Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih priliku da ukratko predstavim predloge ova tri zakona. Prvi zakon koji se nalazi pred vama je zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj. Radi se o obavezi koja je stara gotovo 15 godina. Sećate se da je taj zajam raspisan još 1989. godine i obaveza države je da sve stare dugove izmiruje. Kao što je država krenula da izmiruje obaveze po osnovu stare devizne štednje, jedina velika obaveza države koja do sada nije izmirena jeste obaveza po osnovu ovog zajma. Ova vlada predlaže da se i ta obaveza ovim zakonom krene da izmiruje.
Radi se o vrednosti duga prema građanima Srbije u iznosu od 56 miliona evra. Ona se sastoji od namenskih deviznih depozita koji iznose 40 miliona evra i obveznica u stranoj valuti u iznosu od 16 miliona evra. Mi smo predvideli da se celokupna obaveza isplati u roku od četiri godine, imajući u vidu budžetska ograničenja, tako da bi celokupna isplata bila završena 2007. godine.
Što se tiče dinamike isplate, predviđen je sličan tempo i način isplate kao kod isplate stare devizne štednje. Svakog 31. avgusta od ove godine, pa zaključno sa 2007. godinom bila bi vršena isplata ovih obaveza, i to ove godine obaveza do 530 evra, sledeće godine do 1060 evra, 2006. godine 5.000 evra i 2007. godine ono što preostane do konačnog iznosa isplate.
Želim da kažem da je u iznos obaveze od 56 miliona evra uključena i kamata po stopi od 2% godišnje od datuma izdavanja obveznica do roka dospeća, dakle od 1989. godine do danas, a to je ista kamatna stopa koja je obračunata na obaveze po osnovu stare devizne štednje.
U ovom zakonu definisano je kako će se vršiti prijavljivanje potraživanja. Dakle, nakon objavljivanja i usvajanja zakona u roku od 60 dana građani Srbije će moći da podnesu potraživanje, s tim što potraživanje pod određenim uslovima neće zastareti i u narednom periodu od godinu dana. Nakon toga biće izvršena konverzija duga u elektronske obveznice. Obveznice će glasiti na evro i isplaćivaće se u evrima.
Takođe, zakonom su predviđena posebna prava iz ovih obveznica. One se mogu koristiti i pre roka dospeća za plaćanje troškova lečenja, nabavku lekova, troškova sahrane, kupovinu akcija u procesu privatizacije, kupovinu nekretnina. Što se tiče isplate obveznica, njih će vršiti banka sa teritorije Republike Srbije koja će biti izabrana u postupku javnog tendera.
Dakle, ovim zakonom ispravljamo jednu od nepravdi koje su učinjene u prethodnom periodu i, s druge strane, želimo da učvrstimo kredibilitet Vlade. Jedino ako isplatimo stari dug možemo da očekujemo da će građani kupovati obveznice trezora u narednom periodu. Isto kao kada je izmirivana štednja, tek kada je stara štednja - počela da se izmiruje, krenuli su građani ponovo da štede u bankama.
Očekujemo da će kada izmirimo ovaj dug, kada krenemo sa izmirivanjem, građani takođe povratiti poljuljano poverenje u državu i da će ponovo početi da kupuju hartije od vrednosti koje izdaje država, a zaduživanje na tržištu kapitala, kao što znate, predstavlja način na koji sve moderne države finansiraju svoj budžetski deficit. Zbog toga nam je potrebno da usvajanjem ovog zakona vratimo poverenje.
Drugi zakon koji je pred vama, o kome će se voditi objedinjena rasprava, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu. Garancijski fond Republike Srbije je osnovan protekle godine. Ima za cilj osiguranje bankarskih kredita za mala i srednja preduzeća.
Vlada Republike Srbije predlaže sada izmenu ovog zakona, kako bi kredite koji će biti osigurani iz Garancijskog fonda osim pravnih lica mogli da dobijaju i poljoprivrednici. Naime, prethodni zakon predviđa da samo pravna lica mogu da dobijaju osiguranje kredita. Poljoprivrednici koji su fizička lica, seljaci, nisu mogli da budu obuhvaćeni prethodnim zakonom. Mi sada to dopunjavamo time da se eksplicitno uvodi mogućnost osiguranja kredita za poljoprivrednike.
Takođe, u zakonu se precizira ukupan iznos garancija koji se može dati iz ovog fonda. Dakle, Fond može osiguravati kredite banaka u iznosu koji je najviše do dva i po puta veći u odnosu na kapital Fonda. Uvode se stroga pravila kontrole osiguranja kredita, tako što prema pojedinačnoj banci izloženost može biti samo do 20%, a prema pojedinačnom pravnom licu maksimalno do 5% iznosa kapitala. Moram da podsetim da je Vlada Republike Srbije u budžetu za ovu godinu predvidela milijardu i po dinara za rad Garancijskog fonda.
Izmenama i dopunama ovog zakona omogućiće se daleko efikasnije osiguranje kredita ne samo za mala i srednja preduzeća već i za poljoprivrednike, ali moram da naglasim još jednu kategoriju, Garancijski fond krenuće da osigurava i kredite u nedovoljno razvijenim područjima.
Za razliku od prethodnog zakona koji je utvrđivao limite osiguranja do 50%, ovaj zakon ne predviđa takve limite, već će se posebnim pravilnikom Fonda dati limiti osiguranja.
Naime, naš predlog je da za osiguranje kredita za poljoprivredu garancija iznosi do 80%, jer se radi o oblasti koju treba da pospešimo, i isto važi za osiguranje kredita za nedovoljno razvijena područja. Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća u ostalim regionima zemlje, iznos garancije koji će banke davati i dalje će biti do 50%. Na ovaj način, očekujemo da država pomogne da dođe do pada kamatnih stopa, do dužih rokova otplate kredita i stimulisanja razvoja poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i nedovoljno razvijenih područja.
Konačno, treći zakon koji se nalazi pred vama, jeste izmena Zakona o platnom prometu. Kao što znate, od 1. januara 2003. godine platni promet je prenet sa Zavoda za obračun i plaćanje na poslovne banke. U dosadašnjem sprovođenju zakona uočeni su neki nedostaci i oni se otklanjaju ovim zakonom. Pre svega, uočeni su nedostaci u procesu prinudne naplate koju vrši Narodna banka Srbije, kao i u procesu prikupljanja podataka o finansijskim izveštajima preduzeća. Ovim zakonom otklanjamo sve nedostatke koji su u praksi uočeni u radu poslovnih banaka.
Imajući u vidu da po sadašnjem Ustavu Srbije Narodna banka Srbije ne može biti predlagač zakona, to je razlog zašto se Ministarstvo finansija javlja kao predlagač ovog zakona. Ovaj zakon je u potpunosti usaglašen sa Narodnom bankom Srbije i njegovim usvajanjem dobićemo daleko efikasnije funkcionisanje platnog prometa koji inače, čini mi se, prilično dobro funkcioniše, ali neke od uočenih nedostataka ovim zakonom ćemo otkloniti. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što imam priliku danas da predstavim pet zakonskih projekata Vlade Srbije, od kojih je naravno najvažniji Predlog zakona o budžetu za 2004. godinu.
Kao što znate, budžet se trenutno nalazi na privremenom finansiranju, s obzirom da budžet za 2004. godinu nije donet u redovnoj proceduri i 31. marta ističe period za privremeno finansiranje, pa je potrebno do tog datuma doneti novi budžet.
Ne treba posebno isticati značaj budžeta za funkcionisanje svih državnih službi. Činjenica je da su Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije uložili ogromne napore da u relativno kratkom roku pripreme ovaj budžet.
Ujedno se izvinjavam poslanicima što smo tražili hitan postupak, ali zbog privremenog finansiranja to je bilo nužno. U svakom slučaju pokušali smo da damo što šire obrazloženje budžeta. Tamo gde to nije urađeno, to ćemo učiniti tokom ove diskusije i mog uvodnog izlaganja.
Prešao bih sada na obrazlaganje ovih pet zakonskih projekata, imajući u vidu da se vodi rasprava koja je objedinjena.
Najpre, filozofija ove vlade biće da rastareti od poreza troškove rada, odnosno troškove proizvodnje. Naša proizvodnja je nekonkurentna, u ovom trenutku dobrim delom i zbog toga što su troškovi rada jako visoki, pa su nam zbog toga cene proizvoda nekonkurentne i na domaćem i na inostranom tržištu. Zbog toga je prva tačka dnevnog reda zakon koji predlažemo prestanak važenja Zakona o porezu na fond zarada. To je porez od 3,5% koji se primenjuje na bruto plate i ukupno opterećuje troškove rada sa oko 5%, s obzirom da se primenjuje kada se već odbiju svi porezi i doprinosi i obračunaju neto plate.
Mi smo predložili ukidanje poreza na fond zarada sa važenjem od 1. jula ove godine.
Imajući u vidu da Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije pripremaju novi paket poreskih zakona, pre svega izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, gde ćemo urediti osnovice za obračun poreza i doprinosa na zarade, mi planiramo da 1. jula stupi na snagu ova poreska reforma, kojom će značajno biti smanjeni troškovi rada. Prvi u nizu tih zakona je upravo ukidanje poreza na fond zarada.
Efekat za privredu - ukupno rasterećenje - iznosi osam milijardi dinara. Imajući u vidu da je ovaj porez u celini prihod lokalne samouprave, Vlada je predložila još tri prateća zakona, kako bi nadomestila gubitak prihoda lokalnoj samoupravi koji je stvoren zbog ukidanja poreza na fond zarada.
Drugi predlog zakona koji smo podneli menja Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Do sada je lokalna samouprava imala učešće u porezu na plate od 5%. Dakle, taj porez na neto plate iznosi 14%, a učešće lokalne samouprave u njemu iznosilo je 5%. Vlada sada predlaže da se to učešće poveća sa 5% na 30%, kako bi se lokalnim samoupravama nadomestio gubitak prihoda zbog ukidanja poreza na fond zarada.
Međutim, imajući u vidu da u različitim lokalnim samoupravama efekat ukidanja poreza na fond plata, kao i povećanja učešća u porezu na plate sa 5% na 30%, nije isti, odnosno da je u nekim opštinama ova kompenzacija više nego potrebna, a u nekim nedovoljna, zato se predlaže i novi zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
Naime, onim lokalnim samoupravama koje, po osnovu ukidanja poreza na fond zarada sa jedne strane, ali sa druge strane povećanja učešća u porezu na plate sa 5% na 30%, ostvare veće prihode u odnosu na one koje bi imali da je ostao porez na fond zarada biće smanjena stopa učešća u porezu na promet; onim drugim koje ostvaruju manje biće povećano učešće u porezu na promet, tako da prihodi lokalnih samouprava ostanu nepromenjeni zbog ove mere. Napominjem još jednom da svi ovi zakoni i ove promene stupaju na snagu od 1. jula 2004. godine.
