Mislim da smo se gospodin Stevanović i ja odlično razumeli. Nisam rekao da smo mi pobedili apsolutno i formirali Vladu, jer da je tako bilo ne bi bilo potrebe da pravimo koaliciju sa koalicijom SPS-PUPS-JS.
Što se tiče SPS-a, oni će vam dati odgovor na pitanje kakvu su kampanju vodili, šta su radili, šta su govorili. Lično, hoću da im odam priznanje za odluku koju su doneli. Da li su bili pod pritiscima EU, ne znam.
Da su bili pod pritiscima nekih ovde, to dobro znam, i da im nije bilo lako da donesu odluku, to takođe dobro znam. Uvek sam o toj stranci govorio otvoreno šta sam mislio, ali hoću i sada da kažem da je odluka koju su tada doneli, posle majskih izbora, što se mene tiče, za Srbiju dobra. Što se njih tiče, njima će politička budućnost pokazati da li jeste ili nije dobra za njih.
Poštovali smo volju građana i uvek ćemo poštovati volju građana Srbije, kakva bude na izborima. Još uvek nismo u situaciji i nadam se da ako budemo brzo radili nećemo biti u situaciji da građane na izborima pitamo – da li hoćete u EU, a da moramo da priznamo Kosovo i Metohiju ili hoćete da zauvek ostanemo crna rupa na Balkanu zato što nećemo priznati Kosovo i Metohiju, a nažalost, došli smo u situaciju da nam je to uslov da uđemo u EU.
Krajnje iskreno vam kažem, to nije uslov danas da uđemo u EU i nadam se da to neće biti uslov ni tada, 2017 – 2018, kada je, slažem se, realan rok da Srbija, ako bude brzo išla, uđe u EU. Mislim da svi zajedno možemo da doprinesemo da to ne bude uslov ni tada. Možda ćete vi tada biti u situaciji da donosite takvu odluku i ne bih se radovao vašoj tadašnjoj poziciji.
Mislim da, bez obzira na ogromne razlike koje postoje između nas, postoje neke stvari koje možemo da uradimo zajednički. Verujem da bi i vama i nama sigurno odgovaralo da odluku o ulasku u EU donesemo tako što nećemo biti opterećeni temom priznanja, odnosno nepriznanja Kosova. Kažem vam da to sad tako nije, da određena saradnja mora da postoji. Nemam ništa protiv toga. Sve što će ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji da pomogne da žive bolje, ako je cena toga saradnja sa nekim ljudima koji vode vlast na Kosovu i Metohiji, ako je ljudima na terenu bolje, nemam ništa protiv toga.
Postoji ta tačka koja se zove priznanje nezavisne države Kosovo i Metohija. To mi nećemo, to od nas niko ne traži. Ali, sve što može država da uradi da bi ljudi živeli bolje... Da li će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje od našeg nacionalizma ovde iz Skupštine Srbije ili će živeti bolje od toga ako uspemo da im omogućimo da u svakodnevnom i realnom životu žive bolje? Verujem da građani daju podršku takvoj politici i da će na narednim izborima dati. Ako smatraju da je bolje ovo što vi predlažete, oni će dati vama podršku.
Ali, i vi treba da se zapitate, jer je deo građana koji je glasao za vas... Evo, vaše kolege sede danas ovde, pa se zalažu za EU. Ipak su promenili mišljenje, i to je to, dešava se, to su normalne stvari u životu. Zato verujem da Vlada ima podršku građana za politiku koju vodi i da ako budemo išli brzo napred nećemo doći u situaciju o kojoj vi pričate, a ako dođemo, onda će se o tome neka vlada i neki parlament izjašnjavati na pravi način. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani članovi, samo ću kratko, kao ovlašćeni predstavnik Odbora za finansije, da se zahvalim članovima Odbora i predsedniku Odbora gospodinu Krasiću zbog toga što smo napravili dogovor i što smo omogućili da Odbor za finansije Republike Srbije podnese amandman kojim ćemo priznati da se umesto dosadašnjih 1,5% preduzećima omogućava da kao izdatke za kulturu evidentiraju 3,5%.
Mislim da je to na inicijativu Ministarstva za kulturu, ali mnogo važnije od svega toga je da ovaj amandman dobije podršku republičke skupštine, jer je to u ovom trenutku, kada se suštinski zemlja nalazi u krizi i kada su budžetska sredstva prilično ograničena, jedan važan potencijalni izvor za finansiranje kulture u Srbiji.
Kažem, samo se javljam kao ovlašćeni predstavnik da se zahvalim članovima Odbora koji su omogućili da se ovaj amandman podnese i da se na taj način ta pitanja regulišu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, mislim da je ovo dobra prilika i da će nam vaše prisustvo mnogo više pomoći da podignemo ugled parlamenta nego naša borba da se kroz zakon o parlamentu nekako izborimo za veću specifičnu poziciju Narodne skupštine.
Naime, hteo sam da postavim pitanje ministru energetike. Međutim, s obzirom na to da ste vi kao predsednik Vlade juče bili prisutni na ovom međunarodnom samitu vezanom za energetsku bezbednost, u Budimpešti, mislim da je dobro da kao narodni poslanici dobijemo neke informacije o tome na koji način će i kojom dinamikom ići realizacija projekta „Južni tok“, koji je zaista od strateškog značaja za našu zemlju.
Kada smo glasali o tome u Skupštini bilo je različitih rasprava, različitih pozicija. Verujem da su i poslanici koji su to podržali i poslanici koji su imali određene sumnje u realizaciju činili to iz najdubljih i najboljih namera, ali kada je već taj posao završen i prihvaćen, mislim da je obaveza svih nas, i poslanika i Vlade, da se borimo za taj projekat, jer je veoma važno da projekat „Južni tok“, kad smo već napravili taj sporazum, bude realizovan i da prođe kroz Srbiju.
Vaša izjava posle sastanka je bila ohrabrujuća. Hoću da kažem ono što naši mediji nisu preneli, a to je da je na inicijativu naše delegacije u tu deklaraciju, čini mi se da je tako bilo, uneta i inicijativa da „Južni tok“ bude deo zajedničkog energetskog i bezbednosnog projekta u Evropi, iako je tokom konferencije očigledno jači utisak ostavila ideja... Uostalom, i gospodin Tanaka, predsednik Međunarodne energetske agencije, rekao je da je po njegovom mišljenju za snabdevanje Evrope bolje da se igra na kartu projekta „Nabuko“, zato što bi on omogućio da se Evropa snabdeva gasom bez velike zavisnosti u odnosu na Rusiju.
Mislim da je za nas važno da projekat „Južni tok“ bude do kraja realizovan. Mislim da svi zajedno tome treba da damo doprinos. Prosto, želeo sam da sa nama podelite utiske da li mislite da se te stvari kreću u onom projektovanom pravcu, da li možda možemo da očekujemo neke probleme. Jer, ukoliko bi eventualno bilo nekih odlaganja i problema, za sve nas je bolje da se što pre suočimo sa potencijalnim problemima, nego da ih eventualno guramo pod tepih.
Sad nije tema vraćanje unazad, kako je došlo do toga. Ovo je tema, i gledamo svi zajedno u budućnost – šta svi zajedno možemo da učinimo da taj projekat koji smo već potpisali... kako diplomatski, ekonomski, vojno možemo da lobiramo i da učinimo da on ipak bude projekat koji će biti uključen u tu energetsku mrežu Evrope, jer političke promene u Ukrajini, ali i političke promene koje su se desile u Bugarskoj, čini mi se, mogu do neke mere da uspore taj projekat. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka i ostali predstavnici Vlade, mislim da je ova rasprava o rebalansu budžeta pravo vreme da govorimo i o ekonomskoj politici Srbije u toku 2009. godine. Mislim da smo, i kada smo donosili budžet, na neki način bili svesni da ulazimo u jednu godinu koja će biti ekonomski vrlo teška i koja će zahtevati određeno prilagođavanje.
Naravno, nemam nameru da budem advokat Vlade ili vladajuće koalicije, želim stvarno da razgovaramo o onome što je učinjeno tokom protekle godine i da na pravi način osvetlimo sve ono što je radila Vlada Srbije u tom ekonomskom delu, uz podršku parlamenta, naravno.
Mi nismo mogli krajem prošle godine, kada je bilo vreme da se donese novi budžet, da govorimo o tome kakve će sve efekte izazvati svetska ekonomska kriza i nismo mogli na pravi način da projektujemo razmere gubitaka, pre svega u prihodima, koji će naš budžet i naša država pretrpeti. Da će toga biti, bilo nam je svima jasno, jer Srbija nije neko izolovano ostrvo. Kod nas ne mogu u ekonomiji da se dešavaju procesi koji su suprotni onome što se dešava u celom svetu, u Evropi i u našem najbližem okruženju.
Kada smo govorili o budžetu za 2010. godinu, nekoliko puta smo govorili o tome da je u mnogim zemljama u okruženju došlo i do drastičnijeg pada društvenog proizvoda i da je bio mnogo veći budžetski deficit nego što je u Srbiji. Navodili smo čak i primere ekonomski vodećih zemalja, kao što su Velika Britanija i SAD, gde je budžetski deficit tokom protekle fiskalne godine bio dvostruki.
U tom smislu jeste bila naša zebnja na koji način će ova godina da se završi i misija Vlade, što inače nije opredeljenje naše stranke, opredeljenje je da se država izvlači iz ekonomije, međutim u vremenu ekonomske krize, kada je došlo do pada lične potrošnje, kada je došlo do drastičnog pada izvoza i izvozne tražnje, na neki način smo se vratili onom konceptu kada država mora da interveniše u ekonomiji, država mora da ima svoju reč da bi se sprečio potpuni ekonomski kolaps.
To nije bio slučaj samo u Srbiji. U najvećim ekonomijama koje danas vuku svet napred, i u Americi i u Kini i u EU, ogromna sredstva su davana iz budžeta za održanje ekonomske aktivnosti. Za razliku od njih , mi bar nismo morali da dajemo sredstva za sprečavanje kolapsa banaka. Mislim da je to jedan pokazatelj da su neke stvari u Srbiji u proteklih devet godina ipak napravljene pozitivno i da ipak daju određene rezultate.
Rebalans ovog budžeta za sve nas predstavlja i jednu vrstu otrežnjenja i prizemljenja i sliku o tome koliko je budžet za 2010. godinu realan. Kada uporedimo ovaj, na neki način završni podatak o tome kakvi će biti prihodi i rashodi za 2009. godinu, mislim da se eliminiše sve ono što se čulo i ovde u Skupštini i u medijima, da projekcija budžeta za 2010. godinu znači veći porez na dodatu vrednost.
Hoću još jednom da kažem i građanima i privredi, mislim da je to važno i da u jednoj normalnoj ekonomskoj državi makar za godinu ili dve možemo da govorimo o tome kakvo će poresko okruženje i kakva će poreska politika biti.
Dok ova Vlada funkcioniše u ovom sastavu u kome je danas, neće biti povećanja PDV-a u Srbiji. Nećemo nedostatak prihoda države rešavati tako što ćemo imati veće poresko zahvatanje privrede, iako je bilo takvih predloga, iako je bilo takvih saveta, iako su neke zemlje u okruženju, kao što je Hrvatska, na primer, gde je PDV čini mi se 23%, upravo koristile takvu politiku da reše svoje probleme. Dakle, naša država je prilagodila rashode prihodima i uklopila se u ono što je u ovom trenutku realno i moguće.
