Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice parlamenta, prvo želim kao član Odbora za finansije da izrazim zahvalnost gospodinu Cvetkoviću što je došao danas na sednicu Odbora za finansije gde su bili predstavnici Fiskalnog saveta i DRI i mislim da je to zaista bila prilika, da svako ko je zainteresovan da o detaljima nekim vezanim za ovaj budžet razgovara bez nekog velikog prisustva javnosti i tu priliku iskoristi. Uveren sam da će se takva praksa i nastaviti, da mi prosto i na taj način, građanima demonstriramo makar volju da pokažemo veću odgovornost kada govorimo o trošenju novca koji je u stvarni novac poreskih obveznika.
Neću reći ništa spektakularno ako kažem šta su razlozi zbog kojih mi usvajamo rebalans i ako želimo da budemo korektni i realni, ako želimo da se okrenemo oko sebe, videćemo da se veliki broj zemalja i najmoćnijih ekonomskih danas u svetu bori sa budžetskim deficitom, da se bori sa opadanjem prihoda, a da se bori i sa nezaposlenošću, da se bori sa poreskom evazijom i da je to prosto neki trend koji svakako nije mogao da obiće našu zemlju, naše finansije, naš budžet, samo je pitanje bilo na koji način mi možemo da odgovorimo na takve izazove i sasvim je normalno da kada jedna zemlja koja je imala projekciju rasta društvenog proizvoda od 3%, tu projekciju revidira na 2% . Kada se prihodi smanjuje, kada inflacije bude veća nego što je projektovana, a poštujemo kao Skupština i kao Vlada fiskalna pravila i u skladu sa realnom, a ne projektovanom inflacijom povećavamo plate u javnom sektoru i penzije.
Dakle, sa jedne strane imate manjak prihoda, a sa druge strane imate veće rashode nego što je to bilo planirano. Svakako da je rebalans budžeta i veći deficit nešto što je bilo ekonomski nužno i normalno i samo je pitanje na koji način mi odgovaramo na tu činjenicu. Ono što je, rekao bih, dobar indikator, da smo neki pristojana odgovor našli. Činjenica do smo dobili podršku MMF-a, da su njihovi predstavnici bili sve vreme prisutni tokom izrade rebalansa budžeta, da je rekao bih, mišljenje Fiskalnog saveta pozitivno, da smo ispoštovali sve ono što smo zajedno kao narodni poslanici u Skupštini usvojili čineći određeni ustupke kao rezultat činjenice da sve države koje se danas nalaze u ekonomskoj krizi, a ne znam koja se ne nalazi, čine određene, rekao bih, fiskalne gimnastike u pokušaju da intervencijom države, koliko toliko zaustave pad privredne aktivnosti i da utiču na realan život i realnu ekonomiju.
Naravno da ću da kažem, to je ono što smo danas čuli, to je pitanje zakona o finansiranju lokalnih samouprava i nije teško da se setimo kakvi su ovde sve bili, da kažem, argumenti kada smo se za taj zakon borili, da će biti manje plate i penzije, da će biti katastrofa, da Međunarodni monetarni fond neće podržati taj rebalans, da država to neće moći da izdrži, itd. Kao što vidite, nekoliko meseci nakon toga, ne postoje takvi problemi i ne postoji bilo kakav problem sa činjenicom da je ova država odlučila da u praksu uvede princip decentralizacije i da lokalne samouprave raspolažu od 1. oktobra ove godine, a i u narednom periodu svake naredne godine sa mnogo više sredstava nego što bi to bilo da taj zakon nismo promenili.
Ako pogledate vrlo urednu internet prezentaciju Uprave za javni dug i ako pogledate stanje zaduženosti lokalnih samouprava sa nekim izuzecima videćete da su one u smislu zaduženosti u sasvim pristojnom stanju.
Dakle, 90 i nešto procenata lokalnih samouprava opština i gradova je zaduženo manje nego što je to po zakonu. Postoji prostor za dodatno zaduživanje i čak ako pogledate strukturu rashoda lokalnih samouprava videćete da tamo značajan deo u mnogim lokalnim samoupravama predstavljaju investicije.