Takođe, u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima preciziraju se još neki prihodi koji nisu bili precizirani prethodnim zakonom, jer su u međuvremenu carine i druge uvozne dažbine postale prihod budžeta Republike Srbije, a prethodne godine su pripadale saveznom budžetu. S obzirom da više ne postoji savezni budžet, onda se vrši dopuna člana 9. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, gde se preciziraju carine i druge uvozne dažbine kao prihod budžeta Republike Srbije.
Zatim, u članu 3. ovog zakona kao vrsta takse navodi se boravišna taksa, jer to nije bilo precizno definisano prethodnim zakonom. Konačno u članu 4. ovog zakona vrši se dopuna, tako što se kao lokalni javni prihod navodi naknada za uređivanje zemljišta, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Pri tome se ne menja pripadnost ovog prihoda, on i dalje ostaje u celini prihod budžeta opštine, odnosno grada, što je uređeno članom 25. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
Sada mi dozvolite da pređem na obrazlaganje najvažnijeg od svih ovih zakona koje smo danas predložili ovde. To je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove fondova penzijskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Najpre bih želeo da prikažem osnove ekonomske politike nove vlade na bazi kojih je projektovan ovaj budžet. Prethodne godine mi smo imali usporavanje privrednog razvoja, i to značajno usporavanje, uz pad industrijske proizvodnje od 3% i pad poljoprivredne proizvodnje od 7%. Zbog izvesnog rasta u sektoru usluga društveni bruto proizvod prošle godine porastao je, prema nekim procenama, između jedan i po i dva i po procenta. Inflacija je prošle godine oborena na 7,8%, mereno decembar 2003. u odnosu na decembar 2002. To je jedan od najznačajnijih rezultata koji je postignut prethodne godine; dakle, makroekonomska stabilizacija je ostvarena.
Problem sa ekonomskom politikom u prošloj godini bio je što smo imali makroekonomsku stabilnost, ali nije bilo privrednog rasta. Naime, industrijska i poljoprivredna proizvodnja su značajno opale i nova vlada je donela odluku da promeni ekonomsku politiku kako bismo preokrenuli ove negativne trendove. Prema projekciji ekonomske politike Vlade Republike Srbije, ove godine društveni bruto proizvod rašće u rasponu od 4% do 5%, s tim što je procena Ministarstva finansija da će to biti 4,3%, ali raspon će biti od 4% do 5% u ovoj godini.
Što se tiče inflacije, imajući u vidu da je već u prva dva meseca, dok je još prethodna vlada imala odgovornost, inflacija iznosila 1,4%, a to na godišnjem nivou iznosi već sada 8,5%, revidirali smo projekciju inflacije prethodne vlade; sada je ona projektovana između osam i devet i po posto na godišnjem nivou, ali u svakom slučaju ostaće jednocifrena.
U strukturi rasta drštvenog bruto proizvoda mi predviđamo oporavak industrije. Prošle godine, već sam rekao, industrijska proizvodnja je opala za 3%. Mi ove godine planiramo blagi oporavak od 2%. U poljoprivredi očekujemo rast od najmanje 8%, u građevinarstvu 5%, saobraćaju 4%, trgovini 4% i u ostalim delatnostima 4%. U proseku društveni bruto proizvod, prema našoj proceni, treba da raste između 4% i 5%, odnosno 4,3%, ako idemo sa ovim stopama koje sam sada naveo.
U planu za ovu godinu budžeta, predviđeni ukupni prihodi su projektovani na 329,3 milijarde dinara, dok su ukupni rashodi 374,6 milijardi, tako da deficit budžeta iznosi 45,3 milijarde dinara. U odnosu na deficit u prethodnoj godini to je realno smanjenje za 0,4% društvenog bruto proizvoda.
Naime, deficit koji je izvršen u prošloj godini je iznosio 43,6 milijardi dinara, što je činilo 4% društvenog bruto proizvoda. Deficit od 45,3 milijarde dinara u ovoj godini čini 3,6% društvenog proizvoda; dakle, radi se o smanjivanju deficita za 0,4% društvenog proizvoda.
Što se tiče prihoda, planirani prihodi od 329 milijardi dinara imaju sledeću strukturu: od poreza na dohodak 53,5 milijardi, porez na dobit 6,6 milijardi, porez na promet 124,4 milijarde dinara, akcize 67 milijardi, carine 33 milijarde, ostali poreski prihodi 13 milijardi i neporeski prihodi 31 milijarda.
Moram da kažem da su u prvom kvartalu bili planirani prihodi od 68 milijardi dinara, a biće izvršeni sa preko 70 milijardi dinara, što znači da je ova projekcija, imajući u vidu da je prvi kvartal inače najslabiji u prikupljanju poreskih prihoda, konzervativna i potpuno realna.
Što se tiče izvora za pokrivanje deficita, pre svega to je neto domaće finansiranje: iznos je 15,7 milijardi. Moram da kažem šta znači ova stavka. To su depoziti trezora Republike Srbije kod Narodne banke Srbije, odnosno privatizacioni prihodi koji su ostvareni u prethodnoj godini, a nisu potrošeni.
Prethodne godine prihod od privatizacije iznosio je oko 600 miliona evra; međutim, ova vlada je nasledila svega 200 miliona evra, od čega je 40 miliona evra u Fondu za restituciju i ne može se koristiti za pokrivanje budžetskog deficita, tako da je na raspolaganju za pokrivanje budžetskog deficita 160 miliona evra ili 11,7 milijardi dinara.
Moram da kažem da je najveći deo ovih rashoda učinjen u poslednjem kvartalu prethodne godine, kada je došlo do nagle ekspanzije javne potrošnje. Gotovo sve od ovog novca, ovih 400 miliona evra, potrošeno je u novembru, decembru prošle godine, pred izbore. Uglavnom je otišlo na javnu potrošnju, čime su uvećane obaveze ove vlade prema korisnicima javne potrošnje. Start sa kojim mi krećemo je unekoliko određen ovim prekomernim trošenjem prethodne vlade, tako da su mogućnosti za smanjivanje javne potrošnje u ovoj godini novoj vladi zaista bile ograničene.
Sa druge strane, osim ovih 11,7 milijardi, koje već postoje na računima Narodne banke Srbije u depozitu trezora, planiramo i izdavanje hartija od vrednosti do iznosa od 4 milijarde dinara, tako da je ukupno neto domaće finansiranje 15,7 milijardi.
Drugi izvor za pokrivanje deficita su privatni socijalni prihodi u iznosu od ukupno 16,4 milijarde, koji obuhvataju i prihode od privatizacije državnih banaka.
Naime, Vlada planira da proda, odnosno privatizuje državno učešće u tri banke u ovoj godini, i to Jubanke, Kontinental banke i Novosadske banke. Taj proces treba da otpočne već krajem maja ove godine.
Donacije će pokrivati deficit ove godine sa 3,7 milijardi dinara. Radi se o makrofinansijskoj pomoći Evropske unije u iznosu od oko 50 miliona evra i ostatak od 9,5 milijardi dinara čine krediti međunarodnih finansijskih institucija, pre svega Svetske banke. Na ovaj način se pokriva ovaj deficit od 45,3 milijarde dinara. Po našem uverenju, niži je i realan u odnosu na prošlu godinu, te i održiv.
Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije čini mi se da su dobrim delom, u okviru postojećih mogućnosti, uspeli da promene strukturu trošenja budžetskih sredstava u korist javnih investicija.
Naime, sa jedne strane, morali smo i to je bila naša obaveza, da socijalne rashode održimo i povećamo, dakle da ih držimo na nivou koji je određen zakonom, a sa druge strane da pronađemo način kako da povećamo javne investicije. U ovom budžetu ukupne javne investicije, planirane su u iznosu od 32,4 milijarde dinara, dok su prošle godine one izvršene sa 17,2 milijarde dinara.
Učešće javnih inevsticija u društvenom bruto proizvodu ove godine iznosi 2,6%, a prošle godine je bilo 1,5%. Dakle, realan rast investicija u ovom budžetu, u odnosu na izvršenja u prethodnoj godini, čak je 73%. To ovaj budžet čini razvojnim.
Prvo bih govorio nešto o obavezama prema organizacijama socijalnog osiguranja, dakle o ovoj socijalnoj komponenti budžeta, a zatim bih želeo da vam predstavim i razvojni deo budžeta. Što se tiče obaveza prema organizacijama socijalnog osiguranja, Vlada je predvidela u budžetu za ovu godinu 79,3 milijarde dinara za transfere Penzionom fondu, zaposlenih, Penzionom fondu zemljoradnika, Penzionom fondu samostalnih delatnosti, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Najveći transfer je Penzionom fondu zaposlenih, čak 65,3 milijarde dinara, što je povećanje od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Inače, Penzioni fond ove godine je planiran ukupno sa 177,8 milijardi dinara, što je povećanje od 20% u odnosu na prethodnu godinu.
Moram da kažem da od tih 177,8 milijardi dinara na isplate penzija otpada oko 140 milijardi. Ministarstvo finansija će, za razliku od prethodnog, izvršiti reviziju Penzionog fonda. Čini mi se da ćemo možda tu, u nekim rashodima koji nisu vezani za penzije, moći da nađemo uštede. Zbog toga ćemo već od početka sledećeg meseca krenuti u reviziju Penzionog fonda, imajući u vidu da su ovi rashodi veliki i možda bi tu, u rashodima koji nisu vezani za isplatu penzija, mogla da se pronađe po nekim procenama ušteda od oko čak 10 milijardi dinara.
U prethodnim godinama, možda i decenijama, Penzioni fond je dostavljao svoje planove, Vlada je u potpunosti pokrivala deficit kako je Penzioni fond iskazivao, a niko nikada nije izvršio kontrolu rada Penzionog fonda.
Sa jedne strane su penzioneri nezadovoljni visinom penzija, a sa druge strane su ogromni javni rashodi za penzije. To se može jedino ispitati detaljnom revizijom svih stavki koje nisu vezane za prava penzionera.
