Dame i gospodo narodni poslanici, svi reformski zakoni, kao i ovaj danas, koje je predložila vlada eksperata pod jurisdikcijom ministra prosvete i sporta Gaše Kneževića, o čijim moralnim i stručnim kvalitetima su poslanici Srpske radikalne stranke izneli u svom zahtevu za izglasavanje nepoverenja takvoj ličnosti, mnogo su rekli što predstavlja i kvalitet današnjeg predloga zakona o univerzitetu. Ovaj zakon, kao i mnogi drugi, što neko reče u ovoj skupštini, liči na mačiju ljubav - ni više dreke ni manje efekata. Mogu dodati da se predlogom ovog zakona želi da još jedna institucija pod ovom DOS-ovskom vlašću padne u ruke mafije.
Pažljivo sam pratio diskusiju i moram priznati da umesto argumenata na jedan dobar Zakon o univerzitetu iz 1998. godine uvek dolazi želja pojedinaca za privilegijama i za svoju malu poziciju. Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine sprečen je nepotizam, odnosno familijarnost u naučno-nastavnom procesu, što je rak-rana na univerzitetima, odnosno fakultetima, a takođe i kriminalne radnje.
U vraćanju ovog zakona na primenu zakona od 1992. godine, zakona kome je prošao rok, ogleda se u stvari DOS-ovska vlast i procesi gde ide Srbija. Taj zakon je održao prelazno stanje iz jednog sistema u drugi, kroz koje je zemlja prolazila i pokazao se kao sasvim neadekvatan.
Vlada nacionalnog jedinstva Zakonom o univerzitetu od 1998. godine veoma precizno i jasno ceo univerzitetski sistem, sa aspekta svojinskih odnosa, posmatra iz dva dela; prvi deo je upravljački, a drugi deo je organizacioni. U prvom, upravljačkom delu se želelo sprečiti haotično stanje na univerzitetu i fakultetu. Rektori i dekani predstavljaju poslovodne organe univerziteta, za koje izvršni organ vlasti ima pravo da odlučuje ko će i na koji način raspolagati državnim novcem na univerzitetu. Rektori i dekani su imali prava i dužnosti direktora preduzeća i time je zastupljen tržni momenat, koji do kraja liberalizuje osnivanje privatnih univerziteta, tako da će svako ko se bude nalazio na čelu državnih univerziteta morati tržno da razmišlja.
Sa druge strane, imamo obrazovni deo za koji je ovim zakonom propisana kompletna autonomija, koja se odnosi na samostalnost donošenja nastavnih planova i izvođenja nastavnog i naučno - istraživačkog procesa na univerzitetu, odnosno na fakultetu. U stručnim organima, kao što je nastavno-naučno veće, rektori i dekani nemaju pravo glasa.
Uređivanjem ova dva dela, zakonom od 1998. godine povećana je efikasnost i efektivnost kompletne delatnosti koja se odvija na univerzitetu. Sa jedne strane, smanjeno je administriranje upravljanja, a sa druge strane se vršila pozitivna selekcija među studentima, tako što su se afirmisali najvredniji i najsposobniji studenti.
Zakonom o univerzitetu od 1998. godine predstavljen je jedan humani, organizacioni, socijalni i psihološki napredak i on predstavlja doprinos na državnom, nacionalnom, kao i na individualnom planu. Pitate zbog čega je Vlada Republike Srbije pristupila izradi ovog zakona 1998. godine, a odgovor je - Vlada Republike Srbije snosi odgovornost za funkcionisanje ove države, a državni univerzitet je obaveza Vlade Republike Srbije, radi kontinuiteta u stvaranju kadrova koji su neophodni za razvoj zemlje.

