo, gospodine ministre?
Prema tome, poslanici SRS u zaključnoj reči kažu, glasaćemo za ovaj predlog zakona, ali krenite da rešavate ozbiljne probleme i izjasnite se jasno, nećemo mi reformu onu pravu, jer nećemo privatni sektor da uključimo. Ovo što ste nam govorili o zakonu o javnim službama, to su tehničke stvari. Bitna je suština. Hoćete uvesti njihov sistem na pravi način. Evropa vam kaže, oni u koje se vi kunete, da je korupcija glavni problem, hajde da vidimo vaše viđenje kako vi vidite taj problem i da vidimo rešenja kojim hoćete sve to da suzbijete.
Mi ne kritikujemo radi kritike, mi vam dajemo i rešenja. Naravno, vi ćete kazati, mi se ne slažemo sa tim. Ali, dobro, građani Srbije, oni će znati da procene na nekim narednim izborima i njima će biti potpuno jasno za koga i zašto treba da glasaju. Hvala.

Da. Poštovani narodni poslanici u malom broju, interesantno je, koleginica je počela sa tim kako je ovo iskorišćeno za promašaj teme, da se pričalo o nečem drugom, i onda smo čuli neke podatke sa lokala. To je tek maksimalni promašaj.
Mi smo se trudili da sistemski iznesemo problem za čitavu Srbiju. Vi nam dajete podatke za Leskovac. Možda je i tačno. Ali, ne rekoste izvor, publikaciju, ne rekoste godinu, pa da vam verujemo. Verujemo mi dobrim svedocima, ali više dokazima. Dokaz je materijalizovana, napisana publikacija, pa mi kažemo - jeste, i stomatolozi su kazali da je izvanredna usluga, a pisali sami i popunjavali upitnike. Znamo i za te slučajeve.
E, sada što se tiče matematike, i to me je jedino pobudilo da izađem za govornicu, matematiku sam voleo jer je ona stvar logike, i to treba znati, sami ste kazali 290 je ustanova, a 60 je izmena bilo; 60 u odnosu 290 to vam je 20%. To sam kazao, uvažena koleginice. Eto, niste razumeli, niste čuli, a uopšte nisam ulazio u broj lekara iz vaše stranke koji su direktori tih ustanova. A rekao sam da izvesna rešenja, pa sam ih naveo, i te kako izazivaju probleme, ogorčenje, kako kolega sa kojima rade, tako i zdravstvenih korisnika, naših građana.
To je ono što treba da vam kažem, da se jasno razumemo. Znači, nama zamerate što raspravljamo o sistemu, onda hvalite sistem kada vama to odgovara.
Uzeli ste jednu parcijalnu oblast, jednu regiju kao primer, a onda ipak morate biti dosledni. A što se matematike tiče, verujte, nisam pogrešio.

Poštovani narodni poslanici, već poprilično dugo raspravljamo o jednom, po nama srpskim radikalima, besmislenom zakonu. Kao što je naš poslanik Momir Marković predložio, smatramo da treba brisati član 11. i na taj način obesmisliti u potpunosti ovaj zakon.
Ako bi čovek hteo da neke karakteristike ovog zakona još da, onda bi sigurno to bio jedan zakon koji služi propagandi i koji je demagoški zakon u potpunosti. Mi smo i ranije bili u Skupštini svedoci da se donose zakoni radi zakona. Videli smo da se donose neprimenjivi zakoni.
Da vas samo podsetim, jedan od poslanika iz Srpske radikalne stranke vam je rekao da vidite kako je Zakon o sprečavanju sukoba na stadionima neprimenjiv; događaju se vandalizmi i teška povređivanja naših građana na našim sportskim terenima i stadionima. Jedan od takvih zakona je i Zakon o sukobu interesa. Danas u zemlji Srbiji imate toliko kršenja sukoba interesa i ovog zakona da bismo mogli čitav dan o tome ovde da raspravljamo. No, to nikoga ne sekira.
Dalje, mi imamo ovde i loše predloge zakona, a samo ću vas podsetiti na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je donet prošle godine u ovoj skupštini. Samo da vas pitam kakva je situacija danas sa lekovima, da li se na našem tržištu nalaze ilegalni lekovi, koliko je tih lekova na našem tržištu i da li tu vlada ikakav red? Najbolje ćete sami odgovoriti ukoliko pročitate ono što piše naša dnevna štampa. Da kažem samo još to da se načelnik VMA pojavi na televiziji i kaže da mu farmaceutska mafija preti da će mu oduzeti život.
