Poštovani narodni poslanici, pozivam se na povredu Poslovnika, član 100 - pogrešno tumačenje. Upravo ono što sam rekao, to se i događa.
Onaj koji treba nama ovde da odgovara nije ovde, pobegao je kukavički i oni jadni ljudi su sada izloženi ovde, naše kolege, blamaži. Oni rade ministarski posao i moraju da brane ono što je neodbranjivo.
Uopšte nisam rekao da ranije nije bila genetski modifikovana hrana uvožena, ali vi ste sami dali lep podatak za jedan prethodni period - kolika je ta količina sojine sačme. Rekao sam vam za taj vaš podatak, da je duplo više uvezeno samo za prošlu godinu, do septembra 300.000 tona. Jasno sam rekao da je opasna ova modifikovana sojina sačma. To ide u stočnu ishranu, pa u hranu, to jedu naša deca, i svi mi. Mi ovde imamo porast i karcinoma, kao i malformacija, koji nikoga ne interesuje, takođe i alergijskih oboljenja naše dece, a to nikoga ovde ne interesuje.
Upravo jedan od razloga je i ovo što nam se događa sa genetski modifikovanom hranom. Da budemo potpuno jasni, kolega kaže da treba mi da posejemo malo više soje, pa je onda to rešenje. Zašto ne bi bilo rešenje da uvozimo genetski nemodifikovanu soju, a uvozna cena, i za to imamo dokaze, potpuno je ista genetski nemodifikovane soje u odnosu na genetski modifikovanu. Ko tu uzima pare u džep, to je drugo pitanje.
Prema tome, nemojte da polemišemo zamenom teza. Slušajte šta govorimo. Mi iza toga stojimo, imamo dokumentaciju za to.

Poštovani narodni poslanici, ova rasprava se odužila, a ja, kao i ostali moji partijski drugovi, takođe želim da podržim amandman poslanika SRS Zorana Krasića, koji je predložio amandman na član 1. predloženog zakona. Naravno, potpuno se slažem sa gospodinom Krasićem i smatram da je neophodno brisati prvi član predloženog zakona.
Mislim da je ova rasprava pokazala jednu stvar, što je ovde dokazano apsolutno i to moramo zbog naših građana ovde da istaknemo – dokazana je crvena nit destrukcije pravnog i finansijskog sistema koja postoji u Srbiji danas. Ko je ta crvena nit koja omogućava da do destrukcije ovog sistema dođe? To je jasno pokazano, a to je grupacija G17 plus. Kako?
U prvo vreme postojala je grupacija G17 plus kao ekspertski tim. U to vreme ta grupacija je učestvovala na mnogim projektima, konkurisala za mnoge projekte koje je ovde međunarodna zajednica raspisivala. Ono što je interesantno, mnoge od tih projekata je izgleda i dobila ekspertska grupa G17 plus.
Druga stvar koja je interesantna jeste da mi te projekte danas ne možemo da sagledamo, ne možemo da vidimo rešenja koja su ponuđena tim projektima, a znamo da su ti projekti odrađeni. Mislim da je krajnje vreme, ako hoćemo da budemo Evropa i ako hoćemo da budemo demokratsko društvo, da neko nama pokaže te projekte, da vidimo koji su projekti, ko su učesnici i kakva su rešenja ponuđena. To je neophodno.
Šta se događa posle toga? Jednostavno, grupacija G17 plus postaje odjedanput politička stranka, stranka koja sada vrši implementaciju projekata u kojima je učestvovala zajedno sa sumnjivim strancima iz Evrope. Oni sada sprovode te projekte, a ovaj zakon treba da omogući ono što je jasno rekao u svom ekspozeu gospodin Vučić – da kontroliše implementaciju ovih projekata. To je suviše mnogo. To ne da je sukob interesa, nego je krajnje sumnjiva stvar, koju treba do kraja razjasniti.
Interesantno je, kada o svemu ovome pričamo, gde je gospodin ministar. Dva su jasna razloga. Prvi je, i on je to dokazao, da ne poštuje ovu skupštinu. Ministar koji poštuje Skupštinu izdržaće raspravu, pa bila ona mnogo neprijatna za njega, pa čak i ako se iznose stvari koje nisu možda tačka dnevnog reda. Ovaj ministar je to jasno pokazao. Mi imamo ministre u ovoj vladi koji i te kako poštuju Skupštinu, imamo one koji poštuju i ne poštuju, a ovo je ministar koji apsolutno ne poštuje ovu skupštinu.
Međutim, drugi je razlog zbog čega on danas nije ovde. On nema odgovore i nema argumente da se suprotstavi onome što je izneto u izlaganju gospodina Vučića.
Kada čujete ovde argumentaciju kojom je branjen zakon, da imamo devizne rezerve, odmah možete da postavite pitanje našeg platnog deficita. Šta ima narod Srbije od deviznih rezervi koje se nalaze u nekim bankama, a tamo su uložene bez tendera? Šta mi imamo od toga kad ovde nema novca za našu privredu, kad su ovde skupi krediti i narod teško živi? Od toga narod Srbije nema nikakve koristi i to treba istaći.
Mora ministar da odgovori konačno gde je kiparski novac, mora da nam objasni zašto je zatvorio srpske banke. Nije mu bilo dosta što je zatvorio i zatvara srpske banke, ali zašto pokušava da zatvori Komercijalnu banku, sto posto strani kapital u ovoj zemlji. Neka odgovori to gospodin ministar. Ovih dana je to pokušao da uradi na nezakonit način i o tome je bilo ovde priče.
