Poštovana predsednice parlamenta, prvo želim kao član Odbora za finansije da izrazim zahvalnost gospodinu Cvetkoviću što je došao danas na sednicu Odbora za finansije gde su bili predstavnici Fiskalnog saveta i DRI i mislim da je to zaista bila prilika, da svako ko je zainteresovan da o detaljima nekim vezanim za ovaj budžet razgovara bez nekog velikog prisustva javnosti i tu priliku iskoristi. Uveren sam da će se takva praksa i nastaviti, da mi prosto i na taj način, građanima demonstriramo makar volju da pokažemo veću odgovornost kada govorimo o trošenju novca koji je u stvarni novac poreskih obveznika.
Neću reći ništa spektakularno ako kažem šta su razlozi zbog kojih mi usvajamo rebalans i ako želimo da budemo korektni i realni, ako želimo da se okrenemo oko sebe, videćemo da se veliki broj zemalja i najmoćnijih ekonomskih danas u svetu bori sa budžetskim deficitom, da se bori sa opadanjem prihoda, a da se bori i sa nezaposlenošću, da se bori sa poreskom evazijom i da je to prosto neki trend koji svakako nije mogao da obiće našu zemlju, naše finansije, naš budžet, samo je pitanje bilo na koji način mi možemo da odgovorimo na takve izazove i sasvim je normalno da kada jedna zemlja koja je imala projekciju rasta društvenog proizvoda od 3%, tu projekciju revidira na 2% . Kada se prihodi smanjuje, kada inflacije bude veća nego što je projektovana, a poštujemo kao Skupština i kao Vlada fiskalna pravila i u skladu sa realnom, a ne projektovanom inflacijom povećavamo plate u javnom sektoru i penzije.
Dakle, sa jedne strane imate manjak prihoda, a sa druge strane imate veće rashode nego što je to bilo planirano. Svakako da je rebalans budžeta i veći deficit nešto što je bilo ekonomski nužno i normalno i samo je pitanje na koji način mi odgovaramo na tu činjenicu. Ono što je, rekao bih, dobar indikator, da smo neki pristojana odgovor našli. Činjenica do smo dobili podršku MMF-a, da su njihovi predstavnici bili sve vreme prisutni tokom izrade rebalansa budžeta, da je rekao bih, mišljenje Fiskalnog saveta pozitivno, da smo ispoštovali sve ono što smo zajedno kao narodni poslanici u Skupštini usvojili čineći određeni ustupke kao rezultat činjenice da sve države koje se danas nalaze u ekonomskoj krizi, a ne znam koja se ne nalazi, čine određene, rekao bih, fiskalne gimnastike u pokušaju da intervencijom države, koliko toliko zaustave pad privredne aktivnosti i da utiču na realan život i realnu ekonomiju.
Naravno da ću da kažem, to je ono što smo danas čuli, to je pitanje zakona o finansiranju lokalnih samouprava i nije teško da se setimo kakvi su ovde sve bili, da kažem, argumenti kada smo se za taj zakon borili, da će biti manje plate i penzije, da će biti katastrofa, da Međunarodni monetarni fond neće podržati taj rebalans, da država to neće moći da izdrži, itd. Kao što vidite, nekoliko meseci nakon toga, ne postoje takvi problemi i ne postoji bilo kakav problem sa činjenicom da je ova država odlučila da u praksu uvede princip decentralizacije i da lokalne samouprave raspolažu od 1. oktobra ove godine, a i u narednom periodu svake naredne godine sa mnogo više sredstava nego što bi to bilo da taj zakon nismo promenili.
Ako pogledate vrlo urednu internet prezentaciju Uprave za javni dug i ako pogledate stanje zaduženosti lokalnih samouprava sa nekim izuzecima videćete da su one u smislu zaduženosti u sasvim pristojnom stanju.
Dakle, 90 i nešto procenata lokalnih samouprava opština i gradova je zaduženo manje nego što je to po zakonu. Postoji prostor za dodatno zaduživanje i čak ako pogledate strukturu rashoda lokalnih samouprava videćete da tamo značajan deo u mnogim lokalnim samoupravama predstavljaju investicije.
Kada smo ovde slušali priču da su se kapitalne investicije žrtvovale na račun tog zakona, to apsolutno nije tačno. Pre svega, kapitalne investicije mogu da se posmatraju na nivou konsolidovanog budžeta Republike Srbije, a ne na nivou budžeta Republike Srbije.
Drugo, svi znamo da je praksa jednogodišnje planiranje kapitalnih investicija nešto što verovatno dovodi sve nas zajedno svake godine u situaciju da krajem godine praktično revidiramo iznos tih investicija zbog toga što je procedura takva da onemogućava realizaciju nekih projekata. Dakle, možda postoji volja, možda postoje sredstva, ali prosto procedura, koja je često šest do devet meseci tenderska, podrazumeva da neke stvari jednostavno ne možete da završite u okviru date godine i pretpostavljam da će naredna vlada razmišljati o tome da se uvede malo, da kažem, drastičnije višegodišnje planiranje kapitalnih izdataka, da na taj način imamo bolju vezu između onoga što planiramo i što možemo da realizujemo. Dakle, kapitalnih izdataka ima dosta i na lokalnom nivou.
Drugo, siguran sam da će najveći deo sredstava svaki odgovoran lider lokalne samouprave koji će dobiti na osnovu ovog rebalansa utrošiti na izdatke koji su važni za tu lokalnu samoupravu i koji se tiču nekog budućeg razvoja i nekih budućih generacija jer to je logično. Ako su sa dosadašnjim prihodima mogli da finansiraju plate, mogli da finansiraju socijalne izdatke, sasvim je logično da višak prihoda, to nekakva elementarna logika, ne treba vam tu neka velika struka, nalaže da višak prihoda verovatno može ipak da ide ili za delimično finansiranje i refinansiranje dugova, ili za nekakva investiciona i kapitalna ulaganja.
Hoću da se osvrnem i na zaista neke pojedinačne slučajeve jer je ovde ostao, rekao bih, jedan gorak ukus činjenica da smo mi praktično izvršili zamenu nekakvih sredstava i da lokalne samouprave nisu dobile više sredstava.
Amandman koji je podnela Vlada Republike Srbije jasno govori o tome na koji način se dele, dakle u četvrtom kvartalu sredstva koja su nenamenski transferi, takođe na koji način se dele ona sredstva posebnog Fonda solidarnosti "Hvala Beogradu", koji je praktično kreator tog fonda i čini mi se da lokalne samouprave imaju veoma visok stepen izvesnosti finansijski da planiraju kako će završiti ovu budžetsku godinu.
Ne može niko da mi kaže da činjenica da, na primer, Bečej, opština u Vojvodini koja je trebala da prihoduje 90 miliona dinara po ranijem zakonu, pre usvajanja izmena zakona finansiranju lokalne samouprave, sada će u četvrtom kvartalu prihodovati 126 miliona i imati porast za 40%, da će Čačak imati porast od 100 miliona što je 39% u odnosu na ono što je planirano, da će jedan mali Ćićevac imati 63% više sredstava, da će Kragujevac imati 37%, da će Kruševac imati 34%, da će Lapovo, mala ali veoma značajna opština na auto-putu, imati 74% više prihoda, da će Leskovac, koji se bori sa različitim problemima, imati 123 miliona 901 hiljadu ili 41% više prihoda, da će Surdulica imati 54% više prihoda, pa će sigurno naći Užice, sećamo se koliko je bilo iz tog grada nekakve drame, imati 50% više prihoda itd. Ne bih vas zamarao sa tim brojevima. Uostalom, oni i stoje u budžetu. Dakle, govorim po konceptu za koji smo se zalagali. Cilj je bio da se drugačije upravlja sa raspoloživim sredstvima. Ovih osam milijardi dinara koji su neto efekat kada gledamo transfere namenske, zatim transfere solidarnosti i dva puta veće prihode od poreza na dohodak, ideja je da se oni tako raspodele, da ne budu više trošeni odlukama nekog centralnog budžeta već da se da prilika ljudima koji vode lokalnu samoupravu da donose finansijske investicione odluke na koji način će ta sredstva da koriste.
Svi dobro znate, da li dolazimo iz Beograda, koji takođe, da ga ne preskočim, iako je bila priča da će biti žrtva ovog zakona, može da računa na značajno veća sredstva u poslednjem kvartalu, dakle, svakako da je logičnije da se finansijska decentralizacija izvrši na način da ljudi na lokalu mogu da rešavaju svoje probleme bolje nego što to može da rešava Vlada Republike Srbije i da za to rešavanje problema imaju odgovarajuća finansijska sredstva.
Naravno, ne govorim ovo kao nekakav novac koji smo sada izmislili i dali lokalnim samoupravama, mi smo veoma zahvalnim svim partnerima koji su podržali ovaj naš zakon i prosto verujemo da je ovo u interesu promene načina na koji naš finansijski sistem funkcioniše. Zato mislim da je važno i što ćemo doneti zakon o javnom dugu, da će se regulisati mogućnost da se opštine zadužuju, da će taj proces biti transparentniji. Nadam se da će se otvoriti mogućnost da i građani kupuju te municipalne obveznice, a ne samo bankarski sektor. Dakle, taj sistem nije nešto što donosi benefit nekakvoj trenutnoj… U krajnjoj liniji, lokalni izbori će se održati isto kada i ovi, pa će svako drugi ko dođe na vlast, pogotovo naredne godine, moći da računa sa više novca.
Smanjeni su kapitalni izdaci na nivou države, ali zaista nisu smanjeni na nivou konsolidovanog bilansa države i na nivou centralnog budžeta, nisu smanjene na osnovu konsolidovanog bilansa. Dakle, verujem da prostora za pametno investiranje samo na drugi način ima dovoljno.
Govorilo se ovde i o nekakvoj zaduženosti zemlje. Najbolje bi bilo da je zaduženost nula, ali ne znam ni jednu zemlju koja danas u svetu nema javni dug. Osvrnimo se oko sebe šta se dešava u mnogim zemljama evro zone. Ne kažem da to što se dešava u Grčkoj treba da isturimo i da kažemo – evo, mi smo bolji od njih, mi treba da razmišljamo i o tome da je danas nivo zaduženosti praktično na granici onoga što je dozvoljeno zakonom i da razmišljamo o tome na koji način ćemo to održati u budućnosti. Naravno da smo otvoreni za takvu vrstu rasprave, ali ono što ne možemo reći, da se Vlada nije mogla zaduživati ili optuživati Vladu da se zaduživala bez razloga, zaista to je princip spojenih sudova. Ako smo zemlja koja ipak živi u okruženju EU, svi oni trendovi ekonomski koji se dešavaju u našem okruženju svakako moraju da se dešavaju u Srbiji.
Mi možemo govoriti ovde o tome od koga smo se zadužili, pod kojim uslovima, na koji način, za koje namene ćemo ta sredstva potrošiti, ali ne može niko da ospori elementarnu činjenicu da država u vreme krize, kada joj padaju prihodi, mora da se zaduži. Postavlja se pitanje ako smo se već približili toj cifri od 45%, ako smo doneli Zakon o restituciji koji će takođe u nekom narednom periodu opteretiti naš javni dug, na koji način ćemo imati fiskalnu održivost u budućnosti. To je već pitanje koje će se otvoriti kada budemo vrlo brzo govorili o budžetu za 2012. godinu koji ćemo verovatno morati da upakujemo uz više muke nego što se danas to čini sa rebalansom.
Svakako da će nas ta činjenica u kojoj smo se našli naterati da se dodatno angažujemo na reformi javnog sektora. Ako pogledate budžet, o tome je veoma jasno rečeno na Odboru za finansije, vidite da su to penzije, plate, socijalna izdavanja, odbrana, obrazovanje, itd, da ona klasična administracija vuče oko 3,2 ili 3% ukupnih izdataka. Dakle, ne postoji i nemoguće je, vidite čak i na primeru Grčke, stalno štedeti, nemoguće je stalno smanjivati izdatke, jer kad smanjite izdatke smanjujete plate, smanjujete penzije, smanjujete kupovnu moć građana, urušavate privrednu aktivnost, smanjuje se društveni proizvod, manji su prihodi. Dakle, ne postoji mogućnost da se maksimalnim i nekim stalnim kresanjem održava fiskalna stabilnost u jednoj državi.
Dakle, mi moramo voditi dva procesa. Mislim da je ova vlada pokazala dobre rezultate kada govorimo o tom fiskalnom kresanju i pokušaju da se nekakvi nepotrebni troškovi u budžetu smanje, ali mislim i da za ovu vladu i za neku narednu veći izazov će biti kako izvršiti zaista tu temeljnu reformu javnog sektora, na koji način razmišljati o tome da se alimentiraju da kažem sredstva za penzije, za plate u javnom sektoru. Da li je moguće imati jednu pristojnu fiskalnu održivost ukoliko ne izvršimo zaista nekakve drastične promene u javnom sektoru? Jer, ukoliko se nastavi ekonomska kriza, a postoje nažalost neki indikatori koji ukazuju na to, bićemo u jako teškoj situaciji da na ovaj način imamo fiskalnu održivost u Srbiji, srednjeročnu. Zbog toga sam siguran da ćemo otvoriti tu temu, rekao bih, ozbiljnih reformi unutar javnog sektora, što uključuje i javna preduzeća i slažem se, odgovorniji pristup, na koji način oni posluju, zašto mi dajemo garancije, gde su ti izveštaji, gde se ta sredstva troše itd, itd.
Kad govorimo o transparentnosti centralnog budžeta ne možemo reći da nisu zaista napravljeni ogromni pomaci. Činjenica je da postoji Fiskalni savet, činjenica je da mi ipak imamo neke zadate okvire, ne samo mi, nego bilo koja druga vlada u okviru kojih može da se kreće. I ne stoji činjenica da se sad Vlada zadužila, ne znam, milijardu dolara i da taj novac stoji na nekom računu, a jasno je napisano da je cilj, da kažem, održanje likvidnosti i da sad može tu neko iz ministarstava nekih da to koristi za predizbornu kampanju. Dakle, ovo je predizborna kampanja. Dakle, ovde što je zapisano u budžetu, to je to. To možemo da koristimo i sigurno je da ćemo koristiti, ali šta da radimo i mi valjda nešto radimo, imamo pravo da se reklamiramo, kad budemo u opoziciji onda ćemo raditi nešto drugo. Ali, ne postoji način da sad koristite neka druga sredstva koja nisu planirana budžetom.
Rekao bih još jednu stvar. Ovde je otvoreno pitanje koje nije direktno vezano, prosto, bih rekao pitanje i nekih ideja koje su bile ovde, da se uvede fiksni kurs itd. Mislim da je to zaista neozbiljno i da država kao Srbija, koja je do te mere osetljiva, koja do te mere ima visok trgovinski deficit, ne može ni da pomišlja o uvođenju fiksnog kursa ili nekakvog valatnog odbora. Ona može samo da razmišlja o stabilizaciji finansija koje bi dovele do stabilnog kursa i mislim da tome niko ozbiljan u ovoj državi ne razmišlja. Prosto bih želeo da to kažem ovde u Skupštini, važno je da oni koje ta tema interesuje mogu tu poruku da čuju.
Dakle, sve u svemu, da kažem da ćemo podržati Predlog rebalansa zato što uvažava ekonomsku realnost, zato što pažljivo vodi računa o projektovanim javnim finansijama i zato što je uvažio sada, rekao bih, i realno ono za šta smo se kao Ujedinjeni regioni Srbije borili tokom proteklih godinu i po dana – da se promeni taj koncept finansiranja, dakle, da se više istih sredstava raspodeli na taj način što će više biti za lokalne samouprave.
Siguran sam da ćete svi vi koji dolazite iz različitih opština u Srbiji, moći da odete, bez obzira da li ćete glasati za rebalans ili nećete, nije to toliko ni važno, moći da odete, zadovoljni činjenicom da ste ipak učešćem u radu ove Narodne skupštine vašim opštinama omogućili da imaju više sredstava i siguran sam da je to nešto zbog čega će možda i vas na izborima podržati, iako nas u tom delu zakonodavne aktivnosti niste podržali. Hvala.