Kada smo ovde slušali priču da su se kapitalne investicije žrtvovale na račun tog zakona, to apsolutno nije tačno. Pre svega, kapitalne investicije mogu da se posmatraju na nivou konsolidovanog budžeta Republike Srbije, a ne na nivou budžeta Republike Srbije.
Drugo, svi znamo da je praksa jednogodišnje planiranje kapitalnih investicija nešto što verovatno dovodi sve nas zajedno svake godine u situaciju da krajem godine praktično revidiramo iznos tih investicija zbog toga što je procedura takva da onemogućava realizaciju nekih projekata. Dakle, možda postoji volja, možda postoje sredstva, ali prosto procedura, koja je često šest do devet meseci tenderska, podrazumeva da neke stvari jednostavno ne možete da završite u okviru date godine i pretpostavljam da će naredna vlada razmišljati o tome da se uvede malo, da kažem, drastičnije višegodišnje planiranje kapitalnih izdataka, da na taj način imamo bolju vezu između onoga što planiramo i što možemo da realizujemo. Dakle, kapitalnih izdataka ima dosta i na lokalnom nivou.
Drugo, siguran sam da će najveći deo sredstava svaki odgovoran lider lokalne samouprave koji će dobiti na osnovu ovog rebalansa utrošiti na izdatke koji su važni za tu lokalnu samoupravu i koji se tiču nekog budućeg razvoja i nekih budućih generacija jer to je logično. Ako su sa dosadašnjim prihodima mogli da finansiraju plate, mogli da finansiraju socijalne izdatke, sasvim je logično da višak prihoda, to nekakva elementarna logika, ne treba vam tu neka velika struka, nalaže da višak prihoda verovatno može ipak da ide ili za delimično finansiranje i refinansiranje dugova, ili za nekakva investiciona i kapitalna ulaganja.
Hoću da se osvrnem i na zaista neke pojedinačne slučajeve jer je ovde ostao, rekao bih, jedan gorak ukus činjenica da smo mi praktično izvršili zamenu nekakvih sredstava i da lokalne samouprave nisu dobile više sredstava.
Amandman koji je podnela Vlada Republike Srbije jasno govori o tome na koji način se dele, dakle u četvrtom kvartalu sredstva koja su nenamenski transferi, takođe na koji način se dele ona sredstva posebnog Fonda solidarnosti "Hvala Beogradu", koji je praktično kreator tog fonda i čini mi se da lokalne samouprave imaju veoma visok stepen izvesnosti finansijski da planiraju kako će završiti ovu budžetsku godinu.
Ne može niko da mi kaže da činjenica da, na primer, Bečej, opština u Vojvodini koja je trebala da prihoduje 90 miliona dinara po ranijem zakonu, pre usvajanja izmena zakona finansiranju lokalne samouprave, sada će u četvrtom kvartalu prihodovati 126 miliona i imati porast za 40%, da će Čačak imati porast od 100 miliona što je 39% u odnosu na ono što je planirano, da će jedan mali Ćićevac imati 63% više sredstava, da će Kragujevac imati 37%, da će Kruševac imati 34%, da će Lapovo, mala ali veoma značajna opština na auto-putu, imati 74% više prihoda, da će Leskovac, koji se bori sa različitim problemima, imati 123 miliona 901 hiljadu ili 41% više prihoda, da će Surdulica imati 54% više prihoda, pa će sigurno naći Užice, sećamo se koliko je bilo iz tog grada nekakve drame, imati 50% više prihoda itd. Ne bih vas zamarao sa tim brojevima. Uostalom, oni i stoje u budžetu. Dakle, govorim po konceptu za koji smo se zalagali. Cilj je bio da se drugačije upravlja sa raspoloživim sredstvima. Ovih osam milijardi dinara koji su neto efekat kada gledamo transfere namenske, zatim transfere solidarnosti i dva puta veće prihode od poreza na dohodak, ideja je da se oni tako raspodele, da ne budu više trošeni odlukama nekog centralnog budžeta već da se da prilika ljudima koji vode lokalnu samoupravu da donose finansijske investicione odluke na koji način će ta sredstva da koriste.
Svi dobro znate, da li dolazimo iz Beograda, koji takođe, da ga ne preskočim, iako je bila priča da će biti žrtva ovog zakona, može da računa na značajno veća sredstva u poslednjem kvartalu, dakle, svakako da je logičnije da se finansijska decentralizacija izvrši na način da ljudi na lokalu mogu da rešavaju svoje probleme bolje nego što to može da rešava Vlada Republike Srbije i da za to rešavanje problema imaju odgovarajuća finansijska sredstva.