Zakonom od 1998. godine Vlada je želela da revalorizuje i reformiše osnovni zadatak univerziteta, a to je nastavno-naučni rad. Univerzitet finansiraju građani, jer oni pune budžet i zato preko Vlade upravljaju fakultetom, tj. univerzitetom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,        ovim zakonom se želi ispraviti greška koju ste naneli izglasavanjem Zakona o radu, a naročito vezano za porodiljsko odsustvo i ostvarivanje naknade. Kada je životni standard u Srbiji toliko opao i spao na najniže grane, kada 70% porodica živi na granici egzistencije, vi se poigravate sa najvažnijim pitanjima današnjice ove zemlje, a to je populaciona politika, odnosno natalitet.
Vi ovaj zakon vezujete za socijalno osiguranje, a u vremenu kada Srbijom vlada najveći zulum prodaje preduzeća i ostajanje bez posla. To je još jedna prevara DOS-ovske vlasti, jer ste radnicima obećali veći životni standard u predizbornoj kampanji, da će fabrike raditi, a ono se desi DOS-ovski sindrom bede i siromaštva. Deca sve više koriste drogu što je pojedincima i mafiji dobro došlo.
Dame i gospodo, to uslovljava da dete zavisi od staranja odraslih u dužem razvojnom periodu, a istovremeno i da ono dostigne najviši nivo razvijenosti u ukupnom životnom svetu. Zavisnost od odraslih u procesu odrastanja i osamostaljivanja čine da je presudna podložnost uticaju sredine na jednu od najznačajnijih odluka u razvoju čoveka, u periodu kada se postavljaju temelji njegove ličnosti i kada se mogu pretpostaviti pravci u kojima će se ono razvijati.
Danas kada seljaci Mačve štrajkuju, kada su blokirali grad Šabac, jer žele da svojoj deci pomognu, jer pomoći od Vlade i države nema, danas kada 70% porodica u Srbiji živi na poček, ne znam da li je motiv Vlade i ministra za socijalna pitanja to u stvari rešenje.
Zbog značaja demokratskog razvitka za obavljanje funkcija stanovišta u najvažnijim oblastima socijalnog i ekonomskog razvoja, populaciono pitanje je pitanje prvog reda ili prioriteta društvenog i državnog interesa, čije rešenje zbog uloge koju ima i razloga za sopstvenim postojanjem država mora da preuzima. Država treba da utvrdi ciljeve razvitka stanovništva i populacionu politiku primerenu njima. Država je jedan od najvećih regulatora društvenih odnosa i procesa i njihovog usmeravanja u pravcu ostvarivanja najnužnijih opštih i zajedničkih potreba i interesa. Dečija zaštita je vid društvene zaštite dece, odnosno socijalne sigurnosti, kojim se, na osnovu solidarnosti i uzajamnosti i razvojnih potreba dece, obezbeđuju i ujednačavaju bitni materijalni uslovi za razvoj sve dece, kao i osnovna socijalna sigurnost dece. Hvala.

Dame i gospodo, pucaju, pucaju Čedini rođaci, meci fijuču na sve strane, krv lipti u potocima, žrtve se sa dušom bore, hirurzi se upinju iz petnih žila da spasavaju živote, a policija to posmatra skrštenih ruku. Sudovi nezainteresovano ćute.

Čeda je tako naredio, Čedina reč je snažna, snažnija od zakona.

Tako je početkom 2000. godine rođak Čedomira Jovanovića i poznati pripadnik surčinske mafije Ljubomir Jovanović Stakleni ispalio osam metaka u Petra Panića. Petar Panić je izbušen kao sito: četiri metka su Paniću prosvirala pluća, dva metka su mu probušila jetru, uništila bubreg i slezinu, jedan metak ga je pogodio ...

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde izabrani od naroda i mi ovde treba u ovom Parlamentu da se ponašamo dostojanstveno. Niko ne bi mogao i niko i ne sme da sedi ovde, ako iza sebe ima neku mračnu prošlost dok pojedinci nemaju hleba, dok pojedinci ne mogu da izvrše obaveze, da plate električnu energiju, da plate grejanje.