Dakle, penzioneri će normalno dobijati penzije u skladu sa zakonom, ali postoje neki rashodi koji uopšte nisu vezani za isplatu penzija, gde moraju i mogu da se nađu uštede. Mi ćemo javnost obavestiti o tome, ukoliko nakon ove revizije budu pronađene uštede, to će se onda preusmeriti u investicije ili će se za taj iznos smanjiti deficit u budžetu.
Što se tiče drugih fondova, Fond zdravstva je takođe povećan za 22,8%. I ovaj fond će imati jednu reviziju, jer treba videti da li su fakture koje zdravstvene institucije ispostavljaju Fondu zdravstva realne ili su naduvane. Moramo tačno da vidimo kako se troše ova budžetska sredstva koja naši građani izdvajaju kroz poreze i doprinose.
Što se tiče drugih institucija, Nacionalna služba za zapošljavanje predvidela je u svom planu 14,5 milijardi dinara za pomoć nezaposlenim licima, pri čemu transfer iz budžeta iznosi 6,1 milijardu.
Dakle, imajući u vidu da je nažalost dosta ljudi ostalo nezaposleno tokom prethodnih godina, fond za Nacionalnu službu zapošljavanja povećan je za 47% u odnosu na prethodnu godinu. Država mora da se brine i o nezaposlenima, ali pre svega tako da stvori uslove da oni pronađu posao, kako bi se smanjili rashodi države po tom osnovu, kako bi oni bili zadovoljniji i našli posao.
Što se tiče ostalih rashoda za socijalnu zaštitu, najveći deo tih rashoda nalazi se u delokrugu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Ukupno 28,5 milijardi dinara sa ovog razdela se upotrebljava i to su sledeće namene: prvo, to je tranzicioni fond u iznosu od 2,1 milijardu dinara; zatim za bolest i invalidnost 8,3 milijarde dinara; za zaštitu porodice i dece 14,5 milijardi dinara; za socijalnu pomoć ugroženom stanovništvu 3 milijarde i 600 miliona dinara; i naravno, tu su i rashodi za ishranu i smeštaj izbeglica - milijarda dinara, što se realizuju preko Republičkog komesarijata za izbeglice. Socijalna zaštita u predškolskim ustanovama, visokom obrazovanju, učeničkom i studentskom standardu, ukupno 3,1 milijarda dinara, predviđena je u razdelu Ministarstva prosvete.
Što se tiče razvojne komponente budžeta, napomenuću najveće promene koje su u ovom budžetu izvršene u odnosu na prethodnu godinu.
Te promene su, pre svega, u sektorima privrede, saobraćaja i poljoprivrede. Ova tri sektora imaju značajno povećanje u budžetu, imajući u vidu značaj podsticanja ovih delatnosti.
Što se tiče privrede, ukupno je planirano 11,2 milijarde dinara za podsticanje privrede, od toga su podsticaji kojima upravlja Ministarstvo za privredu 8,7 milijardi i čine subvencije u privredi, Fond za razvoj i sredstva za lizing opreme industrijskih preduzeća. Milijarda dinara su izvozne stimulacije i ta stavka nije postojala prošle godine u budžetu.
Te stimulacije su ovoga puta u razdelu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, dodatnih 1,5 milijardi dinara se nalazi u vojnom budžetu za podsticanje namenske industrije. To je ukupno 11,2 milijarde dinara.
Sledeće veliko povećanje učešća u budžetu jeste u sektoru saobraćaja, pre svega sredstva namenjena izgradnji novih puteva i rehabilitaciji postojećih. Dakle, za izgradnju novih i rehabilitaciju postojećih puteva izdvojeno je ukupno 16,9 milijardi dinara, plus 700 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, kako bi ovi radovi mogli da se izvode. Ova sredstva uključuju i sredstva koja su potrebna za isplatu eksproprisanog zemljišta zbog izgradnje puteva.
Iskoristio bih priliku, s obzirom da zbog kratkoće vremena nije bilo mogućnosti da se detaljno navede u obrazloženju budžeta koji su to pravci, da vam ukratko kažem koji su putni pravci planirani za izgradnju i rehabilitaciju.
To su, pre svega, pravci Ušće - Biljanovac, Šabac - Loznica, Bačka Topola - Srbobran, Srbobran - Novi Sad, granica Hrvatske - Kuzmin - Ruma, Ruma - Šimanovci, Šimanovci - Beograd, Batajnica - Beograd, Kuzmin - granica Republike Srbije, Požarevac - Batočina, Pančevo - granica Rumunije, Čajetina - Kokin Brod, Kokin Brod - Nova Varoš, Nova Varoš - Bistrica, Bistrica - Kolovrat, Kolovrat - Gostun, zatim Tamnava - Predejane - Džep, Batočina - Doljevac (izvinjavam se, nisam čitao koliko je to kilometara puteva, daću u obrazloženju na kraju zbirnu cifru), Pečenjevce - Grdelica, Džep - Vladičin Han, Vladičin Han - Vranje I, Vranje - petlja Bujanovac, Štavica - Nevade, Stepojevac - Županjevac, Nevade - Preljina, Beranovac - Vrnjci, Čairi - Stopanja, Stopanja - Čitluk II, Čačak - Mrčajevci, Niška Banja - Crvena reka, Bela Palanka - Pirot, Sukova - granica Bugarske, Mataruška Banja - Ušće, Novi Pazar - Ribarići. To je 980 km puteva za rehabilitaciju.
Zatim, novi putni pravci: Batajnica - most Beška, Dobanovci - Ostružnica, most preko Save u Ostružnici, tunel Lipak, Pečenjevce - Grabovica, Komren - Prosek, mostovi "Ratko Mitrović" u opštini Leskovac, radovi na deonici Vladičin Han - granica Makedonije.
Moram da vam kažem da je ovo plan Ministarstva za kapitalne investicije, ali kao i svi programi, tako će i ovaj plan ići na odobrenje Vladi, tako da će konačni plan odobriti Vlada Republike Srbije.
Osim saobraćajne infrastrukture, za železnicu je namenjeno u ovom budžetu 8,8 milijardi dinara.
Treći sektor koji ima veliku promenu u budžetu i što čini razvojnom komponentom ovaj budžet jeste poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Ukupan budžet za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu planiran je na 22,3 milijarde dinara, od čega je iz budžeta 20,3 milijardi dinara, dok su ostatak sopstveni prihodi. Od toga je čist agrarni budžet 18,8 milijardi dinara.
U poređenju sa izvršenjem prethodne godine, koje je iznosilo sedam milijardi dinara; to je povećanje od skoro tri puta.
U ovom budžetu postoje tri pravca trošenja: prvi pravac su subvencije za poljoprivredne proizvođače; drugi, to su sredstva za kreditiranje nabavke repromaterijala i opreme; i treći, to su investicije u nove laboratorije, u opremanje veterinarske službe, kako bi se podigao kvalitet hrane koja se proizvodi u Srbiji i kako bi se Srbija osposobila za veći izvoz prehrambenih proizvoda.
Što se tiče subvencija, najveća je stavka subvencija za mleko i industrijsko bilje - 5,9 milijardi dinara. Od industrijskog bilja biće subvencionisani šećerna repa, suncokret, soja i duvan. Takođe, predviđeno je subvencioniranje i u stočarstvu, zatim za nove zasade šljiva i vinove loze. Za podsticanje izvoza u poljoprivredi predviđeno je 600 miliona, što znači da je ukupno podsticanje izvoza, ako saberemo industriju i poljoprivredu, 1,600.000.000 dinara.
Takođe, budžetom za ovu godinu predviđeno je dve milijarde dinara za otkup pšenice. Ovo je prvi put da Vlada u budžetu transparentno i direktno predviđa sredstva za otkup pšenice za popunu robnih rezervi.
Moram da kažem da je prošle godine intervencija Vlade za otkup pšenice za robne rezerve bila skromna. Izvrešena je sa pozicije - "Tekuća rezerva", i zbog prodaje pšenice iz robnih rzervi, bez obzira na izuzetno lošu rodnu godinu, došlo se u situaciju da su robne rezerve ispražnjene, što je dovelo do povećanja cene hleba na tržištu.
Ova vlada neće dozvoliti da se ovakve stvari ponove. Zbog toga je dve milijarde dinara predviđeno za otkup pšenice i popunu strateških robnih rezervi, a robne rezerve će procenjivati situaciju na tržištu, ne samo u tekućoj godini, već u narednih godinu dana, da bi donele stratešku odluku, kako sa tim rezervama gazdovati. Jer, ono što je nasleđeno od prethodne vlade jeste ovo što imamo sada na tržištu - povećanje cene hleba. Mi to ne smemo da dozvolimo. Zbog toga je dve milijarde eksplicitno namenjeno za otkup pšenice.
Takođe, značajne subvencije namenjene su za regresiranje đubriva i goriva, za stručne poljoprivredne službe, za registar poljoprivrednih gazdinstava, za podizanje kvaliteta mleka.
Što se tiče ovih stručnih službi, uključujući i veterinarske službe, moram da kažem da nije dovoljno samo proizvesti poljoprivredne proizvode. Potrebno je proizvesti odgovarajući kvalitet, koji će moći da se proda na stranom tržištu. S jedne strane, ova vlada će zaštititi poljoprivredu od uvoza onih proizvoda koji se proizvode u zemlji, ali s druge strane moramo da podignemo kvalitet naših poljoprivrednih proizvoda, kako bismo ne samo ove godine, već i na srednji rok povećali izvoz.
Što se tiče ostalih projekata u poljoprivredi, izdvojio bih nešto što je potpuno novo. To su sredstva za kratkoročno i srednjoročno kreditiranje poljoprivrednih proizvođača i to, praktično, individualnih proizvođača, odnosno seljaka. Dakle, ne kombinata, već direktno onih koji rade, a to su seljaci.
Ti su krediti, s jedne strane, kratkoročni, odobravaće se u periodu od pola godine do godinu dana, bez garancija, bez hipoteka, država snosi rizik jer želimo da pomognemo seljacima da nabave repromaterijal, đubrivo, seme i ostalo, kako bi mogli da normalno rade. S druge strane, to su dugoročni krediti za nabavku opreme, ne samo poljoprivredne mehanizacije, već i za izgradnju pratećih objekata. To će biti krediti od jedne do pet godina. Ovi krediti će se odobravati uz kamatu koja će maksimalno iznositi do 3% godišnje.
Dakle, država na sebe preuzima da reši jednom zasvagda probleme u poljoprivredi. Srbija je agrarna zemlja. Zbog toga imamo ovakvo izdvajanje u budžetu za poljoprivredu.