Dalje, moraće da se odgovori i na pitanje o šećernoj aferi. Šećerna afera nije završena. Ko je kriv za šećernu aferu? Da li ćemo mi možda plaćati odštetu zbog šećerne afere? To ministri i potpredsednik Vlade moraju takođe da nam odgovore. Korupcija je ono što je zajednička imenica za poslove u kojima se nalaze gospodin Dinkić i izvesni prijatelji i saradnici. Nisu džaba projekti Evropske banke za razvoj. Češljao je pre nedelju dana i projekat za transfuziju krvi. Čekamo da vidimo šta će se iz toga izroditi. Ima indicija da je i u tom projektu učestvovala grupacija G17 plus kao ekspertska grupa.
Na kraju krajeva, pošto se ovde zalećete i dičite rezultatima koje postiže vladavina Labusa i Dinkića, ko danas od velikih državnika dolazi u Srbiju, ko je bio u poslednjih mesec dana? Dolaze službenici, i to je realnost. Zašto zaobilaze? Upravo zbog ove dvojice, zbog Dinkića i Labusa, i zbog korupcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo videli u ovoj našoj raspravi, poslanici Srpske radikalne stranke su ukazali na neke anomalije sa kojima se srećemo u ovoj privatizaciji. Sigurno je to da ona dugo traje, to niko osporiti neće, praćena aferama i skandalima, u kojima učestvuju ponekad i ministri i potpredsednici naše Vlade. Ono što je treća karakteristika koju možemo da prihvatimo da je tačna, nema neke konzistentne politike koju vi možete da primetite tokom ove naše privatizacije.
No, nije to problem koji prati samo privatizaciju. Nemate nijedan sektor društvenog života da je ovde donet na osnovu Ustava i zakona; nacionalna politika, pa tek onda da imate zakone. Ovde imate jednu obrnutu pojavu – da se zakonima hoće da gradi neki sistem, a ja pre mislim da se razgrađuje dosadašnji sistem i da se uspostavlja jedan pravni haos. To je moj utisak. Koliko sam u pravu, to je druga stvar.
Ako gledamo kakvo je ponašanje Vlade u svemu ovome, onda čovek stekne utisak da je ona svojim dnevnim potezima često kočničar i otežava brzu i pravednu privatizaciju. Kočničar je sigurno, kad proganja vlasnike stranog kapitala koji su ovde kupili banke. Tipičan primer je "Eksportno-komercijalna banka" i pokušaj da se njoj zabrani rad mimo svih propisa i pravila.
S druge strane, kad govorimo o nekonzistentnosti te politike, imamo situaciju da se u ovoj vladi na početku pričalo da će se preispitati sve malverzacije, pa se taj kurs onda menja.
Ako opet gledate oblast iz koje dolazim, a to je zdravstvo, šta je urađeno sa privatizacijom u zdravstvu, znamo kakva je situacija sa javnim sektorom i sa javnim preduzećima, šta je sa restrukturiranjem, tu je praktično nula. Kad imate takvo zdravstvo, gde se ne želi da se privatizacija sprovede na jedan evropski, svetski način, onda imate generisanu korupciju i nije ni čudo što danas OLAF ispituje šta se događa u firmi "Sofreko" i sa našim zdravstvenim projektima. Znači, OLAF, a nije Olav Ezbi, koji je takođe u našoj zemlji i opet nešto radi i šara.
No, da se vratim na temu priče – privatizacija. Imate nekonzistentnu politiku, imate Vladu gde ministar zdravlja kaže u dnevnom listu "Dnevnik" pre dve nedelje – mi nismo kapitalistička zemlja. Evo, gospodin ministar je ovde, bilo bi lepo da nam kaže koji je to sistem ovde, skidali smo grb sa zvezdom i petokrakom, dajte da ga vratimo ako ne težimo. Kaže ministar – mi smo zemlja u tranziciji. Ako je to tranzicija, ekonomski oblik koji vlada u zemlji, u redu, ali ipak mislim da jesmo kapitalistička zemlja i da tome težimo i da ćemo to sigurno biti. U istoj vladi imate jednu takvu izjavu i to će biti jedna kočnica privatizaciji i onome što želimo.
Hajde da se vratim na član 5. U članu 13. predviđeno je da sredstva plaćanja ne mogu biti u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima. Smatramo da ovaj član treba brisati iz dva razloga. Time će se ubrzati privatizacija, omogućiće se da se više aktera pojavi; vi ste i sami kazali, sad su ostala preduzeća koja nisu atraktivna. Na ovaj način ćete omogućiti i da ta neatraktivna preduzeća možda neko, ukoliko ima interes, kupi.
S druge strane, vi ćete omogućiti ravnopravnost građanima i fizičkim licima koja su po osnovi ovih obveznica stare devizne štednje oštećena u prethodnom vremenskom periodu. Time ćete priznati da će se ova država ravnopravno odnositi i prema njima, da ne govorim o onim silnim propagandnim akcijama kada ste govorili – država sad vraća po 100 evra. Omogućite da se i oni uključe na ravnopravan način i na taj način dokažite da vi jeste za pošteno vraćanje stare devizne štednje. Toliko, hvala.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženo predsedništvo, vi me podsećate na nešto što sam kvalifikovao ranije, ali me je jedan poslanik baš iz vaše stranke upozorio da sam prilično oštar. Sada ću izbeći tu svoju oštrinu, jer tog čoveka iz vaših redova izuzetno cenim. Evo, pošto me sada već prozivate, ne mogu da vam ne odgovorim bar na neki određen način.
Mi se sada nalazimo u ranim jutarnjim satima i debatujemo o jednom sistemskom zakonu, kako je definisan od strane predlagača. Mislim da u onom pismu koje smo dobili, a to je jedno vrlo toplo pismo koje nam je svima uputio predsednik Skupštine, a vi ga svi dobro znate, gde je rečeno kako se izvinjava našim porodicama zato što smo i noću ovde radili, što smo radili preko vikenda i da to više neće da se dogodi.
Sada čisto sumnjam da mi u petak nećemo raditi, a već vidim da noću radimo. Da ne bih bio grub, smatram da je to nekorektno. Neko će kazati – pređi na temu.