Kada se poveže sve ovo, možete i sami da vidite kakvi su to zakoni koje mi ovde donosimo, a hoćemo uvek da kažemo da su to reformski zakoni, da su to odlični zakoni.
Dalje, ono što je tipično za sve ove naše zakone, pa i ovaj – ni u jednoj društvenoj oblasti gde su do sada donošeni zakoni vi niste od predlagača dobili prvo analizu stanja vezano za taj problem. Iz te analize stanja bi trebalo da proistekne predlog neke politike za koju će se založiti naša skupština ili vlada, pa nakon toga treba da donose zakone. Mi ovde zakonima hoćemo da reformišemo sve oblasti društvenog života – jedan naopak put, koji ne poznaje Evropa i savremene razvijene zemlje.
Dobili smo jedan apsurdan predlog i onda je logično da se vodi apsurdna rasprava. Nije to slučajno. To je namerno bačeno ovde, da se ne bismo bavili ozbiljnim, važnim problemima koji tište ovu državu, ekonomskim problemima, problemima privatizacije, koja ide na način na koji ide, naravno, uz korupciju i kršenje zakona; da se ne bismo bavili Kosovom i Metohijom, što je gorući problem i ubrzano se nameće da bude rešen ove godine ili u narednom periodu.
Dalje, da se ne bavimo zdravstvenim problemima na pravi način, a u zdravstvu cveta korupcija. To nam danas kažu stranci, ne samo da nam govore naše novine i da imamo sami lično iskustvo kad odemo kod lekara i kada moramo da zatražimo medicinsku pomoć.
Dalje, interesantno je da ovu skupštinu nikada neće zainteresovati, a ni Vladu Srbije, kako se jednom predstavniku naše stranke - gospodinu Vojislavu Šešelju na flagrantan način krše ljudska prava u Hagu. Nikome da padne na pamet da predloži rezoluciju, da ovaj parlament i ova država podignu glas protiv flagrantnih kršenja ljudskih prava koja se sada događaju u Hagu. To je jako interesantno.
Šta je još jako interesantno? Interesantan je odnos predlagača, kukavički odnos, da se ne izađe pred parlament i da se ne brani ono što se predlaže. To je manir koji se ovde već danima demonstrira i parlament ćuti i trpi to, jedno takvo ponižavanje od strane predlagača. Mora se u podeli društvene vlasti shvatiti šta je zakonodavna vlast, šta je izvršna vlast, a šta je uloga pravosuđa. Ako gospodin ministar misli da je iznad parlamenta, to je njegov lični stav. Mora i parlament imati svoje mišljenje da li je to u redu.
Na samom kraju, ovim zakonom niko nije zadovoljan. Nisu zadovoljni navodno oštećeni ljudi koji demonstriraju pred ovim parlamentom. Sam delegat predlagača kaže da to nisu najsrećnija rešenja. Najbrojnija parlamentarna grupa u ovom parlamentu, Srpska radikalna stranka, takođe ukazuje da ovo ne valja. Vi drugi ćutite. Neka, to ide na vašu savest. Građani to gledaju, građani to procenjuju i cene.
Ima jedna zamerka sa kojom ću ja završiti, koja apsolutno ne stoji. Kažete da radikali vrše opstrukciju ovakvom raspravom u Skupštini. Ne, neodgovorna Vlada i neodgovorni ministar vrše opstrukciju istrajavajući dalje na jednom apsurdnom i nepotrebnom zakonu. Upravo je to prava istina. Građanima Srbije ste pripremili ražanj, zeca nigde nema i onda hoćete da mi kažemo da je to u redu i da se mi sa tim složimo i da vam to propustimo. Mi vam to ne propuštamo i građanima Srbije sa ovog mesta govorimo šta vi radite.

Poštovane koleginice i kolege, počinjemo danas da radimo, a vidimo da ovde nema ovlašćenog predstavnika Vlade, gospođe ministarke. To je već jedan uobičajen manir koji primenjuju ministri iz G17 plus - da dođu ovde, izvređaju poslanike i Skupštinu, i onda ostave nejač da ih brani. To je jedna kukavička i sramotna pozicija, koju mi već po ko zna koji put doživljavamo u Narodnoj skupštini Srbije.
