Samo radi informisanja javnosti, gospodin Mališić, koga pominjete, bio je pomoćnik za tržište hartija od vrednosti za vreme mog prethodnika, gospodina Đelića.
Radio je amandmane na Zakon o tržištu hartija od vrednosti. Kod mene u Ministarstvu nije više od godinu i po dana i taj čovek uopšte nije takao nijedno slovo vezano za ovaj zakon.
Ovde je gospođa Sanja Sarić, koja je načelnik za tržište hartija od vrednosti, ona je bila vođa tog tima, zajedno sa Goranom Anđelićem i sa čitavim timom mladih ljudi koji su na tome radili.
Samo radi informisanja, a o detaljima ćemo pričati kada dođu na red amandmani.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se izvinim na ovom kašnjenju, na početku. Danas na dnevnom redu imamo deset kontragarancija koje izdaje Vlada Republike Srbije, po osnovu različitih zajmova i dva sporazuma između Vlade Republike Srbije, o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, sa Vladom Republike Hrvatske i Islamskom Republikom Iran.
Što se tiče ova dva sporazuma, kao što znate, do sada Skupština Srbije nije ratifikovala ove sporazume s obzirom na to da je to bio predmet ratifikacije Skupštine državne zajednice. Međutim, od 1. januara ove godine ne postoji više zajednička carinska kancelarija i s obzirom na to da je prihvaćen pristup dva koloseka u pridruživanju Evropskoj uniji, države članice posebno zaključuju sporazume o pomoći u carinskim pitanjima sa drugim državama.
Što se tiče konkretnih sporazuma, sporazum sa Republikom Hrvatskom je potpisan 15. decembra 2005. godine. Suština sporazuma je da se razmenjuju informacije između dve carinske službe i da se te informacije koriste u eventualnim sudskim procesima. Takođe se predviđa učešće eksperata u tim procesima, kao i zaštita ličnih podataka koji se mogu naći u tim informacijama.
Ovim sporazumom omogućuje se efikasnija saradnja u sprečavanju i istrazi kršenja carinskih, deviznih i spoljnotrgovinskih propisa, pružanje pomoći u davanju obaveštenja u cilju suzbijanja krijumčarenja, usavršavanje carinske tehnike i rešavanje problema koji eventualno mogu nastati u primeni carinskih propisa.
Takođe, cilj sporazuma je da se ubrza carinski postupak u robnom i putničkom prometu i da se izvrši odgovarajuća saradnja u obuci kadrova i razmeni stručnjaka.
Sličan je sporazum između Vlade Republike Srbije i Islamske Republike Iran, o uzajamnoj pomoći u saradnji u carinskim pitanjima. Ovim sporazumom je takođe regulisano uzajamno pružanje pomoći u sprečavanju i istrazi kršenja carinskih deviznih i spoljnotrgovinskih propisa, obaveštenja koja se koriste u svrhu suzbijanja krijumčarenja i sve one aktivnosti koje omogućavaju efikasniji rad ove dve carinske službe.
Inače, Savet ministara državne zajednice je u februaru 2004. godine dao saglasnost da se ide u bilateralno pregovaranje sa Iranom, dok je u Teheranu 1. juna 2005. godine potpisan sporazum između Vlade Republike Srbije s jedne strane, Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Iran o uzajamnoj pomoći u rešavanju ovih pitanja.
Što se tiče kontragarancija, kao što znate, Skupština Srbije daje kontragarancije za garancije koje već izdaje državna zajednica Srbija i Crna Gora. Međutim, Zakonom o javnom dugu, koji nije postojao do prošle godine kada je usvojen u Skupštini Srbije, nije postojala obaveza da se daju kontragarancije za zajmove Svetske banke, tako da danas ovde u suštini imamo samo tri kontragarancije čije usvajanje omogućava povlačenje sredstava, dok je čak sedam kontragarancija zapravo formalno davanje kontragarancije za nešto što je već povučeno u prethodnom periodu, a što je odobrila Skupština državne zajednice.
Dakle, imamo sedam kontragarancija po zajmovima Svetske banke za kredite koji su već povučeni na osnovu ratifikacije u Skupštini državne zajednice i jedino imamo tri nove kontragarancije, a to su: Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i nemačka banka za razvoj.
Pre svega, kao i obično kada govorimo o zaduživanju države, želeo bih da istaknem nekoliko važnih podataka vezanih za stanje javnog duga Republike Srbije u ovom trenutku. Naime, na dan 28. februar 2006. godine ukupan javni dug Republike Srbije iznosi 9,7 milijardi evra. To je 4,5 milijardi evra manje nego 31. decembra 2000. godine, jer je tada javni dug Republike Srbije bio 14,2 milijarde evra.
Od ovih 9,7 milijardi evra, koliko danas iznosi ukupni javni dug, što znači domaći i spoljni, 4,8 milijardi evra je spoljni dug, 700 miliona evra su garancije koje su izdate po spoljnim zajmovima i to spada u potencijalni dug ukoliko javna preduzeća koja su zajmoprimci ne budu bila u stanju da ih plaćaju, onda je to takođe potencijalni javni dug Republike Srbije, tako da spoljni dug Republike Srbije, ukupni i potencijalni zajedno iznose 5,5 milijardi evra, a ostalo je sve domaći javni dug, pre svega obaveza prema staroj deviznoj štednji, zajmu za privredni preporod Srbije i ima još nekih manjih stavki.
Što se tiče učešća ukupnog javnog duga Republike Srbije u bruto domaćem proizvodu danas iznosi 44%.
Ako se sećate 2000. godine u decembru mesecu naš ukupan nivo javnog duga u odnosu na domaći proizvod bio je 170%, pa je to smanjeno na početku mandata ove vlade na nešto iznad 60%. Nakon završetka aranžmana sa MMF i dodatnog otpisa duga prema Pariskom klubu od 700 miliona dolara, koji je izvršen u februaru ove godine, ukupan nivo javnog duga je pao na 44% u bruto domaćem proizvodu.
Da vas podsetim, jedan od kriterijuma za članstvo u Evropskoj monetarnoj uniji je nivo javnog duga od 60%. Dakle, mi smo sada na 44%, znatno ispod ovog kriterijuma, pri čemu moram da naglasim da Srbija još uvek plaća tzv. kosovski dug, odnosno dug koji je lociran na preduzeća koja u ovom trenutku nisu pod ingerencijom naših fiskalnih vlasti. Taj kosovski dug je nešto iznad milijardu dolara i do sada je, od 2000. godine do danas, od kada je počela ponovo isplata dugova, na ime kamata za kosovski dug plaćeno oko 130 miliona dolara.
Želim da kažem da je Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo inicijativu za potpuni otpis duga od milijardu dolara, plus da se dodatno otpiše ukupni dug Republike Srbije za iznos do sada plaćenih kamata od 130 miliona dolara. Pregovori će ići, videćemo kako će se završiti, ali, u svakom slučaju, mi očekujemo da nakon otpisa ovog duga od milijardu dolara naš ukupni nivo javnog duga padne na oko 39% učešća u bruto domaćem proizvodu.
Mnogi govore da je Srbija visoko zadužena zemlja. To, jednostavno, nije tačno u ovom trenutku. Mi jesmo bili visoko zadužena zemlja 2000. godine, kada smo imali učešće javnog duga čak 170% u bruto domaćem proizvodu. To vam mogu ilustrovati i sa podacima o nivou godišnjih otplata javnog duga, jer se različite cifre iznose u javnosti potpuno proizvoljno. Dakle, ono što država, što Republike Srbija plaća ove godine jeste spoljni dug od 316 miliona dolara i domaći dug od 413 miliona dolara.
Moramo biti svesni da je domaći javni dug veći od spoljnog javnog duga. Domaći javni dug su, pre svega, obaveze prema staroj deviznoj štednji, prema štedišama. Ove godine samo starim deviznim štedišama se plaća preko 250 miliona evra, isplata kreće 31. maja ove godine i ta sredstva su, kao što znate, obezbeđena u budžetu za ovu godinu.
Što se tiče spoljnog duga, spoljni dug otplate sa ovim kosovskim dugom, čak i sa ovih milijardu dolara za koje mi očekujemo da će biti otpisan nikada neće preći, do 2017. godine, 480 miliona dolara. Dakle, to je maksimalni iznos godišnjih otplata spoljnog duga. Ove godine 316 miliona, 2017. godine biće 480 miliona dolara. Zajedno sa domaćim dugom, obavezama za staru deviznu štednju i drugim obavezama, maksimalni nivo otplate javnog duga Republike Srbije očekuje se 2010. godine u iznosu od milijardu dolara.
Inače, u ovoj godini mi ćemo platiti 730 miliona dolara na ime javnog duga, što smo obezbedili u budžetu koji je ova Skupština usvojila za ovu godinu. Sada plaćamo 730, a 2010. godine će biti maksimalni nivo otplate od milijardu dolara, međutim, imajući u vidu da naša ekonomija u poslednje dve godine raste po stopi od 8%, zaista neće biti nikakav problem da se tih milijardu dolara plati 2010. godine, jer, to jeste dodatno opterećenje, ali će u međuvremenu i prihodi budžeta rasti, pošto se to događa iz godine u godinu, takav trend se nastavlja i u ovoj godini.
U tom smislu mi ne treba da se opustimo, mi jesmo srednje zadužena zemlja, ali sigurno da nema baš nikakve opasnosti od neke krize dugova, ukoliko se i u budućem periodu nastavi da se odgovorno upravlja javnim finansijama. Još jednom da ponovim, mi sada imamo četiri puta niži javni dug nego pre pet godina. Srbija se zapravo razdužila.