Prvo, nekorektno je iz mentalno-higijenskih razloga. Zašto? Prvi i osnovni razlog je da je ljudski mozak tako programiran da može da izdrži 8 sati intelektualnog rada. Mi smo od 10 do 18 sati raspravljali jedan važan zakon, imali smo raspravu o amandmanima, o porodičnom zakonu. To je za kapacitet jednog normalnog ljudskog mozga i suviše.
Šta će se desiti ako mi nastavimo i dalje? Pošto su se neki ovde junačili da to nije ništa, da možemo mi koliko hoćeš da izdržimo, događa se ovo: pad koncentracije, pa onda ide pogrešno rasuđivanje i onda greške u činjenju, što dovodi do nekvalitetnog rada ove skupštine. Noć je i predviđena za odmor, treba znati, ljudi. Sve normalne institucije rade danju. Skupština bi trebalo da bude normalna institucija i da radi osam sati, kada su intelektualni poslovi u pitanju. Naravno, ne sporim da ako se čitaju novine, ako se pasivno popunjava kvorum, da onda može i više da se radi. Tada može, bogami, i više od 24 sata da se izdrži.
Sada da se mi vratimo na ovaj naš zakon. Poslanici SRS jasno su kazali da nećemo glasati za ovaj zakon. Smatramo da je to jedan apsurdni zakon. Nepotrebno dupliranje nadležnosti između agencije i uprave je skupo za jednu zemlju koja je u tranziciji. Mi zbog toga nećemo da glasamo za ovakav besmislen zakon.
Šta je cilj, šta su motivi predlagača? Biću slobodan da iznesem neke fakte za koje mislim da su relevantni. Prvo, želi se rušiti postojeće institucije i sistemi države. Vi imate Agenciju za lekove. To je tipičan primer. Agencija nije, ni Uprava za lekove nije u ministarstvu, a bogami institut za farmaciju je uništen i ne postoji onaj institut koji se bavi strukom i naukom.
Šta vi danas imate u ovom trenutku? Rekao je kolega da u Engleskoj postoje agencije. Ali, engleska agencija za lekove je kontrolisana od strane ministarstva. Pođite dalje, Američka agencija za lekove (FDA) je pod striktnom kontrolom američke vlade i ministra za zdravlje, a budžet joj propisuje Buš. Kažite to odavde, radi prave istine.
Takav stepen deregulacije države ne poznaju savremene države u Evropi. Toga nema nigde. Vi sada pričate o evropskim zakonima. Ovo uopšte nisu evropski zakoni. Evropska unija se nikome ne meša u zakonsku regulativu. EU dozvoljava svakoj zemlji da reguliše sve oblasti društvenog života na svoj način, kako im odgovara. Moraju im se poštovati principi i direktive. Prema tome, nemojte pričati da ovim ulazimo u Evropu. Ovakvom deregulacijom, koja ne postoji nigde u svetu, nemojte ni mi da ulazimo u Evropu. Hvala vam na takvim ponudama.
Dalje, ovde se vrši razaranje pravnog i zakonodavnog sistema. Ako pođete od Ustava, šta je sadržina Ustava - ljudska prava i nadležnosti. Stalno pričate o promeni Ustava. Pa, promenite ga, pa onda izmenite i nadležnosti u tom ustavu i onda dajete toj agenciji te nadležnosti koje hoćete da date.
Šta hoćete? Hoćete da upravni postupak prebacite u javnu službu, hoćete da deregulišete državu. Bojite se politike. Šta je politika, nešto nečasno? Ukinimo političke stranke, ako je to nečasno. Da li je Vlada nesposobna, neko će kvalitetnije da odradi ove poslove - ukidajmo vladu. To i hoćete. To je krajnji cilj da se dođe do ukidanja uprave, do ukidanja ministarstava. Šta ćemo dobiti? Dobićemo ovu državu koja se zove Srbija i Crna Gora. Hoćete savet ministara, to je krajnji cilj.
Da li to Srbiji u ovom trenutku treba? Ne. Prava država, ozbiljna država trpi pritiske od multinacionalnih kompanija, da dereguliše i da liberalizuje zakonsku regulativu, ali se odupire i ne pristaje na to. Upravo agencija za lekove, o kojoj sam pričao, engleska, francuska, nemačka i američka, govore u prilog ovome što ja govorim.
Da vam još nešto kažem vezano za Agenciju za lekove. Lepo smo vam pričali u junu mesecu prošle godine - nemojte u oktobru da date rok da Agencija počne da radi i da radi zakonsku regulativu. U oktobru ta agencija nije imala direktora, imenovali ste ga nedelju dana posle, i upravni odbor. I dan-danas ta agencija nema ni sistematizaciju, ni cenovnik po kome radi. Ta agencija, koja od oktobra reguliše lekove, nije uradila, jer nema ni cenovnik, nijedan posao za koji smo je mi ovlastili. Šta mi sada imamo? Imamo pravni interegnum, imamo vršljanje stranih kompanija i ilegalno tržište lekova u ovom trenutku. Kažu oni koji se dobro razumeju da je trenutno na ovom tržištu minimum 20% ilegalnih lekova. Gospodo, to su vaše agencije.
Ajde da se ostavimo ove agencije, da ne kažete da sam se uhvatio ove agencije, mada je to jako važna agencija. Ljudsko je pravo pravo na zdravlje. Lekovi potpomažu to zdravlje, ali mogu i da ugroze. Vi ste vašom agencijom u javnu službu premestili ovo i kazali ste da je to javna služba, da se tamo radi šta se radi. Upravo se to i događa. Šta se tamo radi? Prolaz stranim kompanijama je omogućen, one vršljaju na našem tržištu i rade ono što rade.