Da je budžet za 2010. godinu, iako je bilo dosta neargumentovanih kritika, u stvari realan, reći ćemo i o tome kako stoji iznos PDV-a u zemlji i inostranstvu. Mi smo slušali o tome da je projektovana stopa rasta od 30%, da će biti dramatičnih novih poreskih opterećenja. Građani treba da znaju da je PDV u zemlji za 2010. godinu projektovan na 134.506.000.000 dinara, a da će u 2009. godini iznositi 122.514.000.000 dinara, dok je PDV iz uvoza projektovan na 187.440.000.000 dinara, dok će u ovoj godini iznositi 171 milijardu dinara.
Dakle, kad ukalkulišemo očekivanu stopu inflacije od 6%, očekivani rast od 1,5% i očekivanje da će doći i do povećanja uvoza i do povećanja potrošnje, onda možemo da kažemo da je ovo, sumarno posmatrano, stopa od 9,5 procentnih poena porasta u odnosu na 2009. godinu i da nema reči o 20-30% porasta, kao što smo ovde mogli da čujemo.
Hoću takođe da kažem da ovo otrežnjenje predstavlja i dobru osnovu za projekciju budžeta, ne samo za 2010. godinu, nego za našu fiskalnu i ekonomsku politiku za narednih nekoliko godina. Kao vladajuća koalicija smo svesni da bi možda bilo bolje da je struktura budžeta drugačija i da ima više sredstava za infrastrukturne radove, za investicije, za ulaganje u industriju, bar u ovom periodu dok Srbija ne uđe u potpunosti u EU i onda će važiti malo drugačija i stroža pravila za tu državnu pomoć, ali mi ne možemo da ignorišemo realnost u kojoj danas funkcionišemo i u kojoj živimo.
Stranka i G17 plus će insistirati u toku 2010. godine da se započne ozbiljna priča o reformi penzionog sistema, ali nismo mogli da kažemo - u redu, hajde sad tih 35% izdataka koja iz budžeta idu za punjenje penzijskog fonda da smanjimo za dva ili tri procenta poena i da neke ljude lišimo prava koja su stekli u nekom prethodnom periodu.
Mi rešenje vidimo, otprilike, u skladu sa onim što je dala Svetska banka, a to je neka buduća projekcija izdataka za penzije, dakle pooštravanje uslova za penzionisanje u budućnosti, viša starosna granica i sve to, kroz kontrolu, naravno, rasta penzija, podrazumeva da u nekom srednjoročnom periodu imamo mnogo manje učešće penzija u društvenom bruto proizvodu i, samim tim, izdataka iz budžeta za penzije i plate.
Kad govorim o platama, onda mislim na reformu javnog sektora i za početak se nadamo da će javni sektor u Srbiji, koji nije mali, makar u narednom periodu davati kvalitetnije usluge za ova ne mala sredstva koja građani Srbije izdvajaju svake godine za njegovo funkcionisanje.
Svesni smo tih strukturnih problema, ali smo takođe iskreni prema građanima i nismo u situaciji da prikupimo nekoliko jeftinih političkih poena, jer znamo šta znači realnost i znamo da Vlada pored ekonomske ima vrlo važnu, pogotovo u Srbiji, socijalnu funkciju, koja ne može da se zanemari. Ne možete sprovesti reforme na način da jedan deo građana to oseti na svojoj koži bukvalno ugrožavajući nečiju egzistenciju.
Ono što je za nas važno, kada gledamo budžet za sledeću godinu i poredimo ga sa ovim rebalansom za 2009. godinu, veći su izdaci za infrastrukturu. Ne bih se složio s prethodnim govornikom. Mislim da je dobro ulaganje u infrastrukturu, a i on je to promovisao i radio dok je bio ministar. Mislim da je država našla način da se pod najpovoljnijim mogućim uslovima u ovom trenutku zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu, da su dugoročni krediti koje smo dobili zaista povoljni, da će omogućiti ekonomsku svrsishodnost tog ulaganja.
Jasno je da bez ozbiljnijeg ulaganja u infrastrukturu ne možemo očekivati povećanje direktnih stranih investicija kao ključnog faktora budućeg rasta privrede Srbije, jer smo ovaj model rasta, koji se zasnivao na potrošnji, u proteklih nekoliko godina očigledno maksimalno iskoristili i na to više u toj meri ne možemo da se oslonimo.
Ono što je takođe važno, što je bolna tačka i što pokazuje i ovaj rebalans budžeta, to je spoljnotrgovinski deficit. Mi ćemo formalno imati manji spoljnotrgovinski deficit u toku 2009. godine, ali ne kao rezultat, da budemo krajnje iskreni, nekakvih promena koje su se desile u strukturi naše privrede ili nekog dramatičnog rasta izvoza, već kao rezultat opšteg pada spoljnotrgovinske aktivnosti u svetu, pa samim tim i u Srbiji, i činjenice da je uvoz padao po višoj stopi nego izvoz.
To je jedan, rekao bih, trenutni rezultat, koji je bolji nego što je bio ranije, ali ne možemo na to računati u narednom periodu. Zbog toga hoću da se osvrnem na projekat koji po mom i nadam se po mišljenju Vlade Srbije, a to vidimo i poslednjih nekoliko dana jer su se svi u Srbiji uključili u podršku tom projektu, obezbeđuje onu temu koju smo svi zajedno pomenuli nekoliko puta, a to je reindustrijalizacija Srbije.
Jeste bilo dosta problema, iščekivanja, neverice, čak i podsmeha projektu kome će sutra biti ozvaničen početak, a to je strateško partnerstvo između Srbije i ''Fijata''. Mi ne bežimo od onoga što smo rekli građanima tokom izborne kampanje. Znamo dobro, bar G17 plus to zna, a verujem i ostali iz vladajuće koalicije, da je potpisivanje ugovora sa ''Fijatom'' bila možda ključna stvar koja je opredelila birače da u 2008. godini na majskim izborima daju podršku koaliciji ZES.
Vlada je u proteklom periodu činila sve da taj ugovor bude do kraja ispoštovan, a treba reći, istine radi, da potpisujemo sporazum i ugovor koji otvara perspektivu da se 200.000 automobila godišnje izvozi iz Srbije. Ako pogledate da je to na godišnjem nivou oko dve milijarde evra izvoza, a da je naš celokupan izvoz ne veći od 7-8 milijardi u nekoj dobroj godini, onda je to jedan impresivan podatak o tome na koji način će se promeniti struktura naše ekonomije, o tome da će se, pored tih 2.500 direktno zaposlenih ljudi u Kragujevcu, čitav niz pratećih ekonomskih aktivnosti nasloniti na posao ''Fijata''.
Naravno, nije bilo lako ući u taj projekat i nije bilo popularno da država od samog početka ima svoj vlasnički udeo u svemu tome, ali nismo imali izbora. Morali smo, kao država, da damo najbolje moguće uslove od svih zemalja iz regiona, jer je nekoliko zemalja bilo zainteresovano da taj projekat bude upravo kod njih. Mi smo zahvaljujući uslovima, našem pregovaračkom timu i nekoj projekciji biznisa koju je naš partner napravio u Srbiji, uspeli da taj projekat dovedemo u Srbiju.
Ne vidim ništa loše u tome što će se Srbija pretvoriti, nadam se, u zemlju koja će biti lider u automobilskoj industriji u regionu. Naprotiv. I ne vidim ništa loše u tome što će 2.000 radnika "Zastave" iz Kragujevca, umesto da leže na kragujevačkoj pruzi i traže podršku države i rešenje svojih problema, imati priliku da rade svoj posao i zarađuju.
Mislim da je to odlična stvar za Kragujevac, da je to odlična stvar za Srbiju i da to jesu potezi i ulaganja koja mogu da reše taj naš najvažniji i najbolniji ekonomski deo, a to je izuzetno visok spoljnotrgovinski deficit.
U vreme kada mi sklapamo taj ugovor, propadaju velike kompanije. Propao je švedski "Sab", propao je projekat koji je "Krajsler" imao sa "Opelom". Vlada Nemačke je zbog toga bila ozbiljno uzdrmana. Uz sve kritike zašto je to toliko trajalo, a trajalo je zbog svetske ekonomske krize, mislim da mora da se oda priznanje činjenici da u vreme kada automobilska industrija u svetu doživljava ozbiljan pad, Srbija uspeva da napravi jedan ozbiljan posao u tom delu.
Takođe mislim da je ova rasprava o rebalansu, budžetu i svim pratećim zakonima ipak podigla kvalitet rasprave o javnim finansijama u Srbiji. Postoji izveštaj DRI, postoji odluka Odbora za finansije, iako to nije bila naša obaveza, da uputimo taj izveštaj Skupštini Srbije, da se o tome ovde raspravlja. Postoje i zaključci koje smo predložili.
Juče smo čuli da "Transparentna Srbija", organizacija koju izuzetno poštujem i cenim, traži da ti zaključci budu konkretni, a ja pozivam odavde, sa skupštinske govornice njihove predstavnike da dođu na Odbor za finansije. Kad god im odgovara, zakazaćemo sednicu pa neka zajedno sa nama pomognu - na koji način možemo da formulišemo zaključke drugačije, a da se ne mešamo u ono što radi DRI i da kao skupštinski odbor ili kao Skupština ne ugrožavamo pravo da oni podnose svoj izveštaj i da oni na osnovu tog izveštaja donose zaključke i preduzimaju odgovarajuće mere.
Nadam se da ćemo u 2010. godini imati priliku da osetimo ekonomsko poboljšanje. Uostalom, to je i slika ovog budžeta, ali nadamo se da će to biti prilika da se država u većoj meri povuče iz ekonomije. Smatramo da je budžet nešto što se tiče države, ali da ne može država da rešava ekonomske probleme koji postoje u zemlji i da ona mora samo da stvori okruženje i jedan okvir koji će značiti sigurnost investicija, sigurnost ulaganja, a da ne može u nekom dugoročnom vremenskom periodu da bude poslodavac.
Činjenica je, i to ovi podaci o rebalansu pokazuju, da je akcija države, pre svega kroz subvencionisane kredite, upumpala dodatnu likvidnost privredi i omogućila da taj pad, koji je na kraju tri procentna poena, bude manji nego što je to moglo da se desi, da pad zaposlenosti ne bude tako dramatičan. Moram da kažem da je Amerika upumpala 800 milijardi dolara u svoju ekonomiju, a da je sa 4,5% nezaposlenost skočila na 10%.
Nije za poređenje, ali mislim da, uz uvažavanje stavova i kritike opozicije, moramo da skupimo hrabrosti da odamo priznanje da je Vlada reagovala proaktivno i da je svojim ekonomskim merama uspela da stabilizuje pad u ekonomiji.
Što se tiče kursa i Narodne banke, to je ovde pomenuto, mi ćemo nastaviti da podržavamo ideju koju valjda svi zajedno podržavamo, a to je potpuna nezavisnost centralne institucije. Ne postoji samo guverner u Narodnoj banci, postoji i Savet Narodne banke, postoji Monetarni odbor, postoje ljudi koji tamo donose odluke, koji su preuzeli odgovornost za to što rade. Uvek ćemo biti za to da se kurs formira na tržištu. Ne možemo biti pristalice nekog fiksnog kursa, koji će fiktivno možda poboljšati sliku stanja u pojedinim privrednim subjektima, ali će cena koju će na kraju građani platiti biti visoka.
Podržaćemo, naravno, ovaj rebalans. Pošto smo podržali budžet, to je sasvim logično. Podržaćemo i ovaj krovni zakon o Agenciji za privredne registre. O tome će nešto više govoriti moj kolega poslanik Jovan Nešović, ali mislim da je zakon logičan. Ima dva razloga. Jedan je da Agencija mora da dobije nadležnosti koje trenutno nema, a koje su joj pripale tako što smo mi doneli neke nove zakone i nadležnosti prebacili na Agenciju za privredne registre, a sa druge strane postoje jasni ekonomski efekti – ušteda u smanjenju administracije zato što će samo Agencija od sada raditi neke poslove, a ne paralelne institucije.