Što se tiče konkretnih kontragarancija o kojima govorimo, one ulaze u ovaj podatak koji sam izneo. Dakle, sa ovim kontragarancijama koje se danas nalaze pred vama, pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, ukupan javni dug Republike Srbije zajedno sa garancijama iznosi 9,7 milijardi evra.
Mi danas ovde imamo 10 kontragarancija u ukupnoj vrednosti od 380 miliona evra, od čega se 174 miliona evra odnosi na stare zakone o zaduživanju usvojene u Skupštini državne zajednice, koji su sada po osnovu srpskog zakona o javnom dugu predmet davanja kontragarancija, tako da ćete vi videti da ovde postoje dva zajma Svetske banke sa početka 2002. godine na koje mi dajemo kontragarancije. Oni su odavno povučeni, jednostavno, formalno po Zakonu o javnom dugu moramo dati kontragarancije na sve zajmove, za koje Republika Srbija garantuje i odgovara.
Što se tiče novih kontragarancija za one zajmove koji tek treba da se povuku, tri su najvažnija, a to je pre svega kontragarancija Evropskoj banci za obnovu i razvoj za projekat finansiranja deonice autoputa Beograd – Novi Sad. To je faktički izgradnja mosta kod Beške u iznosu od 72 miliona evra. Dakle, od tih 72 miliona evra najveći deo preko 50 miliona će biti upotrebljen za izgradnju mosta kod Beške, kako bi se potpuno uspostavio autoput između Beograda i Novog Sada. Ostali deo će ići na izgradnju određenih deonica ovog autoputa.
Takođe, ovde je pred vama i predlog o davanju kontragarancije Evropskoj investicionoj banci u iznosu od 25 miliona evra za izgradnju devet novih škola u mestima gde su analize pokazale da ima manjka kapaciteta, jer mi imamo jednu situaciju, u nekim gradovima imamo više kapaciteta u školstvu, a negde imamo manjak.
Što se tiče novih škola, nove škole će biti građene u Novom Sadu na Veterniku, Staroj Pazovi, Subotici, odnosno u Bajmoku, u Zemunu dve nove škole, pri čemu će jedna biti osnovna škola za učenike sa posebnim potrebama, jedna nova srednja tehnička škola u Vranju, srednja medicinska škola u Kraljevu, srednja medicinska škola u Novom Pazaru i jedna osnovna škola u Smederevu. To su nove škole, 25 miliona evra je iznos ovog kredita.
Što se tiče uslova otplate za ovaj prethodni kredit za Bešku, za autoput Beograd – Novi Sad, zajam se otplaćuje u 22 jednake rate na svaki šest meseci, počevši od 17. jula 2010. godine.
Dakle, zajam se otplaćuje od 2010. do 2020. godine, na deset godina. Do 2010. godine je period počeka. Kamatna stopa je u visini euro libora.
Što se tiče kontragarancije na zajam Evropske investicione banke, ovo je takođe zajam sa rokom otplate 20 godina, periodom počeka od pet godina i euro liborom kao kamatnom stopom. Euro libor je, otprilike, negde, oko, ispod 3% na godišnjem nivou u ovom trenutku.
Što se tiče trećeg predloga zakona o kontragaranciji, izvinjavam se, ovde se radi o garanciji, ne o kontragaranciji, to je Predlog zakona o garanciji Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji, odnosno banci za razvoj, po zaduženju Javnog preduzeća EPS za finansiranje projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe površinskog kopa ''Tamnava – Zapadno polje''.
Radi se o kreditu od 16 miliona evra, pri tom uz ovaj kredit ide donacija od 9 miliona evra. Kredit bi se otplaćivao u periodu od sedam godina, počevši od 2008. godine i kao što i sam naziv kredita kaže – koristio bi se za nabavku odgovarajuće rudarske opreme za potrebe površinskog kopa ''Tamnava – Zapadno polje''.
Osim ove tri garancije i kontragarancije, svih ostalih sedam se odnosi na zajmove Svetske banke, pri čemu su neki krediti već povučeni. Svi ovi krediti koji se odnose na strukturna prilagođavanja ti zajmovi su već povučeni. Poslednji je povučen u decembru ove godine, nakon što ga je ratifikovala Skupština državne zajedice.
Što se tiče projektnih zajmova, ovde imamo zajam za projekat revitalizacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje u iznosu od 25 miliona dolara.
Zatim, ovde takođe postoji jedan zajam od 25 miliona dolara, koji će se iskoristiti za finansiranje projekta konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji, čiji je cilj da se efikasnije naplaćuju doprinosi za penzioni fond. Jedan zajam Svetske banke odnosi se na modernizaciju EPS-a i Elektromreže Srbije, u iznosu od 21 milion dolara. Svi ostali zajmovi su zajmovi za strukturno prilagođavanje, već sam rekao, povučeni u prethodnom periodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da zajedno sa ovim kontragarancijama, u iznosu od 380 miliona evra, ukupan nivo javnog duga Republike Srbije iznosi 9,7 milijardi evra, od čega spoljni 5,5 zajedno sa ovim garancijama, a da je to samo u ovom trenutku 44% našeg bruto domaćeg proizvoda, imajući u vidu da mnoge zemlje u Evropi imaju znatno veći nivo duga, pre svega Hrvatska, Danska, Grčka, mnoge zemlje, Belgija, posebno – Belgija ima skoro 100% nivo javnog duga u društvenom proizvodu, imaju više nego mi, dakle, predlažem da ova skupština usvoji ove predloge, koje je Vlada Republike Srbije predložila da bismo imali održivu situaciju u pogledu servisiranja javnog duga, kao što smo imali u ovim godinama.
Naravno, potrebno je da i dalje naš društveni proizvod raste, najmanje po stopi od 5% godišnje. Međutim, imajući u vidu da u poslednje dve godine imamo u proseku 8% rasta, s obzirom na to da je 2004. godine naš društveni proizvod rastao 9,3% u Srbiji, a prošle godine 6,5%, dakle, to je u proseku oko 8% za dve godine, ukoliko se takav rast nastavi, zaista neće biti problema sa servisiranjem ovih dugova, a posebno imajući u vidu mogućnost dodatnih otpisa dugova, čak preusmeravanja otplate jednog dela duga prema Pariskom klubu, uz završetak Koridora 10 na jugu Srbije. Hvala.

Hvala, evo, samo par pojašnjenja. Ostao sam dužan za neka pojašnjenja vezano za termin ''specijalna prava vučenja''. Specijalna prava vučenja faktički predstavljaju valutu međunarodnih finansijskih organizacija, MMF i Svetske banke. Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke u svetu, svakog dana objavljuju kursnu listu, koliko jedno specijalno pravo vučenje vredi. Konkretno, na današnji dan jedno specijalno pravo vučenja jednako je 1,19 evra.
Dakle, to jeste valuta, specifična, koja se koristi samo u terminologiji MMF i Svetske banke i zbog toga nije nešto što se objašnjava u zakonima.
Međutim, sigurno je da i građanima i narodnim poslanicima treba objasniti šta je to specijalno pravo vučenja. Uostalom, MMF i Svetska banka su međunarodne finansijske institucije osnovane od strane zemalja članica. Mi smo jedan od članova i prihvatili smo u tom statutu ovaj termin.
Zbog toga se u svim ugovorima koji se odnose na MMF i Svetsku banku pominju specijalna prava vučenja. To znači one imaju promenljiv kurs u odnosu na druge valute, formira se njihov kurs na bazi korpi stranih valuta i kažem trenutno je taj kurs 1,19 u odnosu na evro.
Što se tiče ovih pitanja i nerazumevanja, eventualnih, oko zajmova Svetske banke, ponoviću još jednom, zajmovi Svetske banke se daju za dve namene. Prvo, to su projektni zajmovi za konkretne projekte, kao što su poboljšanje stanja u elektroprivredi, navodnjavanje, penziona reforma ili nešto drugo. Dakle, oko tih zajmova nema dileme.
Video sam da sada postoji dilema kod prethodnog govornika za šta služe zajmovi za strukturno prilagođavanje, odnosno za razvoj privatnog finansijskog sektora.
Suštinski, ti zajmovi su odobravani Srbiji još od početka 2002. godine za budžet. Direktno su išli u budžet i služili su u to vreme za pokrivanje budžetskog deficita, a na kontu reformi koje su sprovođene u finansijskom i privatnom sektoru.
Drugim rečima, dok je Srbija imala deficite, imala ih je sve do 2005. godine, zajmovi Svetske banke za strukturno prilagođavanje su trošeni da bi se pokrio taj budžetski deficit.
Prošle godine je bila prva godina kada Srbija nije imala deficit i suficit, tako da zapravo mi više nećemo povlačiti ove zajmove za strukturno prilagođavanje. Ovde mi dajemo, već sam objasnio, kontragaranciju za neke zajmove koji su odavno povučeni i pokrili su deficit u nekim prethodnim periodima.
Jedine nove garancije i kontragarancije se odnose na ove projektne zajmove za Bešku, za škole, za reforme penzione administracije i za navodnjavanje i odvodnjavanje, za čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje.
Želeo bih da kažem još nešto. Imajući u vidu da Republika Srbija ima suficit u budžetu u ovoj godini, sav prihvaćeni prihod koji se ove godine ostvari biće korišćen isključivo za javne investicije. Ministarstvo finansija će u narednih deset dana predložiti Vladi Republike Srbije nacionalni investicioni plan u vrednosti od milijardu evra, gde će ključni sektori biti zdravstvo, školstvo, infrastruktura i privreda.