Thank you very much.
Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani gosti, ova rasprava je, naravno, poprimila ono što jeste politički karakter i nama to iz URS odgovara, jer ne bežimo od politike, ne bežimo od činjenica da ovo jeste politička priča za koju se mi borimo, za koju verujemo da jeste interes građana Srbije i za koju verujemo da ćemo na narednim izborima dobiti veliku podršku građana Srbije.
Samo za predlog ova četiri ili pet zakona, mi smo uspeli za jedno kratko vreme da prikupimo pola miliona glasova, što dodatno daje legitimitet našoj inicijativi, jer je glas građana u stvari bio očajnički krik ljudi koji žele nešto da se promeni i koji traže od političkih stranaka da počnu da se bave njihovim svakodnevnim problemima, a ne samo međusobnim prepucavanjima.
Naravno jesmo spremni za sve kritike koje danas trpimo, koje smo trpeli u proteklih nekoliko nedelja, proteklih nekoliko meseci i koje ćemo, verovatno, nakon izglasavanja zakona posebno trpeti u narednom periodu, ali to je samo dokaz da se bavimo temom koja pogađa suštinu i koja može zaista na pravi način da promeni jedan sistem u Srbiji.
Reći ću samo nekoliko reči o tri stvari koje se ovde, praktično, zloupotrebljavaju i predstavljaju na jedan način koji nije tačan.
Ako govorimo o reformama koje moraju da se sprovedu u Srbiji, nije tačno da su ovo prve reforme koje se sprovode. Ovo su važne reforme za decentralizaciju Srbije. Od 2000. godine pa na ovamo mnogo reformi je sprovedeno i svake reforme koje su sprovođene imale su političku cenu, nekad nažalost i tragičnu i uvek onaj ko hoće da sprovede reforme u Srbiji plati na neki način i prosto biva anatemisan i stavljen na stub srama, jer menja neko zatečeno stanje. Otpori su uvek veliki.
Rekao bih da ovoga puta mi zaista menjamo zatečeno stanje i stoje primedbe, moglo je okrugli sto, savez gradova, savez za decentralizaciju itd, ali tim tempom, uveren sam, s obzirom kako stoji odnos političkih snaga u Srbiji, kakvo je stanje stvari, mi ne bismo govorili o fiskalnoj decentralizaciji pre 2015. ili 2016. godine. Mi smo, vodeći računa o proceduri i vodeći računa o tome da hoćemo da građani osete efekte promena, izabrali, izborili se za ovaj drugi pristup i verujemo da smo mi na ovaj način pomerili taj kamen decentralizacije. Sada, naravno, ima mnogo kritika, nekih drugih predloga, ali mi ne bežimo od toga. Mi hoćemo samo da pokažemo građanima Srbije da je moguće stvari promeniti za kratko vreme, da nije neophodno gubiti godine, decenije, na okrugle stolove da bi se problem rešio.
Da bih argumentovao taj svoj pristup, najbolje je da uzmemo primer restitucija. Deset godina se u Srbiji priča o restituciji. Deset godina se vode javne rasprave. Deset godina se održavaju okrugli stolovi. Deset godina se govori o toj temi tokom predizborne kampanje. Mi smo danas u situaciji da se Zakon o restituciji ne nalazi čak ni u skupštinskoj proceduri.
Dakle, mi smatramo da se za svoje političke ciljeve stranka, politička organizacija ili koalicija bori legitimnim sredstvima, koji su u skladu sa zakonom, vodeći računa da se za taj svoj cilj izbori, a ne da samo o tome priča.
Isti je slučaj sa primedbama MMF i Fiskalnog saveta koje mi, kao institucija, vrlo uvažavamo, ali verujemo da govorimo o istoj stvari. Dakle MMF i Fiskalni savet traže da se ispoštuje načelo fiskalne neutralnosti za ovu godinu, da se ostane u okvirima zadatih fiskalnih pravila za 2012. godinu, ali oni govore o konsolidovanom budžetu. Dakle, kada razgovarate sa MMF ne govorite o budžetu Leskovca, Ljiga, Ljubovije, pa čak ni Srbije, nego govorite o konsolidovanom računu Republike Srbije. Tu mi imamo drugačiji pristup i kažemo da verujemo da u okviru datih sredstava kojima Republika raspolaže može drugačije to da se raspodeli i može da se razvlasti centralna vlast, da radi ono što u stvari nije njen posao.
Ovde je takođe bilo predloga da se nove nadležnosti prenesu na lokalne samouprave. Kažemo da jesmo za to, ali kažemo da lokalne samouprave danas nemaju novca da izvršavaju postojeće nadležnosti. Na ovaj način samo pokušavamo da obezbedimo lokalnim samoupravama novac, da rade ono što mogu po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Za nove nadležnosti dobro došle su, otvoreni smo za razgovor, ali za to će trebati dodatna fiskalna decentralizacija, dodatno smanjenje centralnog budžeta, odnosno prebacivanje lokalnih prihoda u mnogo većem obimu za lokalne samouprave.
Što se tiče primedbe koja takođe stoji, da je u protekle dve i po godine lokalna vlast platila cenu svetske ekonomske krize, to je u politici legitimno. Nije bila dovoljno jaka politička snaga koja bi se izborila za interes lokalnih samouprava i građana koji žive u tim opštinama. Siguran sam da poljoprivrednici u Vojvodini ne bi dobili ono što su tražili da nisu sa svojim traktorima blokirali celu Vojvodinu, da su sedeli u svojim kućama, da su sa njiva slali poruke da hoće da se ispoštuje zakon, siguran sam da ih Vlada ne bi videla i siguran sam da se ne bi izborili za prava koja im svakako sleduju.
Mi danas ovde predstavljamo 500.000 građana i predstavljamo lokalne samouprave i tražimo podršku partnera da se izborimo za ovaj zakon i mi ćemo dobiti tu podršku. To je jedini način da uradite ono što ste obećali biračima. Bilo je nekih stvari u prošlosti koje su svetle, više ili manje, tamne, ali podsetiću vas da je takav otpor bio i 2008. godine kada smo govorili o Fijatu, tada je rečeno – Srbija je dala mnogo. Danas smo na korak od toga da to postane jedan od najmodernijih pogona u ovom delu Evrope, da proizvodi 200.000 vozila koja se izvoze. Da li je bilo to bolje ili je bilo bolje zatvarati, opet iz centralne kase, lokalnu budžetsku rupu u Kragujevcu gde su ljudi dolazili kroz jednu rupu, proveli dva sata u fabrici, izašli kroz drugi i nisu proizvodili ništa ili je bolje da danas neki ljudi rade na nekim realnim proizvodima?
Teško je, otpori su veliki, ali baš zato što je ovo jedna suštinska reforma, ne želimo da prigrabimo sve poene za nas, ali vi nas terate. Svi vi nas zajedno terate da URS praktično jedini uberu lovorike promene centralizovanog sistema u Srbiji. Spremni smo da to delimo sa svima, otvorene su nam ruke, otvorena su nam srca za vašu podršku i za vaše predloge i siguran sam da ćemo u narednom periodu zajedno raditi na tome, ali niko neće moći da ospori da je ovo najvažniji prvi korak i verujem da će birači to ceniti. Hvala.