Postoji ideja Vlade da se, osim sredstava budžeta, animiraju i sredstva banaka. Danas je potencijal banaka neiskorišćen ili se krediti odobravaju uz izuzetno visoke kamatne stope na relativno kratak rok.
Jedini način da se banke motivišu da produže rokove otplate kredita, da smanje kamatne stope, jeste da im se smanje rizici u poslovanju. Trenutno su, nažalost, rizici vezani za postojeći neefikasan pravosudni sistem. Zbog toga je ovim budžetom predviđeno finansiranje tri fonda za osiguranje bankarskih kredita.
Prvo, garancijski fond, koji već postoji, ali koji ima skroman kapital. Prethodna vlada je samo 80 miliona dinara bila namenila u početku ovom fondu. Mi smo planirali sredstva za dokapitalizaciju garancijskog fonda i sredstva tome namenjena u ovom budžetu su milijardu i po dinara. Dakle, garancijski fond osigurava kredite banaka namenjenih za mala i srednja preduzeća, za poljoprivredu, to su ovi dugoročni krediti, i za nerazvijena područja.
Što se tiče nerazvijenih područja, nažalost sve je više takvih područja u Srbiji, njima će se baviti i Ministarstvo privrede preko Fonda za razvoj, ali i Ministarstvo finansija kroz garancijski fond za osiguranje kredita plasiranih u nerazvijena područja, gde će garancija bankama biti čak do 80%.
Imajući to u vidu, Ministarstvo finansija će predložiti do kraja ovog meseca i novi zakon o garancijskom fondu, koji bi omogućio, s jedne strane, povećanje garancija države bankama, ako se radi o ulaganjima u poljoprivredu i u nerazvijena područja, a s druge strane će omogućiti da direktno poljoprivredni proizvođači dobiju te kredite, bez obaveze da se registriju kao preduzeća.
Sadašnja ograničenja za poljoprivrednike su bila da je Fond za razvoj tražio da budu registrovani kao pravna lica. Mi ćemo to promeniti kroz izmenu zakona.
Takođe, želeo bih da kažem, kada sam pominjao registar poljoprivrednih gazdinstava, jedan od velikih problema do sada je bio što premije koje je država određivala nisu u celosti stizale do poljoprivrednika. Naime, raznorazni posrednici, u zavisnosti od proizvoda koji je subvencionisan - mlekare, kada je mleko u pitanju, uljare, kada je suncokret u pitanju – zadržavali su sredstva i nisu dostavljali onima koji proizvode. Mi ćemo izvršiti registraciju poljoprivrednih proizvođača.
Dakle, subvencije će ići direktno na ruke poljoprivrednicima. Kada kažem na ruke ne mislim u kešu, mislim na to da će poljoprivrednici biti registrovani i otvoriće račun u bankama. Na taj način ćemo povećati učešće legalne ekonomije u našem ukupnom društvenom bruto proizvodu. Poljoprivrednici koji budu registrovani imaće ove subvencije namenjene budžetom i mogućnost da povuku ove povoljne kredite koji su ovde predviđeni.
Što se tiče drugih društvenih delatnosti, ovo su tri ključna sektora gde mi očekujemo oporavak: industrija, saobraćaj i poljoprivreda. Naravno, saobraćaj će povući građevinarstvo, a što se tiče osiguranja bankarskih kredita predvideli smo 750 miliona za osnivanje nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i 500 miliona dinara fondu za osiguranje izvoznih poslova.
Prioriteti Vlade moraju biti, s jedne strane, oživljavanje proizvodnje, ali i privalčenje potpuno novih investicija, a sa druge strane povećanje izvoza. Spoljnotrgovinski deficit je ogroman. On iznosi skoro pet milijardi dolara u prethodnoj godini i mi jednostavno moramo na svaki način taj deficit da zaustavimo.
Deficit se ne može zaustaviti depresijacijom kursa, kao što su neki govorili u prethodnom periodu. Deficit će se zaustaviti na dva načina: uvođenjem necarinske zaštite za one sektore gde je ona potrebna, a u onim sektorima gde su ostvareni veliki gubici mislim da ćemo morati da idemo čak i na revidiranje carina, uz adekvatno obrazloženje Evropskoj uniji. Moramo da upotrebimo odbrambeni mehanizam, tzv.sejv gard.
Dakle, u industriji tekstila i obuće mi ne možemo da prihvatimo sadašnju zaštitu. Moraćemo da je povećamo, uz adekvatno obrazloženje koliki je bio gubitak društvenog proizvoda u ovim granama u prethodnom periodu. S obzirom da nismo članovi Svetske trgovinske organizacije mi to možemo da napravimo. Jednostavno, kombinacijom podsticajnih mera i zaštite onih grana gde možemo da zaposlimo naše ljude, gde možemo da budemo produktivniji, mi moramo da damo šansu našoj privredi da se oporavi i da postane konkurentnija.
Moram da podsetim da su i Mađari nakon liberalizacije spoljne trgovine u početnim godinama reforme 1996. godine, za vreme Lajoša Bokroša, inače veoma liberalno orijentisanog ministra finansija, podigli jednokratno carinske stope na period od 18 meseci. O ovome razmišlja sadašnja Vlada, s tim što ćemo pristupiti selektivno, naravno uz preciznu analizu konkurentnosti naše privrede i izloženosti inostranoj konkurenciji i uz dogovor sa Privrednom komorom Srbije.
Takođe, što se tiče carinske zaštite, moramo otkloniti sve probleme koji su vezani za negativnu efektivnu stopu zaštite u nekim sektorima. Tamo gde je carina na sirovine veća od carina na gotove proizvode, tu su nastale neke distorzije prilikom prošlogodišnjih pregovora o harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore. Mislim da u narednom tromesečnom periodu moramo detaljno da ispitamo sve ove zaštitne mere i da postavimo adekvatnu politiku carinske, a pre svega vancarinske zaštite.
Da bismo povećali izdvajanja u industriji, poljoprivredi i saobraćaju, naravno da smo morali da racionalizujemo, odnosno da krešemo neke druge troškove. Gde su napravljene uštede? Pre svega uštede su napravljene u onim stavkama koje, moram priznati, imajući u vidu da smo svega dve nedelje pripremali ovaj budžet, nisu bile dobro obrazložene ni od strane prethodne Vlade, a moram priznati ni sada od tih službi koje su nasleđene nismo dobili pravi odgovor.
Naime, radi se o naknadama u naturi. To su isplate za markice za prevoz. Međutim, ti iznosi su bili zaista ogromni, prevazilazili su broj zaposlenih radnika i potrebe za markicama za prevoz. Zatim, stavka nagrade, bonusi i ostali rashodi, to smo smanjili za 52% realno. Stalne troškove smo smanjili za 7%. Troškove službenih putovanja smo smanjili realno za 15%, usluge po ugovoru za 8%, usluge tekućeg održavanja za 5%, materijalne troškove realno za 8% i, jednu posebno zanimljivu stavku, novčane kazne i penale po rešenju sudova za 36% realno.
Naime, primećeno je u izradi budžeta da veliki rashodi budžeta idu za izvršne sudske presude i da zastupnici države u iznenađujuće kratkom roku rešavaju na štetu države te sporove tako da država gubi sredstva kontinuirano. Logika je bila, što se više sredstava stavi u budžet za te namene, to se više presuda donese i ceo budžet se potroši. Mislim da tu postoji korupcija. Mi ćemo morati da radimo na tome da ispitamo ko zapravo zastupa državu i kako je moguće da se takvi sporovi rešavaju u kratkom roku, dok kada običan građanin ide na sud to traje sedam - osam godina.
Nadalje, ono što je novo u ovom budžetu, i gde je u odnosu na prošlogodišnji ostvarena značajna ušteda, jeste način transfera za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Naime, ukupni transferi državne zajednice Srbija i Crna Gora u prošloj godini su budžetirani kao cela stavka. Dakle, Srbija je u budžetu za Srbiju iskazala kao stavku i Srbiju i Crnu Goru. Samim tim Crna Gora, iako je po Ustavnoj povelji preuzela obavezu da finansira 8% ukupnih rashoda državne zajednice, znajući da je Srbija budžetirala 100% u svom budžetu, nije izvršavala neke rashode i na kraju su svega 1% do 2% izvršili, što je sve palo na teret poreskih obveznika Srbije.
Sada su ovi rashodi, koji se izvršavaju za državnu zajednicu a plaćaju iz budžeta Srbije, projektovani tako da se izvršavaju po teritorijalnom pristupu, koji je zapravo ustanovila Ustavna povelja. Moram da vam kažem da ti rashodi iznose 53,3 milijarde dinara, od čega je za odbranu predviđeno 46,8 milijardi dinara, odnosno 88% ukupnih rashoda za finansiranje zajedničkih funkcija državne zajednice, dok je za spoljne poslove, za SMIP, predviđeno 3,5 milijarde dinara, odnosno 6,5% ukupnih rashoda. Moram reći da su izdvajanja za SMIP i za Vojsku uvećana. Vojska je dobila 20% više u odnosu na prethodnu godinu, a SMIP 21% više.
Ove godine je Crna Gora, znajući da će Srbija promeniti koncept budžetiranja, izdvojila sredstva za odbranu, što nije učinila prethodne godine, tako da su u budžetu Crne Gore predviđena sredstva za finansiranje zajedničkih funkcije Srbije i Crne Gore na teritoriji Crne Gore.
Što se tiče naših oficira koji obavljaju svoju dužnost na teritoriji Crne Gore, oni se nalaze u budžetu Srbije; dakle, svi oni koji su nastanjeni ovde. Ovo govorim zbog toga što će možda u raspravi biti nekih špekulacija. Niko nije uskraćen. Vojska je dobila više nego što je imala prethodne godine, ali neki rashodi, koje smo bili prinuđeni da finansiramo zbog toga što smo sve budžetirali unapred, sada su ušteđeni.
Što se tiče društvenih delatnosti, naravno oko zdravstva sam već govorio. Što se tiče obrazovanja, sve preuzete obaveze prema sindikatima po osnovu povećanja plata u ovoj godini biće realizovani, s tim što naglašavam da je u osnovnom i srednjem obrazovanju troškove investiocionog održavanja objekata preuzela po zakonu lokalna samouprava. Tako da ti rashodi nisu sada u ovom budžetu, a bili su u budžetu za prethodnu godinu, iz ovih razloga što je 1. januara stupio na snagu Zakon o lokalnoj samoupravi.