Dakle, četiri ključna sektora, vi ste u pravu, nije idealna situacija u Srbiji.
Mi znamo da ima puno problema i teškoća, međutim, činjenicom da smo smanjili nivo javnog duga sa jedne strane, da smo napravili budžetski suficit, po prvi put će građani Srbije moći da vide za šta služi budžetski suficit.
Jer, kada imate budžetski suficit sve što ostvarite viška možete da investirate onog časa kada izađu bageri na autoputeve, kada se objave tenderi za nabavku 30 hiljada računara za škole, 30 hiljada kreveta za bolnice, za školske klupe, table, za autoput Beograd, za obilaznicu oko Beograda, za autoput od Kragujevca do Koridora 10, za gasifikacije na lokalnim područjima, za lokalne puteve, za ekologiju, za mnoge druge projekte, građanima će biti po prvi put jasno zašto je dobar budžetski suficit.
Dobar je, zato što smo dve godine štedeli da bismo napravili jednu rezervu koja će ove godine iznositi između 1,3 milijarde do 1,5 milijardi evra, imajući u vidu procenjene minimalne prihode od privatizacije, koju možemo da uložimo i u zapošljavanje i u razvoj privrede, u infrastrukturu, u lečenje ljudi, u školstvo, dakle u stubove našeg sistema, što će doneti, siguran sam, boljitak u budućnosti.
Dakle, efekat svake politike se ne može meriti u jednoj godini. Mora se sagledati ceo ciklus, tako da na kraju mandata ove vlade, nakon četiri godine, biće tek jasno šta smo radili u prve dve godine mandata, a šta radimo poslednje dve godine i da je sve to imalo i te kako konzistentnosti i smisla.

Evo pojašnjenje vezano za pitanje o kontrolisanju o isporukama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Hrvatske, i sa Iranom u uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Niste verovatno pažljivo pročitali, u oba sporazuma postoji taj član kontrolisanje isporuka, dakle, i u Sporazumu sa Hrvatskom i Sporazumu sa Iranom, pri čemu je u Sporazumu sa Hrvatskom to član 8. a u Sporazumu sa Iranom to je član 11. Dakle, verovatno niste to detaljno pročitali. Zašto stoji ovaj član?
Ja sam isto reagovao kao i vi kada sam prvi put pročitao, pitao sam nadležne ljude u carini, stvar je sledeća. Po pravilima Svetske carinske organizacije, policija i carinska služba ukoliko uoči da se krijumčari droga, ima pravo, ako nacionalno zakonodavstvo omogućava, naše omogućava, a i hrvatsko, iransko, uopšte, svi oni koji su članovi Svetske carinske organizacije, da namerno puste jednu isporuku koja je manja, da bi uhvatili veću ribu u sledećem navratu.
Dakle, kontrolisano se propušta nelegalna trgovina, ako je manja količina u pitanju, kako bi se otkrio čitav lanac i kako bi se izvršilo hvatanje u onom trenutku kada je najveća isporuka u pitanju.
To je objašnjenje koje je meni kao ministru finansija dato iz carine i policije. Dakle, ovaj član nema nikakve veze sa finansijama, ima veze sa bezbednošću.
Upravo zahvaljujući primeni tog člana, prošle godine naša carina je napravila nešto što spada u domen najvećih evropskih ustanova, četiri kilograma kokaina je uhvaćeno, što je najveća zaplena u poslednjih nekoliko godina, a 300 kilograma kokaina i to samo u jednom hvatanju.
Dakle, ja još jednom želim da zahvalim onim carinicima koji su to uradili, oni su već dobili jednogodišnju platu kao nagradu od Ministarstva finansija, to je zaista malo u odnosu na ono što su uradili. Nadam se da će naša carina i dalje biti među vodećima u svetu po otkrivanju šverca narkotika.
Dakle, sve carinske službe međusobno koordiniraju, sarađuju, javljaju i kada postoji neka sumnja, čak i kada se otkrije, oni to moraju po zakonu da evidentiraju, da jave kolegama i onda se hvata tamo gde je centar isporuke, jer inače, postigao bi se manji efekat. To je objašnjenje. Dakle, nisam stručnjak za ovu oblast, ali to je objašnjenje koje su meni dali.
Što se tiče drugog dela prethodnog izlaganja, mislim da su bitna pojašnjenja. Nije neopravdano pitati se, zašto, u situaciji kada imamo budžetski suficit, kada ćemo imati privatizacione prihode milijardu i trista do milijardu i po evra, najmanje, u ovoj godini, sem u nova zaduživanja, i to je pitanje koje je bilo ovde postavljeno. Međutim, evo odgovora i na to pitanje.
Tačno je da, kada imamo budžetski suficit, sav privatizacioni prihod može da ide za investicije i za saniranje nekih prethodnih dugova koji postoje, dugovi u farmaceutskoj industriji, dugovi prema vojsci, odnosno prema dobavljačima, dugovi penzionera, i sve ostalo. Sigurno je, ostaje dosta za investiranje, pa je pitanje čemu onda novi krediti, zato što je ideja da sa milijardom napravimo dve milijarde. Dakle, da ne investiramo samo milijardu, iz sopstvenih sredstava, a tamo gde je infrastruktura u pitanju, da dodamo i da napravimo više.
Evo jednog primera, u nacionalnom investicionom planu, koji ćemo predložiti sledeće nedelje Vladi, odnosno to će biti na razmatranju za dve nedelje na Vladi, mi ćemo predložiti da 200 miliona ide za putnu infrastrukturu, 200 miliona evra. Međutim, potrebe nisu samo na ključnim koridorima. Ključni koridori ne mogu da se naprave sa 200 miliona evra. Ova koncesija nije samo na pravcu od Subotice do Beograda, već i od Beograda do Požege, s obzirom na to da želimo da razvijemo i zapadnu Srbiju.
U tom smislu ta koncesija vredi 800 miliona evra. Činjenica je da je manje isplativa trasa, sa finansijskog aspekta, od Beograda do Požege, nego što je Beograd – Subotica. Jasno je, veći je promet i zbog toga se stavlja pod koncesiju i nešto za šta smo se zadužili, kako bismo isfinansirali razvoj jednog drugog dela naše zemlje, a to je zapadna Srbija.
Dakle, da bi i zapadna Srbija mogla brže da se razvija nego do sada, na taj način koristimo te efekte.
Drugo, sa ovih 200 miliona evra, kada pogledate kolike su potrebe za lokalne puteve, svaka opština, svako mesto ima potrebu za razvoj lokalnih puteva, posebno u onim nerazvijenim područjima, gde je potrebno asfaltirati seoske puteve.
Potrebno vam je maltene blizu milion evra za svaku opštinu da biste završili, da svaka opština izgleda onako kako bi trebalo, sa asfaltiranim lokalnim putevima.
Sama obilaznica oko Beograda u prvoj fazi košta 120 miliona evra i potpuno bi bilo neracionalno da mi sada damo 120 miliona evra iz privatizacionih prihoda za obilaznicu oko Beograda, kada možemo da napravimo aranžman koji sada pregovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom; mi damo trećinu, oni trećinu i druga ova banka trećinu, dakle, jednu trećinu da Srbija – 40 miliona i po 40 miliona Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka i imamo 40 milina iz privatizacionih prihoda za obilaznicu, a ostaje nam 160 za druge projekte.
Ideje da zaista završimo i priključke nekih bitnih pravaca na autoputeve, na Koridor 10, pre svega Kragujevac da spojimo sa Koridorom 10, znači sa Batočinom. Znači ona mesta koja su imala naglu ekspanziju sa dobrom lokalnom politikom i privukla strane investitore i napravila industrijske zone, kao što je Inđija. Da spojimo Inđiju sa Koridorom 10, to su mali pravci, ali ogromno zagušenje saobraćaja. Zatim, da napravimo jedan dobar put od Loznice do Šapca, da napravimo jedan valjan put od Zaječara do Knjaževca, do Stare planine.
Jer hoćemo od Stare planine da napravimo čudo od skijaškog centra, sa 100 kilometara staza, da povežemo Svrljig sa Starom planinom, takođe, da se završi i pravac od Niša i da u tom delu Srbije imamo odgovarajuće investicije.
Razgovarali smo sa gospodinom Bogdanovićem, gradonačelnikom Beograda, o saobraćaju u Beogradu. Nepodnošljivo je. Ne može se Gazela rekonstruisati, ukoliko se ne ubrzaju radovi na obilaznici. Dakle, potreban je ne samo jedan, nego su potrebna dva mosta u Beogradu: ovaj preko Save da finansira Grad Beograd, a mi iz Republike Srbije da finansiramo most kod Vinče i da na taj način potpuno zaobiđemo Beograd sa teretnim saobraćajem.
Mi smo postigli dogovor sa gospodinom Bogdanovićem. Pitanje je bilo kako finansirati dva mosta kada nema para, kada oni imaju para samo za jedan most. Mi smo rekli: evo, sada smo ovo završili sa ''Mobtelom'', imamo sigurnih prihoda, zašto da čekamo da dva mosta budu građena pet godina, hajde odjednom dva mosta da gradimo. Tako da je to ono što je suficit, plus most u Kraljevu, naravno. Ovo je most koji je već lokalna samouprava našla da se druga traka napravi, znači most koji spaja.
U svakom slučaju, logika je, ako već gradimo infrastrukturu, postoje evropske banke, kao Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, koje će rado sufinansirati projekte. Mi ćemo da krenemo, da ne bi čekali proceduru, krenućemo sa obilaznicama oko Beograda odmah čim usvojimo ovaj plan na Vladi, a onda ćemo pregovarati za zajmove. Juče smo razgovarali da faktički tako upotrebimo ta sredstva.