Naravno, ne govorim ovo kao nekakav novac koji smo sada izmislili i dali lokalnim samoupravama, mi smo veoma zahvalnim svim partnerima koji su podržali ovaj naš zakon i prosto verujemo da je ovo u interesu promene načina na koji naš finansijski sistem funkcioniše. Zato mislim da je važno i što ćemo doneti zakon o javnom dugu, da će se regulisati mogućnost da se opštine zadužuju, da će taj proces biti transparentniji. Nadam se da će se otvoriti mogućnost da i građani kupuju te municipalne obveznice, a ne samo bankarski sektor. Dakle, taj sistem nije nešto što donosi benefit nekakvoj trenutnoj… U krajnjoj liniji, lokalni izbori će se održati isto kada i ovi, pa će svako drugi ko dođe na vlast, pogotovo naredne godine, moći da računa sa više novca.
Smanjeni su kapitalni izdaci na nivou države, ali zaista nisu smanjeni na nivou konsolidovanog bilansa države i na nivou centralnog budžeta, nisu smanjene na osnovu konsolidovanog bilansa. Dakle, verujem da prostora za pametno investiranje samo na drugi način ima dovoljno.
Govorilo se ovde i o nekakvoj zaduženosti zemlje. Najbolje bi bilo da je zaduženost nula, ali ne znam ni jednu zemlju koja danas u svetu nema javni dug. Osvrnimo se oko sebe šta se dešava u mnogim zemljama evro zone. Ne kažem da to što se dešava u Grčkoj treba da isturimo i da kažemo – evo, mi smo bolji od njih, mi treba da razmišljamo i o tome da je danas nivo zaduženosti praktično na granici onoga što je dozvoljeno zakonom i da razmišljamo o tome na koji način ćemo to održati u budućnosti. Naravno da smo otvoreni za takvu vrstu rasprave, ali ono što ne možemo reći, da se Vlada nije mogla zaduživati ili optuživati Vladu da se zaduživala bez razloga, zaista to je princip spojenih sudova. Ako smo zemlja koja ipak živi u okruženju EU, svi oni trendovi ekonomski koji se dešavaju u našem okruženju svakako moraju da se dešavaju u Srbiji.
Mi možemo govoriti ovde o tome od koga smo se zadužili, pod kojim uslovima, na koji način, za koje namene ćemo ta sredstva potrošiti, ali ne može niko da ospori elementarnu činjenicu da država u vreme krize, kada joj padaju prihodi, mora da se zaduži. Postavlja se pitanje ako smo se već približili toj cifri od 45%, ako smo doneli Zakon o restituciji koji će takođe u nekom narednom periodu opteretiti naš javni dug, na koji način ćemo imati fiskalnu održivost u budućnosti. To je već pitanje koje će se otvoriti kada budemo vrlo brzo govorili o budžetu za 2012. godinu koji ćemo verovatno morati da upakujemo uz više muke nego što se danas to čini sa rebalansom.
Svakako da će nas ta činjenica u kojoj smo se našli naterati da se dodatno angažujemo na reformi javnog sektora. Ako pogledate budžet, o tome je veoma jasno rečeno na Odboru za finansije, vidite da su to penzije, plate, socijalna izdavanja, odbrana, obrazovanje, itd, da ona klasična administracija vuče oko 3,2 ili 3% ukupnih izdataka. Dakle, ne postoji i nemoguće je, vidite čak i na primeru Grčke, stalno štedeti, nemoguće je stalno smanjivati izdatke, jer kad smanjite izdatke smanjujete plate, smanjujete penzije, smanjujete kupovnu moć građana, urušavate privrednu aktivnost, smanjuje se društveni proizvod, manji su prihodi. Dakle, ne postoji mogućnost da se maksimalnim i nekim stalnim kresanjem održava fiskalna stabilnost u jednoj državi.