Mi ne predstavljamo svakako trećinu liste. Ako pođete od toga, gospodine Andriću, da je 2008. godine vreme u Srbiji stalo i da se ništa od tada nije desilo, možemo i tako da govorimo. Ali dobro, to je jedna politička ocena.
Što se tiče toga kada je gospodin Dinkić bio na vlasti, složićete se samnom, bio je kad god je bio izabran od strane građana ili izabran od strane vaše Narodne skupštine tada za guvernera. Nemam ja ni jednu informaciju da je on nekada bio na vlasti na silu ili protiv pravila koja važe u ovoj zemlji, Ustava, zakona itd, tako da će verovatno tako biti i nakon narednih izbora, a možda i zajedno sa vama.
Što se tiče ovih lokalnih prihoda, ne bežimo od toga da je bilo grešaka. Zaista tražimo da se te greške sada isprave. Ne možemo sada u ime grešaka koje su činjene 2009. i 2010. godine da kažemo – čekamo da se napravi neka nova stranka koja će se zvati opštinska stranka, da dobije na izborima podršku, da bi obezbedila ono što mora da se promeni u ovoj zemlji. Takođe smo predložili da se bira gradonačelnik. To je važno isto kao šef policije. Dajte zakon, vi ili ko je nadležan, da biramo šefa policije na izborima, da biramo gradonačelnika, tužioce, kao što je u SAD, šta god.
Dakle, ovo je jedan od seta zakona o decentralizaciji. Svaki koji doprinosi da se taj proces popravi, dotera itd. apsolutno je nešto, kako se kaže, kucate na otvorena vrata URS, ali nemojte da nas kritikujete za ono što je dobro. Dajte nam podršku i ima još vremena do glasanja da promenite stav. Hvala.