Moramo ovde u ovom Parlamentu nastojati da rešavamo probleme za koje su nas naši građani i izabrali.
Ja sam podneo amandman na član 15. koji se menja i glasi: "U tarifnom broju 13. stav (1.) reči "10 novih" zamenjuju se brojem "30".
U stavu (2.) reči "20 novih" zamenjuju se brojem "50".
U stavu (3.) reč "100 novih" zamenjuje se brojem "120".
U stavu (4.) tačka 1) reči "20 novih" zamenjuju se brojem " 40".
U tački 2) reči "200 novih" zamenjuju se brojem "300".
U stavu (5.) tačka 1. menja se i glasi: "1. Za novozaključene ugovore čija se vrednost:
- do 10.000 dinara, vrednosti - 200 dinara; - od 10.000 dinara vrednosti - 100.000 dinara, vrednosti - 300 dinara uvećano za 1% vrednosti ugovora; preko 100.000 do 1.000.000 dinara vrednosti - 800 dinara uvećano za 0,5% vrednosti ugovora; preko 1.000.000 dinara vrednosti - 2.500 dinara uvećano za 0,25% od vrednosti ugovora, a najviše 8.000 dinara".
U tački 2) reči "500 novih" zamenjuju se brojem "800".
Posle tačke 3. dodaje se tačka 4. koja glasi: "Za overu potpisa ugovora o poklonu, plaća se 35% od takse iz tačke 1. odnosno 2. ovog stava."
Obrazloženje - mislio sam da su predloženi iznosi i sudske takse preveliki i da ih treba znatno smanjiti. Zato predlažem da se uvoji ovaj amandman za umanjenje takse za molbu, usmenu ili pismenu, gde se traži overavanje potpisa, rukopisa ili prepisa. Hvala vam.

Pre nego što obrazložim svoj amandman gospođo predsedavajuća zamolio bih da utvrdite kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici,        kada sam branio i obrazlagao amandman na član 15. tada sam od ovog Parlamenta tražio dostojanstvo i nivo ovog doma. Opet pojedinci zloupotrebljavaju ime narodnog poslanika.
Kada srpska javnost prati događaje u Skupštini Republike Srbije, određene moralne norme ne mogu da se ispune, i to prisustvom u republičkom parlamentu.
Kada radnici ostaju bez posla, kada ne primaju plate, kada se problemi poljoprivrede ne rešavaju, mi ovde rešavamo minorna pitanja.
Podneo sam amandman na član 27. koji se menja i glasi: "U tarifnom broju 25. reči "40 novih" zamenjuje se brojem "80".
Obrazloženje - mišljenja sam da je iznos od 80 dinara adekvatan iznos za sudsku taksu, za dostavljanje upisanih podataka, objavljivanje u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije".
Mi, srpski radikali, se zalažemo za smanjenje ove takse i mislim da će predlagač prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, verujte mi, nisam pravnik, ali nisam znao da u ovoj zemlji Srbiji ima 3.000 sudija i da je 19.000 zaposlenih u sudstvu, jer je Holding kompanija "Zorka" u Šapcu nekada sa svojih 20 fabrika imala, sada više nema, oko 7.000.
Dame i gospodo narodni poslanici, navodno su razlozi za donošenje zakona, kako to predlagač kaže, upravo to što je Zakon o sudskim taksama stupio na snagu 23. aprila 1994. godine, a njegove izmene i dopune izvršene su u dva navrata, i to 1995. godine i 1997. godine. Navodno, izmene i dopune Zakona nisu vršene četiri godine. Ispada da su sudske takse deo prihoda budžeta Republike Srbije i da je svrha sudske takse da učesnici sudskog procesa finansiraju rad sudova, tj. očekuje se efikasan rad sudova povećanjem sudskih taksi. Gospodo, to je još jedna glupost i nestručnost predlagača zakona.