Dakle, u Danu za glasanje naredne nedelje podrška tim zakonima i verujem da je ovo prava slika na kraju 2009. godine, da je Vlada radila dobro i solidno svoj posao i da je možda 2010. godina prilika za još bolje rezultate. Hvala.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani narodni poslanici, već postaje malo dosadno ovde u Skupštini da slušamo napade SNS-a na G17 plus.
Ne bih gubio vreme ovde dokazujući šta je značila prodaja "Mobtela", kakvi su bili motivi i koliko su građani Srbije bili opljačkani od strane te kompanije do 2000. godine, a i nakon toga, nažalost. I ne treba objašnjavati koliko je sredstava u budžet Srbije došlo tom prodajom i kakvi su projekti pokrenuti zahvaljujući tome što smo, kao Vlada, skupili hrabrost da imovinu građana Srbije vratimo građanima Srbije, a da to ne bude privatna imovina jedne kompanije ili jedne porodice.
Gubili bismo vreme kada bismo mislili da se ovde radi o ekonomiji. Ovde se radi o politici, o već višemesečnoj kampanji ove političke stranke da se kandiduje za ulazak u republičku vladu bez izbora. Želim da obavestim građane Srbije, a i njih, da se to neće desiti, da moramo da sačekamo da se održe naredni parlamentarni izbori.
Ukoliko vam građani budu dali poverenje, ne govorim ni ironično ni cinično ni maliciozno, vi ćete, kao npr. na Voždovcu, biti u prilici da formirate vladu, a do tada će Srbiju voditi koalicija koja je pobedila, ubedljivo, 2008. godine. Kao što vidite, evo, tu sede zajedno sa nama naši koalicioni partneri. Nemojte se nadati da se nešto može promeniti bez izbora i nemojte više gubiti vreme. Nije G17 plus jedina stranka koja čini vladajuću koaliciju.
Pustite nas malo da se odmorimo, i mi od vas i vi od nas, a sa svojom ekonomskom demagogijom nastavite da zabavljate građane Srbije, za koje sam uveren da će nakon naredne, 2010. godine, videti da postoji realan ekonomski program, da je vaš napad npr. na sporazum sa "Fijatom" bila demagogija, da ćemo umesto 500 miliona evra koje su građani izdvajali da bi sačuvali fiktivna radna mesta, mi otvoriti...
Ne mi, ne radi se ovde o jednoj stranci ili o jednoj vladi, otvoriće se perspektiva za zaposlenost građana Srbije. Neće morati 2.000 građana da leži na pruzi u Kragujevcu, nego će moći da radi svoj posao, i zajedno sa njima još nekoliko desetina hiljada ljudi.
Siguran sam da će građani svima nama zajedno zbog toga dati podršku na narednim izborima. Ako ne, neka je daju vama, pa vi vodite zemlju onako kako mislite da je to bolje. Hvala.

Potrudiću se da govorim tako da ne bude više razloga za repliku. Zaista ne želim da s vama vodim nekakvu ličnu polemiku, jer za to nema razloga.
Kada ste već pomenuli taj projekat, mi ne bežimo od odgovornosti i sve se odvija pred očima građana Srbije, za razliku od nekih ranijih projekata, za čije ugovore dugo nismo mogli da saznamo na koji način su napravljeni.
U godini kada, npr. (mogli ste da čujete, to dobro pratite, vrstan ste ekonomski ekspert) "Sab" propadne, kada "Krajsler" propadne, kada nemačka vlada ne zna šta da radi sa 10.000 radnika zaposlenih u "Opelu", Vlada Srbije otvara prostor za jednog posrnulog socijalističkog gubitaša, koji je 500 miliona evra (upravo ono o čemu govorite, poreskih para građana Srbije) trošio samo da bi opstao i fiktivno proizvodio neke automobile koje nisu mogli da prodaju ni na domaćem tržištu.
Ilustracije radi, građani će to lako razumeti, proizvodna cena je bila toliko visoka, da je država morala da subvencioniše razliku da bi to na bilo koji način moglo da se proda na tržištu. Aneks ugovora će biti potpisan sutra. Biće uplaćeno prvih sto miliona evra. Srbija će, kako i stoji u ugovoru, na dva evra uloženih od strane italijanske kompanije uložiti jedan evro, ovoga puta u opremi. I sve je vrlo transparentno, jasno i čisto.
I mi bismo voleli da je "Fijat" došao u Srbiju i rekao - evo milijardu evra grinfild investicije, ne mora država ništa da nam da. Ali, gospođo, to nije bilo moguće. Država je morala da otvori neke subvencije, morala je da da određene povlastice da bi "Fijat" uopšte izrazio interesovanje da dođe u Srbiju. Imali smo pretkvalifikacioni tender, vi to dobro znate – bile su jedna nemačka i jedna kineska kompanija i nisu izrazile interesovanje da ulažu u "Zastavu" Kragujevac.
Sad ne znam šta je bolje, opet vas to pitam - da imamo kompaniju gde ljudi ne rade, dolaze na posao, država plaća subvencije, proizvodi automobile koje neće niko da kupi ili da otvorimo perspektivu da se iz Srbije izvozi 200.000 automobila godišnje, što (lako ćete izračunati) iznosi dve milijarde evra potencijalnog izvoza, u situaciji kada je celokupni iznos naše privrede šest ili sedam milijardi evra?
Dakle, to su činjenice. Mi ne mašemo time da bi građani glasali za nas, samo govorimo o tome kako stvari stoje. Ako vi mislite da je bolje ono što je bilo pre, to je sasvim okej, ali mi verujemo i siguran sam da će i građani, posebno Kragujevca, i oni koji budu radili i otvorili perspektivu kroz to, ipak militi da je ovo što se sada dešava kvalitetnije i bolje. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani narodni poslanici, da ova rasprava o zaduživanju Srbije, kao pratećim zakonim novog budžeta za 2010. godinu, ne bi prošla kao samo još jedno i dodatno zaduživanje zemlje, hoću da kažem da ćemo mi kao poslanička grupa podržati taj set zakona, zato što smatramo da je struktura budžeta za 2010. godinu napravljena tako da je neophodno dodatno investiciono zaduživanje Srbije radi realizacije infrastrukturnih projekata.
U situaciji kad se najveći deo budžeta Republike Srbije puni iz PDV, akciza i neporeskih prihoda i u situaciji kada opet najveći deo budžeta Republike Srbije, zbog nasleđenih istorijskih i demografskih razloga, odlazi na penzije i plate u javnom sektoru, neophodno je zaduživanje Srbije za dodatno ulaganje u infrastrukturu i mislim da su ovi zakoni dobra osnova da zaduživanjem i povećanjem, s jedne strane, domaće likvidnosti, s obzirom da će ta finansijska sredstva biti data na raspolaganje Vladi da ih troši u narednoj godini, kroz njihovo ulaganje i povećanje agregatne traženje, to jesu dva faktora koja će neminovno i verovatno ozbiljno doprineti projektovanom rastu BDP od 1,5% koliko je planirano Memorandumom o monetarnoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu.
Treba, takođe, reći i to je bilo na neki način već razmatrano na sednici Odbora za finansije da su ova dva najveća i ključna kredita koja smo dobili, jedan od Evropske banke za obnovu i razvoj, a drugi od Evropske investicione banke, data po najboljim mogućim uslovima kada govorimo o vremenskom periodu otplate kredita.
Dakle, ovaj kredit koji smo dobili od Evropske banke za obnovu i razvoj je dat na rok od 15 godina sa grejs periodom od četiri godine, a kredit koji smo dobili od Evropske investicione banke dat je na rok od 30 godina sa grejs periodom od šest godina.
Važno je reći da, na primer, kredit koji smo dobili od Evropske investicione banke za Koridor 10 za trasu E - 75 jeste samo deo strukture od ukupno 963 miliona evra, koliko nam je neophodno za ulaganje u taj deo infrastrukture. Pri tome, tu dolazi i zajam Svetske banke od 155 miliona evra i donacija Vlade Grčke od 100 miliona evra, uz obezbeđena sopstvena sredstva zajmoprimca do 330 miliona evra.
Smatram da, a s obzirom na strukturu javnog duga Republike Srbije i kriterijume koje će Srbija morati da ispuni dve hiljade a videćemo koje godine, kada bude ulazila u EU i kada kasnije bude pristupala evrozoni, država ima sasvim dovoljno prostora za zaduživanje pod ovim uslovima, s obzirom da je opterećenje javnog duga u 2009. godini nije prešlo 33% i da sa ovim dodatnim zaduživanjem u naredne dve godine javni dug će biti ne veći od 35% BDP. Podsetiću naše gledaoce i kolege poslanike da je granica gornja koja je prihvatljiva za EU i koja je definisana Sporazumom iz Mastrihta 60% BDP.
Mislim da je odluka Vlade da imamo mnogo veće izdatke za kapitalne investicije nego što je to bilo tokom prošle godine, koja će biti praćena dodatnim ciljem i zaduživanjem za ulaganje u infrastrukturu, faktor koji će dovesti do ozbiljnog porasta tražnje u domaćoj ekonomiji i da ćemo na taj način ispeglati određene efekte svetske ekonomske krize, koja će se, naravno u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama osećati 2010. godine.
Drugi projekat koji nije direktno vezan za ovo zaduživanje, a koji jeste strateški projekat koji će Vlada, verujemo, realizovati naredne godine, jeste sporazum sa Fijat grupom. Ovo je, naravno, još jedna prilika da građane Srbije upoznam sa činjenicama koje jesu dostupne javnosti od trenutka kada je taj sporazum potpisan, ali koje se često na određeni način koji nije tačan prezentuje javnosti.
Mislim da je važno da svi koji nas slušaju i svoji koji nas prate znaju kako stoje stvari i za razliku od nekih ranijih ugovora, ovaj ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju je od prvog dana bio dostupan javnosti i reguliše apsolutno sve međusobne odnose između dve strane.
Taj ugovor predviđa osnivanje novog zajedničkog preduzeća u kome će Fijat imati 67% vlasništva, a Republika Srbija 33% vlasništva. Ulog Fijata u osnivačkom kapitalu zajedničkog društva iznosiće 200 miliona evra u novcu, a proporcionalni ulog naš iznosiće sto miliona evra, od toga će 50 miliona biti u novcu, 50 miliona evra u stvarima i pravima.
Dakle, odnos u tom sporazumu je uvek takav da je dva prema jedan i da je uvek većinska strana, dakle italijanska strana prva na potezu. Na njihovo ulaganje od dva Srbija je obavezna da uloži jedan evro i na garancije izdate sa njihove strane od dva evra, država Srbija daje garancije od jednog evra.
Takođe, kada govorimo o kreditima za opremu, a bilo je jedan ili dva amandmana opozicionih poslanika koje je Vlada odbila, koji su tražili brisanje te stavke, takođe i ovde je prvi na potezu Fijat. Dakle, obezbeđenje 200 miliona evra za kupovinu opreme sa strane Fijata obavezuje Srbiju da obezbedi sredstva od sto miliona evra.
Ono što je posebno važno i teza koja je dosta korišćena jeste da uslovi pod kojima je ovaj sporazum sklopljen jeste nešto što nije ponuđeno drugim proizvođačima i nešto što je nezamislivo u bilo kom drugom delu Evrope.
Radi istine hoću da kažem da je 27. decembra 2007. godine objavljen poziv za izražavanje zainteresovanosti tzv. pretkvalifikacioni tender za Zastavu. Ideja je bila da se pozovu svi investitori da dođu u fabriku da pogledaju dokumentaciju, da pričaju sa menadžmentom i da vidimo da li postoji potencijalni strateški partner koji hoće da ulaže u Zastavu.