Prvo, nemojte vi nas da svađate sa DS, mi nemamo nikakvih problema sa DS. Ako ste pogledali Predlog zakona, to nije predlog formalno ovde samo URS već su 122 poslanika vladajuće koalicije podneli Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Dakle, postoji jedna široka podrška u vladajućoj koaliciji.
Mi smo inicijatori i mi smo organizovali peticiju. Mi smo se odlučili da pokažemo građanima Srbije da nije Vlada jedino mesto gde mogu da se izbore za svoja prava. Kako vi, gospodine Andriću, zamišljate državu gde neki ministar u Vladi lupi šakom o sto i kaže – dajte novac lokalnim samoupravama? Mi to zamišljamo malo drugačije. Dakle, ovo je narodna skupština i ovde treba da se čuje glas građana. Danas kad govorim, osećam da govorim u ime – da me ne shvatite pogrešno da je vredim 500 hiljada glasova, to još uvek nije činjenica – ali govorim u ime 500 hiljada građana koji su nas podržali za ovu inicijativu. To je jedna zdrava politička atmosfera, da ljudi vide da mogu njihovi narodni predstavnici da se bore za njihove interese, a ne – glasali smo 2008. godine, oni su skarabudžili neku koaliciju, vidimo se 2012. godine. To nije dobro. Mi menjamo stvari u Srbiji i možda vam je to krivo, ali, ipak, niste ni vi toliko loši u tome. Hvala vam.

Hvala. Dobro je što se ovaj krug replika završava jer je jasno da ovde nema nekih velikih ekonomskih argumenata protiv ovog zakona ali ima jedna dobra politička bitka i to je sasvim dobro i legitimno.
Mi ćemo vrlo brzo, već na jesen, govoriti o rebalansu budžeta i mislim da je to prilika da svi zajedno učinimo napor da se zaista neke reforme kada govorimo o javnoj potrošnji, o fiskalnoj odgovornosti, učine. Dakle, mi smo samo pošli od jedne druge filozofije koja nam kaže da je mnogo bolje da novac poreskih obveznika bude bliži građanima odnosno da bude na raspolaganju građanima koji su zaslužni zašto se taj novac uopšte slio u neku centralnu ili opštinsku kasu.
Mi verujemo da će tako biti lakše da se novac investira pametno, da će ljudi koji budu donosili odluke u Leskovcu bolje odlučivati kako da potroše novac građana Leskovca nego kada se to odlučuje u Beogradu kako da se potroši neki novac u Leskovcu. Mislimo da će na taj način kontrola biti mnogo snažnija i da će korupcija biti smanjena. Verujemo da je to pravi put da se centralna vlast u Beogradu svede u one okvire koji odgovaraju ovakvoj državi, sa ovakvim društvenim proizvodom i sa ovakvim standardom.
Mi nećemo da prihvatimo činjenicu da je zadato stanje nešto što je nepromenjivo, da su zadate relacije nepromenjive i da nema niko pravo da interveniše u svemu tome. Politička snaga URS govori u ime građana Srbije koji traže decentralizaciju Srbije. O tome govore i LSV i DS i SPO i LDP, ali mi pokušavamo da to sprovedemo u praksi i očekujemo da ćemo sa ovim zakonom pokrenuti proces koji više neće moći da se zaustavi. Mi smo, kao i vi, odgovorni pred građanima i oni će suditi o nama na izborima. Hvala.

Poštovani potpredsedničke, poštovani narodni poslanici, kao što ste mogli da čujete, mi nemamo nikakav problem sa našim koalicionim partnerima. Ovo je naš zajednički projekat i ovde su se čule primedbe da je to politička kampanja itd.
Gospodine Pejčiću, svaka politika je, naravno, politika. Decentralizacija jeste politika URS. Vi imate neku vašu politiku protesta EU, ulaska u NATO, svega normalno i to ima neku cenu. Mi se zalažemo za našu politiku i ta politika ima određenu cenu. Na građanima je da procene šta im se najviše sviđa i šta misle da će njima doneti najbolji rezultat. Mi duboko verujemo da je decentralizacija nasušna potreba Srbije, da je prosto Srbija vremenom postala toliko centralizovana država, da ne može dalje normalno ekonomski da se razvija ukoliko decentralizacija ne počne i ne završi se.
O čemu se ovde radi? Naravno da je u proteklih 10 godina bila akutnijih problema i ako ste došli u jednu državu koja nije imala bankarski sistem, finansijski sistem, gde ljudi nisu mogli normalno da žive, normalno je da pođete od tih prioriteta. Neke od tih stvari, mnoge od tih stvari su u proteklom periodu rešene. Sada je, srećom za ovo društvo, na red došla decentralizacija i mi nudimo naš koncept da rešimo taj problem. Kada govorimo o troškovima ovde se često držimo nekih parametara, ne vodeći računa o strukturi. Nije MMF i Fiskalni savet zadao 3,2% deficita za sledeću godinu za centralni budžet, već za konsolidovani budžet. Na nama je da, poštujući fiskalna pravila i poštujući naše odnose sa MMF, pritom smo sad u situaciji da nam predavanje o MMF drže neki koji nisu znali ni gde im je centrala, poštujući sve to pokušavamo da učinimo preraspodelu tog konsolidovanog budžeta na način koji će biti, ako mogu da kažem, bolji za građane Srbije…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Seniću, ali amandman se ne odnosi na to. Tema je – na član 2. amandman je podnela poslanička grupa Napred Srbijo.)
Mogu li još jednu rečenicu?
(Predsedavajući: Izvolite.)
Hoću da kažem da se u proteklom periodu takođe menja struktura budžeta, samo što se menja tiho. Daću vam jedan dobar primer. Poljoprivreda je dramatično izgubila učešće u centralnom budžetu. To se nije desilo nikakvim konkretnim zakonom, nekom raspravom u skupštini, već borbom političkih snaga. Dakle, budžet je dat kao kategorija političke stranke, kao predstavnici građana se bore da svojom politikom obezbede da se ta politika, za koju su im građani dali podršku, sprovodi. Ovoga puta mi se borimo da više sredstava ide za lokalne samouprave, da na taj način izvršimo fiskalnu decentralizaciju, ne zbog opština i onih zgrada koje postoje, već zbog ljudi koji žive u tim opštinama i koji će imati priliku da kroz ovaj proces biraju ljude koji će voditi opštine.
Dakle, mi ne kažemo – dajemo ovaj novac onima koji su danas na vlasti u opštinama, u ostalom izbori će biti za godinu dana, već govorimo o tome da dajemo uslove da svaka nova opštinska vlast ima mogućnost da nešto uradi sa svoje građane, a građani će odlučiti kome će poverenje dati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, mislim da posle dužeg vremena mi danas ličimo na ozbiljan parlament i, sviđalo se nekome ili ne, ima različitih argumenata, ali posle dužeg vremena, kako ste vi dobro primetili, više od 100 poslanika je u sali i svako iznosi svoju argumentaciju. To je upravo rezultat činjenice da se pred narodnim poslanicima nalazi narodna inicijativa, bez obzira na to što su neki poslanici, verujem, nespretno izrazili sumnju u način na koji su prikupljeni potpisi. Meni to nije važno.
Važan mi je drugi argument, a to je pitanje fiskalnog sistema. Danas u raspravi pojedini poslanici polaze od toga da je zadati budžet Republike Srbije, centralni budžet neko sveto pismo koje ne može da se menja. Mi 11 godina ne možemo da reformišemo neke oblasti u Srbiji, imamo deficit, imamo probleme, sarađujemo sa MMF, pod stalnim smo pritiskom da izvršimo reforme.
Sada se postavlja pitanje – ko treba da plati činjenicu da nemamo snage da smanjimo neke troškove i da smanjimo javnu administraciju i, na primer, korupciju u javnim preduzećima? Da li će svake godine cenu plaćati lokalne samouprave? Naš princip je drugačiji. Bilo je na hiljade okruglih stolova u proteklih 10 godina, jalovih. To je kao da u Srbiji razmišljate o tome kako da odletite na Mesec, a JAT vam ima devet aviona.
Mi hoćemo da uradimo ono što možemo u ovom trenutku. Dakle, dali smo predlog koji suštinski počinje da menja sistem i tera centralnu vlast da se zamisli nad svojim rashodima, da pogleda malo u svoju kasu i da vidi da li može tu nešto da se uštedi, da li je neophodno da se sve pravi iz Beograda i da li je neophodno da predsednici opština pola radnog vremena provedu tako što će sedeti u Nemanjinoj ulici i čekati da ih primi neki državni sekretar da bi mogli da ispune svoje obaveze…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Prvo ste mi uzeli 20 sekundi. Dakle, mi polazimo od premise da je zadati fiskalni sistem promenljiv, da se stvari moraju menjati…