Što se tiče nauke, povećano je izdvajanje za nauku u društvenom proizvodu, reći ću vam tačno koliko. Znači, izdvajanje za nauku prošle godine je bilo 0,39% društvenog bruto proizvoda, ove godine će to biti 0,43% društvenog bruto proizvoda. Naravno da to nije dovoljno, ali imajući u vidu ove sadašnje mogućnosti, mislim da je to značajno povećanje.
Povećan je budžet za kulturu sa 0,37% društvenog bruto proizvoda na 0,48% društvenog bruto prizvoda. Prevedeno u brojke, što se tiče kulture, za programe u kulturi ove godine biće izdvojeno tri puta više sredstava nego u prošloj godini. Takođe na razdelu kulture predviđena su sredstva za obnovu manastira Hilandar u iznosu od 1,2 miliona evra, kao i sredstva za RTS.
Finansiranje RTS je bilo netransparentno u prošloj godini. Naime, tek pred izbore prethodna vlada je sa stavke – tekuća rezerva, doznačila određena sredstva RTS. Možete pretpostaviti u kom cilju. Ovde je izdvajanje za RTS uneto unapred u budžet u iznosu od 3,2 milijarde dinara, do konačnog rešavanja statusa ove institucije kao javnog servisa.
Što se tiče nauke, propustio sam da kažem da smo, na njen zahtev, Srpsku akademiju nauka i umetnosti klasifikovali kao posebnu kategoriju u budžetu, što je razlika u odnosu na prethodni budžet i njihov zahtev je u celosti ispunjen. Isto važi i za Savet za borbu protiv korupcije, koji je posebna stavka u budžetu.
Naravno, njihov je predlog, koji je Ministarstvo finansija uvažilo, da oni ne budu na razdelu Ministarstva finansija, već da imaju poseban razdeo. U vreme prethodne vlade kako se moglo boriti protiv korupcije ukoliko Ministarstvo finansija kontroliše Savet za borbu protiv korupcije. Naprotiv, Savet za borbu protiv korupcije treba da kontroliše i Ministarstvo finansija i celu Vladu, zato su oni izdvojeni kao posebna stavka u ovom budžetu.
Na kraju, želo bih da kažem da ovaj budžet, s jedne strane, obezbeđuje redovnu isplatu svih socijalnih davanja, penzija i ostalih, kad kažem socijalnih davanja malo sam uzeo ekonomsku klasifikaciju. Penzije nisu socijalna davanja, već pravo koje je ostvareno u radnom odnosu, ali u ekonomskoj terminologiji se to obično tako klasifikuje. Penzije i socijalna davanja su u potpunosti obezbeđeni iz ovog budžeta, ali smo u okviru skromnih mogućnosti uspeli da izdvojimo skoro duplo veća sredstva za javne investicije, kako bi pokrenuli proizvodnju i povećali društveni proizvod.
Naravno, ovaj budžet obezbeđuje i uredno servisiranje dugova, kako domaćeg javnog duga, tako i spoljnih. Što se tiče domaćeg javnog duga, on obezbeđuje isplatu stare devizne štednje počevši od 31. maja. Kao što znate, ovogodišnja rata je 530 evra po štednom ulogu, ali nova stavka je i prva rata za isplatu obaveza po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije. Znate i sami kada je taj zajam i raspisan. Evo, od 1989. godine do danas je prošlo skoro 15 godina, mi ćemo ove godine krenuti da vratimo ta sredstva. Zakon će doći u proceduru, na razmatranje, takođe do kraja ovog meseca.
Predvideli smo da u četiri jednake tranše izmirimo ove obaveze, jer ni jedna država koja ne izmiri stare obaveze ne može računati da može da traži od građana novo zaduživanje. Imajući u vidu da savremene države finansiraju budžetski deficit upravo zaduživanjem na tržištu kapitala, jedini način da država krene da se na taj način zadužuje i pokriva deficit a da to nije inflatorno jeste da prethodne obaveze po osnovu zajma izmiri, i mi ćemo to učiniti. Predvideli smo to u budžetu za ovu godinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvanjujem što ste odvojili nešto više vremena nego što su uobičajena izlaganja, ali ipak se radi o jednom ozbiljnom zakonskom projektu, koji se po Zakonu o budžetskom sistemu radi šest meseci. Nažalost, mi smo na raspolaganju imali samo dve nedelje.
Unapred se izvinjavam na svim propustima u obrazloženju zakona i nadam se da će usvajanje ovog budžeta značiti i prekretnicu u razvoju naše privrede, da ćemo konačno krenuti sa oporavkom naše privrede. Naravno, za to će biti potrebno vreme, ali ubeđen sam da ćemo već u ovoj godini ostvariti prve pozitivne pomake i poslati odgovarajući signal našim građanima, da ova vlada zaista menja ekonomsku politiku u pravcu zadovoljenja potreba naših građana. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče. Imajući u vidu da se ne radi o bilo kakvom poslaniku DS, već o prethodnom ministru za privatizaciju, imao sam obavezu da se ovom prilikom javim. Na osnovu drugih diskusija javljaću se, ali ne tako često. Čini mi se da poslanici imaju obavezu da govore građanima Srbije istinu. Istina podrazumeva da kada se barata sa ciframa, da se izgovaraju tačne brojke.
Vi ste ovde, gospodine Vlahoviću, nekoliko cifara, da li slučajno, da li namerno, ne ulazim u vaše motive, svesno slagali i rekli neistinu.
(Predsednik: Gospodine Dinkiću, molim vas, u ovom parlamentu se biraju reči. Moguće da je došlo do obmane, ali niko ovde ne laže. Hvala.)
Dobro, ukoliko se ne radi o neistini, onda se u svakom slučaju radi o nedostatku znanja iz matematike, jer ako je planirani agrarni budžet preko 20 milijardi, izvršenje je bilo sedam milijardi, da li je on samo dva puta veći? Koliko je 20 milijardi podeljeno sa sedam? Nije dva.
Dalje, ako govorite o tome da je tranzicioni fond bio 7,1 milijarda, zašto ne kažete istinu da nije isplaćena 7,1 milijarda, nego 5,4. Ako govorite konzistentno, morate govoriti ili o planovima ili o izvršenju. Vi ste, kada vam odgovara, govorili o planovima, kada vam odgovara - o izvršenju. Dakle, tranzicioni fond je izvršen sa 5,4 milijardi i tačno je da je ova vlada planirala 2,1 milijarde jer nema nameru, za razliku od vas, da otpušta ljude.
To što vi govorite o restrukturiranju železnice, šta je postignuto u restrukturiranju železnice tokom vašeg mandata? Da li su vam lokomotive u ispravnom stanju? U kakvom stanju su šine? Gde su potrošene te pare koje ste vi, navodno, investirali u restrukturiranje železnice u prethodne tri godine? Ako razgovarate sa privrednicima, ne može roba da se izveze u inostranstvo zato što naše železnice ne mogu to da ostvare, jer nemaju dovoljno lokomotiva. Ako ste potrošili pare u neke svrhe, a to nije dalo efekta, da li se to zove restrukturiranje ili arčenje državnih i narodnih para?
Kada govorite o karakteru budžeta i pre svega pominjete penzioni fond, onda je trebalo prethodno da se raspitate kod vašeg bivšeg ministra finansija, kako je prikazivao pozajmice koje je davao penzinom fondu i kud se delo 8,5 milijardi tih pozajmica, što nije prikazano transparentno u deficitu za prošlu godinu. Jer, deficit koji je javno iskazan je 43 milijarde, ali kada se uračuna pozajmica, koja bi prema svim pravilima odgovornog vođenja javnih finansija morala da uđe u deficit, deficit je zapravo prošle godine bio preko 50 milijardi dinara, ono što je vaša vlada ostvarila, odnosno 4,6% društvenog bruto proizvoda. Za razliku od vaše vlade, mi smo sve troškove stavili odmah sada u budžet.
Vi imate primedbu na penzioni fond. Što se tiče penzionog fonda, možemo govoriti samo o tome da je plan fonda penzionog osiguranja nerealan, a ne da je Vlada nedovoljno stavila transfera za penzioni fond. Jer, mi smo povećali transfere u odnosu na vaše izvršenje za 10%.
Ono što sam govorio u uvodnom izlaganju, mi ćemo uraditi reviziju penzionog fonda, da bismo videli da li se iz penzionog fonda finansiraju samo penzije ili i neki rashodi koji nemaju nikakvu funkciju sa penzijama. Čini mi se da ste neke stvari sakrivali, ali nadam se da će nakon revizije penzionog fonda javnost saznati kako se troše doprinosi koje naši građani plaćaju za penzije, koliko dobijaju penzioneri, a ko dobija milijarde drugih sredstava koja ne idu penzonerima.
Naravno, neće se to odnositi samo na penzioni fond, samo želim zbog javnosti da kažem da je ova vlada predvidela uredno izmirivanje svih penzija, ali smatramo da penzioni fond ima odgovarajuće troškove koji nemaju nikakve veze sa penzijama.
Govorite o tome da je cilj svake vlade da se smanji javna potrošnja, izrazili ste svoje razočaranje – zašto to ova vlada nije učinila. Želim da vas podsetim da čak i u odnosu na vaš deklarisani deficit, odnosno deficit Vlade koji je bio 4% društvenog proizvoda deklarisan, ovaj deficit je niži za 0,4% društvenog bruto proizvoda, ali moram još jednu stvar da kažem.
Vi sigurno znate, ako ne znaju ostali članovi poslaničkog kluba DS, šta ste radili sa javnom potrošnjom u poslednjih mesec i po dana pred izbore 2003. godine. Vi sigurno znate da je javna potrošnja eksplodirala od 20. novembra do kraja decembra meseca prošle godine, kada ste skoro 400 miliona evra privatizacionog prihoda potrošili za samo mesec i po dana. Zašto ste to potrošili?
Prvo, to su raznorazni rashodi budžeta, to je povraćaj 2,4 milijarde "BK kompaniji", da li je to bilo podsticanje privrede ili je bila javna potrošnja koja je neosnovana? Dakle, ako ste zbog izbora, želeći da dobijete izbore, išli u prekomernu javnu potrošnju kakva nije zapamćena u cele tri godine, ono što ste potrošili u tih mesec i po dana, kako imate uopšte bilo kakvog moralnog prava da sada govorite novoj vladi, koja mora da preuzme prava po osnovu većeg finansiranja penzija, da treba odmah, u prvih nekoliko meseci, da skrati i smanji javnu potrošnju?