Na pretkvalifikacioni tender su se javile dve kompanije, dakle, jedna kineska i Folksvagen iz Nemačke i obe kompanije su rekle da nisu zainteresovane, a drugih interesenata nije bilo. Podvučena je crta i nije bilo zainteresovanih za prodaju na tenderu. Osnovni razlozi, odnosno ono što su predstavnici države mogli da čuju tokom razgovora, jeste argument da se radi o staroj fabrici koja proizvodi stare modele u zastareloj tehnologiji i o tome da je u poslednjih 15-ak godina direktno iz budžeta Republike Srbije, dakle, govorimo o parama poreskih obveznika, uloženo 500 miliona evra subvencija, a da je firma sve vreme pravila na godišnjem nivou 10 hiljada automobila.
Da bi građanima ilustrovao kako je ta proizvodnja izgledala, reći ću da je prodajna cena bila na nivou između četiri i po i pet hiljada evra, a da je samo proizvođačka cena bez poreza i bez neke ukalkulisane dobiti iznosila preko šest i po hiljada evra.
Nakon neuspešnog završetka tog tendera javio se Fijat, koji je izrazio želju da otvori novu fabriku, u tom trenutku razmatrajući nekoliko lokacija u regionu, u skladu sa njihovim investicionim planom. Počeli su pregovori i na osnovu toga napravljen je ovaj Sporazum o zajedničkom investicionom ulaganju. Mi smo uspeli, zbog toga što smo ponudili najbolje moguće uslove, da preduhitrimo neke zemlje koje su takođe bile zainteresovane da se na njihovoj teritoriji ovaj projekat realizuje.
Ono što je bila naša prednost, to je da je kod nas i dalje relativno niska cena radne snage i da je država mogla da obezbedi podsticaje koji nisu mogući u zemljama EU zbog odgovarajućeg zakonodavstva. To je ona prednost koju Srbija koristi, koju su koristile i druge zemlje EU, kao što su Češka, Slovačka, u svom procesu pridruživanja EU.
To su samo neke od osnovnih činjenica koje su rezultat ovog zajedničkog ugovora i to je u stvari jedan od osnovnih zadataka Vlade u narednoj godini, s obzirom da pored pratećih problema koji se tiču nezaposlenosti i visokih izdataka za penzije, visokih izdataka za plate u strukturi našeg budžeta, u strukturi društvenog bruto proizvoda, svi ekonomski analitičari, bez obzira da li oni podržavaju ili ne podržavaju Vladu Srbije i njenu ekonomsku i monetarnu politiku, slažu se da je najveći problem Srbije onaj koji na srednji i dugi rok može da bude poguban za našu ekonomiju, veoma nisko učešće, struktura loša, razmenjivih dobara u društvenom bruto proizvodu.
Ono što se desilo u poslednjih nekoliko godina, od 2000. godine naovamo, da se ne vraćamo u vreme pre toga, jeste da je došlo do pada učešća razmenjivih proizvoda u strukturi bruto društvenog proizvoda Srbije i na taj način su naši potencijali za izvoz smanjeni, a samim tim smanjeni su i potencijali za privredni rast, jer Srbija u narednom periodu svoj privredni rast mora da temelji na povećanom izvozu, jer je ovaj način privrednog rasta koji je bio na snazi do 2008. godine, privatizacija, priliv stranih direktnih investicija kroz kupovinu domaćih fabrika i kompanija, iscrpeo sve svoje potencijale i u narednom periodu mi možemo računati samo kroz agresivnu politiku podrške izvozu i kroz povećani izvoz i kroz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita ostvarivanje visokih stopa privrednog rasta, a visoke stope privrednog rasta znače preko četiri-pet procenata.
Dakle, pokušaj da se vratimo u ono vreme kako je bilo pre 2008. godine. Upravo je osnovni zadatak podrška industrijskom delu ekonomije u Srbiji i zbog toga smatram da će realizacija ovog projekta u narednoj godini, i kratkoročno i srednjoročno i strateški, uticati na povećanje izvoznih potencijala naše zemlje i na taj način doprineti značajno rešavanju našeg najbolnijeg problema, a to je dosta visok spoljnotrgovinski deficit.
To su dve stvari koje su važne. Kao što sam rekao, već je definisano na političkoj sceni Srbije da imamo tzv. moralno opravdano zaduživanje, a ja bih rekao ekonomski opravdano zaduživanje, jer je ulaganje u infrastrukturu ključni zadatak ove države u narednih nekoliko godina, jer su to ekonomski, rekao bih čak socijalni preduslovi da Srbija u što kraćem vremenskom periodu postane član, punopravni član EU.
Zbog toga podrška ovim sporazumima i videće se, vreme će pokazati da su uslovi koje smo dobili kao država veoma povoljni i da je to jedno strateško, rekao bih istorijsko ulaganje koje će se isplatiti u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, rasprava o budžetu za 2010. godinu ipak se odvija, moram da kažem na početku, u jednom drugačijem kontekstu nego što je to bilo ranijih godina. Mislim da se kvalitet rasprave o javnim finansijama Srbije podigao i da je to rezultat činjenice da prvi put Srbija ima Izveštaj Državne revizorske institucije. Činjenica jeste da je Odbor za finansije uspeo da usvoji jedan zaključak jednoglasno, bez obzira na naknadne iskrivljene interpretacije predstavnika pojedinih opozicionih stranaka, takođe, je činjenica da Odboru za finansije sve više i više prisustvuju predstavnici opozicionih stranaka i oni koji nisu u Odboru za finansije. Mislim da se u tom smislu oseća jedan boljitak za naše društvo, zato što se na mnogo ozbiljniji i odgovorniji način, bez obzira na kvantitet rasprave, u kvalitetu govori o našem državnom budžetu.
Na početku želim da se osvrnem na jedno izlaganje koje je bilo u toku onog perioda kada je bilo prilike da govore ljudi sa izdvojenim mišljenjima i koje se odnosi na još jednu demagošku i lažnu interpretaciju Sporazuma koji je Srbija potpisala sa grupom "Fijat", koja traje već nekoliko meseci i kojom se zasipaju građani Srbije. Da podsetim, zbog građana, zato što se radi o njihovom novcu, da je to sporazum koji je zajedničko strateško ulaganje između Republike Srbije i "Fijata" i da je za razliku od sporazuma kada smo prodali NIS, sve vrlo jasno i transparentno i zna se koliko ko ulaže, na koji način i u kom vremenskom periodu.
Da bi celu stvar pojednostavio, reći ću da je Sporazum zasnovan na odnosu 67-33% između "Fijata" i Srbije, da država Srbija, kada "Fijat" uloži dva evra svojih investicija ima obavezu da uloži jedan evro, kada "Fijat" uloži dva evra bankarskih garancija, Srbija ima obavezu da uloži jedan.
Projekat je veoma važan zato što naša ekonomija boluje od dva osnovna problema: to je pitanje ogromnog spoljnotrgovinskog deficita i pitanje nezaposlenosti.
Otvaranjem ovog projekta Srbija dobija priliku da popravi svoj spoljnotrgovinski deficit, zato što je 95% te proizvodnje namenjeno za izvoz, a 5% za domaće tržište, i pored ljudi koji su direktno zaposleni u toj fabrici, jedan niz ljudi koji će raditi pod usluge i proizvodnju, koja je neophodna da bi ta industrija funkcionisala. I naravno da su ta sredstva predviđena u budžetu za 2010. godinu, i naravno da ona sredstva koja su bila u budžetu za 2009. godinu, koja nisu utrošena zbog toga što partner nije uplatio svoj deo do sada, jesu preusmerena u kredite, na primer, za likvidnost i za oporavak privede.
Važno je da kažemo da je to važno zbog toga što je naša struktura društvenog proizvoda takva da je veoma malo učešće razmenljivih dobara i da ćemo otvaranjem ove industrije učiniti da se ta struktura promeni, i otvoriti prostor da naš izvoz u narednom periodu raste, a mislim da je to, pored reforme javnih finansija, jedan od najvažnijih delova srpske ekonomije, da bi fiskalni sistem bio održiv. Verujem da će biti i lažnih interpretacija i u daljem toku ove diskusije. Iskoristiću svaku priliku da to demantujem, naravno, ukoliko mi bude dozvoljeno.
Hoću da kažem nešto i o kontekstu u kom je donošen budžet za 2010. godinu, da se svi zajedno setimo da je od kraja 2008. i tokom skoro cele ove godine bila svetska ekonomska kriza, da je i MMF, bar tri puta, menjao projekcije rasta, odnosno pada svetske ekonomije i da je sasvim normalno da i Srbija te projekcije menja tokom 2009. godine i da to nije ništa neobično. Hoću, takođe, da vas podsetim da je Vlada Srbije, na vreme, krajem 2008. godine, sklopila sporazum sa MMF i na taj način omogućila makroekonomsku stabilnost, što je najvažnija stvar i najveći izazov tokom krize, kada dolazi do drastičnog pada fiskalnih prihoda i kada država, s jedne strane, mora da ima pojačanu fiskalnu potrošnju da nadoknadi pad agregatne tražnje zbog manjeg izvoza, zbog manje lične potrošnje, a, s druge strane, da smanjuje svoje troškove da uskladi budžetski deficit.
Mi ne živimo odvojeno od okruženja od EU i da bih ilustrovao kako to izgleda u okruženju, navešću vam kako je to i koji su to brojevi na primer za Bugarsku, Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju, kada govorimo o padu društvenog proizvoda. U Bugarskoj je bio 6,5%, biće ove godine, u Mađarskoj 6,7%, u Hrvatskoj 5,2%, u Rumuniji koja je član EU 8,5%. U Srbiji će pad društvenog proizvoda biti 3%. Isključivo je pad manji zbog toga što je Vlada na vreme i pravovremeno reagovala i omogućila upumpavanje likvidnosti u privredu i omogućila da neki programi koji su bili pred padom, nastave da funkcionišu.
Mislim da je to rezultat koji je vredan respekta i mislim da, kada govorimo i kada kritikujemo, moramo da govorimo na način i da gledamo na koji i kakvi su podaci, na koji način funkcionišu zemlje oko nas, da ne idemo mnogo dalje ka EU, jer smo, nažalost, još nekoliko godina daleko od punopravnog članstva.
Hoću da kažem da je taj aranžman sa MMF-om omogućio ''bečku inicijativu'' i na neki način omogućio privatnom dugu da preživi, da naše kompanije nastave da funkcionišu i na taj način da uđemo u budžet za 2010. godinu. Takođe, da kažem da je on zasnovan na projekciji da će naš društveni proizvod da raste za 1,5%, da će deficit budžeta Srbije iznositi 4%, a da opet kažem da će u EU, na primer, rast 2010. godine, prema projekciji poslednjoj MMF-a, iznositi pola procentna poena, da će u Hrvatskoj biti 0,3%, u Austriji 0,8%, a da obiđem i druge stubove naše spoljne politike, u Rusiji će biti 2,5%, u Americi 2,4%, u Mađarskoj će pasti za 1%.
Prema tome, to je kontekst u kome naša ekonomija funkcioniše. To je kontekst u kome donosimo budžet za 2010. godinu i to je neko ograničenje protiv koga ne možemo da učinimo mnogo stvari.
Hoću da kažem da budžet za ovu godinu donosimo u jednom potpuno drugačijem političkom okruženju. Zahvaljujući našem insistiranju, jednostrano smo počeli da primenjujemo SSP i, verujem, kao rezultat toga dobili smo odmrzavanje Trgovinskog sporazuma sa EU. Naravno da on trenutno ne menja pravila igre, ali strateški za našu državu, za naše privrednike, za potencijalne nove strane investitore, šalje jasnu poruku da mi prvi put kao država ulazimo u ugovorni odnos sa EU i da svaki strani investitor koji je danas u Srbiji, svaki onaj koji razmatra da li da dođe u Srbiju, može da računa da je nama tržište EU otvoreno, a 54% našeg izvoza ide tamo, 33% ide u zemlje CEFTA.
