Zahvaljujem predsednice. Moje poslaničko pitanje je upućeno ministru Mrkonjiću, a tiče se poslaničkog pitanja postavljenog 21. 9. ove godine. Vezano je za putni pravac Novi Pazar – Tutin. Zapravo, ova putna deonica je potpuno devostirana, sa bezbroj udarnih rupa, ulegnuća, suženja, klizišta. Trideset i tri kilometra je duga, a njome se putuje čitav sat vremena putničkim vozilom. Teretnim vozilom i dva sata. Ova opština je vezana ne samo sa susednim gradom i  Pazarom ovim putem, nego i sa ostalim delom Srbije i u opšte sveta.

Samo da napomenem, da u našoj opštini nije bilo apsolutno nikakvih ulaganja, niti domaćih, niti stranih investitora. Sve je vezano opet za lošu putnu infrastrukturu. I do Tutina i do Sandžaka i unutar Sandžaka i unutar naše opštine. Da napomenem opet da je naša opština jedna od najnerazvijenijih sa neverovatno 77% nezaposlenosti i sa višestruko niskim bruto nacionalnim prihodom, sa masom nezaposlenih, bez ikakvih proizvodnih pogona.

Sve to ne bi bilo čudno da nismo dobili obećanje od gospodina Mrkonjića da će ovaj putni pravac početi da se radi jesenas, da će putni pravac Novi Pazar – Sjenica. Gospodin Mrkonjić je gostovao letos u Novom Pazaru i rekao je da će ubrzo krenuti radovi na magistralnom putu Novi Pazar – Sjenica. Odmah posle na regionalnom putnom pravcu Novi Pazar – Tutin. Ne zameram gospodinu Mrkonjiću na tim rečima i verujem da će to bili. Ali, naši građani žele tačan odgovor, kada, jer se o tome priča već godinama. Da pomenem samo da je tutinska opština nije imala ni vodu za piće.

Bivše Ministarstvo za NIP imalo je razumevanja i opredelilo je deo sredstava i ubrzo će Tutin dobiti vodu za piće. Međutim, ovaj putni pravac bruka je i sramota da spaja jednu opštinu sa ostalim delom Srbije. Svako tamo ko je putovao tim putnim pravcem video je da je on potpuno devastiran i ne zaslužuje da 36.000 ljudi, jer to im je jedini izbor sa svetom i sa ostalim delom ove republike. Toliko za sada.

Da bi samo konkretizovali, ovaj projekat za ovaj putni pravac nije urađen. Prvo moramo da znamo kada će projekt biti urađen. Lokalna samouprava kaže da CIP to neće da uradi, ili nema volje da uradi, kao i Vlada. Sa druge strane čujemo da lokalna samouprava ili izuzima zemljište i svojinske odnose ili opet neko drugi to radi. Znači, od nečeg bi trebalo krenuti.

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno ministru za infrastrukturu i energetiku, gospodinu Mrkonjiću, a odnosi se na putni pravac Novi Pazar – Tutin. Ova saobraćajnica spaja tutinsku opštinu, ne samo sa susednim gradom, Novim Pazarom, već i ostalim delovima naše Republike, a i sa svetom, što govori o nemerljivom značaju i strateškom interesu za našu opštinu.

Saobraćajnica je u jako lošem stanju, jedna je od najlošijih u Republici i šire na Balkanu. Jako je devastirana, sa bezbroj ulegnuća, suženja, klizišta, potpuno je devastirana, bez minimuma drumsko-transportnih uslova, sa bezbroj udarnih rupa, delimično presvučenim asfaltom.

Zbog specifičnosti ovog terena velike nadmorske visine, dugih zima sa puno snežnih padavina, jako je teško održavati je u zimskim uslovima, tako da je neretko zavejana i po par sati. Dužine ove deonice je oko 33 kilometara. Da bi se prešla putničkim automobilom potrebno je više od jednog časa, a teretnim vozilima sa tovarom, potrebno je nekoliko časova.

Tutinska opština je jedna od najsiromašnijih opština u Republici, sa bruto društvenim proizvodom višestruko nižim od republičkog proseka, sa stopom nezaposlenosti od neverovatnih 70%, što u brojkama znači od 36.000 stanovnika, samo 3.000 radi. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje čeka 7.500 radno sposobnih. Tešku ekonomsku i socijalnu situaciju dodatno komplikuje ovako loša putna infrastruktura.