Nadam se da ćemo završiti.
Pre svega bih rekao da ne znam zašto ljudi prepoznaju da je ovo neki naš interes. Ako pogledate koliko ko ima gradonačelnika i ko će upravljati ovim sredstvima, mi smo daleko od toga kao politička stranka na vrhu po broju gradonačelnika ili vlasti u lokalnim samoupravama.
Na ovaj način želimo da postavimo pravila igre i za danas i za budućnost i da omogućimo ljudima na lokalu da kada sutra učestvuju na lokalnim izborima, birajući direktno gradonačelnike, znaju da biraju ljude koji imaju svoj novac, imovinu i koji mogu da urade ono što su obećali u izbornoj kampanji.
Nikada nisam rekao da nismo bili deo nekog procesa centralizacije ili da svako od nas nema manju ili veću odgovornost, ali imamo pravo možda kao i neko ko trenutno sedi u sistemu unutra da kažemo šta je loše i da ponudimo rešenje.
Niko ne brani vama da date neki drugi predlog, da ostaje 100%, ima jedan amandman od poreza na dohodak ili da ostaje 20%, da se prebaci PDV, šta god, ali neko nešto mora da predloži, neko nešto mora da uradi. Ne održiv je položaj lokalnih samouprava u Srbiji.
Ne moguće je ljudima reći – sačekajte još dve godine okruglih stolova pa ćete dobiti sjajan predlog. Mislim da je ovo što smo govorili tokom kampanje. Dakle, točak decentralizacije je pokrenut, kao što je bilo teško posle 2000. godine šok terapijom reformisati bankarski sistem. Bilo je mnogo otpora, mnogo više nego sada. Pogledajte gde smo danas. Koliko ima banaka? Ima sedam milijardi devizne štednje građana u bankama. Dakle, uvek je teško pokrenuti neku reformu. Zato je teško i danas i ovolika rasprava, ali sam siguran da će se benefiti svega ovoga videti brzo i da ćemo imati na lokalnom nivou direktno izabrane sposobne gradonačelnike koji neće gledati u rezultate Centralne izborne komisije i birače koji će biti oslobođeni brige ako glasaju za ovog čoveka koji je sposoban, šta da radim kada on neće pripadati stranci koja će formirati vladu na centralnom nivou. Mislim da je ovo pre svega dobitak za građane. Verujem da ćete na kraju, dragi prijatelji iz LDP, i vi podržati ovo. Hvala.
Mislim da je ovo, pre svega, dobitak za građane. Verujem da ćete na kraju, dragi prijatelji iz LDP, i vi podržati ovo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, mislim da građanima ne treba da se obratimo, mislim da prenosa nema. Evo, već sedmi, osmi sat ove rasprave i moram da kažem da sam zaista gotovo sve vreme ovde prisutan i nisam uspeo da zabeležim neki argument ili predlog koji bi govorio kako decentralizaciju, o kojoj su svi govorili da je neophodna, da u ovom trenutku izvršimo na neki drugačiji način, jeftinije, bolje, efikasnije ili brže.
Naša inicijativa je jedna velika stvar koja treba da reši jednu od najvećih bolesti koja je danas okovala Srbiju, a to je pitanje centralizacije. Dakle, Srbija je danas obolela od centralizma i od partokratije. Te dve bolesti dovode do korupcije. Čini mi se da naša namera da na jedan, rekao bih, efikasan način poboljšamo brzo i realno položaj lokalnih samouprava, ne da bi pomogli nekakvim zgradama ili zaposlenim ljudima u opštinama, već ljudima koji žive u tim lokalnim samoupravama, je dočekan politički na nož, što je legitimno, to je politika i to je politička borba, ali bez bilo kakvog predloga ili alternative koja bi mogla da ponudi građanima rešenje ovog problema, za koji smo se svi zajedno složili ovde da on postoji.
Gospodin Dinkić je govorio o tome, to nije nikakva tajna, dakle, mi se zalažemo za politiku decentralizacije. Svaka politika ima određenu cenu. Kao što politika centralizacije ima cenu, tako i decentralizacija ima cenu. Postavlja se samo pitanje – ko će ovu cenu da plati? Da li je bilo logično kada je došao udar svetske ekonomske krize da najlakše bude smanjen rashod lokalnih samouprava? Naravno, zato što ne postoji organizovana snaga ili sila koja je mogla da se izbori za interese lokalnih samouprava. Nisu mogle da dođu 172 opštine ispred Vlade Srbije i da protestuju i da se bore za svoje interese. Mi na ovaj način hoćemo da u budućnosti zaštitimo ljude koji žive u tim opštinama, da najveći deo prihoda koji oni ostvaruju ne bude bilo kakva politička, ekonomska ili neka treća volja Vlade koja u tom trenutku bude činila vladajuću koaliciju.
Mislim da primedbe koje smo čuli, a koje se odnose na to da je kampanja bila protiv Beograda, nisu tačne. Kampanja nije bila protiv Beograda. Mi hoćemo da uđemo u EU. EU ima bogatije i manje bogate krajeve. Šta mislite, zbog čega se bogatije zemlje u EU odlučuju da kroz određene transfere pomažu zemlje koje su manje bogate u EU ili da pomažu zemlje koje hoće da uđu u EU? Zato što jedan sistem ne može da opstane ako je razlika u prihodima 200:1 ili 150:1. Koliko god da je bogata EU u Briselu, ona kao ekonomska i politička tvorevina ne može da opstane ako je Beograd 150 puta siromašniji nego što je Brisel. Zbog toga se takvom politikom, kroz fondove i kroz pomoć, gleda da se ta jedna celina, politička i ekonomska, održi na skupu, da se održi njena kohezija. Isti je slučaj i sa Srbijom. Nemoguće je da idemo napred ako jedan deo Srbije ima 200 indeks GDP-a, a svi ostali ispod 100, čak je i Vojvodina spala ispod 100, ima 98, a Srbija 67, itd.
Dakle, naša je obaveza da pomognemo opštinama koje ne mogu očigledno same da krenu napred, da im damo ruku, da im damo te transfere, da im pomognemo da imaju veće prihode, da uspostave određene institucije i atmosferu koja bi omogućila veće investicije i nekakav bolji razvoj u budućnosti.
Zato mislim da je ovaj naš predlog zaista jedna mala revolucija koja se dešava u Srbiji i koja će svakako izazvati određene potrese na centralnom nivou. Ali, nije naša briga da brinemo o tome. Mi imamo podršku građana, 515.000 potpisa, da učinimo ono što je u našoj moći da oni mogu da žive bolje. Valjda je lakše da se prilagodi centralni budžet, nego da cenu plaća lokalna samouprava i građani koji žive u 170 opština u Srbiji.
Ono što smo govorili danas tokom dana, svi koji nas kritikuju polaze od premise da će ovo izazvati budžetsku rupu od 43 milijarde dinara. Niko neće da čuje naše argumente o tome da je to manje transfera, da je to u stvari 20 milijardi, da imate projekata lokalnih koji se nalaze na centralnom nivou i da će sigurno u budućnosti biti još nekih zakonskih rešenja koja će omogućiti da naš predlog ostane fiskalno neutralan. Ako imate fiskalno neutralan predlog, ako imate mogućnost da ljudi na lokalu imaju više novca, ne vidim nijedan razlog da ova naša politički neobojena inicijativa ne dobije podršku svih poslaničkih grupa u Skupštini.
Sto puta ćemo ponoviti, ako treba, mi imamo 11 gradonačelnika. Dakle, nije ovo nikakva predizborna kampanja, nije ovo nikakav novac koji ide u neku stranačku kasu ili u bilborde ili u spotove, mi vodimo kao stranka svoju kampanju i to plaćamo novcem stranačkim. Ovo je proces i pokušaj da se neke stvari u Srbiji promene jer je 11 godina prošlo i mi nemamo nijednu garanciju jer je očigledno decentralizacija tema koja neće biti uslov, bar uskoro, naših evropskih integracija. Mi ovde menjamo stvari koje nam EU da kao agenda i na dnevni red. Pošto decentralizacija neće biti pitanje u narednom kratkoročnom periodu za približavanje EU, naša je želja bila i obaveza prema građanima koji nas podržavaju da učinimo nešto što će omogućiti da se pokrene neka nova energija i nada da u Srbiji može da se živi i u nekim drugim mestima, a ne samo u Beogradu i u Novom Sadu.
Mislim da je današnja rasprava i rasprava koja će biti u utorak i sve ono što čujemo ovih dana u javnosti naša velika pobeda, ne kao poslaničke grupe, već kao principa da vi možete na dnevni red i na političku scenu u Srbiji da izgurate temu koja interesuje građane. Dakle, nije predlog Vlade, nije predlog vladajuće koalicije, to je želja 515.000 ljudi koji su od nas tražili da promenimo sistem koji njima ne odgovara, mi smo to učinili i mi ćemo to ovim zakonom učiniti, i poslali poruku svim drugim političkim strankama da nema razloga da ne pokušavaju da promene neke stvari koje mogu da se pokrenu na bolje.
Zbog toga verujemo da će i rasprava u utorak dati dovoljno prostora i nekim opozicionim strankama, ako eliminišu svoj odnos prema nama, kao stranci ili koaliciji, ako se okrenu ka onome što mi govorimo stručno i argumentovano, potkrepljeno činjenicama, da nam daju podršku za ovaj zakon. Nikom neće pasti rejting ako izađe pred svoje građane u svom mestu, u svom gradu, u svojoj opštini i kaže – dobro, to je predložila stranka sa kojom se mi u potpunosti razlikujemo, ali ćete vi imati koristi i svi zajedno ćemo imati od toga koristi i zbog toga ćemo glasati za taj zakon.
Verujte da će svaki narodni poslanik iz opozicije, koji nas podrži, samo zato što brine o građanima koje predstavlja, sigurno dobiti mnogo veću podršku na narednim izborima nego ovako linerano odbijanje nekog predloga, zato što dolazi od Ujedinjenih regiona Srbije. Ovo nije naša izborna kampanja. Do izbora ima dovoljno. Ovo je naš pokušaj, uspešan, da promenimo sistem u Srbiji koji je centralizovan, koji je kočnica daljeg ekonomskog razvoja i koji ukoliko se ne bude promenio, doći će do potpuno drastičnog zamiranja pojedinih delova Srbije. Imaćemo celu Srbiju skocentrisanu u nekoliko gradova, a siguran sam da niko od vas ne želi. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, i jedan i drugi, poštovani narodni poslanici i građani, počeću izlaganje sa onim šta će biti rezultat ako usvojimo ovaj sporazum, a nadam se da hoćemo, pošto mi se čini da smo dosta skrenuli sa teme, ako se držimo dnevnog reda, kako je rekao gospodin Šutanovac, ko god je vičan internetu može da pogleda da će rezultat  biti ovoga da će naša država dobiti dva broja i dva slova.
To je celokupna nacionalna izdaja, koja se sprema iza ovog sporazuma. Vi možete da pogledate da se, na primer, Italija se zove u tom sistemu, tj. ima slovnu oznaku ZR, broj 15, Grčka se zove, tj. ima slovnu oznaku ZU, broj 23, evo, ima i Rusija, zove se JU, a oznaka numerička je 57.
To je ono što će biti rezultat ovoga sporazuma koji je potpisan i mislim da je potpuno jasno da se radi o pitanju logistike, dakle ne radi se o političkoj odluci da Srbija promeni svoju politiku, koja je takva kakva jeste, složiću se sa ministrom odbrane.
Dakle, i ja se ne slažem sa tom politikom, ne mislim da je za ovu zemlju dobro da budemo vojno neutralni kada je ceo region u NATO-u, ali ovakvim ugovorom nećemo promeniti apsolutno ništa po pitanju politike, bezbednosti ili bilo kakve strategije, jer je logično to sa spiska zemalja koje su već u tom sistemu NATO kodifikacije. Ako pogledate spisak tih, preko 60, zemalja, videćete da su one mnogo međusobno razlikuju po pitanju ekonomske politike, politike prema NATO-u i po različitim drugim stvarima.
Ovde je upravo ono o čemu je ministar odbrane govorio, a što se odlično uklapa u našu kampanju „Moj grad – velika šansa”. Ovo je prilika da ono što se već proizvodi u Srbiji i ono što se već izvozi na tržišta, ili NATO zemalja ili nekih drugih zemalja, dobije svoj standard. Kada tamo neko stavi gumu na neko vozilo van Srbije, pogleda oznaku na toj gumi, vidi odakle ona dolazi i iznenadi se da se jedna takva guma ili metak ili šta god drugo nalazi u portfoliju naše vojne industrije, da može da se proizvede u Srbiji.
Taj sistem je uspostavljen još 1952. godine. Tada je bila ideja da on bude isključivo sistem koji će funkcionisati u okviru NATO zemalja. Međutim, vremenom je došlo do saradnje i NATO zemalja sa drugim zemljama koje nisu članice NATO-a.
Ono što takođe danas nije rečeno, mislim da je izuzetno važno. Mi smo ovde, kao Skupština, izglasali i naložili našim vojnim snagama da imaju obavezu da učestvuju u pojedinim operacijama, pod okriljem UN.
Često se te operacije pod okriljem UN izvode tako što je glavnina snaga NATO, druge snage su snage koje nisu deo NATO korpusa i da bi postojala međusobna saradnja, da bi oni mogli tehnički da komuniciraju, da bi jedni druge razumeli po pitanju tehničke podrške i logistike, neophodno je da postoji ovakva kodifikacija, jer se to odražava i na stepen opremljenosti trupa na terenu. može u nekom trenutku da olakša opremu neophodnih rezerva i da možda, reći ću patetično, zaista se to može desiti, spase neki ljudski život, pravovremenom reakcijom. Koristeći ovaj sistem, nekakva istraživanja su pokazala da su se zalihe mnogih vojski smanjile za 50% samo zato što su koristili ovaj sistem.
Kao što sam rekao na početku, osnovni smisao svega ovoga jeste uspostavljanje jezika logističkog i interoperabilnosti između različitih vojski. Čak i u okviru NATO-a, vi morate da imate sistem koji omogućava da različite vojske mogu međusobno jednostavnije da komuniciraju, zato što imaju različite proizvodnje, različita oružja, različite, da kažem, načine snabdevanja.
Na ovaj način vi dobijate priliku da se jedan proizvod koji ima zajedničke karakteristike u smislu oblika i funkcije i nekakvih osnovnih elemenata izdržljivosti, brojem nekim zove jednako u svakoj armiji sveta.
Mi na ovaj način dobijamo priliku, ne znam, pretpostavljam da je u vojsci na snazi ona kodifikacija koja je bila u JNA, koja je bila slična, umesto 13 cifara, imala je 12 cifara, postoji to svugde. Dakle, ta vojska više ne postoji. Ne postoje države koje su činile JNA. Bosna je prešla na ovaj sistem. Bratska Crna Gora je takođe prešla na ovaj sistem.
Stoga, ne postoji nijedan razlog da Srbija bude van ovog sistema i da ne omogućimo našoj vojnoj industriji, koja je zaista u poslednjih nekoliko godina pokazala da jeste jedan ekonomski potencijal Srbije, da to nije prazna priča, da uđe na tržište gde vi praktično imate mogućnost da se prezentujete na jednom tržištu koje obuhvata 16, 17 miliona različitih elemenata koji su sada zajednički kodifikovani u jednom sistemu.
Ne vidim šta tu može da bude negativno za našu vojnu industriju. U krajnjoj liniji, ne vidim šta to može da bude negativno za našu vojsku, jer i naša vojska mora da se snabdeva i naša vojska će se na taj način verovatno snabdevati efikasnije i verovatno će imati manje zalihe. Svako od nas ko je bio u vojsci zna kako je to izgledalo i kako je često to vođeno i na koji način je to bilo korišćeno i držano u mnogo većoj količini nego što je neophodno.
To otprilike ovako izgleda, ne znam da li je neki kamerman zainteresovan da ovo snimi. Ovo je točak i sada se on u različitim komercijalnim industrijama vodi pod različitim brojevima. U ovom jedinstvenom sistemu bilo koji da dođe iz bilo kog dela sveta se vodi pod brojem 2610, pa povlaka, pa broj zemlje. Dakle, ovo je ta velika strategija Dragana Šutanovca da izda nacionalne interese Srbije i Vlade Republike Srbije, prosto rečeno.
(Krasiću, ti ćeš na kraju, pretpostavljam da i ti imaš neke grafikone interesantne.)
O čemu se ovde radi? Radi se o jednoj tehničkoj stvari koja može da predstavlja potencijalno veliki dobitak za našu zemlju. Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da ovaj sistem kodifikacije, kao što je ministar odbrane rekao, predstavlja osnovu za nekakvu industrijsku trgovinu. Korišćenjem rečnika koji omogućava da sve industrije, na primer vojne, u svetu jedna drugu lakše razumeju.
I naše kompanije će moći da uđu i da postave na internet, tj. sajt, svoj katalog, da ono što proizvode opišu na jedan način koji je univerzalno razumljiv svim drugim armijama u svetu, svim drugim proizvođačima slične opreme u svetu i na taj način pretpostavljam da će dobiti mogućnost da i oni lakše svoje proizvode plasiraju i, ono što je takođe bitno, da koriste tehnologiju koja je već u svetu uspostavljena.
Istraživanja pokazuju da negde otprilike 50% komponenti koje se ugrađuju u nekakva nova sredstva za odbranu već postoje proizvedena u nekom sistemu do sada.
To je nešto što stoji iza ovog predloga ugovora. Naravno, ovde možemo danas da govorimo i o politici. Složio bih se sa ministrom odbrane, to pokazuje neku apsurdnost kod nas. Čini mi se da je neposredno posle 2000. godine bilo više pristalica i više građana, iako je od tada prošlo samo godinu dana od bombardovanja, za ulazak u NATO, nego što ima danas, 2010. godine.
Mislim da je tu svako od nas ko se politički zalaže za pristupanje Srbije NATO-u, svako od nas nosi odgovornost što je to tako, svako od nas je u pojedinim delovima, ili vremenima svog političkog delovanja, pravio kompromise koji su nažalost doveli do toga da se danas nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo.
Potpuna podrška ovom sporazumu. Na ovaj način koristimo još neke mogućnosti iz partnerstva za mir, iako je ovo sporedni put koji će dovesti Srbiju u NATO, nemam ništa ni protiv toga.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ima dosta dilema oko ovog razvojnog plana i pokušao bih da pomognem da te dileme na neki način razrešimo.

Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Vladimir Vučković, Edvard Jakopin, Natalija Bogdanov, Miroslav Zdravković, Sanja Filipović, Svetlana Mitrović, Ivan Nikolić, a ispred Ekonomskog fakulteta odnosno Fonda za razvoj ekonomske nauke: Pavle Petrović, Jurij Bajec, Boško Živković, Mihajlo Arandarenko i Milojko Arsić.
Ovo nije nikakav zvaničan dokument Vlade Republike Srbije, ali iz pročitanih imena možete zaključiti da jedan deo ljudi je ili je ranije obavljao funkciju savetnika u Vladi Republike Srbije ili to trenutno obavlja i to je model koji nudi odgovor na to kako Srbija u narednih 10 godina može da promeni svoj model rasta, jer smo svi zajedno došli do zaključka da postojeći model rasta ne može da obezbedi stabilnost Srbije u narednih 10 godina. Naravno, da je to jedan respektibilan dokument koji ova vlada može u većoj ili manjoj meri da prihvati kao svoj, ali u svakom slučaju to je reč ljudi koji se razumeju u ekonomiju i koji se dugo bave tim poslom.
Drugi dokument o kome je gospodin Popović govorio je u stvari razvojni model jedne članice vladajuće koalicije DS, koji se, koliko sam imao prilike da pogledam, u dosta stvari poklapa što se ekonomije tiče sa ovim post kriznim modelom ekonomskog rasta. Ne stoji ni jedan Vladin dokument koji u tom smislu Vladu obavezuje da ga implementira u sastavljanje budžeta za 2011. godinu. U svakom slučaju, to jeste onaj put koji …
Hoćeš li ti da govoriš? Gospodin Šormaz ima potrebu. Ja ću kratko.
To jeste nešto u okviru čega je Vlada pokušala da pripremi budžet Republike za 2011. godinu i moram da kažem da za tu godinu u budžetu imamo povećanje rashoda za zaposlene i transfere Fondu za PIO u iznosu – rashodi za zaposlene su 184 milijarde bili, a sada su 196,6, transferi Fondu za PIO povećani su nominalno 4,9% sa 220 na 230 milijardi dinara. Subvencije u privredi su manje za 2011. nego što je to bilo predviđeno rebalansom budžeta za 2010. godinu, 3,1 u odnosu na 4.
Treba reći da transferi gradovima i opštinama nisu 25% kao što je rečeno, ali verujemo da ćemo kroz porez na imovinu koji ćemo povećati kroz ovaj zakon, zalažući se u isto vrme da porez na imovinu plaćaju svi građani, a ne samo oni koji su imovinu prijavili, nadamo se da će to lokalne samouprave rešiti, ispuniti taj deo da će biti više sredstava za lokalnu samoupravu nego što je to bilo tokom 2010. godine za 25%. Oslanjajući se delom na ovaj dokument ta strategija razvoja podrazumeva da
2011. godine bude 4,3% budžeta za kapitalne izdatke. Nemamo taj iznos. Nama u budžetu nedostaje između 11 i 20 milijardi dinara da bismo u potpunosti mogli da kažemo da je to proinvesticioni scenario koji se traži od Vlade RS ovim dokumentom. Nemamo uštede koje su načinjene na strani potrošnje. U ovom trenutku nisu bile dovoljne da država u potpunosti zauzme taj kurs i nadamo se da će to u narednom periodu biti drugačije.
Što se javnog duga tiče, tu se možemo složiti, ali moramo da kažemo da je upravo ova skupština usvojila izmene Zakona o budžetskom sistemu, gde smo implementirali elemente Zakona o fiskalnoj odgovornosti koji nam nalažu da je gornja granica za zaduživanje 45% BDP, ne računajući obaveze prema građanima koji očekuju sa pravom da se reši problem restitucije. Zakonski jeste limitirana granica do koje država može da se zadužuje. To je 45% BDP i mislim da je to zakon koji će svako morati da poštuje bez obzira da li to nekom odgovara ili ne. Tempo zaduživanja je takav da nam se u teoriji može desiti da se vrlo brzo dostigne taj gornji nivo, ali u svakom slučaju će taj gornji nivo morati da bude poštovan.
Ono što je realna činjenica je da je u ovom trenutku optimalan budžet. Ako pogledamo da je iznos deficita od 120 milijardi ostao na istom nivou kao i 2010. godine, biće 4,1% od projektovanog društvenog proizvoda, a ako kažemo da je nominalno deficit isti a inflacija planirana na 5,8% možemo da kažemo da država ostvaruje realan pad deficita u 2011. godini. Ono što je činjenica i što ne verujem da bi bilo koja koalicija ili stranka, ako pojedinačno pobedi na narednim izborima, mogla dramatično da promeni je struktura izdataka našeg budžeta. Za 2011. godinu imamo preko 50%, tačnije 32,6% ide organizacijama socijalnog osiguranja i 23,3% su rashodi za zaposlene. Dok ne napravimo unutrašnju reformu gde ćemo ta sredstva koja idu iz budžeta za penzije i druge vrste transfernih sredstava i izdataka odvojiti od budžeta, ne možemo računati da to bude dramatično drugačiji budžet nego što je bio 2010. ili 2011. godine. Ono što možemo, a upravo govorim o tom modelu rasta je ukoliko država ostvari u narednih 10 godina stopu rasta od 5,5 ili 5,7%, tempo izdataka za penzije bi bio takav da bi njihovo učešće u budžetu palo na ispod 10% BDP, a otvara se prostor da u budžetu ima više sredstava za investicije.
Ići ćemo napred onoliko koliko bude rastao BDP i van tog okvira sigurno ne možemo da nađemo neka nova sredstva. U svakom slučaju, podržaćemo Predlog zakona o budžetu između ostalog što smo uspeli smanjujući za 300 miliona dinara izdatke Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da zadržimo stopu poreza na dodatnu vrednost za hotelske usluge na 8%, i zato što je ono potpuno urađen u skladu sa fiskalnim pravilima koja su implementirana u Zakon o budžetskom sistemu, ali ove strategije rasta nisu zvaničan Vladin dokument, ali je Vlada pokušala u najvećoj mogućoj meri da budžet projektuje onako kako je rečeno i kako su rekli ljudi koji se tim poslom bave na profesionalan način dugi niz godina. Hvala.