Pošto treba da ostavim vreme i nekim mojim kolegama da kažu neke važne stvari, samo bih završio sa tim da smo apsolutno protiv ovog. Ovo nije napredak, ovo je nazadak, i to jedan veliki nazadak. Vi deregulišete našu državu. Prava je istina da sa ovom zakonskom deregulativom, da ste hteli u Evropu, da primenjujete standarde, 80% ste mogli svih standarda EU već sprovesti. Vi to ne radite, vi zamajavate narod i pričate da ovom zakonskom regulativom ulazite u Evropu. Nije tačno. Sad ovaj plan za pridruživanje, to će vam biti alibi za dalju korupciju i kriminal i time ćete se pravdati za sve što ste do sada radili, oni koji su radili.
Prema tome, srpski radikali su protiv ovog zakona. Pozivamo i sve ostale da budu protiv toga.

Poštovane koleginice i kolege, da se vratim amandmanu koji smo mi srpski radikali, i gospođica Nataša Jovanović, uložili. Ova rasprava ne treba da bude jedna sterilna razmena mišljenja i nedodirljivost u gledištima ne bi trebalo ovde da se neguje. Treba snagom argumenata da dolazimo do one istine koja će biti jasna našim građanima koji nas gledaju.
Naime, smatramo da se ovim zakonom štite poslodavci i to smo mi jasno kazali. Mislimo da bi zakon o radu, pogotovo kad se ministarstvo zove onako kako se zove, trebalo da štiti rad i radnike, a pošto imaju onaj dodatak za socijalu, onda bi i te kako moglo da vodi računa i o tom socijalnom momentu.
Da se vratim ovom amandmanu. Apsolutno smatramo da treba dozvoliti mogućnost našim ženama da imaju dve godine porodiljskog odsustva. Ne govorimo da je to obaveza, ne namećemo kao obavezu.
Kada bi rekli - obaveza je ženi da koristi dve godine, onda bi prethodni govornik možda bio u pravu. Mi samo kažemo da se otvori mogućnost ženama i porodicama koje to žele da mogu da koriste ovu pogodnost.
Mi polazimo od realne situacije, a ne od iskonstruisanih priča i teorija. Kažete - dete od godinu dana je psihički zrelo. Jeste, ali njegov imunološki sistem nije zreo. To dete često oboleva i najčešće su respiratorne infekcije. To dete, kad je bolesno, mora neko da čuva.
Kakva je situacija danas u našim vrtićima, koliko je mesta u tim vrtićima? Nemojte pričati o selima, nemojte kazati šta treba, mi govorimo šta jeste. Zakon treba da pomogne da u sadašnjoj situaciji bude bolje i lakše.
Isto to što ste kazali, ekonomski su razlozi koji dovode do bele kuge, apsolutno nije tačno. Najviše se dece rađa tamo gde je najbednija ekonomska situacija i to je isto kod nas činjenica. Ako uzmete razvijene zemlje Evrope, imaju visok standard, ali imaju belu kugu. Nemojte da nam lažnu argumentaciju prostirete ovde. Držite se onoga što jeste, obarajte naša gledišta ukoliko nisu tačna stvarno pravim argumentima, a ne kvaziargumentima.
Da li je naših mladih mnogo otišlo u inostranstvo ili nije? Možda. Zašto je otišlo? Koliko oni tamo rađaju? Nešto drugo da vam kažem, hajde uzmite Ameriku. Ona je rešila problem porodice. Četvoro dece je tamo standard za porodicu. Kako je tamo sa radom majki u tim porodicama gde imaju četvoro dece. Zemlja koja je to rešila, u koju se vi često kunete, kako je to rešila, kažite nam, pa onda možemo da raspravljamo.
Apsolutno se zalažemo i smatramo da ova skupština ima veliku odgovornost da pomogne u današnjem teškom ekonomskom trenutku našoj porodici, da pokuša da reši problem bele kuge. Pronatalitentna politika se samo kroz celokupnu zakonsku regulativu može rešiti, nikako jednom parcijalnom merom. Ovo možda neće da doprinese poboljšanju situacije, ali je dobar korak, znak dobre volje i molimo sve vas da ovo uvažite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao, mi iz SRS-a smo ukazali da ovaj predlog zakona predstavlja samo jednu kozmetičku preradu prethodnog zakona iz 2001. godine i ono što smatramo da treba kazati za ponuđeno zakonsko rešenje je da ovaj zakon štiti poslodavce, a ne rad i radnike.
Član 115. ovog zakona je primer gde se to može lako uočiti i dokazati. Bio bih slobodan da prepričam suštinu naših intervencija kod ovog člana. Naknada za privremeno odsustvo do 30 dana sa rada zbog bolesti, povreda koje nisu nastale na radu i kao posledica rada, iznosi 65% osnovne zarade u mesecu u kome je nastupila sprečenost. Naša intervencija je bila da to iznosi 80% prosečne zarade u prethodna tri meseca.
Pošto vidimo da je usvojen prethodni član iz SPS, onda vidimo da je deo naše intervencije ispunjen, da se ide na prosek u zadnja tri meseca, ali ostaje opet sporan naš predlog. Smatramo da nadoknada treba da iznosi 80% od te prosečne zarade u zadnja tri meseca. Nama je odgovoreno da je predvideo zakonodavac 65% kao minimum. Smatramo da treba da bude 80% minimum.
Pokušaću da vas ubedim. Tri su grupe razloga. Prva grupa razloga su socijalni razlozi. Verujem da se svi moramo složiti da se moramo zalagati za princip solidarnosti. Sigurno danas živimo u jednom društvu koje se može slobodno s pravom nazvati siromašnim društvom.
Razne su procene koliko smo siromašni, ali da pođem od mišljenja Kancelarije za humanitarnu pomoć Evropske komisije, koja u junu 2003. godine kaže da je jedna trećina stanovništva relativno siromašna, a to meri time što kaže da 30 evra po glavi stanovnika mesečno stoji na raspolaganju jednoj trećini našeg stanovništva. Kaže dalje da je jedna petina stanovništva apsolutno siromašna, gde imamo ispod 20 evra po osobi mesečno, po glavi stanovnika.