Pravosudna funkcija je jedna od najvažnijih socijalnih funkcija države i ima centralno mesto u svakom političkom sistemu. Osnovna socijalna funkcija države u pravnoj sferi je uspostavljanje pravnog poretka, kao osnovnog regulatora ponašanja u celokupnom društvu. Država je sredstvo, a pravni poredak forma političkog konstituisanja društva. Država se trudi da odredi neophodnu meru celovitosti i optimalnog jedinstva svih elemenata političkog sistema, da bi ga trajno održala uz pomoć pravnog poretka. Što država uspešnije ostvari svoju pravnu funkciju, pravni poredak će biti efikasniji, adekvatniji regulator svih političkih procesa i odnosa. Da bi pravni poredak zaista bio uspešan i optimalan, njegovim normama mora da se podvrgne država koja ga je kreirala.
Da bi funkcionisanje pravnog poretka učinila što efikasnijim i suzbila tendencije birokratizacije, suzbijanje kreativnosti i stvaralačke inicijative, država uvodi značajne podele u pravosudnoj grani vlasti, tako što se dele i na pet sastavnih delova, čije se nadležnosti striktno razlikuju. To su sudovi (redovni i specijalni), javno tužilaštvo, državno pravobranilaštvo, advokature i pravosudna uprava, koja se stara o materijalnom obezbeđivanju sudstva.
Državna politika u oblasti sudskog sistema bazira se na određivanju ciljeva koje imaju sudovi, vrednovanju njihove delatnosti i usmeravanju sudske prakse na osnovu određenih načela. Uvodeći pravosudnu politiku, racionalno usmerena i orijentisana država nastoji da uputi sukobljene subjekte na iznalaženje kompromisa ili konsenzusa, da bi se uputili u presuđivanje i rigorozno provođenje presuda samo tamo gde je kompromis moguć.
Kako ova naša vlada uspešno radi može se videti po standardu građana Srbije. Umesto da je došlo do povećanja životnog standarda građana, vi povećavate sudske takse. U vremenu kada mnoge firme odlaze u stečaj ili likvidaciju, najviše zbog nenaplaćenih dugovanja, moraju da tuže dužnike, a samim tim, moraju da plate i visoke sudske takse. Evo, sad, pa vidite kako država izlazi u susret tim firmama. Takođe, u sadašnjoj krizi, gde građani moraju pred sudom da zatraže pravdu, prvo ih čeka na vratima suda visoka sudska taksa, tako da ih odmah onemogući da zatraže pravdu u toj ustanovi.
Što se tiče finansiranja sudova, to je predviđeno budžetom za 2002. godinu, jer mislim da je velika glupost osloniti se na sudske takse, da bi se omogućila plata sudijama od 1.000 maraka. Gospodo, ako treba sudijama omogućiti platu od 1.000 maraka, onda treba omogućiti 1.000 maraka isto i lekarima, i univerzitetskim profesorima koji su naučili sudije kako treba da sude. Mislim da će dati Bog da će se građani Srbije opametiti i da neće izlaziti više pred sudije, da neće biti suđenja.
Mi, srpski radikali, uvek se zalažemo za nezavisno sudstvo, odnosno sudstvo poštenih sudija. Prethodna vlast je i u svojim redovima imala sudije političke obojenosti, a to, čini mi se, i danas isto tako pokušava ova DOS-ovska vlast, odnosno demohrišćanska vlast, odnosno ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Batić - u njegovim redovima su danas isključivo sudije koji su članovi te stranke. To je potvrđeno i u Šapcu, kada je postavljen za vršioca dužnosti predsednik Okružnog suda.
Gospodo, mislim da SRS neće podržati ovaj zakon, baš zbog toga što je neprincipijelan, zato što je toliko ubitačan i toliko restriktivan, da u stvari, želi da uništi i ono malo ljudskosti u građanima ove zemlje, u građanima Srbije.