Što se tiče primedbe, da li ovaj model rasta se primenjuje, ja moram da kažem da je ovo jedan model koji su radili ekonomisti, izolovani u prostoru i vremenu, koji nije politička scena Srbije.
Pretpostavljam, kada bi ova izborna lista dobila 51%, da bi oni mogli taj model da sprovode.
Mi živimo u jednoj drugoj Srbiji i tu imamo koaliciju više stranaka sa različitim prioritetima i svako od nas pokušava da progura ono što misli da je za njegovu stranačku platformu najvažnije i naravno, tu postoje kompromisi.
Mi kao rezultat kompromisa ne možemo, pošto smo ozbiljni ljudi, sprovoditi ono što je negde u nekom izolovanom prostoru utvrđeno, da bi u teoriji bilo najbolje za Srbiju. Verovatno bi, verovatno i u Americi postoji neki idealan model koji bi ekonomisti sproveli, oni moraju da pobede na izborima, da bi to mogli u potpunosti da sprovedu.
Kada smo formirali Vladu 2008. godine, gledali smo u SPS i Dačića kao u Boga na koju će stranu da se opredele.
I vi ste gledali, Ivane, svi smo gledali zajedno čini mi se, tako da sada ne možemo da bežimo od te činjenice da je ovo Vlada koja je dosta socijalno orijentisana. Mi mislimo da sa većim ulaganjem u ekonomiju, da se bolje brani socijala, a naši partneri misle drugačije. Tu negde dolazi do nekog kompromisa i zbog toga mislim da je ovaj budžet optimalan u ovom trenutku i ne vidimo da će se moći promeniti dok se ne dese neke reforme.
Možda će na narednim izborima ta reformska politika, radikalna, dobiti podršku, pa će moći sve to da sprovede. Mi u ovom trenutku vodimo politiku kao vlada, da održimo najbrži mogući kurs u datim okolnostima ka EU i u tom smislu se za nas ovaj budžet poklapa, jer ne vidimo kako možemo penzije smanjiti drastično.
Dakle, mi ne možemo ljude koji su stekli pravo na penziju, sada im reći – izvinite, vaši izdaci su suviše veliki, mi moramo da smanjimo penzije 30% da bi ova država mogla više da investira. Mi možemo ovako kako je predloženo da nam brže raste proizvodnja, pa da u toj nekoj trci pobede pobede investicije u odnosu na izdavanje za plate i penzije. Ne možemo jednokratno, ne možemo ni subvencije. Što se subvencija tiče za koje mi odgovaramo, mi smo podneli izveštaj, kome smo dali, kojim firmama tačno koliko po radnom mestu, tačno koliko je koja firma zaposlila, tačno kakvi su efekti svega toga i to postoji na sajtu i možete da odete i da vidite svaki dinar subvencija na koji način je utrošen. To je to, a verovatno u ovom trenutku može i bolje, a ako pobedite na narednim izborima mi smo tu da vidimo kakvi će rezultati biti.