Prema tome, odmrzavanje ovog sporazuma je važna poruka radi utvrđivanja klime stabilnog biznisa u Srbiji. Mislim da ćemo, pored toga što dobro da je Vlada objasnila, skoro dve milijarde evra, sačuvali zbog toga što smo taj pristup slobodan i u proteklih devet godina, otvoriti jednu jasnu perspektivu, da naš izvoz raste, a to je, ponavljam još jednom, jedna od bolnijih tačaka naše ekonomije.
Niko ovde nije pomenuo, važno je reći, da je naš deficit 100 milijarde dinara, ali da kroz različite poreske olakšice koje Vlada nastavlja da afirmiše i tokom ovog budžeta, a odnosi se na, na primer, oslobađanje potencijalnih stranih investitora plaćanja određenih dažbina, odnosi se na porez, na primer, na prvi stan, odnosi se na činjenicu da je ogroman broj naših proizvoda oporezovan po stopi koja je niža od poreza na dodatu vrednost koji iznosi 18%. Obavešteni smo iz Ministarstva finansija da je 30%, čini mi se, takvih proizvoda, ili manje, reći će ministarka tačno.
Radi se gotovo od oko 100 milijardi dinara poreskog gubitka zbog toga što vodimo neku vrstu stimulativne poreske politike, odnosno taj gubitak se praktično poklapa sa celokupnim iznosom budžetskog deficita. Ono što nije dobro u ovom budžetu, to je da će pasti učešće poreza na dobit preduzeća, ali očekujem da je to trenutno i da ćemo u nekom narednom periodu to ipak ispraviti.
Ekonomska politika koja nam je neophodna da bismo očuvali ovaj budžet i da bismo omogućili privredni rast je pre svega očuvanje makroekonomske stabilnosti i uvek ću se zalagati da fiskalna i monetarna politika budu odvojene, da NBS ima potpunu samostalnost, da kurs bude nešto što će se formirati u zavisnosti od odnosa ponude i tražnje, jer je to jedini korektiv koji može nas da očuva i da nas spreči da imamo povećanu potrošnju, kao i jedini način da naše javne finansije imaju jedan parametar koji neće biti moguće kreirati iz Vlade Republike Srbije. Ubeđen sam da je vreme kontrole NBS i kursa daleko iza nas i verujem da ćemo nekim novim zakonima ojačati samostalnost NBS.
Mislim da je važno reći da ovog puta u strukturi budžeta Republike Srbije imamo 4% kapitalnih izdataka, da se postepeno smanjuje učešće izdataka za plate i penzije. Dosta sporo ali se prvi efekti u tom strukturnom učešću vide već i za budžet za 2010. godinu.
Takođe, G17 plus će insistirati na reformi penzijskog sistema zato što je neodrživ sistem koji mora da bude gotovo 42-43% punjen iz tekućih prihoda budžeta, zato što je u srednjem roku neodrživ sistem koji praktično iz godine u godinu sve više i više procentualno opterećuje budžet Republike Srbije. To nije političko pitanje. To nije pitanje odnosa u vladajućoj koaliciji. To je pitanje naše iskrene poruke našim najstarijim sugrađanima i naše brige, da sistem penzija ne bude nešto što će se nominalno očuvati kao pravo, a u suštini, u realnom životu, iz godine u godinu, sve više i više smanjivati.
Naravno, ta reforma podrazumeva i činjenicu da ćemo teško neka stečena prava moći retroaktivno da ugasimo, ali u svakom slučaju, podrazumeva jednu široku raspravu i rešenje koje nam je neophodno. Još jednom kažem, ovoliko opterećenje budžeta je nešto što nas u velikoj meri sprečava da jedan deo sredstava oslobodimo i da ulažemo u privredni razvoj.
Bilo je dosta priče i u medijima i ovde danas o javnom dugu naše zemlje. Hoću i to da kažem, da jednog dana, kada uđemo u EU, moraćemo da zadovoljimo kriterijum iz Mastrihta, da javni dug ne može da pređe 60% društvenog proizvoda. On je, na primer, 2000. godine iznosio 162% društvenog proizvoda, a 2009. godine oko 32%, nisam mogao tačno da pročitam sa onih grafikona, ali je otprilike, a 2012. godine ne bi trebalo da pređe 35%.
Stanje u kome se naša zemlja nalazi kada govorimo o njenom dugu nije dramatično i nije alarmantno u smislu da se od toga pravi politička priča. Projekcija fiskalne politike do 2012. godine pokazuje da će novo zaduženje države biti toliko kao što sam rekao, da neće u ozbiljnom smislu opteretiti našu zemlju. Naravno da je važno da sve ovo što koristimo i za šta se zadužujemo ulažemo u infrastrukturu ili u bilo koju drugu vrstu ekonomske aktivnosti koja može da koristi i koja će koristiti Srbiji. Mislim da je važno reći da rast društvenog proizvoda u naredne tri godine jeste ograničen na prosek kada saberete 2010, 2011, 2012. godinu, na bazi projekcija na 3,3%, što je dosta manje od onog rasta koji smo imali do 2008. godine, ali to otvara i prostor da model rasta Srbije u narednih nekoliko godina promenimo. Nećemo više toliko moći da računamo na rast agregatne tražnje.
Nećemo moći da računamo na činjenicu da će lična potrošnja gurati rast našeg društvenog proizvoda i zbog toga sam uveren da će jedna nova struktura naše privrede omogućiti da pojačamo izvoz kao jedini faktor koji može u nekom relativno kratkom roku da utiče da naše stope rasta budu ponovo na nivou koji je neophodan da bismo ubrzano oporavili standard, a to podrazumeva 4, 5 ili 6%.
Hoću na kraju da se osvrnem na još dve stvari, jedna je Izveštaj Državne revizorske institucije. Hoću kao član Odbora za finansije da kažem građanima Srbije da smo svi na Odboru za finansije usvojili zaključke o tome da je neophodno da se o Izveštaju Državne revizorske institucije raspravlja na plenumu.
Da smo svi zajedno došli do zaključka da je nemoguće raspravljati o tom izveštaju pre nego što se bude završila ova rasprava o budžetu za 2010. godinu, da smo svi zajedno takav zaključak podržali. Da ćemo podržati izmenu Zakona o radu Državne revizorske institucije koja će omogućiti da se tamo zaposle novi ljudi, da eventualno imaju veća primanja, uvažavajući primedbu Generalnog revizora, odnosno njegovo iskustvo da ljudi neće da dođu da rade u Državnu revizorsku instituciju za plate kolike su danas. Mi ćemo insistirati da to bude nezavisna institucija, da ona bude stručna, da njen rad bude javan i da bude oslobođena bilo kakvih političkih pritisaka.
Ali ćemo takođe očekivati da odgovornost Državne revizorske institucije bude u skladu sa ovlašćenjima koja ona ima i da se građanima Srbije iz godine u godinu prezentuju tačni, jasni, podaci bez bilo kakvih interpretacija i prevođenja tih podataka u neke druge, da kažem, opisne činjenice, već da to bude stručni izveštaj kome će moći građani Srbije i kome će građani Srbije u budućnosti verovati. To je interes svih nas, jer u javnim finansijama Srbije postoji ogromna odgovornost i ta odgovornost mora da bude personalizovana, ne mogu biti svi jednako krivi ili svi jednako zasluženi za njihovo trošenje.
Ono što je isto bio deo rasprave o budžetu za 2010. godinu, jesu pitanja o tome na koji način ćemo moći da povećamo, kako je ovde rečeno, prihode od PDV i dalje, skoro 50% budžetskih prihoda čine prihodi iz poreza na dodatu vrednost. Pri tome je jedan deo, iz naravno, uvoznih poreza, jedan je sa domaćeg tržišta. Očekujemo kumulativno 9,5% rast tokom ove godine, mi smatramo da je taj rast realan, ali hoćemo da pošaljemo jednu jasnu političku poruku da nema u 2010. godini povećanja poreza na dodatu vrednost, da nema povećanja poreza na dobit, koji je, izuzimajući Crnu Goru gde je 9% najniži u regionu, da nema povećanja poreza na plate i da toga neće biti ni u 2011, ni u 2012. godini, ukoliko ova vlada bude izgurala ceo mandat i ukoliko naša stranka bude deo vladajuće koalicije. To je poruka građanima Srbije. To je poruka privrednicima. To je poruka iza koje mi stojimo.
Zbog toga mogu da kažem da ćemo podržati Predlog ovog budžeta za 2010. godinu, uz još jedno uverenje da je ovog puta i u prezentaciji budžeta i u njegovom obimu i u prikazanim sredstvima, napravljen jedan korak koji je značajan, a verujem i da ćemo u budućnosti imati i mnogi šire informacije i mnogo bolje, pogotovo u svetlu očekivanog donošenja, da li zakona o fiskalnoj odgovornosti ili novog zakona o budžetskom sistemu, koji će jasno utvrditi vremenski period donošenja budžeta, a verovatno i eventualne konsekvence, ukoliko se on ne bude poštovao. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, rekao bih da je juče popodne na dnevnom redu trebalo da bude jedan zakon o promeni načina finansiranja političkih stranaka i o izmeni pravila finansiranja političkih stranaka tokom igre. Nismo prihvatili da podržimo taj zakon i sada kažem da ni u budućnosti nećemo prihvatiti da menjamo način finansiranja političkih stranaka nakon održanih izbora i da na taj način gazimo volju birača. Takva naša odluka je onemogućila izglasavanje tog zakona i ne samo naša, i druge stranke su, takođe, rekle da neće da glasaju za to i onda dovela nas u današnju situaciju da oni koji su izgubili takvom odlukom građane Srbije informišu neistinito i govore o stvarima koje ne stoje.
Hoću da kažem da napokon, i da ponovim, Srbija ima Državnu revizorsku instituciju koja će ocenjivati kvalitet finansija svih ministarstava u Srbiji, nadam se kada stekne kapacitet, i javnih preduzeća i davati ocenu o tome da li se neke pare kradu, da li se ne kradu i da li se efikasno troše ili ne troše, na način koji nije racionalan.
I ove godine je Državna revizorska institucija, pored toga što je rekla da nema mišljenje o finansijama Srbije, pretpostavljam sa pravom, jer je samo 27% ukupnih finansija iskontrolisala, dala pojedinačno mišljenje o tome na koji način su vođene finansije pojedinih ministarstava, pa one koji kažu da nešto nije u redu, da se nešto mulja ili krade, upućujem na Državnu revizorsku instituciju da pitaju šta misle o pojedinim ministarstvima i kakvo je njihovo mišljenje.
Što se tiče pozicije 621 – nabavka domaće finansijske imovine, gde se nalazi „Fijat“, gde se nalazi Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, mogu da ponovim ono što sam rekao, dakle, nizak izvoz, ogroman spoljnotrgovinski deficit je nešto što je rak-rana srpske ekonomije i moramo u tome da damo podršku. Država mora da podršku da i zato jesu ta sredstva, pre svega, za „Fijat“.
Ovde je nekoliko puta rečeno, i da ponovim ono što sam rekao i što građani Srbije znaju, da je to strateško partnerstvo. To nije nikakva direktna investicija. Postoji jasan ugovorni odnos i da na 67% ulaganja našeg strateškog partnera ide 33% ulaganja Srbije. Dakle, odnos je 2:1. To je građanima lakše da razumeju. I dok oni ne ulože, ne ulaže ni Srbija.