Znam za brojke našeg Ministarstva koje govori o 10% siromašnih, po nekim drugim parametrima koje je procenjivalo, ali ovo je realnost i mislim da to treba da imamo na umu kad govorimo o ovim socijalnim momentima. Danas imamo veliko raslojavanje u našem društvu. Sigurno onom koji ima platu 200.000 evra mesečno ne treba ovakva intervencija u zakonu.
Ako gledamo ovaj socijalni momenat, treću stvar moramo uzeti u obzir - smanjenje javne potrošnje nam je naloženo. To znači da u javnom sektoru mora doći ove godine, i iduće godine, do otpuštanja i do dodatnog viška radne snage, i viška ljudi koji će biti izdržavani i ovakvim platama kakve danas imamo, a za većinu našeg stanovništva te plate nisu zadovoljavajuće.
Da vidimo druge razloge koji stoje pred nama. Opšti interes za većom produktivnošću rada. Ovde je pričano da je populaciona politika, tranzicija kod nas, uzela maha i da kao posledicu imamo belu kugu. O tome ne treba da govorimo. Deformisana je starosna piramida i veliki broj je izdržavanih osoba. Ako vi danas imate nisku produktivnost i demotivisanost, veliko je pitanje kako će onda mali broj danas radno sposobnih moći da izdržavaju penzionere i druge izdržavane.
Da kažemo nešto o trećoj grupi razloga, to su medicinski razlozi. Zdravstveno stanje nacije se zna kakvo je. Mi se nalazimo u stanju hroničnog stresa, to nije sporno. Kad je čovek bolestan, onda on ima povećane izdatke. Najčešće se danas boluje od respiratornih infekcija i sada je epidemija gripa pred nama.
Šta vi imate kao posledicu? Imate to da je to kontagiozno oboljenje, da morate da kupujete lekove koje vam neće socijalno nadoknaditi za simptomatsku terapiju i imate da vam obično i više članova ukućana takođe oboli od tih kontagioznih oboljenja.
Šta sad stoji radniku kao mogućnost? Ili da radi bolestan, pa da bude nisko produktivan, da zarazi okolinu i da čini greške u radu, recimo u medicini su te greške često i katastrofalne, ili da sedi kod kuće, da se leči i da trpi finansijski.
Mislim da mi ovim načinom treba da štitimo zdravlje i dovedemo radnika u takvo stanje da može da bude motivisan da što pre i što više radi, upravo i ovim izdvajanjem. Da ne govorim o tome kad je čovek bolestan, onda je i specijalan higijensko-dijetetski režim potreban...
(Predsedavajući: Kolega, vreme).
Završavam. Hoću samo da kažem ovo. Mi kažemo - 80% je onaj minimum koji većini radnog stanovništva može da omogući koliko-toliko normalne uslove za lečenje.

Poštovane koleginice i kolege, kao što znate, mi iz SRS činimo ove amandmane ne zbog svoje političke promocije ovde i ne da bi se dopali nekom sindikatu, nego upravo zato što mislimo da imamo argumente koji opravdavaju ono što mi tražimo. Dakle, u članu 116. se mi apsolutno zalažemo da taj procenat iznosi 80%.
Međutim, ono što je ministar ovde pokušao danas da nam obrazloži, vrlo je interesantno i mislim da ne treba da prođe bez određenog komentara. Pazite šta je ministar rekao; rekao je da svi mi znamo da se zloupotrebljava bolovanje i da sada, kada spustimo ovo na 65% i u ovom članu 60% od osnovice nadoknadu, onda će to biti vaspitna mera kojom ćemo mi sprečiti da dođe do zloupotrebe. Takva zamena teze ne sme da se dogodi jednom ministru, koji je ministar rada i socijalne zaštite.
Ako postoji zloupotreba bolovanja, a ona sigurno postoji, i mi to dobro znamo, ići ću i dalje, ona je verovatno uzrokovana i korupcijom u zdravstvu. Onda se to drugim instrumentima rešava, a nikako ovakvim restriktivnim zakonskim odredbama. Znači, da se razumemo, ako smatrate da ima zloupotrebe, a ima je sigurno, evo, pozvaću se na jedan dokument koji je iz medicine.
Recimo, kaže se: "Nacrt reforme javnog zdravstva, smanjenje državnog duga i strategija smanjenja troškova". Radila je Svetska banka. Jedan njihov konsultant Lindejl Sejls kaže ovako: "Velika prava na bolovanje i druga odsustva su jedan problem u srpskom zdravstvu, u bolnicama". Onda kaže: "Iz toga proizilazi niska produktivnost i demotivacija drugih". Ali, isti taj gospodin ne kaže: idite zakonski, u Zakonu o radu da udarite male prinadležnosti ljudima koji su stvarno bolesni, pa ćete to sprečiti, nego jasno daje odgovor: "odsustvo artikulisanih ciljeva u nacionalnom zdravstvu". Onda kao posledicu imate neadekvatno korišćenje resursa.
Jedna odgovorna vlada treba da stvori privredni ambijent takav da radnik bude zainteresovan da radi, a zakon o radu treba da stimuliše jednog radnika da on ima više koristi da dođe na posao i da izbegava to bolovanje, te male prinadležnosti koje će dobiti na bolovanju. Znači, nikako nemojte vi da rešavate na ovakav način korupciju u zdravstvu i ono što se koristi za odlaženje na bolovanje. Propustite to državnim mehanizmima.