Dakle, mi moramo voditi dva procesa. Mislim da je ova vlada pokazala dobre rezultate kada govorimo o tom fiskalnom kresanju i pokušaju da se nekakvi nepotrebni troškovi u budžetu smanje, ali mislim i da za ovu vladu i za neku narednu veći izazov će biti kako izvršiti zaista tu temeljnu reformu javnog sektora, na koji način razmišljati o tome da se alimentiraju da kažem sredstva za penzije, za plate u javnom sektoru. Da li je moguće imati jednu pristojnu fiskalnu održivost ukoliko ne izvršimo zaista nekakve drastične promene u javnom sektoru? Jer, ukoliko se nastavi ekonomska kriza, a postoje nažalost neki indikatori koji ukazuju na to, bićemo u jako teškoj situaciji da na ovaj način imamo fiskalnu održivost u Srbiji, srednjeročnu. Zbog toga sam siguran da ćemo otvoriti tu temu, rekao bih, ozbiljnih reformi unutar javnog sektora, što uključuje i javna preduzeća i slažem se, odgovorniji pristup, na koji način oni posluju, zašto mi dajemo garancije, gde su ti izveštaji, gde se ta sredstva troše itd, itd.
Kad govorimo o transparentnosti centralnog budžeta ne možemo reći da nisu zaista napravljeni ogromni pomaci. Činjenica je da postoji Fiskalni savet, činjenica je da mi ipak imamo neke zadate okvire, ne samo mi, nego bilo koja druga vlada u okviru kojih može da se kreće. I ne stoji činjenica da se sad Vlada zadužila, ne znam, milijardu dolara i da taj novac stoji na nekom računu, a jasno je napisano da je cilj, da kažem, održanje likvidnosti i da sad može tu neko iz ministarstava nekih da to koristi za predizbornu kampanju. Dakle, ovo je predizborna kampanja. Dakle, ovde što je zapisano u budžetu, to je to. To možemo da koristimo i sigurno je da ćemo koristiti, ali šta da radimo i mi valjda nešto radimo, imamo pravo da se reklamiramo, kad budemo u opoziciji onda ćemo raditi nešto drugo. Ali, ne postoji način da sad koristite neka druga sredstva koja nisu planirana budžetom.
Rekao bih još jednu stvar. Ovde je otvoreno pitanje koje nije direktno vezano, prosto, bih rekao pitanje i nekih ideja koje su bile ovde, da se uvede fiksni kurs itd. Mislim da je to zaista neozbiljno i da država kao Srbija, koja je do te mere osetljiva, koja do te mere ima visok trgovinski deficit, ne može ni da pomišlja o uvođenju fiksnog kursa ili nekakvog valatnog odbora. Ona može samo da razmišlja o stabilizaciji finansija koje bi dovele do stabilnog kursa i mislim da tome niko ozbiljan u ovoj državi ne razmišlja. Prosto bih želeo da to kažem ovde u Skupštini, važno je da oni koje ta tema interesuje mogu tu poruku da čuju.
Dakle, sve u svemu, da kažem da ćemo podržati Predlog rebalansa zato što uvažava ekonomsku realnost, zato što pažljivo vodi računa o projektovanim javnim finansijama i zato što je uvažio sada, rekao bih, i realno ono za šta smo se kao Ujedinjeni regioni Srbije borili tokom proteklih godinu i po dana – da se promeni taj koncept finansiranja, dakle, da se više istih sredstava raspodeli na taj način što će više biti za lokalne samouprave.
Siguran sam da ćete svi vi koji dolazite iz različitih opština u Srbiji, moći da odete, bez obzira da li ćete glasati za rebalans ili nećete, nije to toliko ni važno, moći da odete, zadovoljni činjenicom da ste ipak učešćem u radu ove Narodne skupštine vašim opštinama omogućili da imaju više sredstava i siguran sam da je to nešto zbog čega će možda i vas na izborima podržati, iako nas u tom delu zakonodavne aktivnosti niste podržali. Hvala.
Thank you very much.
Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani gosti, ova rasprava je, naravno, poprimila ono što jeste politički karakter i nama to iz URS odgovara, jer ne bežimo od politike, ne bežimo od činjenica da ovo jeste politička priča za koju se mi borimo, za koju verujemo da jeste interes građana Srbije i za koju verujemo da ćemo na narednim izborima dobiti veliku podršku građana Srbije.