Dame i gospodo, predlagač zakona je opet pokazao svoju nestručnost pri kreiranju kako ovog predloga zakona, tako i kod prikazivanja ovog člana 111. Predlagaču je izgleda stalo da promeni sve ne strepeći za posledice. Verovatno bi računao na posledice kada bi znao šta ustvari predlaže, odnosno šta želi da menja.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman da se u članu 111. stav 1. reči "odnosno nadležni organ teritorijalne autonomije" brišu, i da taj član glasi: "Ako nađe da pojedinačni akt organa, odnosno službe jedinice lokalne samouprave, protiv koga nije obezbeđena zaštita u upravnom sporu, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice lokalne samouprave, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave (ovo je bio brisani tekst) predložiće skupštini jedinice lokalne samouprave da takav akt ukine ili poništi.

Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima organa iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave ukinuće ili poništiti akt iz stava 1. ovog člana".

Obrazloženje - jedinica lokalne samouprave je osnovna ćelija veoma složene političke organizacije društva čiji je vrhovni institucionalni oblik država.

Praksa savremenih država obiluje mnoštvom kombinacija u širokom rasponu, od principa da u nadležnosti lokalne samouprave ulazi sve ono što nije u izričitom delokrugu rada organa centralne vlasti, do načela da lokalna vlast obavlja samo one poslove koji su precizno definisani kao njena nadležnost.

Svojevrstan problem predstavlja i činjenica da se često lokalni poslovni ne mogu nikada do kraja precizno definisati jer se neretko dešava da oni prelaze u oblasti delovanja od opšteg interesa i obrnuto.

Ako se pravno - teritorijalnim okvirima lokalne samouprave naruši celovitost lokalne zajednice onda se višestruko umnožavaju problemi njenog funkcionisanja. Ovde faktor prostora, koji je važna determinanta ekonomskog i kulturnog života, igra mnogo značajniju političku i pravnu ulogu u odnosu na druge opšte političke institucije u okviru političke organizacije društva.

Ako nadležni organ teritorijalne autonomije nema legitimaciju da pokrene postupak pred Vrhovnim sudom, zašto ga dovoditi u situaciju da piše opomene.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 63. koji glasi: "O izuzeću načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave za pojedine oblasti rešava predsednik opštine. O izuzeću službenog lica u opštinskoj upravi rešava načelnik."
Podneo sam amandman koji glasi: "U pogledu prava prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u opštinskoj upravi primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa o zaposlenima u državnim organima. Zvanja i zanimanja zaposlenih i uslovi za njihovo sticanje, platne grupe i koeficijenti za utvrđivanje plata, razvrstavanje zvanja i zanimanja u okviru utvrđenih platnih grupa, kao i raspoređivanje zaposlenih i postavljenih lica, utvrđuju se aktom o opštinskoj upravi, u skladu sa propisima koji se primenjuju na zaposlene u državnim organima."
Izuzeća su regulisana drugim aktom i treba regulisati prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.
Dame i gospodo, umesto da Vlada rešava goruća pitanja, vezana za egzistenciju radnika, pokretanje privrede, ona se bavi nekim marginalnim pitanjima, koja sa sadašnjošću i stvarnošću nemaju nikakve veze. Da bi se moglo razgovarati o lokalnoj samoupravi i stvaranju decentralizovane vlasti tj. stvaranju centralizovane opštinske vlasti, potrebno je da su svi prethodni navedeni problemi rešeni, ali to danas nije slučaj. Mislim da je rasprava o lokalnoj samoupravi za sada besmislena i netolerantna.
Još jedan problem je prisutan, jer sadašnji gradonačelnici sa svojim neiskustvom vođenja opština, neće moći prihvatiti toliku odgovornost tu i zadatke oko rešavanja problema u lokalnoj samoupravi.
Pošto je svaki predlog zakona za vas reformski, mislim da ovaj predlog zakona ne može funkcionisati i da ga treba vratiti na ponovnu doradu.