A kako ova vlada ostvaruje ambijent za privredni razvoj i za rad, mi vidimo dobro. Prvo ste sve srpske banke uništili do kraja. Dali ste banke strancima, pokupovali su naše banke, a od petka ste počeli i banke sa 100% stranog kapitala da zatvarate zato što se sa vama nisu nagodili i dogovorili. Sada će vas te banke tužiti Međunarodnom sudu u Strazburu, pa kada izgubimo te presude, onda ćemo da plaćamo velike odštete. Tako se vi zalažete, samo na rečima, da treba da se borimo za jedan bolji privredni ambijent. O tome nema ni reči.
I, jedan drugi primer iz zdravstva, hajde da ga navedemo. Nećete ovde da date jadnim radnicima, a rekao sam vam da je jedna petina ovde izuzetno siromašna, gde je po jednom članu porodice ispod 20 evra mesečno po glavi tog stanovnika, kako saopštava kancelarija Evropske zajednice. Jedna trećina ima ispod 30 eura po glavi stanovnika u ovoj zemlji. Nećete da im podignete taj procenat, ali se zato država odnosi krajnje nebrižno kad je u pitanju ono čime bi ona trebalo da se bavi.
Evo primer vakcine i "Torlaka". Na "Torlaku" je uništeno ili treba da bude uništeno 250.000 vakcina za grip. Zašto? "Torlak" je institucija koja je pod kontrolom Vlade, zbog toga što već više decenija ista centrifuga koja je ishabana radi. Neće Vlada da omogući "Torlaku", gde postoje dve strateške studije, od stranih eksperata kojima ste platili da to urade, da uradi ono što su stranci kazali i da stvorite uslove da se normalno radi.
E sad, 250.000 je uništeno, ali je uvezeno 160.000 stranih vakcina, za koje je dodatno trebalo platiti. Za takvo trošenje Vlada i ovo ministarstvo neće da progovore nijednu reč. To se može, ali jadnim radnicima podići minimalnu sumu kad su bolesni i kad su ugroženi, to ne može.

Poštovane koleginice i kolege, kao što ste već čuli od mojih prethodnika iz SRS, mi nećemo glasati za ovaj budžet, a naš uvodničar gospodin Aleksandar Vučić je i detaljno obrazložio zbog čega.
Pridružiću se ostalim kolegama iz SRS koji hoće da progovore par reči o ovom budžetu, ne da bi ga kritikovali kritike radi, nego sa namerom da ukažemo na nešto što bi trebalo u svakom slučaju popraviti.
Bio sam slobodan da pri prethodnoj raspravi, kod donošenja rebalansa budžeta koji je nedavno ovde obavljen pred ovim domom, ukažem i na neke manjkavosti koje ne bi trebalo da nose dokumenti koje nam vlada podastire.
Ovaj budžet nosi takođe te manjkavosti, on ima izvesne greške koje su nedozvoljene da sadrži jedan ovako ozbiljan dokument.
Na strani 34, gde imate rashodnu i dohodnu stranu Ministarstva zdravlja, vi ćete videti da opet se prihodna strana razlikuje od rashodne za dva miliona. Postoji napredak, u rebalansu je bila ta razlika tri miliona, a sada su stigli do dva miliona.
Dalje, prateći jedan dokument koji je nazvan Memorandumom, govori o zdravstvenoj zaštiti, i u tom dokumentu imate materijalne neistine koje ne smeju da stoje u jednom ovako ozbiljnom dokumentu.
Citiram – "reformisanje sistema zdravstvene zaštite na bazi donetih Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o lekovima"; molim vas, zakoni o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju nisu doneti i ne možemo to da govorimo. Onda u istoj rečenici nastavlja, da bi bilo još tragikomičnije, pa kaže – a očekuje se da se donesu zakoni, kao što je zakon o zaraznim bolestima. Mi smo taj zakon doneli, molim vas.
Ne može ovako stajati u vašem Memorandumu. Vi morate da uredite ovaj tekst kada nam ga dajete i mi ga čitamo, verujte.
Sada ono što je suština zamerki SRS na predlog koji dotiče zdravstvenu službu, to je ono što je sadržano u obrazloženju predloga finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2005. godinu.
Molim vas, na 267. strani vi imate obrazloženje finansijskog plana i šta vidite? Vidite ovo, mi znamo šta se dogodilo rebalansom budžeta, njime su drakonski smanjena sredstva primarnoj i zdravstvenoj zaštiti. Dakle, kako je to izgledalo, sa planiranih 28,8 milijardi sada će rebalansom biti doznačena sredstva u vrednosti od 19 milijardi, za više od 35% je oduzeto novca primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
A šta se uradilo? U isto vreme se sekundarnoj sa 21,9 milijardi doznačilo više sredstava i dobiće na kraju 32 milijarde, takozvana bolnička zaštita.
Molim vas, ovaj predlog novog budžeta sledi tu liniju. Ovim je predlogom predviđeno da primarna dobije 23 milijarde, znači, neće doći do planiranih 28 od prošle godine, a onda je rečeno da se primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kada smo donosili u martu budžet, daje glavni prioritet.
Znači, odustaje se od toga. Mi ne znamo zbog čega, a šta se nastavlja. Nastavlja se opet rast i primarnoj i sekundarnoj zaštiti. Znači, sredstva se drakonski krešu primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a u svim sistemima zdravstvene zaštite u svetu najbolji je sistem zaštite primarna zaštita i noseći je sistem. Svih 80% zdravstvenih potreba građani treba da ostvare na primarnom nivou. Šta mi to sada dobijamo, kada ovako drakonski dekapitiramo primarnu zdravstvenu zaštitu, a trebalo bi da dobijemo odgovor zašto je ovako urađeno.
Samo još jednu rečenicu, moji prethodnici su ukazivali da je vrlo mali prihod od carina na granicama, negde će se oko 8% puniti budžet. Molim vas, naša granica je porozna. Hajde da vidimo šta je to sa lekovima, šta se dogodilo.