Naravno, način da se javna potrošnja smanji jeste da se poveća proizvodnja i društveni proizvod, pa da se onda njeno apsolutno učešće, koje ostaje isto, relativno smanji. Dakle, nije realno očekivati, nakon ekspanzije koju je prethodna vlada uradila u javnoj potrošnji, kada je spiskala, moram reći, tih 400 miliona evra na javne rashode, da se sada u jednom kratkom roku to nadomesti smanjenjem u ovoj godini.
Međutim, ova vlada će trajati duže od godinu dana i u sledećoj godini mi ćemo ići, nakon povećanja društvenog proizvoda, na relativno smanjenje javne potrošnje u društvenom bruto proizvodu.
Takođe, što se tiče lokalne samouprave, mislim da ni tu niste izneli činjenice, već ste improvizovali. Čini mi se da sam bio potpuno jasan u uvodnom izlaganju, ukidanje poreza na fond plata nadomeštava se povećanjem učešća lokalnih samouprava u porezu na plate sa pet na 30%, jer imamo dva poreza na plate, porez na neto plate i porez na bruto plate. Ukida se porez na bruto plate, a u porezu na neto plate učešće lokalne samouprave u prihodovanju se povećava sa 5% koliko je danas, na 30%, čime se anuliraju ti efekti.
Za one lokalne samouprave kod kojih se ti efekti ne anuliraju, povećava se učešće u porezu na promet, a za one lokalne samouprave kod kojih su ti efekti veći, to su pre svega razvijeni gradovi, tu se učešće u porezu na promet smanjuje, kako bi efekat ukidanja poreza na fond plata dao neutralne efekte za lokalnu samoupravu.
Moram da kažem, samo u slučaju jednog grada ova kalkulacija je dala efekte koji ne idu u korist toj lokalnoj samoupravi, a to je grad Kragujevac. Obećavam da će Ministarstvo finansija iz tekuće rezerve tokom godine tu razliku u Kragujevcu kompenzirati. To je jedan jedini grad koji je zaista u ovoj matematici oštećen za nekih 40-tak miliona dinara.
Što se tiče robnih rezervi i primedaba da je Vlada dve milijarde dinara namenila otkupu pšenice, ne znam kako predstavnici prethodne vlade uopšte imaju moralnog prava da o tome govore, kada su doveli zemlju u situaciju da ostane bez pšenice u robnim rezervama, i da to dovede do povećanja cene hleba i ugrozi standard stanovništva.
Ne bi došlo do povećanja cene hleba da je bilo dovoljno pšenice u robnim rezervama, a ako je bilo dovoljno, postavlja se pitanje zašto je ona izvezena u sušnoj godini, kada je rod bio loš i kada se znalo da će cene na tržištu skočiti? Da li je Vlada imala dogovor s nekim lobijima da izvezu po jednoj ceni a da posle primoraju da se uvozi po višoj ceni? U svakom slučaju, cenu su platili odmah građani, i to kroz cenu hleba.
Neću govoriti o posledicama rada Vlade, vezano za poljoprivredu, gde smo dobili sankcije Evropske unije zbog malverzacija u reeksportu šećera. Takođe, neću govoriti o tome da je stavka manja, vezano za finansiranje puteva, kao što ste rekli, već je 2,5 puta veća. To je vezano i za vašu primedbu oko znanja matematike i za izlaganje ovde, gde možda i svesno niste koristili svoja matematička znanja u koja ipak ne sumnjam.
I konačno, kada govorimo o dogovoru između Vlade i MMF-a, morali biste biti iskreni. Ako biste bili, onda biste građanima Srbije rekli da nijedan aranžman sa MMF-om nije sklopljen od avgusta meseca prošle godine.
Na osnovu vašeg izlaganja moglo se zaključiti da navodno Srbija ima kontinuitet u aranžmanima sa MMF-om. Naprotiv, onog momenta kada ste smenili prethodnog guvernera nestali su aranžmani sa MMF-om i nijedna tranša nije povučena nakon završetka pregovora u julu mesecu prošle godine. Dakle, od jula meseca do današnjeg dana nijedna tranša nije povučena.
Za razliku od vaše vlade koja je prekinula odnos sa MMF-om, ova vlada će taj odnos vratiti u stari tok i do kraja juna ćemo povući dve tranše od MMF-a. To što plašite poslanike i građane da će nova vlada izgubiti pomoć Evropske unije, kako da shvatim - da li želite dobro ovoj zemlji ili ne? Ja vam garantujem, to će i vreme pokazati, imaćemo, za razliku od vaše vlade, i vraćen odnos sa MMF-om, i da ćemo nastaviti normalnu saradnju sa Evropskom unijom, Svetskom bankom i drugim finansijskim organizacijama.
Na kraju, ovaj budžet jeste razvojni, bez obzira što se vi trudite da pokažete da nije. Koliko je vaš budžet bio razvojni pokazao je pad industrijske proizvodnje u prošloj godini, a koliko je ovaj budžet razvojni pokazaće suprotne tendencije koje će, ubeđen sam, biti ostvarene ove godine. Hvala. (Aplauz.)

Želeo bih da iskoristim priliku da dam odgovore, s obzirom da je poslanička grupa DS-a iscrpla vreme za diskusiju. Bila su postavljena mnoga pitanja, želeo bih na njih da odgovorim.
Najpre, što se tiče konstatacije gospođe Gordane Čomić i čini mi se da je još neko iz poslaničke grupe konstatovao da nisam uvažio ovu poslaničku grupu. Predsednik Odbora za finansije dobro zna da smo juče od 15,00 do 19,00 časova imali raspravu na Odboru za finansije. To je jedini razlog zašto nisam došao u vašu poslaničku grupu, četiri sata smo diskutovali o budžetu na Odboru za finansije i meni je žao što gospodin Bogdanović nije preneo vama. Dakle, moja želja jeste postojala da kontaktiram i sa vašom poslaničkom grupom, međutim četiri sata je trajala ta rasprava i, jednostavno, mi nismo mogli posle toga da nađemo vremena da dođemo, jer je bilo zakazano već sa drugim grupama.
Dakle, izvinjavam se zbog toga, ali razlog nije u tome što nisam želeo da dođem da vas obavestim, kao što sam razgovarao sa drugima, već zato što je rasprava na Odboru za finansije trajala daleko duže nego što je bilo planirano. Čudi me da vam gospodin Bogdanović to nije rekao.
Ono što je mene, međutim, začudilo i na Odboru za finansije i danas na ovoj raspravi jeste da na potpuno drugi način vaša poslanička grupa govori o ukidanju poreza na fond zarada u odnosu na ono što je govorila pre nekoliko meseci.
Ako se sećate, ideja o ukidanju poreza na fond zarada nije potekla od mene i od ove vlade, ta ideja je potekla od prethodne vlade i taj predlog zakona je bio pripremljen, čak i dostavljen Skupštini, očito iz marketinških razloga, u momentu kada se znalo da će Vlada pasti.
Glasati tri meseca kasnije protiv zakona koji ste sami predlagali, mislim da možda ima neku političku konotaciju, ali ja to kao ekonomista i kao čovek koji razmišlja o struci ne mogu da prihvatim. Juče ste glasali protiv zakona o ukidanju Zakona o porezu na fond zarada.
Da li vi smatrate da ova zemlja treba dodatno da oporezuje troškove rada i kako možemo da razvijemo našu ekonomiju ukoliko ne snižavamo troškove rada; i da li je konzistentno pre tri ili četiri meseca predlagati taj zakon, a sada kada ga predlaže ova vlada glasati protiv njega? Čini mi se da nije.
Što se tiče pitanja, najviše vaših primedbi odnosilo se na realnost procene poreskih prihoda. Gospodin Labus vam je to već odgovorio, a ja ću još jednom ponoviti, jer je jako važno da bi naša javnost imala pravu predstavu.
Dakle, u prvom kvartalu ove godine bili su planirani poreski prihodi od 68 milijardi dinara. Biće ostvareni sa preko 70 milijardi. Dakle, ostvarenje u prvom kvartalu je iznad plana. Govorim o poreskim prihodima. Poreski prihodi koji su u ovom budžetu planirani za celu godinu su 297 milijardi. Potpuno je realno, imajući u vidu da će u narednim mesecima ta dinamika biti povećana zbog sezone, da se ova projekcija ostvari.
Neporeske prihode čine raznorazne naknade, koje se ostvaruju po drugim osnovima, koji nisu poreski prihodi, i oni su planirani po osnovu projekcije izvršenja u prethodnoj godini. Nema razloga da se to ne ostvari.
Što se tiče nekih govornika koji su pominjali da ova vlada odlaže porez na dodatu vrednost i uvođenje fiskalnih kasa, gospodo, ja bih bio najsrećniji da je porez na dodatu vrednost već danas na snazi. Ne znam šta je rađeno u prethodne tri godine? Zašto ovaj porez nije uveden?
Planirano je da se on uvede još pre godinu dana. Neću kritikovati sve ljude u prethodnoj vladi, ali činjenica je da porez na dodatu vrednost nije uveden i da je više puta probijen rok sa već toliko puta citiranim Međunarodnim monetarnim fondom, jer je to trebalo da bude uvedeno još od 1. januara prošle godine.
Sa tim pripremama se kasnilo, a onda je, opet iz marketinških razloga, predlog zakona, koji inače nije dovršen i ima puno rupa i manjkavosti, poslat u skupštinsku proceduru samo da bi se reklo da Vlada želi da uvede porez na dodatu vrednost. To je učinjeno u oktobru, sa idejom da stupi na snagu od 1. januara 2004. godine. Srećom, to nije ni došlo na raspravu. Jer, da je to urađeno, imajući u vidu stanje koje sam zatekao u poreskoj administraciji i stanje koje je zatečeno u radu na novom zakonu, taj zakon ne bi mogao biti sproveden, nastao bi kuršlus u našoj privredi.
Što se tiče fiskalnih kasa, ista stvar. Zašto fiskalne kase nisu uvedene? Pre godinu dana je krenuo proces uvođenja fiskalnih kasa. Stanje koje je ovo ministarstvo zateklo: svega 1,3% fiskalnih kasa je uvedeno u momentu kada sam preuzeo Ministarstvo. Kriviti ovo ministarstvo za odlaganje uvođenja fiskalnih kasa je neodgovorno.