Dame i gospodo, proučavajući ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, čiji je predlagač Vlada, smatram da je bilo potrebno da ovaj predlog zakona rešavaju stručnjaci iz ove oblasti. Primećuje se da su u ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi zalutali pojedini vaši predlozi - pa ne može predsednik opštine rešavati takve probleme, što sa predsedničkom funkcijom nema veze. To se sve rešava određenim aktom ili propisom.
Gospodo, ispade da je predsednik opštine šerif koji će rešavati sve probleme, pa i ovaj oko izuzeća pojedinih načelnika uprave za pojedine oblasti. Šta ako se pojedini načelnici ne sviđaju predsedniku, ako kao svemoćan može sve, tako da može da gazi sve propise?
Takođe, po ovom predlogu o izuzeću službenog lica može da rešava načelnik uprave, što je opet zloupotreba položaja, jer i u ovom izuzeću to je regulisano propisanim aktom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 40. koji govori o nadležnostima sekretara skupštine opštine.
Član 40. menja se i glasi: "Skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i vrši druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine."
Sekretar skupštine opštine je istovremeno i sekretar opštinske uprave, u skladu sa ovim zakonom. Sekretar se postavlja, na predlog predsednika skupštine opštine, na četiri godine, odnosno do isteka mandata skupštine opštine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i najmanje šest godina radnog iskustva. Sekretaru skupštine opštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je postavljen razrešenjem, raspuštanjem skupštine opštine, na lični zahtev ili ako ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju utvrđenu zakonom.
Kad sekretaru skupštine prestane mandat zbog isteka mandata skupštine opštine, odnosno zbog njenog raspuštanja, on nastavlja da obavlja poslove sekretara opštinske uprave do postavljanja novog sekretara skupštine opštine. Sekretar skupštine opštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je postavljen, na obrazložen predlog predsednika opštine, od najmanje trećine odbornika ili izvršnog odbora.
Obrazloženje - sekretar skupštine opštine se ne može svesti na običnog činovnika koji obavlja samo stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine opštine. Njegove nadležnosti i ovlašćenja u predlogu zakona preuzima predsednik opštine kao poseban organ opštine, što je za nas neprihvatljivo, jer zadire u Ustavom regulisanu podelu vlasti.
Zato i predlažem da prihvatite ovaj amandman.
Ali, pre nego što završim, udaljiću se od teme, jer čuli smo iz diskusija u načelu da su se pojavljivali mnogi gradonačelnici i predsednici opština, a prvo me je malo iritirao gospodin Bora Novaković, koji je, u sebi svojstvenom stilu, želeo da pokaže svoju veličinu i moć, a kroz njegovu diskusiju ste mogli da vidite kako bi se ponašali predsednici opština.
Zato, kad izađemo za ovu govornicu i kažemo istinu, kada govorimo transparentno o Vladi i njenim ministrima, ne bi trebalo da dobijamo opomene, jer je ovo jedino mesto i jedini način da se može diskutovati o njihovom radu. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 37. koji glasi: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast transporta, distribucije i korišćenja prirodnog gasa: 1) obrazuje komisiju za polaganje stručnih ispita kandidata sa teritorije autonomne pokrajine; 2) vrši upravni nadzor.
Poslovi iz stava 1.) ovog člana vrše se kao povereni."
Ovaj član 37. stav 1. tačka 1.) briše se. Takođe se briše i stav 2.
Gospodo, pre nego što počnem da pričam o amandmanu, pokušaću da slikovito prikažem stanje u Skupštini, a da se ne udaljim od teme, da ne bih dobio opomenu.
Ovde su prisutne diskusije, kako u načelu, tako i u pojedinostima, i one prikazuju dva koncepta: koncept decentralizacije i koncept centralizacije. Oba koncepta su u srpskoj istoriji bila prisutna, a rezultati njihovog delovanja su nam poznati.