Sledeće nedelje ja očekujem da Vlada usvoji ovaj nacionalni investicioni plan.
Nakon toga će se izvršiti selekcija svih investicionih potreba u Srbiji, po raznim oblastima. Napraviće se redosled prioriteta, napraviće se tzv. generalni plan i onda će se posebni planovi za svaku oblast realizovati na taj način. Plan je da u infrastrukturi, osim sredstava iz privatizacije, angažujemo i dodatne kredite, da bude efekat na dinar naše investicije još dva dinara kredita, kako bi maksimalne efekte napravili. Srbiji je potrebna brza izgradnja infrastrukture radi bržeg privrednog razvoja.
Dakle, i da ide koncesija koja ide od Subotice do Požege, da vidimo kako da gradimo Koridor 10 od Niša do bugarske granice i od Leskovca do Preševa i plus ovi važni regionalni putevi. Zaboravio sam još jedan važan regionalni put. Veliki značaj Rumunije u poslednje vreme, mora da se napravi dobar put od Beograda do Vršca, odnosno do rumunske granice.
Dakle, to su sve pravci koji se planiraju. Nemoguće je sve ovo zatvoriti samo sa 200 miliona evra. Potrebno je i koncesija i kredit i prihodi od privatizacije, ako želimo sve odjednom da gradimo. Možda ne može, baš, sve ovo odjednom, ali veliki broj ovih projekata mogu jednom da krenu. I, kada znamo da ćemo osim ovih puteva praviti industrijske parkove, industrijske zone, siguran sam da ćemo značajno pokrenuti privrednu aktivnost u našoj zemlji. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i svake godine, evo, Ministarstvo finansija je predložilo zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije  i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini. Pre nego što kažem koja su konkretna rešenja ovde primenjena, moram da kažem da smo imali tokom cele godine jako korisnu i živu diskusiju sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, s obzirom da je cilj da se u što kraćem roku izvrši fiskalna decentralizacija.
Tri su ključna zakona koja treba da obezbede fiskalnu decentralizaciju. Prvo, to je Zakon o javnom dugu, koji je Ministarstvo finansija predložilo, a ova skupština usvojila ove godine, koji onda omogućava opštinama daleko veću mogućnost za zaduživanje, ali tako da Ministarstvo finansija kontroliše korišćenje tih sredstava, i naravno, daju se odgovarajući limiti da se taj nivo javnog duga ne bi previše uvećao.
Drugi ključni zakon za fiskalnu decentralizaciju je zakon o imovini lokalne samouprave. Kao što znate, Ministarstvo finansija je u načelu podržalo ovaj zakon. Smatrali smo da ima nekih nedostataka koji se mogu otkloniti amandmanima. S obzirom da taj zakon nije ušao u hitnu proceduru, imamo vremena da zajedno radimo na njemu, da ga doradimo, ali definitivno Ministarstvo finansija smatra da lokalna imovina treba da pripada lokalnim samoupravama.
U razgovorima i sa Stalnom konferencijom gradova i opština, mi smo taj stav isticali, s tim što neke odredbe u zakonu nisu usklađene sa Savetom Evrope i principima koji važe u EU. Imali smo nekoliko primedbi i mi iz samog Ministarstva finansija. Principijelno, zakon je vrlo potreban, ali potrebno ga je doraditi.
Siguran sam da ćemo zajedno, narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo finansija, kao i Stalna konferencija gradova i opština, učiniti dodatne napore u narednom periodu da napravimo jedan kvalitetan zakon.
Konačno, treći zakon koji je ključni za fiskalnu decentralizaciju, jeste zakon o finansiranju lokalne samouprave. Kao što se sećate, pre godinu dana mi smo rekli da, što se Ministarstva finansija tiče, kriterijumi za raspodelu transfernih sredstava u postojećem zakonu nisu adekvatni i da smo mi spremni da čujemo primedbe ljudi iz lokalne samouprave kako da se ti kriterijumi promene. Kada se krenulo na promenu kriterijuma početkom ove godine, u taj rad uključili su se predstavnici Stalne konferencije gradova početkom ove godine, koji su vodili ceo proces, znači, predstavnici lokalnih samouprava, ali i predstavnici Ministarstva finansija.
Došlo se do zaključka da nema smisla u sadašnjem zakonu menjati samo kriterijume, već treba napraviti jedan potpuno nov i celovit zakon koji bi regulisao ovu oblast. Onda je, otprilike u trećem kvartalu ove godine, pre nekoliko meseci, završen model zakona. Mi smo napravili testiranje tog zakona i došli smo do zaključka da njega nije moguće primeniti od 1. januara 2006. godine iz nekoliko razloga.
Prvo, memorandum o budžetu za 2006. godinu je bio pre toga usvojen, zatim iznos transfernih sredstava namenjen lokalnim samoupravama je fiksiran u predlogu budžeta za 2006. godinu. Treće, zato što je preraspodela sredstava od velikih gradova ka manjim opštinama, koja je pravedna i potrebna, u ovom modelu napravljena po mišljenju većine u Vladi i suviše naglo i radikalno.
Međutim, na kraju, kao ministar finansija sam rekao, ukoliko se same opštine i Stalna konferencija gradova slože oko tih kriterijuma, nama je svejedno kako će se vrši raspodela tih sredstava. Ali, nije bilo realno da se počne sa primenom tog zakona od 1. januara sledeće godine. Zbog toga smo mi preuzeli obavezu da doteramo taj zakon koji već postoji u nacrtu i da predložimo Skupštini na usvajanje u drugom kvartalu sledeće godine. Znači, da imamo usvojen zakon, koji bi onda bio primenjivan od 1. januara 2007. godine.
Naime, prethodno je potrebno na nivou lokalnih samouprava učiniti dodatne napore da se racionalizuju troškovi poslovanja, pre svega rashodi za zarade, imajući u vidu da je ove godine najveći porast plata u Srbiji, u državnom sektoru, bio na nivou lokalnih samouprava, negde oko 30% ukupno za Srbiju. Naravno da ta struktura varira od opštine do opštine, neke opštine su bile skromnije, više su vodile računa o štednji, neke nisu o tome vodile računa.
Zbog toga smo u Zakonu o budžetu za narednu godinu i usvojili jedan član koji predviđa ograničenje rasta plata od 9% u odnosu na nivo zarada isplaćenih u oktobru za septembar ove godine, a govorim o nivou mase zarada.
Što se tiče zakona koji je u nacrtu, on će predvideti izvesnost u prihodima lokalnih samouprava, zato što će u tom zakonu tačno biti određen iznos sredstava koji će svake godine biti namenjen lokalnim samoupravama, a raspodeljivan prema tačno utvrđenim kriterijumima, tako da zapravo neće biti više potrebe od sledeće godine da se donose ovi posebni zakoni.
Drugim rečima, predlog Stalne konferencije gradova i opština, koji je za nas, u principu, prihvatljiv, jeste da se odredi da 1% bruto domaćeg proizvoda budu sredstva namenjena za transfer opštinama, što znači da neće morati da se svake godine određuje arbitrarno taj iznos, već kako se kreće društveni bruto proizvod - 1% od toga ide opštinama, tako da imamo izvesnost u transferima.
Što se tiče kriterijuma, oni treba da pokažu da li da se preraspodela od velikih gradova ka manjim opštinama vrši ovako radikalno, kao što je Stalna konferencija predložila, ili da se tu naprave neke korekcije. Daću jedan primer. Ukoliko bi se usvojio predlog Stalne konferencije gradova i opština i njihovi kriterijumi, desila bi se sledeća stvar: opština Aleksandrovac ili opština Žabari imale bi u sledećoj godini tri puta više sredstava nego u ovoj godini, što jeste pravedno, ali bi zato daleko manje sredstava imale opštine poput Kragujevca, Sremske Mitrovice i svih srednjih opština u Srbiji, a da ne govorim o velikim gradovima, kao što su Novi Sad, Beograd i Niš, gde bi se sredstva značajno smanjila.
Lično mislim da u budućnosti treba ići ka tome da sredstva iz budžeta, koja su namenjena lokalnim samoupravama, pre svega se usmeravaju ka siromašnijim i manjim opštinama, pošto ne mogu da ostvare veliki prihod od poreza na zarade, a da se veliki gradovi usmeravaju sve više na sopstvene prihode, jer oni imaju značajniji prihod od poreza na zarade. Jedini je problem što to nije moguće uraditi u jednoj godini.
Zato smo u ovom predlogu zakona, u saglasnosti sa Stalnom konferencijom gradova i opština, predložili sledeću raspodelu sredstava: da se za četiri grada - Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac - transferi povećaju za samo 4% u odnosu na transfere koji su ove godine izvršeni, a da se svim ostalim opštinama u Srbiji transferi povećaju 20%, tačno 19,9%. Dakle, transferna sredstva opštinama u ovoj godini iznosila su 13,8 milijardi dinara. U budžetu za 2006. godinu namenjeno je 15,4 milijarde, što je rast od oko 11,7%.
Naš predlog je da se krene u susret fiskalnoj decentralizaciji, tako što će se gradovi odreći jednog dela prihoda u korist ostalih opština. Dakle, gradovi će imati porast samo 4% u sledećoj godini, iako u proseku rastu transferi 11%, a sve ostale opštine rast od 20%, a tačan procenat je 19,9; dakle, 20% ukoliko to zaokružimo.