Samo za predlog ova četiri ili pet zakona, mi smo uspeli za jedno kratko vreme da prikupimo pola miliona glasova, što dodatno daje legitimitet našoj inicijativi, jer je glas građana u stvari bio očajnički krik ljudi koji žele nešto da se promeni i koji traže od političkih stranaka da počnu da se bave njihovim svakodnevnim problemima, a ne samo međusobnim prepucavanjima.
Naravno jesmo spremni za sve kritike koje danas trpimo, koje smo trpeli u proteklih nekoliko nedelja, proteklih nekoliko meseci i koje ćemo, verovatno, nakon izglasavanja zakona posebno trpeti u narednom periodu, ali to je samo dokaz da se bavimo temom koja pogađa suštinu i koja može zaista na pravi način da promeni jedan sistem u Srbiji.
Reći ću samo nekoliko reči o tri stvari koje se ovde, praktično, zloupotrebljavaju i predstavljaju na jedan način koji nije tačan.
Ako govorimo o reformama koje moraju da se sprovedu u Srbiji, nije tačno da su ovo prve reforme koje se sprovode. Ovo su važne reforme za decentralizaciju Srbije. Od 2000. godine pa na ovamo mnogo reformi je sprovedeno i svake reforme koje su sprovođene imale su političku cenu, nekad nažalost i tragičnu i uvek onaj ko hoće da sprovede reforme u Srbiji plati na neki način i prosto biva anatemisan i stavljen na stub srama, jer menja neko zatečeno stanje. Otpori su uvek veliki.
Rekao bih da ovoga puta mi zaista menjamo zatečeno stanje i stoje primedbe, moglo je okrugli sto, savez gradova, savez za decentralizaciju itd, ali tim tempom, uveren sam, s obzirom kako stoji odnos političkih snaga u Srbiji, kakvo je stanje stvari, mi ne bismo govorili o fiskalnoj decentralizaciji pre 2015. ili 2016. godine. Mi smo, vodeći računa o proceduri i vodeći računa o tome da hoćemo da građani osete efekte promena, izabrali, izborili se za ovaj drugi pristup i verujemo da smo mi na ovaj način pomerili taj kamen decentralizacije. Sada, naravno, ima mnogo kritika, nekih drugih predloga, ali mi ne bežimo od toga. Mi hoćemo samo da pokažemo građanima Srbije da je moguće stvari promeniti za kratko vreme, da nije neophodno gubiti godine, decenije, na okrugle stolove da bi se problem rešio.
Da bih argumentovao taj svoj pristup, najbolje je da uzmemo primer restitucija. Deset godina se u Srbiji priča o restituciji. Deset godina se vode javne rasprave. Deset godina se održavaju okrugli stolovi. Deset godina se govori o toj temi tokom predizborne kampanje. Mi smo danas u situaciji da se Zakon o restituciji ne nalazi čak ni u skupštinskoj proceduri.
Dakle, mi smatramo da se za svoje političke ciljeve stranka, politička organizacija ili koalicija bori legitimnim sredstvima, koji su u skladu sa zakonom, vodeći računa da se za taj svoj cilj izbori, a ne da samo o tome priča.
Isti je slučaj sa primedbama MMF i Fiskalnog saveta koje mi, kao institucija, vrlo uvažavamo, ali verujemo da govorimo o istoj stvari. Dakle MMF i Fiskalni savet traže da se ispoštuje načelo fiskalne neutralnosti za ovu godinu, da se ostane u okvirima zadatih fiskalnih pravila za 2012. godinu, ali oni govore o konsolidovanom budžetu. Dakle, kada razgovarate sa MMF ne govorite o budžetu Leskovca, Ljiga, Ljubovije, pa čak ni Srbije, nego govorite o konsolidovanom računu Republike Srbije. Tu mi imamo drugačiji pristup i kažemo da verujemo da u okviru datih sredstava kojima Republika raspolaže može drugačije to da se raspodeli i može da se razvlasti centralna vlast, da radi ono što u stvari nije njen posao.
Ovde je takođe bilo predloga da se nove nadležnosti prenesu na lokalne samouprave. Kažemo da jesmo za to, ali kažemo da lokalne samouprave danas nemaju novca da izvršavaju postojeće nadležnosti. Na ovaj način samo pokušavamo da obezbedimo lokalnim samoupravama novac, da rade ono što mogu po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Za nove nadležnosti dobro došle su, otvoreni smo za razgovor, ali za to će trebati dodatna fiskalna decentralizacija, dodatno smanjenje centralnog budžeta, odnosno prebacivanje lokalnih prihoda u mnogo većem obimu za lokalne samouprave.