Prvi koncept je stvorio komunistički sistem, a rezultat te tvorevine je stvaranje Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, a cilj njihovog stvaranja je u stvari bio uništenje Srbije i srpskog bića, odnosno, išlo se ka putu secesije.
Drugi koncept je stvoren sa željom da se sačuva srpska država, da se sačuva srpski narod, a takođe i svi građani u njoj, sa konceptom građanske države.
Gospodo, niko nikom ne smeta da se razvija brže i bolje, da bude bogatiji, što je u stvari rezultat njegovog rada, a ono najvažnije je ako hoće da pomogne one koji su siromašni - to je geslo vaše demokratije, a u stvari to je svojstveno ovoj zemlji i ovom narodu.
Nemojte da jedan patološki predlog zakona upropasti zemlju. Ako smo spremni da poštujemo ostale nacije i nacionalnosti, nadam se da će i one poštovati srpsku naciju.
Obrazloženje ovog amandmana - Odbor je odbio moj amandman na član 37, a ja ću pokušati svojim izlaganjem da potvrdim važnost tog amandmana da biste glasali za njega.
Kada se pomene reč stručni ispit, želi se iz te oblasti povećati kako odgovornost, tako i stručnost na tim poslovima, odnosno želi se uska specijalnost, kojom se vrši provera teoretskog znanja iz te oblasti.
U radnim organizacijama u kojima se obavljaju poslovi specijalne namene, kao što je to u ovom slučaju transport, distribucija i korišćenje prirodnog gasa, polažu se specijalistički ispiti na nivou inspekcijskih službi i Ministarstva za energetiku i rudarstvo.
Takođe, postoje i interni specijalistički ispiti u preduzećima, njihov karakter je (što i naziv govori) interni; važe samo na teritoriji tog preduzeća i te oblasti za koju se predviđa specijalistički ispit.
Transport, distribucija i korišćenje prirodnog gasa u Republici Srbiji je povereno dvema radnim organizacijama a to su "NIS- Gas", sa sedištem u Novom Sadu i "Energogas", sa sedištem u Beogradu, i to u sastavu NIS-a. Određene specijalističke grupe i pojedinci sada vrše nadzor transporta i korišćenje prirodnog gasa na celoj teritoriji Srbije. Čak pojedine ingerencije "NIS-Gasa" iz Novog Sada su poverene na celoj teritoriji Srbije, i to iz oblasti glavnog voda, dok su podstanice i ostali sekundarni tokovi povereni "Energogasu".
Kao što vidite, nadležnosti i jednih i drugih se prepliću, a takođe i ti specijalistički ispiti i nadzor moraju biti zajednički na nivou Republike.
Dame i gospodo, još jednom se želi prevariti ovaj parlament i građani Srbije o nekakvim nadležnostima pokrajine, kojima se želi povećati efektivnost i efikasnost rada pojedinih službi, a to je u stvari varka, jer se želi samostalnost u svim vitalnim oblastima.
Kada za ovom govornicom kažete istinu, dobijete opomenu, navodno ste nekoga uvredili. Ali, gospodo, ja sam uvređen i ponižen od ovog parlamenta i vladajuće oligarhije, i kao građanin i kao poslanik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je konstituisana ova vlada tada je njen predsednik rekao da je to jedna vlada sastavljena od najvećih eksperata i jedna vlada koja je transparentna. Znači, njen rad može da se vidi i može da se kontroliše.
To znači da je rad Vlade radikalan, da Vlada u stvari treba da prihvati svaku radikalnu kritiku ako ne radi dobro. Međutim, ako za ovom govornicom kažete da Vlada ne radi dobro, ako njeni ministri ne rade dobro, dobijate opomenu.
Podneo sam amandman na član 43. u kome predlažem da se reč, "donosi" zameni rečju "predlaže". Taj član glasi: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast mera za unapređenje stočarstva: 1) donosi Program selekcijskih mera za unapređenje stočarstva za teritoriju autonomne pokrajine u skladu sa jedinstvenim programom Republike; 2) obrazuje Naučno-stručni savet za sprovođenje selekcijskih mera u stočarstvu".