Ideja je, data u ovom zakonu, da svima linearno rastu ti transferi, a da se onda donese u prvoj polovini sledeće godine poseban zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji će u sebi imati i sumu sredstava koja se određuje svake godine lokalnim samoupravama, dakle, 1% bruto domaćeg proizvoda, i neke druge parametre koji su važni.
Pomenuo bih neke od tih parametara, oni su sadržani u ovom, mislim jako dobrom predlogu Stalne konferencije gradova i opština, a to su da se izvrši takva fiskalna decentralizacija da porez na imovinu, umesto ustupljenog prihoda, postane izvorni prihod lokalne samouprave, što znači da bi ga lokalna samouprava uvodila svojom odlukom, ali maksimalno do stope koja bi se utvrdila zakonom.
Dakle, Skupština bi zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrdila maksimalnu stopu poreza na imovinu, a svaka opština pojedinačno bi imala pravo da utvrđuje stopu kakvu god želi, ali maksimalno do iznosa ovog plafona koji bi se odredio zakonom. Tako da bi opštine imale mogućnost da, kroz različite stope poreza na imovinu, privlače investicije u svoje opštine. S druge strane, niko ne bi imao pravo da podigne iznad nekog iznosa koji zakon propisuje.
Istovremeno, planiramo da prebacimo jedan deo poreske uprave Srbije na nivo lokalnih samouprava, jer želimo da promenimo, između ostalog, i Zakon o porezu na imovinu i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Od 1. januara 2007. godine, dakle, za godinu dana, poreska uprava bi se bavila samo naplatom republičkih prihoda, dok bi se osnovale lokalne poreske uprave u sastavu gradova i opština, koje bi bile daleko više motivisane za naplatu, pre svega, poreza na imovinu, jer jedan dobar deo objekata nije evidentiran danas u mnogim lokalnim samoupravama i opštine gube deo prihoda. Drugo, bile bi potpuno nadležne za naplatu samodoprinosa. Dakle, lokalne poreske uprave bi se bavile naplatom lokalnih poreza, a Republička poreska uprava bi naplaćivala samo republičke prihode. To je pravi korak u pravcu fiskalne decentralizacije.
Isto tako, postoji predlog da prihodi od prodaje nepokretnosti lokalne samouprave budu prihod budžeta lokalne samouprave. Dakle, daleko veća sredstva bi na ovaj način išla u lokalne samouprave.
Međutim, šta je problem koji kod nekih predstavnika opština postoji u shvatanju fiskalne decentralizacije. Mnogi misle da fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, a isti obim poslova. Međutim, to nije tačno. Fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, ali i više posla, više obaveza i odgovornosti.
Ako se tako shvati lokalna samouprava, odnosno fiskalna decentralizacija, onda unapred opominjem sve predstavnike opština da znaju šta ih čeka od 1. januara 2007. godine - više para, ali daleko više obaveza. Mislim da je većina odgovornih predstavnika u lokalnim samoupravama, predstavnika građana, spremna da tu obavezu i odgovornost preuzmu. To je prava fiskalna decentralizacija.
Pošto je sledeća godina prelazna u tom smislu, već vršimo jedan korak ka seljenju transfera iz gradova ka manjim opštinama. Opštine dobijaju 20%, a gradovi samo 4%. Pre nekoliko dana imali smo sastanak, ispostavilo se da neke opštine, po sadašnjem našem zakonu, dobiće značajno više nego što će imati po zakonu koje same opštine predlažu.
Na primer, opština Apatin. Apatin će po ovom zakonu imati 20 miliona dinara više transfernih sredstava, nego što bi imao da smo već sada usvojili zakon o fiskalnoj decentralizaciji. Primer opštine Jagodina; sa ovim povećanjem od 20% imaće otprilike isto onoliko sredstava koliko bi imala da smo usvojili novi zakon.
Međutim, male opštine, kao što su Žabari, Svrljig, Vlasotince su oštećene time što nije već sada ovaj zakon usvojen. Naravno, Bosilegrad i sve male opštine su oštećene. Ali, s druge strane Novi Sad bi imao 370 miliona dinara manje sredstava, Beograd dve milijarde dinara manje, Kragujevac 180 miliona dinara manje.
Potpuno je jasno da za sledeću godinu još uvek nisu sazreli uslovi da se tako radikalan rez napravi, mada bi opštine poput Žabara, Aleksandrovca, imale skoro tri puta više. Mislim da jeste pravedno da se napravi ta preraspodela. Pitanje je da li može da bude tako oštro u tako kratkom periodu.
Ovaj predlog zakona na kraju je podržan od strane Stalne konferencije gradova i opština, da za ovu godinu krenemo 20% opštinama a 4% gradovima, a da se onda pripremimo za 2007. i naredne godine, da će biti oštrija preraspodela.
Ukoliko ova skupština bude usvojila predlog, koji će sigurno Ministarstvo finansija predložiti, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, više se ne bi usvajao godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama.
Ovo bi mogao biti poslednji put da Skupština Srbije usvaja godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava, jer će u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave stajati: 1% bruto domaćeg proizvoda ide na transfere.
Dakle, nema potrebe da se to utvrđuje arbitrarno. Znaće se koliki je bruto domaći proizvod i 1% od toga ide na transfere. Kriterijumi će biti u zakonu, nema potreba da Skupština glasa o samim iznosima sredstava, jer će kriterijumi automatski da opredeljuju te iznose. Takođe će se znati koliko procenata od poreza na zarade ide lokalnim samoupravama. Jednostavno, nema potrebe da se stalno potvrđuju ovi iznosi.
Sada bih želeo da kažem nešto više, osim ovoga što je ključno već rečeno o ovom zakonu koji je pred vama. Što se tiče sledeće godine, ukupni prihodi lokalne samouprave za 2006. godinu planirani su u visini od 112,6 milijardi dinara, što je u odnosu na ukupne prihode lokalne samouprave u 2005. godini, koji su procenjeni na 100,7 milijardi, rast od 11,8%.
Pri tome, veći rast se planira za lokalne samouprave - u opštinama 20% rasta, a 4% za gradove, kao što sam rekao. Transferi iz budžeta neće predstavljati osnovni izvor prihoda lokalnim samoupravama, kao što nisu bili ni ove godine. Osnovni izvor prihoda će i dalje biti sredstva po osnovu poreza na zarade. Ukupno 36,7 milijardi dinara se očekuje da će ti prihodi biti u narednoj godini, koji će pripasti lokalnim samoupravama, kao i prihodi po osnovu poreza na imovinu, koji se planiraju u iznosu od 17 milijardi dinara. Treći po redu su transferi sa 15,4 milijarde dinara.
Prva dva prihoda - porez na zarade i porez na imovinu - davaće ukupno 48% svih prihoda opština u celini. Naravno, to je različito raspoređeno. Gradovi imaju daleko veće prihode po osnovu ova dva poreza, dok će manje lokalne samouprave imati daleko veći prihod od transfera koji dobijaju iz budžeta.
Dinamika isplate je potpuno ista kao ove godine. Kao što znate, budžet je redovno i na vreme servisirao svoje obaveze, najkasnije do 25. u mesecu za tekući mesec. Nijednom nismo zakasnili. To je doprinelo, između ostalog, da lokalne samouprave u ovoj godini za prvih 11 meseci ostvare suficit na svojim računima od 7,9 milijardi dinara, pri čemu je najveći suficit ostvaren u Beogradu i Novom Sadu. Beograd oko pet milijardi, Novi Sad milijardu dinara za prvih 11 meseci. Ostalo predstavlja suficit drugih gradova i opština. Zbog toga i jeste pravedno da se u nekom narednom periodu, srednjoročnom, vrši preraspodela tih transfera ka manjim opštinama u Srbiji.
Takođe, ovim zakonom se utvrđuje da stopa učešća opština i gradova u porezu na zarade, ostvarenom na njihovoj teritoriji, bude 40%. Dakle, isto kao i u ovoj godini.
Novina u zakonu, u odnosu na prethodne verzije zakona, jeste da je uređeno da je lokalna samouprava dužna da ustanovama u oblasti obrazovanja u svom budžetu obezbedi sredstva u skladu sa članom 143. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u pogledu obaveza koje padaju na teret jedinice lokalne samouprave. Kao što znate, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lokalne samouprave su dužne da brinu o osnovnim i srednjim školama. Takođe su obavezne da vode računa o isplati različitih nagrada profesorima u školama, kao i da se bave odgovarajućim investicionim održavanjem.
Ovaj zakon predviđa da, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi navedena sredstva u skladu sa zakonom, na predlog resornog Ministarstva prosvete i sporta, mogu im se privremeno obustaviti transferna sredstva iz budžeta opština. Ovo je član koji smo zajedno ugradili ministar prosvete i ja, kao ministar finansija, na predlog svih reprezentativnih sindikata obrazovanja.
Dakle, sindikati obrazovanja su insistirali na ovoj odredbi, pri čemu je potpuno jasno da veliki gradovi i opštine koji ne izmiruju te obaveze redovno, nemaju nikakvo opravdanje za to. Ako mogu da povećaju plate 30%, a nemaju para da daju za škole koje su na opštinama, tu nešto nije u redu. Jedino imamo razumevanja za manje opštine, koje imaju težu materijalnu poziciju. Ukoliko one budu imale problema, moći će da se obrate za dodatna dopunska sredstva iz budžeta za te namene.
Takođe, dok smo radili predlog budžeta, mi smo dobili i predlog Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, da se u opštinama gde postoji dvojezičnost, gde se rade dokumenti na dva jezika, postoje veći troškovi zbog toga. Procena je da za 36 opština u Vojvodini je potrebno dodatnih 30 miliona dinara sredstava za godinu dana, kako bi se ti troškovi pokrili.