Što se tiče primedbe koja takođe stoji, da je u protekle dve i po godine lokalna vlast platila cenu svetske ekonomske krize, to je u politici legitimno. Nije bila dovoljno jaka politička snaga koja bi se izborila za interes lokalnih samouprava i građana koji žive u tim opštinama. Siguran sam da poljoprivrednici u Vojvodini ne bi dobili ono što su tražili da nisu sa svojim traktorima blokirali celu Vojvodinu, da su sedeli u svojim kućama, da su sa njiva slali poruke da hoće da se ispoštuje zakon, siguran sam da ih Vlada ne bi videla i siguran sam da se ne bi izborili za prava koja im svakako sleduju.
Mi danas ovde predstavljamo 500.000 građana i predstavljamo lokalne samouprave i tražimo podršku partnera da se izborimo za ovaj zakon i mi ćemo dobiti tu podršku. To je jedini način da uradite ono što ste obećali biračima. Bilo je nekih stvari u prošlosti koje su svetle, više ili manje, tamne, ali podsetiću vas da je takav otpor bio i 2008. godine kada smo govorili o Fijatu, tada je rečeno – Srbija je dala mnogo. Danas smo na korak od toga da to postane jedan od najmodernijih pogona u ovom delu Evrope, da proizvodi 200.000 vozila koja se izvoze. Da li je bilo to bolje ili je bilo bolje zatvarati, opet iz centralne kase, lokalnu budžetsku rupu u Kragujevcu gde su ljudi dolazili kroz jednu rupu, proveli dva sata u fabrici, izašli kroz drugi i nisu proizvodili ništa ili je bolje da danas neki ljudi rade na nekim realnim proizvodima?
Teško je, otpori su veliki, ali baš zato što je ovo jedna suštinska reforma, ne želimo da prigrabimo sve poene za nas, ali vi nas terate. Svi vi nas zajedno terate da URS praktično jedini uberu lovorike promene centralizovanog sistema u Srbiji. Spremni smo da to delimo sa svima, otvorene su nam ruke, otvorena su nam srca za vašu podršku i za vaše predloge i siguran sam da ćemo u narednom periodu zajedno raditi na tome, ali niko neće moći da ospori da je ovo najvažniji prvi korak i verujem da će birači to ceniti. Hvala.
Mi ne predstavljamo svakako trećinu liste. Ako pođete od toga, gospodine Andriću, da je 2008. godine vreme u Srbiji stalo i da se ništa od tada nije desilo, možemo i tako da govorimo. Ali dobro, to je jedna politička ocena.
Što se tiče toga kada je gospodin Dinkić bio na vlasti, složićete se samnom, bio je kad god je bio izabran od strane građana ili izabran od strane vaše Narodne skupštine tada za guvernera. Nemam ja ni jednu informaciju da je on nekada bio na vlasti na silu ili protiv pravila koja važe u ovoj zemlji, Ustava, zakona itd, tako da će verovatno tako biti i nakon narednih izbora, a možda i zajedno sa vama.
Što se tiče ovih lokalnih prihoda, ne bežimo od toga da je bilo grešaka. Zaista tražimo da se te greške sada isprave. Ne možemo sada u ime grešaka koje su činjene 2009. i 2010. godine da kažemo – čekamo da se napravi neka nova stranka koja će se zvati opštinska stranka, da dobije na izborima podršku, da bi obezbedila ono što mora da se promeni u ovoj zemlji. Takođe smo predložili da se bira gradonačelnik. To je važno isto kao šef policije. Dajte zakon, vi ili ko je nadležan, da biramo šefa policije na izborima, da biramo gradonačelnika, tužioce, kao što je u SAD, šta god.
Dakle, ovo je jedan od seta zakona o decentralizaciji. Svaki koji doprinosi da se taj proces popravi, dotera itd. apsolutno je nešto, kako se kaže, kucate na otvorena vrata URS, ali nemojte da nas kritikujete za ono što je dobro. Dajte nam podršku i ima još vremena do glasanja da promenite stav. Hvala.