To jeste posao koji će omogućiti da Srbija postane regionalni centar automobilske industrije, koji će zaposliti ne samo ljude u fabrici, u „Zastavi“, nego i ljude koji će biti podizvođači svega toga. Nije valjda rešenje bilo da imamo „Zastavu“ kakva je bila do 2008. godine, kada su poreski obveznici plaćali ono što niko nije hteo da kupi, i kada smo bacali pare samo da bismo čuvali socijalni mir?!
Prema tome, ako želimo da razgovaramo, govorimo argumentima, a ne na osnovu onoga što ne postoji i ne na osnovu laži i dezinformacija. Prema tome, postoje! Prvi put u istoriji mislim da budžet nikada nije bio ovoliko detaljno obrazložen. Biće transparentno njegovo trošenje, biće, uz pomoć više finansija potpuna kontrola Državne revizorske institucije. I nemojte više da lažete građane Srbije i nemojte više da govorite ono što nije tačno. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, nadao sam se da ova naša rasprava može da ostane u okviru stručne rasprave, ali vi ste prešli na nešto lično, pa kada vas već zanima koji sam ja fakultet završio, mogu da vam kažem da fakultet koji sam završio, način i prosečna ocena koju sam postigao na fakultetu je lestvica koju sam postavio da vi ne možete za dva života da dostignete.
Ako vas to zanima, možete da odete da se raspitate, svi su podaci javni. Nemam nikakav problem sa tim.
Što se tiče jučerašnjeg Predloga zakona, vi, naravno, opet, kao i uvek, koristite demagogiju, pa kao brinete o interesima građana, a jedini cilj tog Predloga zakona, koji niste juče uspeli da progurate, i nećete ga nikada progurati, to vam ja ovde kažem, jeste da preraspodelite pare i da uzmete deo od vaših bivših stranačkih kolega, sve brinući o interesima naroda kako da napunite račun Srpske napredne stranke. Na taj način ste hteli da oštetite manje političke stranke i stranke manjina, jer ste smanjili onaj deo koji političke stranke treba da dobiju u odnosu na celokupnu sumu sa 30% na 15%. Prema tome, nemojte da pričate o tome da je briga interesa građana, briga je samo kako da ono što imate 21 poslanika pretvorite u finansiranje vaše političke stranke u narednom periodu.
Što se tiče svih ovih pozicija, vi dobro znate, ja uopšte neću, za razliku od vas koji ste sporili moju stručnost, to je vaša stvar i to me uopšte ne zanima, da sporim vašu stručnost, ali vi dobro znate da ovde postoje pozicije koje su jasno iskazane u budžetu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a da će se njihova raspodela vršiti po posebnom aktu Vlade.
To je u svakom slučaju oho-ho napredak u odnosu na vreme kada je budžet bio sastavljen od nekoliko strana, a ono što je, takođe, važno, gospođo Tabaković, mi ovde u javnom dugu, koji se deli na spoljni i unutrašnji, i dalje moramo da servisiramo staru deviznu štednju 92,73% strukture unutrašnjeg duga je stara devizna štednja, koju ste nam vi ostavili u nasledstvo pre 2000. godine. Mi to vraćamo građanima Srbije, imamo velike obaveze jer je ona indeksirana u eurima, jer želimo da ispoštujemo sve ono što su građani štedeli, a što im je nestalo 2000. godine i da im vratimo.
Još jednom vam kažem, zajedno sarađujemo vrlo korektno u Odboru za finansije, uvek možemo da razgovaramo na ovu temu na jedan korektan, kolegijalan i stručan način, ali nemojte da vređate. Ja vas neću da vređam, ja poštujem i vas i vašu političku opciju, ali hoću da vam kažem kako stoje stvari, i stvari tako stoje. I što se ''Fijata'' tiče, nemojte vi da brinete. Sigurno će da bude u mnogo boljem stanju, nego što je bio dok ste vi bili odgovorni za njegovo funkcionisanje. A, ako vam građani daju na narednim izborima poverenje, apsolutno ste slobodni da vratite ''Zastavu'' u ono stanje u kome je bila do 2008. godine. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovani predsedavajući, pošto smo sada uveli praksu da možemo da dajemo sugestije, želim da dam sugestiju, kao član Odbora za finansije. Nadam se da ćemo vrlo brzo imati sednicu Odbora za finansije na kojoj ćemo razmatrati izveštaj Državne revizorske institucije. Nadam se da ćemo imati zadovoljstvo da prvi put i predstavnici opozicije prisustvuju Odboru za finansije. Mislim da je to pravi put.

Još jednom želim da izrazim podršku Državnoj revizorskoj instituciji, ali smatram da tako ozbiljna pitanja moraju da se razmatraju na pravi način, a ne da to bude pitanje bilo čijeg političkog marketinga.

Kao član Odbora za finansije izražavam nezadovoljstvo zbog toga što sam za izveštaj Državne revizorske institucije čuo prvo u medijima, a nakon toga ga dobio kao član Odbora za finansije. Smatram da redosled stvari mora da bude upravo obrnut – da imamo svi, pa i poslanici, a pre svega članovi Odbora za finansije, izveštaj Državne revizorske institucije, da na jednoj otvorenoj sednici, gde mogu da prisustvuju predstavnici odgovarajućih ministarstava, damo odgovore na sva pitanja. Jer, mi smo sada potpuno izgubili tok, uopšte se više ne govori o konkretnim stvarima koje stoje u izveštaju, već o određenim interpretacijama.

Izveštaj je stigao u Skupštinu i kao član Odbora ću pokrenuti inicijativu da što pre održimo sednicu Odbora, da pozovem sve predstavnike opozicionih stranaka i članove Odbora, i one koji to nisu, i da na toj sednici damo pravi odgovor na to pitanje i na sva sporna pitanja koja stoje u izveštaju.

Nadam se da će to ubuduće biti praksa i da ćemo u narednim godinama imati takav način analize izveštaja i njegove prezentacije javnosti, jer sve drugo predstavlja nešto što nije dobro i što unosi određenu dozu populizma u stvar koja je ozbiljna i koja treba da bude vrhovna reč o tome kako su se vodile finansije jedne države.

Hoću da kažem i ono što niko nije rekao, stoji na 3. strani u izveštaju Državne revizorske institucije, a to je da je mnogo toga rečeno o pojedinostima, a da su se članovi Državne revizorske institucije ogradili i nisu želeli da daju krajnje mišljenje o tome kako izgleda završni račun budžeta za 2008. godinu, iz različitih razloga, nedostatka informacija, metodologije itd.

Dakle, dobro je da je izveštaj prvi put napravljen, ali nije dobro da rasprava o njemu teče na ovaj način, a da mi, kao resorni odbor, još nismo imali priliku da se o tome izjasnimo. Nadam se da ćemo tu priliku dobiti u narednih nekoliko dana. Hvala.

Evo, da pojasnim šta sam želeo da kažem. Ni u jednom trenutku nisam mislio na vaše izlaganje, gospodine Maraš. Ne radi se ovde o populizmu pri postavljanju pitanja. Ovde se radi o načinu na koji je prezentovan izveštaj Državne revizorske institucije. Vi ste se, kao član Odbora za finansije i član stranke koja nije populistička, oslonili na taj metod predstavljanja izveštaja javnosti Srbije. Kažem vam da je dobro da kao član Odbora za finansije dođete na sednice Odbora, da pozovemo predstavnike svih ministarstava i da stručno i odgovorno na toj sednici razgovaramo o svemu što je zapisano u izveštaju Državne revizorske institucije.

Što se populizma tiče, gađate na pogrešnu adresu. Ako vi mislite da su samo stranke koje imaju 30 ili 35% populističke u Srbiji, onda imate samo dve takve stranke u parlamentu, a ja se ne bih složio sa tom činjenicom. Rekao bih da građani Srbije imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac. Rekao sam i ponoviću da mi je drago što je revizor prvi put podneo izveštaj, ali da je to 2009. godina, da je to sigurno moglo da se desi i ranije.

Što se tiče prostorija i tih tehničkih stvari, budite uvereni da mi sigurno nismo pravili bilo kakvu vrstu opstrukcije da rade taj svoj posao.

Što se tiče članova Državne revizorske institucije, mi dobro znamo da u ovoj turi izbora Državne revizorske institucije daleko od toga da se radi o jednoj nestranačkoj strukturi ljudi koji treba da rade taj posao, ali nema veze, oni su dobili poverenje i mi očekujemo od njih rezultate i mi im za to dajemo podršku.

Ali, vi se oslanjate na to što je glavni revizor rekao na konferenciji za štampu, bez obaveza da javnost upozna u potpunosti sa svojim izveštajem.

Dakle, pozivam vas, i siguran sam da ćete doći na sednicu Odbora za finansije, da stručno razgovaramo o tom izveštaju, a ne da u Skupštini razgovaramo o tome šta je državni revizor ili bilo ko iz te institucije rekao na konferenciji za štampu. To nije pristup koji odgovara ozbiljnim ljudima i zato mi je drago da ste prihvatili taj poziv i jedva čekam da se vidimo na sednici Odbora za finansije. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, želeo sam samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta i da demantujem jednu informaciju koja provejava, o tome da je ovaj zakon donet pod pritiskom MMF-a. To nije tačno, jer efekti ušteda koje se u ovom trenutku postižu ovim zakonom nisu toliki da bi očarali stručnjake MMF-a da izvrše pritisak na Vladu Srbije da donese taj zakon.
On, naravno, podrazumeva jedan dosta nepopularan prvi korak u reformi javnog sektora. Juče sam rekao, nismo prebacili odgovornost na opoziciju što donosimo ovaj zakon, niti smo smatrali da su oni koji su vladali do 2000. godine danas odgovorni za to što ima ovoliko zaposlenih u državnoj administraciji, što ona nije efikasna i produktivna. Kakva je bila tada, bila je, važno je da sada te stvari pokrenemo sa mrtve tačke.
Zalažemo se za to da ovo bude prvi korak u uspostavljanju javne administracije kao novog javnog menadžmenta, kao oblasti koja će biti partner privatnom sektoru, koja će biti partner društvu i koja će omogućavati napredak Srbije, umesto stalnog tretiranja javne administracije kao administrativnog računovodstvenog troška, od koga građani apsolutno nemaju nikakve koristi.
Mislim da je važno da kažemo da stojimo iza ovog zakona i čini mi se da smo juče najjasnije rekli da stojimo iza ovog zakona. Da li je ministar bolestan ili nije... Nije pitanje da li ministar stoji iza ovog zakona. Dakle, jedini smo dali jasnu podršku svemu ovome, jer smatramo da državna administracija u Srbiji nije dobra, da je birokratizovana i da tamo ima ljudi koji dobro i kvalitetno rade svoj posao, a ne mogu da dođu do izražaja, da ne postoji princip pozitivne selekcije od onih drugih koji svoj posao ne rade kvalitetno i na pravi način.
Da li su neki od njih dovedeni i kroz političke stranke koje su danas na vlasti, to u ovom trenutku nije prioritet. Za nas je prioritet da krenemo u promenu i u reformu ovog sektora, ne osvrćući se na to šta je bilo, već gledajući napred, da vidimo da li možemo te stvari da izmenimo.
Siguran sam da će u ovom procesu, opet bez skrivanja iza MMF-a, na red doći i javna preduzeća, i penzioni sistem i sve one druge neracionalnosti javnih finansija Srbije koje su nas dovele do toga da danas bijemo bitku i da pokušavamo da imamo što manji budžetski deficit.