U dogovoru sa gospodinom Lončarom, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, mi smo se saglasili da obezbedimo tih 30 miliona dinara za 36 opština u Vojvodini, kako bismo obezbedili pokriće tih troškova po osnovu ove potrebe koja je sasvim opravdana. To će biti izvršeno iz budžetskog fonda za lokalne samouprave, koji se procenjuje da će ove godine biti oko 300 miliona dinara, sledeće godine, s obzirom da naplata prihoda po osnovu igara na sreću ide kontinuirano dobro, biće još i veći.
Dakle, osim ovih sredstava od 5,4 milijarde dinara, opštine mogu računati i na najmanje još 300 miliona dinara iz budžetskog fonda za igre na sreću. Po osnovu ovih troškova za opštine u kojima postoji dvojezičnost u Vojvodini, 30 miliona dinara.
Ostalo će biti, po kriterijumima koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odredilo, raspodeljeno onim opštinama koje su manje i koje nemaju dovoljno sredstava za investicije.
I ovaj zakon, kao i zakoni koje je ova skupština usvojila pre desetak dana, o budžetu, omogućavaju da se sve više sredstava u opštinama i gradovima koristi za investicije, a da se sve manji deo koristi za platu u administraciji. Jednostavno, nedopustivo je da se budžetska sredstva opština u velikom obimu koriste za plate administracije, a da malo ostaje za investicije.
Moramo tu da načinimo jedan rez. Ove godine, s jedne strane, više dajemo manjim opštinama - 20%, ali zahtevamo, kao Republička vlada, da se izvrši racionalizacija. Uostalom, postoji ovo ograničenje koje će naterati opštinske organe da ozbiljno razmisle o potrebi racionalizacije administracije. Ukoliko ne učine racionalizaciju, jasno je da će plate rasti daleko manje nego u bilo kom drugom sektoru u privredi ili državi u sledećoj godini.
Dakle, predstoji izbor, koji smo inače bili nametnuli prošle godine i javnim preduzećima, i ove godine. Zahvaljujući toj meri, izvršena je značajna racionalizacija u javnim preduzećima - 20.000 ljudi je manje u osnovnim delatnostima javnih preduzeća, upravo zbog ograničenja rasta plata od 9% koji smo usvojili.
Sledeće godine zbog najvećeg rasta plata u lokalnim samoupravama omogućićemo najniži rast u sledećoj godini, 9% je ograničenje, za javna preduzeća 10,3%, a najviše će biti u zdravstvu.
Obećali smo, zajedno sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, da će model zakona, nešto doteran, biti u njihovo ime i Ministarstva finansija predložen Skupštini u prvoj polovini sledeće godine. Do tada korak ka fiskalnoj decentralizaciji predstavljaće usvajanje ovog zakona o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama za sledeću godinu. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neko je govorio o boljim vremenima, a jasno je da bolja vremena za penzionere dolaze. Već su došla ove godine.
Posle 10 godina, počela je u novembru isplata penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec. Evo sada, ovim izmenama i dopunama zakona, država posle 15-tak godina počinje da izmiruje dugove koje su neke prethodne vlade napravile ne izmirujući redovno obaveze prema penzionerima.
Ukupno država ima nameru da isplati 49 milijardi dinara u narednih nekoliko godina, a koliko iznosi dug sa kamatama. Naime, dugovanja za jednu i po penziju osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, kao i dugovanja za 20,5 neisplaćenih penzija osiguranicima Fonda PIO poljoprivrednika u ovom času ukupno iznose 43,5 milijardi dinara. Znači, 20 milijardi dinara se duguje penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, a zemljoradnicima se duguje 23,4 milijarde dinara, pa to je ukupno 43,5 milijarde dinara. Kada se obračuna kamata koju smo predložili ovim zakonom od 8,5% godišnje, do kraja isplate koju smo predvideli, ukupno će iz budžeta u narednom periodu biti isplaćeno oko 49 milijardi dinara.
Verovatno mnogi nisu verovali da će ikada ovaj dug biti nadoknađen. Međutim, ova vlada je uspela da napravi budžetski suficit i svrha budžetskog suficita jeste da se obezbede sredstva da se izmire neki dugovi nasleđeni iz prošlosti. Penzioneri su tu svakako u vrhu prioriteta.
Predložili smo pre nekoliko meseci model zakona, koji je Skupština usvojila, da se izdaju obveznice kojim bi se izmirio ovaj dug.
Međutim, tu je bilo različitih mišljenja, i od strane nekih narodnih poslanika, a posebno Udruženja penzionera. Penzioneri su zahtevali da se umesto u obveznicama taj dug isplaćuje u gotovini, odnosno u kešu. Ovi zakoni upravo omogućavaju da se obaveze isplaćuju u gotovini.
Što se tiče obaveze prema osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, ukupno država duguje 23,5 milijardi dinara, a možda sam izvršio permutaciju kada sam imao malopre izlaganje. Dakle, penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenima 23,5 milijardi dinara, sa kamatom je obavezom 25,5 milijardi dinara. Prema ovom predlogu zakona na ukupan iznos neizmirenih obaveza obračunavaće se kamata od 8,5%, počevši od dana prve isplate u decembru ove godine, pa do konačne isplate u julu 2008. godine.
Drugim rečima, isplata duga penzionerima počinje najkasnije 24. decembra, dakle, za par nedelja ove godine. Svi penzioneri u Srbiji, a njih je 1.240.000, mogu da računaju da će 24. decembra, uz svoju redovnu novembarsku penziju, odnosno drugi deo novembarske penzije, dobiti još dodatno jednu četvrtinu tekuće penzije kao početak otplate ovog starog duga.
Dakle, u prethodnom zakonu bilo je predviđeno da se sledeće godine počne sa otplatom. Mi smo, međutim, sada tu otplatnu šemu nešto drugačije organizovali. Isplata će krenuti ranije mesec dana, dakle 24. decembra ove godine. Nastavlja se u julu 2006. godine u istom iznosu, zatim u februaru 2007, julu 2007, februaru 2008. i završava se u julu 2008. godine.
Napravljena je veća disperzija, jer za jednu isplatu je potrebno osam milijardi dinara. Kada bi se isplatila polovina penzije odjednom bilo bi potrebno osam milijardi dinara, a to bi bilo prilično upumpavanje novca u opticaj. Zato smo to podelili na šest delova, tako da po četiri milijarde, zajedno sa kamatom, kako obaveze budu odmicale, biće isplaćivano penzionerima.
Dakle, od ovog ukupnog duga, rekao sam, on iznosi 25,5 milijardi sa kamatom, po jedna šestina u ovih šest perioda koje sam pominjao. Četiri milijarde dinara konkretno biće isplaćeno 24. decembra ove godine, to je tačno dovoljan iznos da 1.240.000 penzionera dobije dodatak na svoju redovnu penziju od jedne četvrtine tekuće penzije.
Drugim rečima, ako neko ima penziju 20.000 dinara, dobiće i dodatak od 5.000 dinara 24. decembra, uz svoju redovnu penziju od 20.000 dinara. Ako neko ima 10.000 dinara, dobiće 2,5 hiljade dinara sa svojom penzijom od 10.000, tako da svako ko prima penziju u Srbiji može lako da izračuna koliko će mu poštar doneti novca, odnosno koliko će podići u banci 24. decembra. Ponavljam još jednom, neće biti isplata u obveznicama, već u gotovini.
Što se tiče zemljoradnika, želim da kažem da je prvobitni plan bio da sledeće godine počnemo da isplaćujemo i zemljoradničke dugove. Ne penzije, penzije će biti redovno isplaćivane, već dugove po osnovu zemljoradničkih penzija. Međutim, uvećanje zemljoradničkih penzija ove godine je iznosilo za prvih 11 meseci 59%.
Neću da kažem, niske su zemljoradničke penzije, ali zemljoradnička penzija isplaćena u novembru bila je 59% viša u odnosu na penziju koja je zemljoradnicima bila isplaćena u decembru 2004. godine. Dakle, rast zemljoradničkih penzija u prvih 11 meseci, nakon naglog povećanja u novembru, iznosi 59%, odnosno 44% realno. Zemljoradnička penzija je realno 44% veća danas nego što je iznosila u decembru pre godinu dana.
Zbog toga, imajući u vidu da je transfer, koji je potreban da se redovno izmiri 12 penzija zemljoradnicima u narednoj godini ovako uvećanih, čak 64% veći nego što je bio u budžetu za ovu godinu, onda nije bilo prostora u budžetu da se sa otplatom duga krene u narednoj godini. Naredne godine transfer za zemljoradničke penzije čak 64% veći nego što je bio ove godine, ali nema finansijskog prostora da se od sledeće godine počne vraćati penzija zemljoradnicima, pošto je sada ovaj rast bio prilično visok i tu ne postoje resursi kojima bi se to moglo isfinansirati. S druge strane, moramo da vodimo računa i o drugim ukupnim ciljevima ekonomske politike.
Predvideli smo, kao što znate, u prvom predlogu zakona stoji danas, jer taj zakon je na snazi dok ova skupština ne izmeni postojeći zakon, da se zemljoradničke penzije izmiruju od 2006. do 2010. godine. Mi nismo promenili konačnu godinu izmirivanja, čak smo skratili rok, tako da umesto četiri godine izmirivaće se tri godine, ali početak izmirivanja obaveza je 2007. godina, s tim što od dana usvajanja zakona do prve isplate teče kamata od 8,5% godišnje.