Jako dobru ideju o industrijskoj zoni na Pešteru trenutno je nemoguće realizovati zbog jako loših komunikacija do Sandžaka i unutar Sandžaka. Naši građani sa pravom očekuju od gospodina Mrkonjića da učini napor, jer je to do sada i obećavao, da iznađe način da se ova saobraćajnica u potpunosti rekonstruiše, prekrije sa odgovarajućim adekvatnim slojem asfalta, jer ona mojim sugrađanima znači život, znači komunikaciju sa ostalim delom ove Republike i uopšte sa svetom. Onda će doći i novi investitori i nove investicije, jer sada u našoj opštini apsolutno nema ni novih proizvodnih pogona, niti novih investitora. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani poslanici, predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti stvaraju se adekvatni uslovi za zadovoljenje rastućih potreba našeg stanovništva za zdravstvenom zaštitom, uz dostupnost zdravstvene zaštite na celoj teritoriji naše Republike, kroz angažovanje zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi, kroz dopunski rad, nezavisno od toga da li su zaposleni u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi i gde imaju puno radno vreme.
Više je značajnih razloga za donošenje ovog zakona. Međutim, izdvojio bih tri razloga. Prvi razlog je da se kroz dopunski rad uvodi novi kvalitet u zdravstvenoj zaštiti, na način da se skrate liste čekanja, tj. da se skrati protekli vremenski period do momenta pružanja zdravstvene usluge pacijentima. Drugi razlog je da se pacijentima kroz dopunski rad dozvoli širi izbor stručnih kadrova koje bi oni finansirali iz ličnih sredstava. Treći razlog je da na određenim područjima naše teritorije, gde nema visokostručnih kadrova, specijalista, angažuju kolege da koordiniraju na tim prostorima.
Ovaj zakon reguliše da, bilo kod svog poslodavca, zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici ili druga lica, bilo u privatnoj praksi mogu biti angažovani najviše do jedne trećine radnog vremena.
Ovaj zakon reguliše i koje usluge se mogu pružiti kroz dopunski rad. Izdvojio bi ih u tri grupe. U prvi grupu spadaju one usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem. U drugu grupu spadaju one usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, međutim, za takve usluge se ne može obezbediti stručni kadar. Treća grupa usluga su one usluge koje se pružaju pacijentima koji nemaju obavezno zdravstveno osiguranje, niti drugi vid osiguranja.
Ovaj zakon reguliše da se mora potpisati ugovor, u pisanom obliku, između poslodavca, zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika i drugog lica zaposlenog u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi, koji tačno definiše vrstu usluge, način pružanja usluge, visinu nadoknade i vreme trajanja dopunskog rada.
Zakon reguliše da na vidnom mestu u zdravstvenim ustanovama ili u privatnoj praksi koje sprovode dopunski rad, mora se istaći informacija o uslugama koje se pružaju kroz dopunski rad pacijentima, o ceni usluga i zdravstvenim radnicima ili zdravstvenim saradnicima koji pružaju zdravstvene usluge pacijentima.
Ovaj zakon reguliše da se o naplaćenoj usluzi mora izdati, na posebno urađenom papiru, račun pacijentu ili se mora proslediti faktura osiguravajućem društvu za pruženu uslugu.
Bitna razlika između postojećeg, važećeg zakona i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti je ta da ne postoji više potreba da se traži saglasnost od rukovodioca, odnosno direktora ili stručnog saveta, već po svom nahođenju može zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik ili drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi biti angažovano ili kod svog poslodavca, kroz dopunski rad ili u privatnoj praksi.
Ovo je imalo posledicu da je značajan broj, oko 400 visokostručnih kadrova, napustilo zdravstvene ustanove i prešlo da radi u privatnoj praksi. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti dozvolilo bi se i da ti visokostručni kadrovi budu angažovani kroz dopunski rad za rad u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Zakon je u duhu evropskih zakona i na dobrobit je kako pacijentima tako i zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima i drugim licima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama.
O Planu razvoja zdravstvene zaštite u Srbiji neću podrobno govoriti, jer je moj kolega Simo Vuković o tome već govorio. Samo ću reći da je on kontinuitet rada Ministarstva zdravlja i zdravstvene delatnosti zadnjih godina.
Mi, zdravstveni radnici, lekari, pa i pacijenti, svedoci smo u bliskoj prošlosti kako su izgledali domovi zdravlja, bolnice, pa i klinički centri. Ličili su na napuštene hangare. Sećamo se da su pacijenti kupovali određene lekove na pijacama, jer ih nije bilo u apotekama, nije ih bilo u zdravstvenim ustanovama, nije bilo rendgen snimaka, bili su hladni radijatori u zimskim uslovima, bili su pokvareni skeneri, nije bilo dovoljno kolor-doplera, jadno je stanje bilo u zdravstvu.
