Dame i gospodo, pozdravljam vas, a i gospođicu damu, meni je ovde prvi put, verovatno i njoj prvi put, tako da nam je oboma prvi put. Ovo govorim da bih razbio tremu.
Dolazim iz nekada od najlepših gradova u Srbiji, grada koga su nekada zvali mali Carigrad, grad koji je po kulturnom i privrednom razvoju mogao konkurisati gradovima iz zapadne i istočne Evrope. To je grad Šabac. Šabac je grad koji je u svojoj desetogodišnjoj istoriji doživeo dve nesreće. Jednu 1988. godine kada je došlo do obračuna između socijalista i komunista. Kada je došlo do smene najboljih kadrova, u to vreme.
Druga nesreća se dogodila u 2000. godini, znači posle 5. oktobra, kada je došlo do smene onih kadrova, kojih je ostalo još malo. Formirani su krizni štabovi. Štabovi u kojima su gravitirali najlošiji ljudi, najlošijeg karaktera. Verovatno karakteri koji su pripadali ovoj partiji gde se vi čujete sada. Ali, dobro, sve je to period, što reče predsednik moje stranke, doktor Vojislav Šešelj, po jutru se dan poznaje.
Moram vam reći iskreno, pre neko veče na televiziji je gospodin Đinđić rekao da je privatizacija u jednom momentu uzela maha i da je izvode ljudi koji žele da se što pre obogate ili da pouzimaju firme džabe. Međutim, zaboravio je da kaže da je njegov najbolji saradnik Dragaš, čovek koji je u opštini Šabac već upisao pet najjačih firmi za privatizaciju i već najavio Zapadu da može da ih uzme budzašto.
Gospodin Đinđić, svojim dolaskom u hemijski kompleks "Zorka", nemojte se smejati, to je tužno, prošao je svojim konvojem skupljajući glasove, i videvši tada fabriku mineralnih đubriva mislio je da se tu proizvodi šećer ili mleko, ali ne znajući da je to ipak prljava tehnologija, odmah je rekao da je to arheološka vrednost.
Međutim, zadnjih dana, radi opstrukcije Vlade, okrivio je Radikalnu stranku i tu je naveo baš to, da je seljacima obezbedio đubrivo na vreme, da ne dolazi do opstrukcije Vlade. Međutim, zaboravio je gospodin Đinđić da, kada je još najavio uvoz oko 25 hiljada tona đubriva, da Fabrici mineralnih đubriva ne trebaju uvezena đubriva, nego treba sirovina, sirovina da bi mogli radnici Fabrike mineralnih đubriva da obezbede sebi lični i pristojni dohodak.
Drugo, ovde je i gospodin, šarmantni, koga sam viđao na televiziji, gospodin Veselinov, pa će sada seljacima verovatno biti lakše, jer ja sam mislio da je gospodin Veselinov doktor poljoprivrede, ali sada je politikolog, tako da će sada seljaci moći još bolje da vode politiku, ali bez sela, bez rada, znači, da bude selo veselo.
Drugo što bih rekao, verovatno mnogi od vas koji se ovde čujete, vrlo malo znate da je predsednik Privredne komore čovek iz Šapca, čovek koji je veliki biznismen, čovek koji je uložio veliki trud, verovatno hodao po političkim zatvorima, ali u vremenu kada je verovatno opljačkao dosta firmi, pa je u ovom delu socijalizma promenio, bio je simpatizer više stranaka, ili socijalista ili JUL-a, i sada u ovom vremenu jeste član Pašićeve stranke. Znači, vidi se kakav je ministar pravde, takav je i predsednik Privredne komore.
Još nešto me je zabrinulo kada je Demokratska opozicija dovela gospodina Adema Demaćija iz Prištine na beogradsku televiziju, da vidimo kolika je ta demokratija, doveli su čoveka koji je okrvavio ruke, koji je indirektno poubijao dosta naše srpske dece i verovatno sam pomislio da li nije došao na dogovor kod gospodina Đinđića, da postavi za ministra odbrane gospodina Tačija. To bi bio možda najbolji biser, da ga je postavio.
U ovoj Srbiji verovatno morate zapamtiti, nemojte se smejati, jer nije za smejanje, verovatno, o ovom Hagu su svi pričali, pa evo malo i ja da pomenem, vidite, dosta hrabrih ljudi se traži da ode tamo, ljudi koji su nam bili idol, koje smo pominjali sa našim prvacima iz Prvog svetskog rata. To je gospodin Ratko Mladić, to je čovek koji je svojom hrabrošću pokazao kako se brane boje svoje zemlje, a verovatno ti (obraća se poslaniku u sali) ne bi mogao braniti boje, jer si tako hrabar i tako mi se smeješ, a trebalo bi sa poštovanjem izgovarati njegovo ime. Toliko i hvala.