Dakle, na ovu glavnicu duga zemljoradnicima, koja iznosi 20 milijardi dinara, kamata počinje odmah ove godine da se obračunava do momenta prve isplate i obračunava se sve do poslednje isplate na ostatak duga, tako da će isplate dugova zemljoradnicima početi 2007. i biti vršene 2008, 2009. i završiće se 2010. godine u visini od jedne četvrtine ukupnog duga, s tim što je ovim zakonom predviđeno da će se konkretan mesec u kome će se izvršiti isplata odrediti na osnovu posebnog podzakonskog akta, u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta i planom izvršenja budžeta. Dakle, 2007. počinje prva isplata, imajući u vidu da imamo sada, u ovom trenutku, 59 posto veće zemljoradničke penzije nego što su bile početkom godine.
Što se tiče penzija najvećeg broja građana, dakle, osiguranika Fonda PIO zaposlenih, a već sam pomenuo da ih je 1.240.000, prosečna penzija u novembru nije bila visoka, iznosila je 12.341 dinar.
Ali, u poređenju sa prosečnom penzijom iz decembra prošle godine, dakle pre godinu dana, koja je bila 10.083 dinara, to je nominalni rast od 22 posto. Dakle, penzije koje su isplaćene u novembru ove godine su 22 posto veće od penzija isplaćenih pre godinu dana.
Imajući u vidu da je u prvih 11 meseci inflacija iznosila 15,2 posto, znači da je realni rast penzija do sada u prvih 11 meseci ove godine iznosio 7 posto. To je nešto iznad rasta bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji, jer procenjujemo da ćemo završiti godinu sa šest posto rasta.
Dakle, penzije, bez obzira što jesu niske, ipak, zahvaljujući merama Vlade, zahvaljujući zakonima koje je ova skupština usvojila, porasle su realno sedam posto, nominalno 22 posto, realni rast je bio sedam posto. Kod zemljoradnika, zemljoradničke penzije su 44 posto realno veće, nominalno su 59 posto veće.
Sigurno da bismo svi voleli da penzije budu još veće, međutim, ono što je sigurno, najugroženiji penzioneri jesu zaštićeni, o tome će sigurno više gospodin Lalović govoriti, zakonom koji je ova skupština usvojila, pošto se podiže iznos minimalne penzije od sledeće godine. Tako da mislim da se na ovaj način neka vrsta pravde zadovoljava.
S jedne strane smo smanjili nepotrebne rashode, stvorili suficit; prvo koristimo suficit da izmirimo dugove prema penzionerima, koje smo nasledili od prethodnih vlada.
Takođe, drugi način kako ćemo dalje koristiti, već sam rekao, smanjićemo poreze i doprinose na plate. Siguran sam da će većina poslanika u Narodnoj skupštini podržati Predlog ovih zakona. Pozivam vas da glasate za njiha.
Ovoga puta, ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su primitivni, koji su barabe i koji su dali sebi za pravo da sude sami o sebi. Istorija će o svima nama suditi. Za razliku od nekih koji imaju nečistu savest, moja savest je potpuno čista. Ne plašim se nijednog suda, s obzirom da znam šta sam radio. A oni koji su napravili ove dugove, koje sada mi izmirujemo, treba da ih je stid, a kamoli da uopšte uzmu sebi za pravo da koriste reči koje su govorili. Međutim, sa barabama i primitivnim ljudima ja se ne svađam.

Samo kratak odgovor na ovo pitanje. Ne radi se o novcu sa teritorije Republike Srbije, a iz Haškog tribunala nisu želeli da nam saopšte ime vlasnika. Znači, odgovor se može tražiti samo u Haškom tribunalu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim sa ponosom da kažem da sve ono što je bilo u onoj reklami 2001. godine je do poslednjeg ispunjeno.
Poslednja stvar koja je ispunjena su stambeni krediti. Kao što znate, nije tamo bilo putovanja, školovanja u inostranstvu, već su najpre bili krediti za automobile, zatim krediti za putovanja u inostranstvo za godišnje odmore, a zatim i stambeni krediti.
Kao što znate, u doba dok su neki od ovih govornika bili na vlasti, vi ste u bankama koje su navodno pomagale našu privredu mogli samo da dođete na šalter i da vam kažu da ne možete da podignete platu koju ste zaradili, vraćali su vas šalterski službenici i još su vam se smejali u lice, jer dođete i tražite da podignete vašu platu, a bankarski službenik, maltene da vam ne kaže psovku ili neke druge pogrdne reči, jednostavno, samo kažu - nema para, a kamoli da ima bilo kakvih kredita.
Dakle, za razliku od tog perioda kada nije bilo nikakve kreditne aktivnosti u bankama, ponosan sam da je posle deset godina krenula ozbiljna kreditna aktivnost u bankama, mnogostrano su povećani svi krediti, kako preduzećima, pa tako i građanima. Stambeni krediti, koje smo zaboravili, odobreni su još 1990. ili 1991. godine, konačno u ovoj godini se odobravaju sa kamatnom stopom od 4,5% godišnje, zahvaljujući osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, koju je ova skupština osnovala zakonom i koja je omogućila da se jedan dobar deo rizika plasmana stambenih kredita smanji.
Takođe, zahvaljujući novom programu Vlade i budžetskom suficitu, mi smo uspeli da plasiramo kredite onima koji su do 45 godina starosti pod subvencionisanim uslovima, i imaćemo tri puta više para za te namene u narednoj godini, upravo zahvaljujući smanjenju javne potrošnje koju smo ostvarili u ovoj godini.
Čuo sam da neki kažu da stanovništvo kraj sa krajem sastavlja. Neću ulaziti u tu opservaciju, jedino se pitam ko su ti ljudi koji 60 miliona evra mesečno u proseku u naše banke stavljaju na ime štednje, jer ove godine se štednja povećala za samo prvih deset meseci za 650 miliona evra i neprekidno raste. Dakle, 200 puta je veća nego 2000. godine, dakle, ne dva puta, nego 200 puta je veća nego 2001. godine i trenutno iznosi 2.100.000.000 evra, a kako se bliži kraj godine sve je veći rast štednje, rekord će biti postignut u novembru, jer je za prvih 20 dana novembra 65 miliona evra uloženo na štednju u naše banke. To su pare građana Srbije, dakle građani Srbije otvaraju štedne knjižice, štede, što je dobro, jer naš cilj je bio od početka, kada sam preuzeo vođenje Narodne banke Jugoslavije nekadašnje, a sada NBS, da povratimo poverenje u dinar, što smo uspeli, da povratimo poverenje u bankarski sektor.
Naravno, ranije su nažalost banke, govorim o periodu koji smo zatekli 2000. godine, bile samo mesto gde ste se nervirali. Dođete na šalter i ne možete da podignete vašu penziju ili platu. Danas ipak imamo daleko jači bankarski sistem, mada duplo manje banaka imamo u našoj zemlji.
Jer nekim bankama koje su radile protivzakonito mi smo bez ikakvog razmišljanja radikalno oduzeli dozvole za rad. Preko 40 banaka je izgubilo dozvole za rad ili su se morale spojiti sa drugim bankama, ali sada smo napravili jedan zdrav bankarski sistem.
Sa ponosom mogu da kažem da danas u bankarskom sistemu Srbije radi daleko više ljudi nego što je radilo te 2000. godine, kada smo krenuli sa reformom bankarskog sistema. Kamo sreće da je u privredi bila slična situacija, da se situacija razvijala sličnim tempom, jer bi zaposlenost u svim segmentima naše ekonomije bila tako uspešna kao što je u bankarstvu.
U bankarstvu, ponavljam još jednom, radi više ljudi nego što je radilo 2000. godine, bez obzira što je u jednom trenutku početkom 2002. godine 8.500 ljudi ostalo bez posla u četiri velike državne banke. Međutim, tada mi to nismo želeli, već je bilo iznuđeno činjenicom da je gubitak u tim nekadašnjim gigantima u bankarstvu Srbije iznosio oko 30% tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda ili osam milijardi maraka tadašnjih.
Bila je prekretnica, da li tim bankama ubrizgati svež kapital, a to bi značilo da od građana moramo da uzmemo četiri milijarde evra da bi ubacili tim bankama da bi one nastavile da rade ili da ih jednostavno stavimo u stečaj i da omogućimo bankama, mislim na one ostale koje su zdravo radile, kao i novim bankama koje dolaze na tržište da mogu da počnu da se razvijaju maltene od nule.
Takođe, mi smo odlučili da vratimo staru deviznu štednju, koja nije godinama vraćana. Naravno, to je bio potez koji je omogućio rast poverenja u naš bankarski sektor. Mi smo od 2000. godine do danas vratili oko milijardu evra stare devizne štednje građanima. Time se ponosim, a neki kažu da nije trebalo vraćati štednju, jer to je pravo tih ljudi koji misle, a da nismo vratili milijardu evra stare devizne štednje, siguran sam, ne bi sada imali dve milijarde evra, i samo zahvaljujući vraćanju milijardu evra stare štednje mi sada imamo dve milijarde i sto miliona.
Isto tako, da nismo merama ekonomske politike stvorili uslove za budžetski suficit, nikada ne bismo oborili kamatnu stopu na stambene kredite na 4,5% godišnje. Takođe mi smo platni promet iz tadašnjeg ZOP-a efikasno preneli u naš bankarski sistem. Svestan sam da su mnogi plašili tada građane, ako ne bude ZOP radio platni promet banke će napraviti pravi kolaps. Međutim, ništa se od toga nije dogodilo. Doduše, jeste u Sloveniji, Bosni i Hrvatskoj, a mi smo sve njihove zamke i greške izbegli i zaista vrlo efikasno platni promet uveli u naš bankarski sistem.