Poštovana ministarko, poštovana predsedavajuća, rekao bih, pre svega, još jednom da pitanje projekta "Fijata" u Kragujevcu nije stranački projekta, kao što ste mogli ove godine da se uverite. Dakle, sredstva koja će Srbija uložiti u 2011. godini nalaze se na razdelu Ministarstva finansija, što je, rekao bih, jedan simboličan znak da se u tom smislu ne može jedan tako veliki i ozbiljan projekat vezivati za čak ni jednu vladu, a kamoli za jednu političku stranku.

Ono što jeste obaveza države, to je da omogući i da stvori uslove za dolazak stranih investitora u vreme i u situaciji u kojoj se nalazi Srbija. Da bi strani investitori pomislili da dođu u Srbiju, država mora da bude više izdašna, nego što je to u nekim uređenim zemljama EU ili u nekim zemljama dalekog istoga, gde postoje određene komparativne prednosti koje mi u ovom trenutku ne možemo da ponudimo.

Dakle, da bismo imali tako važne strane investicije, mi moramo kako bi narod rekao "da odrešimo kesu". S druge strane, država, naravno da nije obavezna da se bavi svakim pojedinačnim radnikom koji će raditi u nekoj fabrici. Naša obaveza je da otvorimo priliku i perspektivu za otvaranje proizvodnje i obaveza je da imamo socijalni deo kojim se inače država bavi. Mislim da, kada govorimo o Kragujevcu, u tom delu su radnici tretirani na način na koji je bolji od nekih slučajeva ranije. Slažem se, verovatno i taj vaš primer, ne znam kako se zove taj privatnik koji je doveo fabriku u tu situaciju ali, u svakom slučaju, država treba da pomogne gde god je to moguće, ali, nije moguće da se država do tančina bavi svakom pojedinačnom sudbinom.

Rekao bih, takođe, da, što se deficita budžeta tiče, mislim da smo to i rekli tokom rasprave u načelu, dakle, prvi put se, na osnovu Zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji je deo budžetskog sistema, utvrđuje deficiti budžeta i tako će biti i naredne godine i svake sledeće, sa našim uverenjem da ćemo 2015. godine ostvariti taj strateški cilj da deficit budžeta bude na nivou ne većem od 1% društvenog proizvoda

Da li je ovo najbolji mogući budžet u ovom trenutku? Siguran sam da nije i verujem da u nekoj teoretskoj raspravi moglo je i nešto drugačije i bolje da se uradi, ali u ovom trenutku zaista mi se čini da, uvažavajući činjenicu da radimo zaista u poslednjem trenutku, krizu u kojoj se nalazi celo naše društvo, krizu u kojoj se nalazi Srbija, ovaj Predlog budžeta jeste nekakav odgovor države na ekonomsku situaciju.

Što se subvencija tiče naravno da bismo svi mi bili zadovoljni, da stavka subvencija bude nula, ali ako pogledate globalno, dakle da su to subvencije za privredu, za poljoprivredu, za železnicu, turizam i kulturu, ne vidim da postoji neka veća mogućnost da se taj iznos smanji, pogotovo kad govorimo o subvencijama za privredu koje su takođe bile neophodna mera države da bi se na neki način dodatno stimulisali strani investitori da ulažu u Srbiju.

Nisam rekao da je predlog bilo koje stranke demagogija, hoću samo da kažem da je demagogija uvek kada na ekonomske probleme odgovarate neekonomskim merama. Kada govorimo o slučaju "Fijata", ja ću da kažem da je sve ono što je Srbija radila posle 2000. godine, dakle, ne u vreme kada je vaša politička stranka bila odgovorna, jeste bila demagogija. Dakle, svaka godina posle 2000. godine, do trenutka kada nije napravljen sporazum sa "Fijatom" jeste bila demagogija svake vlade posle 2000. godine i nespremnost da se reši jedan takav problem i nadam se da će nam 2011. godina doneti rešenje tog problema. Ako to ne bude tako kako mi najavljujemo, sigurno da ćemo snositi odgovornost na izborima i kod građana, ali smo preuzeli odgovornosti. Hvala vam.

Što se tiče stavova koalicionih partnera, verujem da će se oni videti kroz glasanje o budžetu. Ukoliko mi nemamo podršku za ovaj, kako vi kažete naš predlog, pretpostavljam da budžet neće biti izglasan pošto je ovo jedan važan deo cele te priče. Moram da kažem da zaista nije to stranački projekat uostalom dobro znate da je i predsednik države nekoliko puta boravio u poseti fabrici u Torinu, kao deo napora Srbije da njih dovedemo u Srbiju.

Zaista, nalazimo se u jednoj dosta ovako rekao bih, čudnoj situaciji. S jedne strane, imali ste jednu fabriku koja zaista ne samo posle 2000. godine nego i dugo pre 2000. godine, praktično nije postojala, a postojali su i radnici na papiru i njihove plate i troškovi a otkup je bio nula, čini mi se nešto oko 1.600, 1.700 vozila godišnje, koje ste kupovali samo ako vas neko na silu natera. U nekakvoj perspektivi nalazi se mogućnost da se u Srbiji otvori fabrika koja treba godišnje da proizvodi 200 hiljada automobila koji će biti izloženi na tržište EU što, pametni ste, lako ćete izračunati, može da predstavlja do 30% celokupnog izvoza koji Srbija trenutno ostvaruje u proteklih nekoliko godina. Sad nemam drugi način da branim taj projekat, sem da govorim o tome da mi jednog, da kažem, gubitaša i crnu rupu pokušavamo da preokrenemo u nešto što je dobro i za Kragujevac i za taj region i za Srbiju. Preuzimajući, evo punu političku odgovornost za rezultate celog tog projekta ne kajući se za DS, SPS niti bilo koga drugog, ali da država nešto mora da uradi na tom planu, to jeste činjenica i ja sam uveren da ono što radimo će dati rezultate i u krajnjoj liniji već krajem naredne godine suočićemo se pa ćemo videti da li je tako ili ne. Hvala.