Danas je u našoj zemlji, u odnosu na prošlu godinu, 60% više uvezenih lekova, ali nije ni to problem, nego je 20% ilegalnih lekova. Dakle, uvezeni su preko Republike Srpske i Makedonije, i to velike svetske firme. Nedavno je jedva zaustavljena raspodela 300.000 ampula longacefa, a kao donacija našim domovima zdravlja i bolnicama, koje su bile bez atesta, iz Pakistana, i na jedvite jade je to nedavno uspelo da se spreči.
Molim vas, ovim i ovakvim rešenjima mi možemo da kažemo da reforma zdravstvene službe i zdravstvena služba je dovedena u jako tešku situaciju, a razloge ne znamo.

Poštovani narodni poslanici, već su kasni sati, jutarnji, neko bi rekao i sitni sati, i sama atmosfera u Skupštini odgovara onome što donosi zamor dugočasovnog rada. Evo i moj govor svedoči kako čovek posle 14 sati izgleda dok sedi u ovoj skupštini. Ranije sam govorio da nije u redu da mi raspravljamo o ovako važnim zakonima ovako dugo i u noćnim satima, no hajde, budžet je u pitanju, jedan od najvažnijih zakona, pa ćemo mi srpski radikali sigurno učestvovati u ovoj raspravi do kraja.
Ono što sam želeo da ovim amandmanom ispravim je ono što mi srpski radikali već poodavno pričamo. Naime, mi smo kazali da treba brisati glavu 17.2 i funkciju 650 na strani 28. Na strani 28. vi prvo imate prikazanu Upravu za zaštitu životne sredine, a ispod toga imate Agenciju za zaštitu životne sredine.
Ako bi čovek hteo da vidi kakva je razlika između Uprave za zaštitu životne sredine, koja se nalazi u okviru Ministarstva za nauku, i Agencije, onda može da pogleda ono što nam je dato na 116. strani, gde se objašnjavaju funkcije Uprave za zaštitu životne sredine, a odmah ispod toga je Agencija za zaštitu životne sredine.
Lepo kaže: "Uprava za zaštitu životne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva nauke i zaštite, obavlja stručne poslove koji se odnose na sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih bogatstava – resursa (vazduh, voda, zemljište" itd.)
Malo niže, za Agenciju, kaže ovako: "Agencija za zaštitu životne sredine osnovana je Zakonom o ministarstvima, kao organ u sastavu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (do sada sve isto) sa svojstvom pravnog lica. Ova agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine".
Jedna jedina funkcija koja se daje Agenciji, a mi živimo u 21. veku i pitam se da li Uprava nema informacioni sistem, i da li će oni tamo možda da pišu olovkama ili će se vratiti na stare pisaće mašine. Doduše, mi smo i ovaj budžet dobili pisan rukom, paginacija je i danas ovde ručna, mada mi živimo u 21. veku.
Šta je naša osnovna intencija? Ministar je dozvolio da kaže da nismo dali ni jednu ozbiljnu primedbu. Nije uopšte shvatio ono što smo pričali o zdravlju naroda i o sredstvima koja se izdvajaju za to zdravlje. MMF je nama rekao - kresanje javne potrošnje. Šta mi radimo? Mi krešemo stopu od nacionalnog bruto proizvoda za zdravlje.
Mi smo došli na najnižu stopu koju Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava, a to je 5,1. Imali smo čak i nižu 4,9, što nigde u svetu nije dozvoljeno za normalnu zemlju.
Smanjivanje budžetskog deficita je takođe naloženo, pa smo uradili rebalans, ali smo uradili nakaradan rebalans, jer smo primarnu zdravstvenu zaštitu dekapitirali. Sada to, gospodinu ministru, nije ozbiljna stvar, a srpski narod je u ovom trenutku jako bolestan.
Juče je održano na političkim naukama savetovanje, neka nevladina organizacija i političke nauke, zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva Srbije. Katastrofalna je situacija, u zadnje četiri godine sve bolesti su u usponu, a mi nemamo vojsku, uništavamo, a stopu najnižu koju Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava uvodimo ovde i onda opravdano ćemo mi srpski radikali da se bunimo kada vidimo osam automobila jednom predsedniku.
Podsećam na čoveka, neko je rekao Cezar, ma ne, to je iz Zmaj Jovine pesme - Dočepo se mali bata očevoga sata, a sat je od zlata, i tu je problem.
Isto tako, ne možemo mi da se mirimo kada dekapitirate primarnu zdravstvenu zaštitu, koja je najznačajniji segment zdravstvene zaštite jednog naroda i koja ove negativne trendove oboljevanja može da manjim sredstvima spusti, zaustavi, i vi to ne uvažavate, kažete, mi ne pričamo ozbiljne stvari. Mislim da tu niste u pravu.
Mi isto tako ne možemo da se pomirimo kada vi iz ovih planova dozvolite da direktor Galenike, koji je državni službenik, to je javna služba, ima 3,5 hiljada evra platu, a čovek ima srednju školu. Ovaj budžet i ovakva raspodela sredstava to dozvoljava.
Molim vas, uzmite se u pamet. Vi ćete reći, to je zakonom, tako ste nam odgovorili, predviđeno, da mora da stoji ta stavka, pa dajte im jedan dinar, jer sve što ste dali, dali ste na nove ljude. Rekao je i kolega Anđelković da ste četiri hiljade novih administrativnih službenika primili u Vladu od 2000. godine, pa je to onda kresanje javne potrošnje.
O čemu mi pričamo?

Poštovani narodni poslanici, dužan sam da intervenišem i danas. Vi ste juče povredili član 97. Poslovnika u stavu koji kaže "Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe", po našoj izmeni, imaju pravo na repliku, ne samo predstavnici i predsednici poslaničkih grupa, nego i drugi članovi da imaju repliku.