Okrenuti smo ka budućnosti, okrenuti smo ka tome da popravimo ove stanje koje danas nije dobro i nemamo nameru da se krijemo iza bilo koga, a pogotovo iza MMF-a. Ovo je zakon koji smo doneli svojom voljom, na naš predlog, i uvereni smo da će on vrlo brzo dati rezultate – ne tolike uštede u finansijskom smislu u kratkom roku, ali sigurno u srednjem roku jednu ozbiljnu i, nadamo se, odgovornu administraciju, koja neće raditi sporo i neproduktivno kao što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, teške reči za jedan zakon koji se, u osnovi, bavi regulisanjem zaposlenih u republičkoj administraciji. Pre svega, govoriću o tom zakonu koji se bavi centralnom državnom administracijom.
Poslanička grupa G 17 plus će podržati ovaj zakon.
Reči ću nešto najpre o osnovnim elementima zakona, iako je to rečeno od strane oba ministra i od strane nekih poslanika, zatim o razlozima za njegovo donošenje.
Na neki način, ukratko ću pokušati da sa vama podelim neka svetska iskustva koja postoje u ovoj oblasti, kao i o cilju zakona kako ga vidi Poslanička grupa G17 plus.
Mislim da treba reći da ne možemo očekivati velike rezultate ako mnogi, a neki od onih koji će glasati za ovaj zakon unapred peru ruke od njega, i svi unapred očekujemo da kriterijumi koji se budu prihvatili glasanjem za ovaj zakon možda neće biti poštovati na pravi način, da će biti određene protekcije, zaštite po ličnoj ili stranačkoj pripadnosti itd., odnosno ako na taj način i s tim uverenjem krenemo u glasanje i sprovođenje ovog zakona, siguran sam da će rezultati biti mnogo niži nego što je to realno očekivati u ovom trenutku.
Zbog toga, smatram da svi koji budemo podržali ovaj zakon treba da glasamo za njega s čvrstim uverenjem da ono što piše u njemu jeste obaveza za ljude koji će ga sprovoditi, da ne postoji unapred neka sumnja da ćemo doneti zakon a da ćemo pri njegovom sprovođenju pokušati da izvrdamo njegove odredbe, koje su u velikom delu veoma jasne.
Što se tiče broja zaposlenih u državnoj administraciji, to je 28.400 i to je važna stvar. Prvi put, kvantitativno, građani Srbije znaju koliko ljudi može najviše da radi u centralnoj državnoj administraciji. Nije obaveza da toliko ljudi radi, to je maksimalan broj koji nakon usvajanja ovog zakona može da bude zaposlen u centralnoj administraciji i to je smanjenje od 7,26%, što nije malo i u ovom trenutku predstavlja, verovatno, činjenicu da smo, kako se često u javnosti kaže, socijalno odgovorna Vlada, pa smo izabrali broj koji je niži od onoga što bi bilo ekonomski opravdano. Siguran sam da bi broj ljudi koji su danas višak u državnoj administraciji bio veći nego što je tih 7% stalno zaposlenih, odnosno oko 16% ljudi koji rade po ugovoru o delu ili na privremenim i povremenim poslovima.
Uvodimo ograničenje i za ljude koji su zaposleni na određeno vreme – 10% ukupnog broja stalno zaposlenih ljudi. To je dobro, jer će, s jedne strane, ljude koji vode izvršnu vlast onemogućiti da imamo fiktivno mali broj zaposlenih, a kroz privremene i povremene poslove veliki broj drugih saradnika, a, s druge strane, ograničiti ljude koji rade u izvršnoj vlasti, zbog toga što se u prošlosti pokazalo da su često ljudi koji su korisni i kvalitetni, a nemaju ambicije da ceo život provedu baš u državnoj administraciji, bili angažovani na ovaj način.
Takođe je dobro što postoje kratki rokovi da se donesu sistematizacije i što postoje sankcije koje će naterati sve članove izvršne vlasti da sprovedu taj posao u zadatom roku, do kraja ove godine.
Iskreno moramo reći da je ova reforma došla u trenutku kada smo, kao vladajuća koalicija, možda više naterani da je sprovedemo, nego što smo sami došli do zaključka da je ona nužna, ali ona predstavlja potrebu. Ona je izraz grešaka koje smo svi činili u poslednjih osam ili devet godina, ali i naše spremnosti da priznamo greške i da počnemo reformu u sektoru koji je veoma važan i za koji sam siguran da će u narednom periodu dati mnogo bolje rezultate.
Samim tim, očekujemo da otpori ovim reformama budu žešći nego da se radi o nekim kozmetičkim promenama.
Kada govorim o razlozima za donošenje ovog zakona, rekao bih da postoje kvantitativni i kvalitativni razlozi. Nažalost, u diskusiji smo više slušali osvrt na to koliko danas ljudi radi, koliko će ostati bez posla, a manje se govorilo o kvalitetu rada državne administracije.
Odjednom, čak i poslanici opozicionih stranaka, koje se predstavljaju kao stranke koje su reformski opredeljene, brane državnu administraciju, kao da je to neko nasleđe koje je najbolje moguće, nasleđeno od nekog sistema koji je, kako je rečeno, trajao 50 godina, ili 10 godina, do 2000. godine.
Sigurno tamo ima ljudi koji dobro rade svoj posao i sigurno da oni zaslužuju da ostanu na svom mestu. Siguran sam da će i njima biti u interesu da se uvedu jasni kriterijumi koji će omogućiti da ljudi koji dobro rade svoj posao dobiju određenu satisfakciju, a ljudi koji svoj posao ne rade dobro, ne dobiju satisfakciju i, u krajnjoj liniji, ostanu bez posla.
Smatram da je ovo ideja opredeljenja Vlade da ne idemo na povećanje poreza na dodatu vrednost. Podsetiću vas da smo insistirali na početku ove godine i krajem prošle godine da ne može doći do povećanja poreza na dodatu vrednost kao rešenje za smanjenje, odnosno za probleme u našem budžetu. Pokazalo se da je to moguće. Čak smo u pregovorima sa MMF-om indirektno dobili sugestiju da je to lakše rešenje da prebrodimo naše kratkoročne probleme. Mi smo ostali uporni u tome da idemo na smanjenje rashodne strane. Ovaj zakon je prvi korak u tom pravcu reforme državne administracije, sa strane smanjenja troškova u rashodnoj strani.
Dobili smo preporuku od MMF-a i u pogledu povećanja starosne granice za žene. Tu smo, takođe, insistirali da ta oblast, suprotno njihovi preporukama, ostane uređena kao do sada, ali moramo da nađemo neke druge izvore za uštede i ovo je sigurno jedan od tih izvora. Razlozi su i dalje nastavak reforme u javnom sektoru, a ovo je jedan mali korak koji pokazuje samo opredeljenost Vlade da ide na smanjenje javne potrošnje.
Nas očekuju mnogo teži zadaci, mnogo žešće diskusije i mnogo veći problemi, koji će se ticati predstojeće reforme penzionog sistema i svih onih sistema koji ne mogu ekonomski da se održe na način kako danas funkcionišu.
Smatram da tu treba da vodimo iskrenu i otvorenu raspravu, bez obzira na to da li smo u vlasti ili u opoziciji, jer se radi o dugoročnoj održivosti javnih finansija naše države. Sigurno je da određeni politički kompromisi, koji su bili nužni u prošlosti, danas dolaze na naplatu.
Zbog toga, svi zajedno treba da napravimo napor da donesemo zakone koji će na najbolji mogući način da omoguće da ova država funkcioniše u fiskalnom sistemu u održivom smislu te reči.
Što se tiče toga da je ovo samo slučaj u Srbiji, nije tačno. Reforma javne uprave je problem danas u celom svetu. Navešću primer Francuske, koja je naša bliska država. Reforme koje je nametnuo novi predsednik, ogromni otpori koje je administracija tamo, takođe, pružila takvim reformama...
Ne bi bilo loše da uvedemo i za poslanike neku vodu.
Činjenica je da se danas javna administracija u svetu susreće sa problemom sve starije starosne strukture ljudi koji rade u javnoj administraciji i da je sve više ljudi koji prelaze 50 godina. To je problem koji je vezan za činjenicu da je atraktivnost državnog posla u Srbiji i u svetu mnogo manja nego što je rad u nekoj privatnoj, profitabilnoj kompaniji.
To je bio slučaj Srbije. Mi smo imali veliki broj mladih ljudi koji su posle 2000. godine radili u državnoj administraciji, ali su, nakon dolaska velikih međunarodnih kompanija, mnogo bolje uslove našli tamo i napustili državnu administraciju.
(Govornik je dobio vodu.) Hvala.
Moramo da razmišljamo ne samo o tome ko danas radi u državnoj administraciji Srbije, već da li mlad i obrazovan čovek, koji završi fakultet, kako je ovde rečeno, govori nekoliko jezika, ima motivaciju da dođe da radi danas u državnoj administraciji Srbije, ako mu se nudi nekoliko puta manja plata nego što je to moguće za njegove kvalifikacije na nekom drugom radnom mestu.
Znači, naš cilj je smanjenje državne administracije u kratkom roku, ali u srednjem roku, i povećanje, odnosno poboljšanje uslova za ljude koji danas rade i koji će u budućnosti raditi u državnoj administraciji. Mi ćemo se kao stranka zalagati da to bude skup ljudi koji kvalitetno, stručno rade svoj posao i koji su za taj posao dobro plaćeni.
Danas ne možemo o tome govoriti jer je kriza, ali sigurno je to tema koja će se otvoriti u budućnosti. Naša je prednost da su i druge, manje zemlje, kao što su Danska, Finska, Škotska, Vels, izvršile dobru reformu javnog sektora. U praksi se pokazalo da se mnogo lakše reformišu manje države, nego što je to slučaj sa velikim državama.
Na kraju ću reći da je cilj ovog zakona novi javni menadžment. To je jedan trend koji postoji u svetu od 80-ih godina u anglosaksonskim zemljama, kada se pristupilo upravljanju državom ne kao nekom teretu koji treba da opterećuje poreske obveznike i da donosi samo štetu, da se proizvodi trošak, već se posmatra kao resurs koji može da unapredi jednu državu.
Siguran sam da ćemo na taj način postaviti stvari i u Srbiji, da ćemo u narednom periodu formirati državnu administraciju na principima na kojima radi i posluje menadžment u privatnim kompanijama, da je to moguće, da usluge koje isporučuje država, takođe, mogu da se mere precizno, kao što se mere profiti privatnih kompanija.
Mi moramo da usvojimo osnovne elemente tog sistema, koji podrazumevaju fokus na građane, decentralizaciju i podelu na one koji donose politiku, dakle, Skupština, ministri, državni sekretari, i državne službenike koji tu politiku implementiraju i koji nemaju nikakve veze sa stranačkom orijentacijom.
Da li je tako danas? Nije. Da li to treba da se promeni? Siguran sam da treba i siguran sam da ćemo to donošenjem ovog zakona učiniti, makar načiniti prvi korak, ako ništa drugo.
Dakle, ključno za očuvanje jednog normalnog i demokratskog sistema u Srbiji je uspostavljanje nepartijskog javnog servisa i izrada javne administracije kao partnera privatnom sektoru i civilnom društvu, a ne kao teret državi i poreskim obveznicima. Mi ovako vidimo, gospodine Krasiću, promene ovog zakona i zbog toga ćemo podržati predloge ova dva zakona, uvereni da to predstavlja prvi i najvažniji korak u reformi javnog sektora. Siguran sam da će i ogromna većina zaposlenih u državnoj administraciji koja dobro, marljivo i vredno radi svoj posao svakog dana, podržati ove promene, jer je ovo prilika da nakon donošenja ovog zakona oni dobiju svoje pravo mesto. Hvala.

Poštovana gospođo ministre, poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ovu priliku ću iskoristiti da, u stvari, šire govorim o ulozi koju MMF jeste imao u Srbiji posle 2000. godine, o situaciji u kojoj se danas Srbija u ekonomskom smislu nalazi i o neophodnim reformama koje država mora da učini, u narednom periodu, da više ne bismo dolazili u situaciju u kojoj se nalazimo danas.