Daću obrazloženje - autonomna pokrajina, predlogom selekcijskih mera, učestvuje u jedinstvenom unapređenju stočarstva na teritoriji Republike Srbije.
Ne tako davno bili smo u samom vrhu selektivnih mera, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu. Kada je prethodna vlada, kao i ova sadašnja, počela da uvozi proizvode, meso i mleko, pod izgovorom da su naše cene visoke i da nisu tržišne, tada je došlo do desetkovanja stočnog fonda, njegovog uništenja ili, takoreći, do prinudnog klanja u Srbiji. Danas je stočarstvo na celoj teritoriji Srbije smanjeno za 70% i u pojedinim mestima preti totalno istrebljenje.
Da bi taj proces bio obnovljen, gospodo, za to treba vremena, rada i strpljenja, jer dobar selektivni materijal se vrlo brzo uništi, a teško se danas stvara.
Ovim poslom se bave specijalni instituti, tako što vrše selekciju priplodnog semena, a takođe se bave i uvozom onog semena koje u sebi sadrži visoku genetiku, a to znači povećanje mleka i mesa, pa je, kao i do sada, potrebno i poželjno da se sa jednog mesta koje će se baviti ovim poslom snabdeva celokupna teritorija Republike Srbije. Stručne službe koje se ovim poslovima bave, rade pod veoma teškim uslovima zato što je repromaterijal, proizvodni materijal znatno uništen.
Danas su ogromne cene selektivnog priplodnog semena, takođe i cene veterinarskih lekova i usluga, a uslovi u kojima te stanice funkcionišu i rade su vrlo teški. Zato mislim da bi Ministarstvo za poljoprivredu trebalo ovom poslu da pokloni više pažnje.
Poljoprivreda je bila tabu tema do sada za svaku vlast. Seljak je heroj nacije, jer državu hrani i brani; kada žanje i bere i naciju snabdeva mlekom i mesom, tada mu svi zaviruju u džep i govore - alÄ se lepo u selu živi.
Gospodo, danas toliko selu nedostaje kvalitetnog selektivnog materijala, koliko mu nedostaju oni kojima taj selektivni materijal treba.
Seljaci su nezadovoljni radom Ministarstva za poljoprivredu na čelu sa ministrom Draganom Veselinovim. Letos mu napraviše kućicu od slame, tražeći njegovu smenu, alÄ ga predsednik Vlade ne da, i to zbog njegove izjave da "nijedno zrno pšenice neće napustiti Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu". Neka svako žanje što je posejao. Zaslužio je zbog te izjave da bude smenjen, a on ne dobi ni opomenu što je javno tražio Vojvodinu republiku. A, ja dobih opomenu od predsednice Skupštine zato što volim svoju zemlju i svoj narod i govorim istinu.
Seljak najbolje i najjače voli svoju zemlju, jer od nje živi, na njoj se rađa i na njoj umire. Seljak je uvideo da rentabilnosti nema, jer kada požanje i nabere, tada država kroji cenu, a za to je primer otkup pšenice i mesa.
Nekada je bila dobra reklama za selo i seljaka u komunističkom sistemu, kada je otac nacije zaorao najlepšu brazdu, a nikada nije orao. Kad stiže prvi traktor - otac nacije prvi seda za upravljač traktora i pokazuje naciji kolika je produktivnost na selu i kako se lepo živi. Danas smo šezdesetogodišnjaci, žive u selima, u kojima su mnoge kuće prazne i uništene.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Sadašnji predsednik Vlade, želeći da unapredi stočarsku proizvodnju i selektivne mere za unapređenje stočarstva, posetio je lično farme za tov junadi, verovatno uvidevši da bez kvalitetnog selektivnog semena ne može da se postigne vrhunska proizvodnja.