Naime, gospodin Proroković je u svojoj diskusiji rekao, čitam stenogram, citiram: "Mislim da je svejedno nepoštovanje Poslovnika i to što se vade kartice iz identifikacionih jedinica, i to što se poslanici ovde skrivaju kao da igraju žmurke, ne doliči to Narodnoj skupštini. Apelujem na sve one koji tako rade da se uozbilje, da probaju svoj posao da rade maksimalno odgovorno".
Hteo sam da intervenišem i imao sam repliku na ovo izlaganje. Poslanici SRS, koji jedini nisu bili u sali, nigde se ne skrivaju. Mi javno stojimo ispred sale. Hteo sam da kažem – nemojte da zahtevate od nas da mi vama činimo kvorum. Mi učestvujemo vrlo aktivno u svakom radu. Mi smo ovde uvek kada se raspravlja i o zakonu i o amandmanima i ne dozvoljavam da se na ovakav način nama daje lekcija.
Molim vas, sprečen sam da to kažem.
Dalje, ovoj skupštini sam predočio i član 81. Poslovnika u kome se kaže jasno da: "Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, itd. itd. - "u celini i pojedinostima, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18 časova sa prekidom od jednog sata.
Molim vas, ako ćete vi izglasavanjem, znači jednom većinom, neprincipijelnom koalicijom da derogirate Poslovnik, vi to možete raditi, ali mi nećemo ćutati. Bio sam takođe dužan da vas, kao lekar, upozorim da ljudi nemaju mogućnosti da ovde sede više od 12 sati, i da onda mogu ... (glas – tema).
Apsolutno je tema. Ukazujem na povredu Poslovnika i obrazlažem u čemu se ogleda ta povreda. To piše u Poslovniku, možete i sami da pogledate. No, ponovo vam kažem – ne možete ljude ovde držati više od 12 sati i iscrpljivati ih i na brzinu "smandrljavati" važne zakone ove skupštine. Juče način na koji ste vodili Skupštinu nije bio u redu. On ne doprinosi dobrom radu ove skupštine.
Vi kažete da ste prekinuli sednicu zbog toga što je televizijski prenos bio isključen. Nije!! Mi smo insistirali i insistirali nekoliko puta da vi prekinete neregularnu skupštinu i zbog toga što ne mogu kvalitetno poslanici da rasuđuju posle 12 sati. Najbolji dokaz da je to tačno je i vaš način vođenja ove sednice. Hvala vam.

Poštovane kolege i koleginice, gospodine predsedniče, javljam se za repliku na izlaganje kolege Prorokovića, koji se pozvao na član Poslovnika.

Prozvana je i grupa SRS. Neki se kriju kao miševi, vi ste dali sebi slobodu da ocenjujete kako se ko oblači gospodine.

Na izlaganje gospodina Prorokovića...

Po Poslovniku član 81. U poslednjem stavu kaže se da Skupština može da radi samo izuzetno produženo. Vi ste ovu skupštinu pretvorili u vampirsku Skupštinu. Noću se radi, ljudski organizam može da trpi osam sati rada. Ja sam lekar i imam pravo to da kažem. Ljudi su ovde iz unutrašnjosti došli, ustajali su u tri, u četiri sata ujutru iz udaljenih krajeva da bi došli na ovu sednicu.
Šta vi radite? Vi iscrpljujete ljude da se nekvalitetno raspravlja o vrlo važnim zakonima u ovoj zemlji da bi na brzinu sproveli neke zakone koji su po meni jako sumnjivi, kada se na ovakav način radi. Nijedan skup ovde, nijedna sednica nije počela na vreme. Svakoga dana, sada ja znam da vi to namerno radite, iscrpljujete nas poslanike.
Mi smo ovde od 9,30 bili, sednica je počela u 11,00 časova. Popodnevno zasedanje je počelo sa sat i 15 minuta zakašnjenja i tako iz dana u dan. Ako je izvanredno, onda znači i vanredno se to radi, to nije svakodnevno i ne ponavlja se ovako često kao što se u ovom parlamentu to radi.
Prema tome, ovo postaje vampirski parlament, a ove vaše verbalne igre i doskočice služe vama na čast. Samo toliko. Mislim, ko će uzeti odgovornost na sebe da u kasnim noćnim satima posle 13,00 sati provedenih u ovim prostorijama kaže da može da rasuđuje normalno i da normalno govori, ja ću mu čestitati.
Ova Skupština postaje neregularna.

Molim vas, ova skupština i ova sednica je apsolutno neregularna. Ovo se pretvara u jedan cirkus i vašar. Molim vas da prekinete ovakav rad. Ovo ne služi ni poziciji, ni opoziciji na čast.
Molim vas, prekinite ako možete sa vašim cinizmom.
Ja sam član 81. osporavao :"Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja" i, da ne nabrajam sve, tako kaže, "u celini i u pojedinostima, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova sa prekidom od jednog sata".
Rekao sam, u stavu 3. imate iznimku i na njega sam se pozvao kao na iznimku. Mi se nalazimo u redovnom zasedanju. Zakoni koji su dati u redovnoj su proceduri. Ovo što vi radite, vi pravite od Skupštine jedan cirkus i to je nedozvoljeno. Fiziološke granice za normalno razmišljanje i rad čoveka su osam sati, gospodine predsedniče. To zna i dete u osmogodišnjoj školi.
Vi nama zamerate, pravite zamenu teze. Kažete, radikali prave opstrukciju. Mi pravimo opstrukciju kvoruma i nismo dužni to da radimo. Kad se diskutuje mi smo ovde najbrojniji, najprisutniji i danas.
Prema tome, radikali rade, raspravljaju o zakonima, pokušavaju da ponude neka svoja rešenja za koja misle da su dobra, a nikako ne učestvuju u radu. Vi ovakvim načinom omalovažavate Parlament. Ovaj način je skandalozan, ovo je vampirska skupština i, molim vas, urazumite se.
Jasno je nama da ste vi namerno prekinuli ovaj prenos, jer vam ne odgovara da se vidi ovo šta se ovde događa.