Pre goga ću reći nešto slično što je govorila ministarka u toku svog izlaganja. Važno je da znamo da je svetska ekonomska kriza, koja se desila krajem 2008. godine, zapravo počela je zvanično i traje celu 2009. godinu, dovela do ozbiljnih reformi u međunarodnim finansijskim institucijama, da je MMF dobio ključno mesto u borbi protiv svetske krize, iako je do svetske krize MMF praktično postajao sve manje i manje važna institucija, čak se i postavljalo pitanje opravdanosti njegovog postojanja, funkcionisanja i svrhe koju ima.
Srećom, zbog toga što smo kao svet, a i mi kao država, imali i ranije iskustva sa krizama, ovoga puta je i svet reagovao mnogo brže i odlučnije, a mislim da je i Srbija dobro reagovala, neko buduće vreme će pokazati koliko je ta reakcija bila efikasno i koliko ćemo uspeti iz ove krize da izađemo. Svi parametri, koji su ekonomski i koji su veoma konkretni, govore da se svet polako nalazi na putu izlaska iz krize, da je 2010. godina, godina kada će svetski društveni proizvod rasti, za razliku od ove godine, kada će se prvi put, čini mi se posle Drugog svetskog rata, desiti pad svetskog društvenog proizvoda. To je trend za koji verujem da će se videti i u Srbiji. Mi ćemo ove godine imati pad društvenog proizvoda oko 4 ili 4,5%, a sledeća godina, u nekoj boljoj varijanti, može da bude godina stagnacije ili nekog minimalnog rasta.
Važno je reći da smo tokom proteklih devet ili deset godina, a slušaćemo to sigurno i danas, imali dosta kritika na ulogu MMF u reformama u Srbiji. Tu treba razdvojiti dve stvari. S jedne strane, finansijski posmatrano, ta uloga nije bila toliko značajna, ali je, sa stanovišta kredibiliteta reformi i poruke koja je poslata drugim potencijalnim investitorima, saradnja Srbije i MMF bila više nego važna.
Ovo o čemu je govorila ministarke jeste nešto na šta mi kao zemlja nismo uticali ali, u svakom slučaju, jeste dobra prilika da na međunarodnom tržištu dođemo do značajnih sredstava pod najpovoljnijim mogućim uslovima, daleko povoljnijim od bilo kakvih drugih potencijalnih izvora finansiranja. Ono što je, takođe, važno, to je nešto što je van našeg stend-baj aranžmana i nešto za šta nećemo imati u nekom narednom periodu obavezu da ta sredstva vratimo.
Posle 2000. godine, prvi stend-baj aranžman, mi smo, tada kao savezna država, potpisali, 2001. godine na iznos od 200 miliona specijalnih prava vučenja i on je završen 2002. godine. U stvari, to je bila ta inicijalna podrška promenama u Srbiji i izgradnji institucija i ponovnog vraćanja Srbije u političke, a pre svega ekonomske tokove.
Do 2005. godine, posle toga, nismo imali stend-baj aranžman, ali smo imali takozvani aranžman produženog finansiranja, tokom koje tri godine je Srbija povukla 650 miliona specijalnih prava vučenja. Taj aranžman je prevremeno otplaćen krajem 2006. i početkom 2007. godine, što je tada bila slika dobrog finansijskog stanja u Srbiji. Nakon toga, po Statutu četiri MMF, nastavljen je post-program monitoring za Srbiju, što se pokazalo kao dobro, jer se on, praktično, naslonio na početak krize koji se u Srbiji desio krajem 2008. godine.
Mi smo, to treba reći, sigurno u regionu bili prva zemlja koja je krajem 2008. godine inicirala pregovore sa MMF o novom stend-baj aranžmanu, jer je tada već bilo jasno da će se svetska finansijska kriza, koja postoji, preliti na Srbiju i da će biti značajna podrška MMF. U tom trenutku smo mislili da će ta podrška biti samo institucionalna, savetodavna i da ćemo moći bez finansijske podrške da prođemo kroz ovaj težak period krize.
Međutim, vremenom se pokazalo da nam je neophodna i finansijska podrška i konkretan kredit od MMF, te smo prvo potpisali stend-baj aranžman, u januaru 2009. godine, u iznosu od 350 miliona dolara specijalnih prava vučenja, da bi prilikom njegove, čini mi se druge revizije u maju 2009. godine ta kvota povećana na 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja ili na oko 10% društvenog proizvoda Srbije ili 560% naše kvote u MMF.
Mi smo za sada povukli 750 miliona specijalnih prava vučenja. Ono što je možda važnije od svega toga, taj dogovor koji smo sklopili sa MMF bio je osnova za sklapanje bečke inicijative ili bečkog dogovora, koji je omogućio da eksterna izloženost banaka u Srbiji ostane ista kao i tokom prethodne godine.
Svi znamo da je najveći problem zemalja u razvoju, koje su izuzetno visoko zavisne od uvoza kapitala, bio upravo kreditni pad i nedostatak kapitala. Mislim da je to važno reći.
Građani Srbije treba da znaju da je taj sporazum, koji smo potpisali, omogućio refinansiranje velikog broja naših obaveza, pre svega govorim o obavezama privatnog sektora, ne toliko o obavezama državnog sektora. Na taj način smo uticali da pad ekonomije bude verovatno manji nego što bi bio da nije bilo tog bečkog sporazuma i refinansiranja dugova.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da su svi ovi sporazumi, revizije, aranžmani bili s vremena na vreme, svaka dva, tri, četiri meseca, u zavisnosti od toga kada su se dešavali, jedna slika i prolazno vreme kako funkcioniše naš, pre svega finansijski sistem, kako međunarodna zajednica gleda na kvalitet reformi koje se sprovode u Srbiji i šta je neophodno uraditi u budućem periodu da bi se ta podrška nastavila. Još jednom kažem, to nije u finansijskom smislu bilo odlučujuće za Srbiju, ali je, u svakom slučaju, doprinelo da druge investicije, strane, direktne ili grinfild investicije, lakše dolaze u Srbiju ako se pokaže da je naša saradnja sa institucijom MMF ocenjena pozitivno.
Zbog toga treba izbeći politički kontekst saradnje. Mislim da se danas nalazimo u situaciji kada i neke druge zemlje koriste podršku MMF. Navešću slučaj Poljske koja doduše ne koristi stend-baj aranžman, ali koristi jedan drugi način finansiranja, takođe, povlačeći kredite kao ekonomija koja je sigurno na daleko, višem nivou i stepenu razvoja nego što se nalazi Srbija. Dvadesetak zemalja sveta u ovom trenutku koristi ovakav oblik aranžmana kao što koristi Srbija. Mislim da će ovaj aranžman koji smo sklopili pokazati da možda neće biti neophodno da sva sredstva povučemo, ali će nam biti veoma važna, da kažem, institucionalna podrška za one reforme koje stoje pred nama.
U tom smislu i jeste bila treća revizija ovog aranžmana i ono što očekujemo krajem ovog i početkom sledećeg meseca, usaglašavanje sa predstavnicima MMF o tome koji kvantitet i kvalitet reformi u Srbiji treba da se sprovede da bismo dobili podršku i da bismo mogli da prevaziđemo problem deficita koji će se sigurno javiti i za 2010. godinu, jer dosadašnji model ravnoteže u Srbiji nije više održiv, ne možemo toliko računati na prihod od privatizacije i ne možemo računati na toliki priliv kapitala.
Veoma je važno da se ovi razgovori u tom nekom institucionalnom smislu nastave i da oni predstavljaju jednu međunarodnu podršku za reforme koje Srbija treba da sprovede u nekom narednom periodu. Iskoristiću priliku da kažem da su to, rekao bih, tri, četiri ključne oblasti reformi koje će Vlada, uz jasnu političku podršku, morati u narednom periodu da sprovede, a to je u stvari najbolje prikazano u jednom izveštaju Svetske banke, koji je, takođe, urađen na inicijativu našeg ministarstva finansija, a o trošku Svetske banke.
To su reforme u penzionom sistemu, to je nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu, i to je reforma u socijalnim davanjima koja postoji, iz budžeta Srbije, a koja nisu davanja kroz redovni penzioni sistem. Naravno, navešću samo jedan primer, verovatno nas najteža oblast reformi očekuje u penzionom sistemu. Ovaj ritam plaćanja penzija će nas dovesti do toga da sledeće godine 14% društvenog proizvoda Srbije mora da odvaja za penzije. Zaista ne znam napamet podatke svih drugih zemalja, ali pretpostavljam da je ovo jedan od najvećih procenata koji postoji u okruženju, a verovatno i u svetu. Moraćemo da napravimo određene promene koje će omogućiti odgovarajući kvantitet i kvalitet isplate penzija, ali u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije i u skladu sa činjenicom da taj sistem mora da bude održiv.
Neke analize govore, bez obzira što smo u političkom smislu morali da napravimo u oktobru 2008. godine zakon koji je doveo do povećanja penzija, da je zbog kasnijeg monetarnog prilagođavanja i pada kursa dinara u realnom smislu možda došlo i do pada penzija za njihove korisnike.
Dakle, to su stvari koje treba da omoguće da dođemo do nove osnove na kojoj će funkcionisati naša ekonomija, da se naši fiskalni izdaci usklade sa prihodima i da, kao deo toga, tokom prethodnog izlaganja ovde smo slušali kritike kako je netačna predstojeća najava reforme smanjenja zaposlenih u državnom sektoru, kako postoje ministarstva koja imaju 20 državnih sekretara i slične, netačne informacije na koje nije neophodno odgovarati jer su potpuno netačne i neistinite, ali mislim da je ovo jedan početak reforme u državnom sektoru koji jeste neophodan i ograničavanje broja zaposlenih u državnom sektoru jeste sigurno prvi korak. Neka druga vlada možda drugog političkog sastava imaće priliku da to uradi na kvalitetniji način, ali siguran sam da ovo što se sada čini, što će se činiti u narednom periodu jeste nešto što je nužno.
Ono što je važno, istakao bih da je zahvaljujući podršci međunarodne zajednice, a dobro je što je Ministarstvo finansija pre neki dan objavilo podatak da je 4,5 milijarde evra bespovratnih donacija došlo u Srbiju od 2000. godine, važno je, pogotovo u svetlu, da kažem, stalne kritike kako promene nisu dovele do ulaska kapitala. Važno je znati da naravno u narednom periodu više nismo zemlja tog stepena siromaštva koja može da računa na takvu podršku međunarodne zajednice i da ćemo morati da se okrenemo sebi, da tu potražimo izvore za naš rast i napredak i da gledamo ka nekoj drugačijoj koncepciji, odnosno uštedi sredstava sa kojima raspolažemo.
To je otprilike jedan osvrt. Ovo što danas razmatramo jeste samo jedna dobra prilika i korist koju će Vlada Srbije imati od MMF. Veoma je dobro i ohrabrujuće je to što smo čuli od ministarke u koju svrhu će se ta sredstva trošiti.
Dakle, za razliku od sredstava koja država dobija iz stend-baj aranžmana, koja stoje na računu Narodne banke isključivo za jačanje deviznih rezervi, mada je bilo nekih razgovora da će i ta sredstva moći da se koriste za budžet, ova sredstva se isključivo koriste za podršku budžetu i dobro je da je orijentacija Vlade takva da se koristi za refinansiranje postojećih kredita, a ne za nekakvu novu potrošnju.
U svakom slučaju, podržaćemo ovaj zakon i građani treba da znaju da je ovo još jedna podrška u nizu koju smo dobili zbog toga što je naša politička i ekonomska orijentacija danas takva kakva jeste. Hvala.