Međutim, to sad izgleda kao daleka prošlost, brzo se na to zaboravilo. Istina je da nije ni sada idealna situacija. Međutim, istina je da i u mnogo razvijenim društvima, u mnogo bogatijim državama ni pacijenti, ni zdravstveni radnici nisu nikada zadovoljni, jednostavno, zbog specifičnosti zdravstvene delatnosti.
Oba akta su u duhu evropskih zakona o zdravstvenoj zaštiti i, kažem, jedna su velika novina i novi kvalitet u ovoj delatnosti.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo uvaženi poslanici, predlog zakona o sedištima i područjima podrazumeva da u Novom Pazaru budu formirani osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo, a sudska jedinica u Tutinu i odeljenje prekršajnog suda u Tutinu.
Moj amandman podrazumeva da se u Tutinu osnuju osnovni sud, prekršajni sud i, normalno, osnovno javno tužilaštvo. Argumenti su višestruki, mogu se odvojiti u profesionalne i opšte. Profesionalni bi bili da dva suda i javno tužilaštvo imaju dovoljan broj predmeta, i preko norme. Svaki sudija ponaosob, u oba suda, ima dovoljan broj predmeta, kao i javno tužilaštvo. Osnovni sud ima dovoljan broj sudija, koliko zahtevaju norme – šest sudija. Oba suda su kako stručno tako i tehnički osposobljena i opremljena.
Kao opšte argumente prvo mogu navesti da opština Tutin po površini spada u pet najvećih opština u Srbiji, sa 742 kvadratna kilometra, jako razuđenom teritorijom, sa veoma lošom putnom infrastrukturom. Lokalni putevi su uglavnom makadamskog tipa. Do 99 sela i zaselaka obično javni saobraćaj funkcioniše jednom dnevno, a do nekih i jednom nedeljno. Međutim, zbog visoke nadmorske visine, koja je od 900 do 1.200 metara, obično sa veoma oštrim i dugim zimama, sa veoma puno snežnih padavina, veća seoska područja, mesne zajednice su zavejane po nekoliko dana, tako da su određena seoska područja odvojena od sveta i po nekoliko dana.
Sledeći argumenti bi bili da tutinska opština spada u red najnerazvijenijih opština u Srbiji, sa jako niskim nacionalnim dohotkom i veoma visokom nezaposlenošću. Po stopi nezaposlenosti Tutin je među prvih pet opština u Srbiji; stopa je čak 47,4.
Tutinska opština je višenacionalna opština. U našoj opštini žive mirno i Bošnjaci i Srbi, jedni s drugima, jedni pored drugih. Međutim, šta je izraženo? Izražena su migraciona kretanja. Tako je 1991. godine Tutin imao 36.000 stanovnika, a 2002. godine 31.000, znači, 5.000 stanovnika se odselilo – Srbi ka većim i bogatim sredinama u Srbiji, a Bošnjaci, muslimani ka Bosni i ka bogatim državama Evropske unije.
Tutinska opština je pogranična opština i graniči se sa Crnom Gorom, i to sa tri opštine: Rožaje, Berane i Bijelo Polje. Ta granica je duga 60 kilometara. Susedne opštine na Kosovu su Zubin Potok, Istok i Peć. Ova administrativna linija je duga 40 kilometara. Znate, kao svaka druga granica, pogranična zona, i ova prema Crnoj Gori podložna je ilegalnom prelasku građana, stranih građana, nelegalnoj trgovini robom i ostalim prekršajima koji se mogu podvesti pod prekršaj i krivično delo ili nešto drugo.
Administrativna linija je isto tako podložna prelasku građana, stranih ili naših građana, na mestima koja nisu dozvoljena za to. Da vas samo podsetim da postoji uredba Vlade koja po skraćenom postupku sankcioniše ove postupke. Za sve ovo su potrebni i osnovni i prekršajni sud i javno tužilaštvo.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, jer ako ne bude prihvaćen, ako u Tutinu ne budu ovi sudovi, situacija u Tutinu višestruko će se pogoršati. Tutin je jako siromašna opština i jedan deo ljudi koji rade, mislim i ljudi u ovim sudovima, ostaće na ulici. S druge strane, pokrenuće se sigurno migraciona kretanja i dodatno će opusteti Pešterska visoravan.
S druge strane, znamo da je zakon o regionalnom razvoju u pripremi, a oformljena je Agencija za ravnomerni regionalni razvoj. Da li je ovo nešto suprotno od toga što je u pripremi, od onoga što treba da uradimo, da male i siromašne sredine razvijamo i bar delimično da ih približimo razvijenosti većih sredina?
S druge strane, kako sam rekao, tamo mirno žive i Bošnjaci i Srbi. Kad je u okruženju bilo nekih ratnih dejstava, u drugim republikama, u drugim državama, tamo se mirno živelo, ali bošnjački korpus je politički podeljen. Ta podela je ušla u sve sfere društvenog života naših ljudi, što malo i otežava mogućnost da predstavimo prave životne probleme našoj vladi, našoj državi.
Mislim da sve ovo usložnjava jednu našu priču. Da bi ministarka i, nadam se, Ministarstvo, kao i vi uvaženi poslanici, prihvatili ovaj amandman, samo ću reći da će poslanički klub glasati za set pravosudnih zakona jer mislimo da su oni napredni, da su proevropski, da će doneti boljitak našem pravosuđu, ali i da ćemo podržati i glasati za ovaj amandman. Hvala.