Mi smo, za razliku od prethodne vlade, samo mesec dana produžili rok za uvođenje kasa, ali videćete da će za one koji ne budu to ispoštovali kazne biti primerene - ne zabrana delatnosti, kao što je predlagala prethodna vlada, jer je nemoguće zatvoriti 90% preduzeća, već najpre novčana kazna, blaža, pa malo veća novčana kazna, pa tek iz trećeg puta zabrana delatnosti. To je jedini način da se to uradi.
Drugo, napravljena je bila takva uredba koja de fakto nije omogućavala da se kase uvedu, jer je bio ograničen pristup proizvođačima na tržištu. Čak i oni obveznici koji hoće da uvedu kasu, ne mogu da je kupe, nije je bilo na tržištu. Mi smo zbog toga to promenili, da je dovoljan dokaz za početak uplata najmanje 10% avansa i zaključen ugovor sa proizvođačem.
Što se tiče zakona o porezu na dodatu vrednost, moja ideja je bila da ga pošaljem Skupštini do kraja ovog meseca, misleći da ću zateći dorađen zakon. Kada smo počeli da čitamo, 40% tog zakona, postoje velike dileme, različita mišljenja, nedorađen je.
On će zbog toga biti do kraja maja ovde u Skupštini i garantujem da će porez na dodatu vrednost biti uveden od 1. januara 2005. godine. Voleo bih da je makar taj posao neko pre mene odradio, umesto Ministarstva. Zaista bih najviše voleo da imam manje posla u Ministarstvu. No, i to je ostalo ovoj vladi da uradi i ona će to uraditi.
Što se tiče poreza na fond zarada, govori se da on uskraćuje lokalne samouprave. Neće uskratiti, to sam više puta govorio. Što se tiče solidarne stambene izgradnje, za koju se izdvajalo iz ovog poreza, lokalna samouprava može iz drugih izvora da izdvoji za solidarnu stambenu izgradnju. Evo iz kojih. Ako želite da pomognete ovom ministarstvu, ja sam spreman da pomognem svima koji su u lokalnoj samoupravi.
Uskoro dolazi razrezivanje poreza na imovinu. Prethodna vlada, iako je zakon prilično dobar, ostvarila je ispod 1% ukupnih poreskih prihoda naplatom poreza na imovinu. Zašto? Zato što se gledalo kroz prste bogatašima. Dajte mi, molim vas, vi koji ste u lokalnim samoupravama, klasifikaciju stambenih zona, da različito vrednujemo Kaluđericu od Dedinja, od pojedinih delova Dedinja, da napravimo stepenasto i progresivno oporezivanje poreza na imovinu. Porez na imovinu je u celosti prihod lokalne samouprave. Dajte mi te podatke u narednih mesec do dva dana, napravićemo drugačije osnovice za oporezivanje imovine i dobićete veće prihode za lokalnu samoupravu.
Mi u poreskoj upravi u Ministarstvu finansija smo veoma raspoloženi i mi ćemo nezavisno od vašeg doprinosa to učiniti, ali molim vas da mi pomognete i da dobijemo tačnu specifikaciju zona po pojedinim opštinama i gradovima, kako bismo mogli da napravimo ovu progresiju. Od toga ćete dobiti vi više.
Naravno, ideja je da se ne oporezuju oni koji ne mogu da plate, ali da se ne štede oni koji imaju ogromnu imovinu, a koji veoma simbolično plaćaju ili ne plaćaju ništa.
Bilo je jedno pitanje - kako će se nadomestiti poreski prihodi nakon ukidanja ovog poreza na fond zarada i nakon najavljenih smanjivanja poreskih opterećenja na plate? Bilo je pitanje da li će doći do povećanja akciza. Doći će do povećanja akciza na neke proizvode, koji nisu, prema našem mišljenju, nešto što je osnovna životna potreba. Uvešćemo ad valorem akcizu na kafu. Šta to znači? To znači: skuplja kafa, veća akciza; jeftinija kafa, manji porez. Danas se plaća isti porez, ista akciza, nezavisno od vrednosti i cene kafe.
Takođe, što se tiče poreza, prethodno Ministarstvo finansija gledalo je kroz prste poreskim obveznicima. Kaže se koji je rok za naplatu poreza. Ne plate ljudi, nema nikakvih kazni. Svega 4.000 ljudi je prošle godine prijavilo porez na dohodak građana.
Ove su godine očito obveznici mislili da će novo Ministarstvo nastaviti sa starom praksom. Opet je svega 4.000 ljudi prijavilo porez na dohodak građana. Ali, videćete kroz mesec - dva dana, kada podnesemo izveštaj o naplaćenim kaznama, koliko ćemo naplatiti od onih koji nisu prijavili obavezu.
Dakle, naša poreska politika će biti - smanjiti porez na plate, smanjiti porez na ono što opterećuje proizvodnju, ali oporezovati one koji mogu da plate i nikome ne gledati kroz prste, bez obzira na političku pripadnost, bez obzira na finansijsku snagu.
Videćete, samo po osnovu prekršajnih kazni za neprijavljeni porez na dohodak građana ovaj budžet će prihodovati najmanje šest milijardi više nego što je planirano. To će nadomestiti maltene u celosti gubitak od poreza na fond zarada.
Naravno, mnogo ćemo učiniti na modernizaciji poreske uprave, jer moramo da imamo punu evidenciju o obveznicima. Srećom, za porez na dohodak građana imamo, za neke druge stvari moraćemo tu da unapredimo stvari.
Što se tiče prihoda od privatizacije, nekoliko poslanika je istaklo da su oni precenjeni. Jedan od poslanika je čak rekao, veoma pošteno, da on smatra da bi prihodi od privatizacije ove godine mogli biti 10 milijardi dinara.
Moram da kažem da smo u projekciji prihoda od privatizacije koristili analizu Agencije za privatizaciju, koja je urađena još za vreme dok je gospodin Vlahović vodio. Dakle, ako gospodin Vlahović smatra da je nerealno procenio privatizacione prihode u ovoj godini, onda je to druga stvar.
Međutim, u vezi sa onim što je rekao poslanik, da je realno očekivati 10 milijardi dinara, mi smo predvideli 16,4, treba reći da od privatizacije preduzeća i banaka (verovatno gospodin nije računao na prihod od privatizacije banaka) računamo na 14,4 milijarde, a na dodatne dve milijarde od prodaje imovine banaka u stečaju, tako da je ova cifra konzervativna i ona je bez predviđenih prihoda od privatizacije u telekomunikacionom sektoru, za koji će Vlada uskoro doneti odluku da se i tu krene. Zato smo išli sa ovom konzervativnom procenom od 16,4 milijardi.
Što se tiče pitanja finansiranja suda Srbije i Crne Gore, 7,5 miliona se odnosi samo na rashode po Uredbi o privremenom finansiranju. Zato su tu budžetirani. Inače, te rashode u celosti preuzima Crna Gora i ona je to predvidela u svom budžetu.
Što se tiče primedbi na agrarni budžet, neko je izneo primedbu da on navodno ne rešava problem obrtnih sredstava i investicionih kredita u poljoprivredi. Očito da gospodin nije pažljivo slušao moje uvodno izlaganje, jer 3,8 milijardi dinara iz agrarnog budžeta upravo je namenjeno za povoljne kredite za nabavku semena, đubriva, repromaterijala, kao i za nabavku opreme u poljoprivredi. To su dugoročni krediti od jedne do pet godina.
Gospođa Čomić je postavila - osim pitanja, na koje je gospodin Labus već odgovorio, o rastu plata, koji je zapravo prouzrokovan ovom velikom javnom potrošnjom u poslednja dva meseca - pitanje povodom člana 6. Zakona o učešću opština u porezu na promet gradova i opština. Postavljeno je pitanje o plaćanju gradu Prištini. Dugujem objašnjenje: dakle, sva plaćanja koja se odnose na grad Prištinu zapravo idu Gračanici, ali s obzirom na zakonske odredbe, specifikovane, to što je predviđeno za Prištinu faktički ide u našu enklavu na Kosovu, u Gračanicu.
Poslanik Gašo Knežević je postavio pitanje zašto je učešće u porezu na plate za lokalnu samoupravu povećano sa 5% na 30%, a ne sa 5% na 40%, kao što je gospodin Đelić predlagao. Zato što gospodin Đelić nije predvideo nikakvo učešće opština i gradova u porezu na promet, a ovim zakonom to jeste predviđeno. Naime, kada je gospodin Đelić slao ovaj zakon u proceduru on je poslao i zakon o porezu na dodatu vrednost, koji je trebalo, navodno, da stupi na snagu od 1. januara. Zato je povećao učešće sa 5% na 40%, jer je ukinuo uopšte učešće lokalne samouprave u porezu na promet.
Imajući u vidu da će zakon o porezu na dodatu vrednost stupiti onda kada je moguće, a to je 1. januar 2005. godine, onda je ovo povećanje od 5% na 30% sasvim dovoljno da se kompenzira lokalnim samoupravama gubitak po osnovu poreza na fond zarada.
Neki poslanici su opravdano postavili pitanje o svrsishodnosti agencija. Moram da vas obavestim da je Vlada Srbije na prethodnoj sednici, na inicijativu ministra za lokalnu samoupravu, gospodina Lončara, upravo zauzela stav da se neke agencije ukinu. Svuda gde agencije dupliraju rad ministarstva, gde je to neracionalno, agencije će biti ukinute, ali prema Zakonu o budžetskom sistemu nije bilo moguće izbeći pominjanje agencija u ovom budžetu, s obzirom da su osnovane po zakonu. Onog časa kada se ukinu, sredstva za njih se naravno neće koristiti već će se za taj iznos racionalizovati državna uprava.
Ako pogledate budžet za ovu godinu, učešće troškova raznih agencija u društvenom bruto proizvodu je smanjeno u odnosu na prethodnu godinu, ali sasvim je izvesno da će neke agencije, koje dupliraju rad ministarstva, biti ukinute.
Konačno, što se tiče primedbi poslednjeg govornika, gospodina Radosavljevića, koji kaže da je navodno manje izdvojeno za kapitalne investicije i za socijalna davanja u odnosu na prethodni budžet, gospodin Radosavljević nije sabrao razdeo koji se odnosi na izvršenja u prva tri meseca i na ono što je planirano za narednih devet meseci, a što se odnosi na ona ministarstva koja su nastala spajanjem nekih ministarstava, kao što su Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Dakle, sve ono što sam govorio jeste tačno. Veća su izdvajanja za kapitalne investicije, za socijalne programe, ali gospodin Radosavljević nije pažljivo pročitao zakon.
Izvinjavam se u ime Vlade što se ovako hitno ovaj zakon razmatra, ali je državni interes da se on usvoji po hitnom postupku.