Vratio bih se na temu, a to je član 2. ovog zakona.
Predstavnik Srpske radikalne stranke, profesor Mašić, predložio je da se u članu 2. stav 1. briše. Kaže da tim stavom, kako je rečeno u obrazloženju, želimo da sprečimo mogućnost ulaska genetski modifikovane hrane na mala vrata. Kako na mala vrata? To znači da se ne dozvoli, ni "kroz eksperimentisanje, ni kroz naučna istraživanja", da ovo seme uđe u našu zemlju i da dođe na naše tle, gde bi navodno bilo ispitivano. To je sasvim jasno.
Uvaženi kolega je rekao malopre da je ova materija regulisana saveznim zakonom. Šta kaže savezni zakon? Savezni zakon iz 2001. godine kaže da je zabranjena proizvodnja i distribucija, kao i promet genetski modifikovane hrane u našoj zemlji. Ako je to tačno, da nije dozvoljena proizvodnja i sađenje genetski modifikovane hrane, zašto uvozimo genetski modifikovanu hranu?
Podsetio bih vas na to da je u toku prošle godine, od januara do septembra, uvezeno 300.000 tona genetski modifikovane hrane. Kako je došlo do toga da se u ovu zemlju nekontrolisano uvozi ova genetski modifikovana hrana, a pozivamo se na savezni zakon?
Ako nećemo proizvoditi i distribuirati tu genetski modifikovanu hranu, zašto je uvozimo?
Famoznim rešenjem potpredsednika ranije Savezne vlade, gospodina Labusa, koje držim sada u ruci, neovlašćeno je na jednoj od sednica Savezne vlade, a članovi Vlade ne znaju da su takvu odluku doneli, odlučeno da se u ovu zemlju može uvoziti genetski modifikovana sojina sačma. Sada imamo poplavu uvoza ove hrane.
Neko će reći da genetski modifikovana hrana nije opasna. Neću ovde elaborirati da li je ili nije opasna genetski modifikovana hrana, štampa je o tome pisala, tu je i mišljenje profesora Ranina, a ne bih nabrajao i druge stručnjake, koji govore o tome da niko ne može da kaže da genetski modifikovana hrana nije opasna.
U ovu zemlju se, zahvaljujući ministarki, slobodno to mogu da kažem, gospođi Ivani Dulić, koja je promoter firme "Monsanto", za šta imamo dokaze i te dokaze možemo da pružimo, na velika vrata uvozi genetski modifikovana hrana.
Šta će biti sa našom decom? Šta će biti sa alergijom koju ta hrana može da izazove, i verovatno izaziva u većem procentu, to ne znamo. U ovoj zemlji se ne rade adekvatni testovi za utvrđivanje alergije in vitro. Taj test u ovoj zemlji ne postoji, a u svim razvijenim zemljama sveta postoji.
Imam listing hrane koja je uvezena u našu zemlju, mislim na tu genetski modifikovanu hranu, koliki je procenat genetske modifikacije. Evropska unija kaže da je do 3% genetske modifikacije dozvoljeno u uvozu, a kod nas nigde niko ne može da vam kaže koliki je procenat te modifikacije ovde uvezene genetski modifikovane sojine sačme.
Prema tome, smatramo da je apsolutno neophodno usvojiti ovaj stav. Želim da kažem da ako se dozvoli da se ovako, na mala vrata, uveze to malo semena, može da nam se dogodi katastrofa.
Navešću primer od pre dve godine, kada smo dobili od FAO-a poklon od 20.000 sadnica jabuka za Srbiju. Sve su bile zaražene bakterijom koja je izazivala truljenje, koja može da uništi ne samo biljku koja je doneta nego i okolne biljke koje se nalaze u zemljištu. Šta se dogodilo? Inspektori su zabranili. Gospođa Ivana Dulić je trčala na granicu da se takvo bilje uveze. Takvo bilje, hvala bogu, nije uvezeno, vraćeno je. Bio je predlog da se to bilje spaljuje u našoj zemlji; ipak, bilje je vraćeno, a odmah posle toga smo dobili 20.000 potpuno zdravih sadnica.
Kada znamo čime se bavi gospođa ministarka i da je ona jedan od promotera multinacionalne kompanije "Monsanto", moramo biti oprezni i apsolutno je neophodno da se i ovaj predlog gospodina Mašića prihvati. Hvala. (Aplauz u sali.)