Još jednom ponavljam obećanje dato Kragujevcu. Isti kriterijum je primenjen za sve lokalne samouprave. Mi smo juče videli da je Kragujevac zaista zakinut za 45 miliona dinara. Obećavam da će Vlada to ispraviti kroz tekuću rezervu.
Tražio sam na Odboru za finansije i čudi me da nije makar gospodinu Radosavljeviću, ako već nije gospodinu Stevanoviću i poslanicima DSS-a i G17 plus javljeno, ali gospodinu Bogdanoviću sam dva puta na Odboru za finansije rekao, čak sam ga zamolio da se podnese amandman za Kragujevac. On to nije učinio. Zaista mislim da u nekim stvarima treba razdvojiti suštinu od politike. Da je gospodin Bogdanović obavestio makar svog poslanika o ovom amandmanu, ne bismo morali to naknadno da ispravljamo, a ovako obećavam da ćemo to za Kragujevac naknadno ispraviti.

Imajući u vidu da se više narodnih
poslanika javljalo povodom ovog amandmana, želeo bih da govorim o ciframa. Mislim da je to najvažnije, jer cifre govore sve. Za ovu namenu je, prema evidenciji Ministarstva finansija, od 1999. godine do danas potrošeno 4,7 milijardi dinara. Ukupno je za saniranje posledica zemljotresa u Kolubarskom regionu potrošeno 4,7 milijardi.
Kada smo ove godine planirali iznos sredstava za ovu obavezu, pošli smo od izvršenja u prethodnoj godini. Naime, u prethodnom budžetu plan je bio 682 miliona dinara, a izvršenje za prethodnu godinu oko 600 miliona. Dakle, prethodne godine je za tu namenu potrošeno 600 miliona dinara, dok je prilikom privremenog finansiranja u prva tri meseca ove godine potrošen 31 milion dinara. To je motivisalo Vladu da za ovu namenu u budžetu za ovu godinu predvidi iznos od 500 miliona dinara, dakle, imajući u vidu izvršenje u prethodnoj godini, pre svega.
Zbog toga Vlada i nije u ovom trenutku u stanju da prihvati amandman da se ovaj izdatak poveća za dodatnih milijardu dinara, jer inače je bilo kritika da bi trebalo imati manji deficit budžeta, s tim što se najveća primedba ovde odnosi na namensko korišćenje sredstava. Ne znam kako su ova sredstva korišćena, niti u periodu 90-tih, niti u periodu od 2001. do 2003. godine.
Ovde je bio jedan predlog da se odobri povećanje sredstava, pa da se izvrši kontrola. Princip Ministarstva će biti sledeći – prvo kontrola, pa onda sredstva.
Dakle, ovih 500 miliona će se trošiti po posebnom programu koji će usvojiti Ministarstvo za kapitalne investicije. Ja sam ubeđen da je građanima koji su izgubili kuće u zemljotresu potrebna pomoć. Ali, hajde prvo da potrošimo ovih 500 miliona, da saniramo direktno štetu građanima, da se to ne odliva nekim drugi kanalima, da sprovedemo kontrolu dosadašnjeg trošenja sredstava, a da onda, ako budu bila potrebna za ovu godinu dodatna sredstva, odobrimo iz tekuće rezerve dodatna sredstva.
Potpuno podržavamo namenu korišćenja sredstava; 500 miliona u budžetu, imajući u vidu izvršenje u prethodnoj godini, dovoljno je, imajući u vidu da će devet meseci biti ta sredstva korišćena, jer sad smo već na kraju marta. A onda kada izvršimo kontrolu posebnim programom Ministarstva za kapitalne investicije, videćemo ako bude bilo potrebno još sredstava za gradnju tih kuća; ako je moguće to izvršiti u ovoj godini, dodaćemo iz tekuće rezerve, ako ne bude, onda ćemo planirati u budžetu za narednu godinu.

Moram da kažem da zahtev za finansiranje Saveta za nacionalne manjine -  to se ne odnosi samo na predlagača gospodina Džudževića, tu su bili i drugi predstavnici manjina u ovom parlamentu koji su istakli taj zahtev -  nažalost nije stigao u Ministarstvo u toku izrade budžeta.
To nije veliki zahtev, koliko ja znam radi se o dodatnim sredstvima od 21 milion dinara, u odnosu na devet koliko je planirano. Znači, jeste planiran ovaj razdeo u budžetu. Mi smo zauzeli principijelan stav da tekuću rezervu ne menjamo, odbijajući druge amandmane morali smo principijelno i ovaj amandman da odbijemo, imajući u vidu da je zaista tekuća rezerva odmerena tako da očuva stabilnost budžeta u narednom periodu.
Smatram da je zahtev opravdan, kao i ovaj zahtev za pomoć Kolubarskom regionu, ali ne u tom iznosu. Isto mogu da dam obećanje da ako se pokaže, a verovatno će se pokazati, da je devet miliona nedovoljno za finansiranje ovog važnog saveta, da ćemo izdvojiti iz tekuće rezerve, Vlada će doneti odluku da tokom godine poveća taj iznos. Inače, to se odnosi na transfer ka državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i ovaj savet je na tom razdelu.
Dakle, samo iz principijelnih razloga nije prihvaćen, inače je veoma mali iznos. Ja bih bio sklon da ga prihvatimo, ali zbog toga što smo odbili druge amandmane, to je jedini razlog zašto nismo prihvatili i ovaj. Ako poslanici smatraju da taj amandman treba prihvatiti, sa time se slažem.

Moram da kažem da su za istu stvar stigla dva amandmana sa različitim ciframa. Gospodin Esad Džudžević je tražio dopunu sredstava u iznosu od 41 milion dinara, i tražio je da se to obezbedi u razdelu Ministarstva kulture, dok je gospodin Ištvan Išpanović za istu namenu tražio dodatnih 21 milion dinara.
S obzirom da su cifre neusaglašene da li je za savet potreban 41 milion ili 21 milion, nije osporena svrha upotrebe. Devet miliona je predviđeno na razdelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u transferu državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Ukoliko je gospodin Džudžević hteo da premesti upotrebu od gospodina Ljajića ka Vladi Srbije i ako je to namera, mislim da nije korektno.
Druga stvar koja nije korektna, iznos nije preciziran. Dakle, svrha jeste u redu, Savet za nacionalne manjine je osnovan po zakonu i mora da ima finansije. Mi smo predvideli devet miliona. Ako je to nedovoljno pitanje je da li je potrebno dodatnih 21 ili 41 milion.
Mi smatramo da ova namena treba da ostane na razdelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava pri državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. A, što se tiče konkretnog iznosa imate obećanje, gospodine Išpanoviću i svi koji ste predlagači, da ćemo kada utvrdimo tačno koliki su nužni troškovi za ovu kancelariju, iz tekuće rezerve odobriti dodatna sredstva, ali ne možemo amandman prihvatiti, ni jedan, ni drugi, s obzirom da su neusaglašene cifre.
Koristim priliku, pošto je ovo bio poslednji amandman, da odgovorim...
(Predsednik: Izvinjavam se, gospodine Dinkiću, poslednji po ovom predlogu zakona.)
Izvinjavam se. Da odgovorim gospodinu Pajtiću i gospodinu Bogdanoviću. Što se tiče amandmana gospodina Pajtića, prvo, načelno je pitanje - ako Demokratska stranka ne prihvata zakon u načelu, zašto podnosi amandmane?
Ne sporim pravo podnošenja amandmana, ali ukoliko ste protiv zakona ne vidim interes za žučne rasprave povodom amandmana. Mislim da je u redu da se predlažu amandmani, ali koliko ste kritikovali zakon o budžetu došao sam do zaključka da ga nećete prihvatiti i ne vidim onda svrhu amandmana.
Što se tiče konkretno vašeg amandmana, cifre kojima se uređuje učešće AP Vojvodine u porezu na zarade od 18,6%, koje su predložene u ovom zakonu i 28% u porezu na dobit, potpuno su usaglašene sa Sekretarijatom za finansije AP Vojvodine. Mi smo imali sa njima konsultacije, oni su dolazili i razgovarali smo. To su cifre koje su oni tražili. Ukoliko vi kao poslanik smatrate da je to više, trebalo je onda to sa Sekretarijatom za finansije AP Vojvodine usaglasiti. Dakle, ovo su iznosi koje su oni tražili i mi smo ih u celosti ugradili u zakon. Dakle, zbog toga odbijamo vaš predlog, imajući u vidu da su iz Pokrajine Vojvodine, iz Sekretarijata za finansije, stigle ove cifre.
Drugo, radi se o učešću u porezu na dobit i u porezu na zarade bez ograničenja, što znači da nema onih limita. Imajući u vidu da je Vojvodina najrazvijeniji region, to će biti više ostvareno i mislim da će zaista ovi iznosi koji su opredeljeni omogućiti nesmetano finansiranje funkcija AP. Time se ne rešava pitanje deobnog bilansa i finansiranje pokrajinske televizije. Mislim da 3,2 milijarde, koliko je predviđeno za RTS, jeste dovoljno za ovu godinu, a treba izvršiti deobni bilans i videti kako će se dalje finansirati televizija. To je razlog zašto je ovaj amandman odbijen.
Što se tiče gospodina Bogdanovića, zaista mogu da kažem da sam Beograđanin. Volim celu Srbiju, ali sam Beograđanin i ne može niko da govori da neko drugi u ovoj zemlji manje voli mesto u kome je rođen od onoga koji izlazi za govornicu. To je jedna stvar, a druga stvar je matematika.
Matematika nije tačna, gospodine Bogdanoviću, o kojoj ste vi govorili, kao što ni drugi proračuni koje su vaši poslanici izneli nisu tačni; 3,5% i 14%, dakle 3,5% na bruto plate i 14% porez na plate plaća se na istu osnovicu. Dakle, 3,5% plus 5% koliko je bilo učešće na 14% daje 4,2% učešća u prihodu. Povećanje sa 5% na 30%. Koliko je 30% od 14%? Takođe, 4,2%. Ovo je potpuno neutralno, razlike su samo u odnosu na to što su negde naplate poreza na plate 14% različite po opštinama i zato smo mogli da peglamo kroz porez na promet.
Ministarstvo finansija i ova vlada spremni su da ulaze u debate i polemike, ali zaista sa tačnim matematičkim proračunima. Vi ste izneli veoma pogrešan proračun koji zbog toga ne možemo prihvatiti.