Sada banke to rade veoma efikasno. To je omogućilo i ekspanziju platnih kartica.
Pre nekoliko godina Srbija, nažalost, nije koristila platne kartice. Ljudi su verovali samo gotovini. Danas imamo preko tri miliona izdatih platnih kartica, tako da je zaista po svim parametrima i pokazateljima, ne samo onima koje Vlada Republike Srbije pokazuje, već koje ustanovljavaju u svojim izveštajima međunarodne relevantne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, najbrža i najefikasnija reforma, sa najvećim pozitivnim efektima, upravo u bankarstvu izvršena.
Sada smo došli do nečega što je bio ideal mnogih generacija, a to je da se banke iz Srbije mogu širiti i van granica Srbije. To će sigurno neke od poslanika više ili neke manje obradovati, a siguran sam da će vas više obradovati, ali činjenica je da će sada neke srpske banke moći da otvore svoje aktivnosti van sadašnjih granica Srbije. Tako će u prvom kvartalu sledeće godine Komercijalna banka, koja je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, aplicirati za licencu u Bosni i Hercegovini i siguran sam da će od strane građana Bosne, pre svega od Republike Srpske, biti dočekana sa odobravanjem, s obzirom da je ideja da ta banka finansira investicije srpskih preduzeća na teritoriji ove republike.
Međutim, do pre godinu ili dve dana nije bilo moguće, nisu stvoreni uslovi da naše banke mogu da izađu izvan granica Srbije, tako da konačno sa ponosom mogu da kažem da smo dostigli taj nivo razvoja bankarskog sektora, da ne moramo samo da vodimo računa o teritoriji Republike Srbije, već da su iznikle i neke domaće banke koje su u stanju da odu i van granica Srbije, kao što recimo Italijani dolaze kod nas, kao što dolaze Nemci, Francuzi, a sada Srbi mogu sa svojom bankom da izađu van granica Srbije. Mislim da je to zajednički uspeh i Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije.
Naime, ukupna štednja u Komercijalnoj banci trenutno iznosi 400 miliona evra. To je banka broj jedan po poverenju građana Srbije. Bez obzira što postoje strane banke, građani Srbije su najviše svojih štednih depozita poverili Komercijalnoj banci. Ima nezavisan menadžment, ljude koji nisu članovi ni jedne političke stranke, i zaista u ovih poslednjih godinu dana uspeli su da podignu značajno performanse ove institucije i to će im omogućiti da krenu van granica Srbije.
Takođe, slično planiramo vezano za još neke institucije iz finansijske oblasti gde je Srbija većinski vlasnik.
Želim da kažem, pošto se to ovde pominjalo, da je ova Vlada Republike Srbije uspela da povrati pravo blokirajuće manjine, kontrolni paket akcija u Nacionalnoj štedionici, nakon što je prethodna vlada to izgubila.
Naime, posle formiranja nove vlade zatekli smo 10% vlasništva u Nacionalnoj štedionici, 10% vlasništva države Republike Srbije, a sada imamo 37%, zahvaljujući odlukama koje smo doneli i sproveli u poslednjih godinu dana.
Time smo stekli pravo blokirajuće manjine. Grčki partner, koji je preuzeo od manjinskih akcionara akcije, ne može ni jednu stratešku odluku da donese bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, jer ko god u bankama ima preko 25% akcija, ima pravo da blokira neku odluku ukoliko nije u državnom interesu, tako da mi sada nastavljamo razgovore sa grčkim suvlasnikom, ali ćemo koristiti pravo blokirajuće manjine u svim slučajevima gde bi eventualno bio ugrožen nacionalni interes Srbije.
To nismo imali pre godinu dana. Pre godinu dana smo imali samo 10%, zahvaljujući indolentnosti prethodne vlade. Povratili smo sada to učešće na 37%.
Imamo još nacionalnih banaka - Poštanska štedionica. Sećate se kako je bilo pre godinu dana vezano za isplatu penzija. Ljudi su dolazili, čekali su danima na isplatu penzija. Poštanska štedionica, koja je servisirala tu isplatu, to nije efikasno organizovala. Sve dok se u to nije umešala Vlada Republike Srbije, Javno preduzeće Pošta Srbije radilo je tako, a sada su efikasno organizovani i penzioneri mogu odmah da dobiju svoj novac onda kada su isplate u pitanju.
Naravno, želeo bih da penzioneri više koriste i platne kartice i da preko bankomata podignu taj novac, a ne da čekaju u redovima. Nažalost, ima onih penzionera kojima je prijatno da se druže dva puta mesečno i umesto da dođu da preko reda, preko bankomata, gde nema nikakve gužve, podignu novac, njima je draže da popričaju sa komšijom o tekućim zbivanjima i na taj način da ostvare svoje pravo.
Ali, Poštanska štedionica će takođe ostati u nacionalnom vlasništvu. Dakle, u ovom trenutku Srbija ima nekoliko nacionalnih banaka, koje su male po broju, ali po snazi su veoma jake. Ponavljam još jednom jer mislim da je to jako važno za sve vas koji donosite odluke o ovom sadašnjem zakonu o bankama, neke od ovih naših srpskih banaka konačno mogu da izađu i van granica Srbije.
Neće Bosna biti jedina zemlja gde će se izaći. Ići će se i u Makedoniju i u neke okolne druge zemlje. Znam da su to mali koraci, ali do pre godinu dana nismo mogli, jedva su neke naše banke konkurisale stranim bankama ovde. Sada kada su jače od nekih stranih banaka, stekli su se uslovi da izađu i van teritorije Srbije.
Ovaj zakon zbog toga mora i želi da uvede veći red u kontrolu samih banaka, da se ne desi nikada ono što se dešavalo u prethodnom periodu da, kada date novac banci na štednju, da ga banka potroši.
Da li je to bilo pod državnom prisilom, da li je to bilo u Titovo doba ili neko drugo, nije važno, ali bio je sistem da ste davali novac bankama na štednju, 20 milijardi maraka u bivšoj Jugoslaviji ili 8,7 milijardi maraka u Srbiji dato je bankama na štednju 60-tih, 70-tih i 80-tih godina. Banke su taj novac plasirali negde gde nikad nisu mogle taj novac da naplate i nastao je problem stare devizne štednje.
Neki su pravili Jezde i Dafine 90-tih godina. Ja sam taj novac vraćao, kao i novac na ime stare štednje. Kada kažem ja, ne mislim na sebe lično, mislim na Narodnu banku Srbije i Vladu Republike Srbije. Dakle, država je uspela, i time se zaista ponosim, da konsoliduje bankarski sistem. Trenutno bankarski sistem Srbije spada među najjače bankarske sisteme u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, a ovim zakonom biće još jači. Hvala.

Upravo ovo šte ste vi rekli i mi smo uočili da jeste problem: da se stambeni krediti odobre ukoliko nemate hipoteku. Međutim, ministar Parivodić i ja smo zajedno radili na novom zakonu o hipoteci, koji će biti, nadam se, vrlo brzo razmatran u Skupštini.
Jedan član smo napravili gde se omogućava davanje stambenih kredita i za one objekte u izgradnji. Drugim rečima, možete za kuću da uzmete kredit, pa da krenete da je gradite, pa na ono što se gradi se stavlja hipoteka. Dakle, ne morate na početku da imate neku hipoteku. To je jedna stvar.
Druga stvar, primetili smo u praksi realizacije ovih stambenih kredita da postoje problemi, da su sudske takse za uknjižavanje jako visoke. Predložio sam ministru pravde da izmeni Zakon o sudskim taksama u delu uknjižavanja stambenih kredita i kredita za kuće, kod onih banaka koje imaju sklopljen ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita o osiguranju kredita.
Predlog je da se potpuno ukine sudska taksa za uknjižavanje, kako bi što više ljudi moglo da dobije te kredite i da ne plati uknjižavanje, a mi bismo onda direktno preneli samim sudovima taj izgubljeni prihod. To su neki od predloga koji bi trebalo da se nađu ovde i da omoguće dalji razvoj ovog tržišta.
Inače, do sada, samo za ovih dva meseca imamo oko 400 stambenih kredita isplaćenih građanima, koji su ih već podigli putem ovog našeg programa subvencionisanja kredita. Naravno, mi smo tek počeli sada sa time i očekujem da će u narednoj godini, kada imamo daleko više sredstava, to biti veći iznos. Ono što uočavamo u praksi, mi pokušavamo da promenimo. Zato donosimo zakon o hipoteci. Plus smo uočili da su jako visoke sudske takse. Predlog je da ih ukinemo, a da onda nadomestimo sudu prihode direktno iz budžeta.

Radi javnosti i radi onih koji to ne znaju, jedno pojašnjenje. Vaš strah je bezrazložan, iz prostog razloga što u procesu privatizacije banaka čisti se bilans banke i sve ono što su hipoteke izdvaja se iz bilansa i to se ne prodaje strancima. To je tako urađeno i u slučaju "JU banke", tako će biti i u slučaju Vojvođanske banke.
Drugim rečima, privatizuje se banka sa svojim kapitalom, a potraživanja i hipoteke koje su uspostavljene na bazi nekih starih kredita izdvojena su i taj koji kupi Vojvođansku banku neće kupiti zemlju u Vojvodini, kao što se neki plaše. Dakle, taj strah je bezrazložan. Mi smo o svemu tome vodili računa i kod "JU banke", i kod Novosadske banke, i kod Kontinetal banke, isto tako i kod Vojvođanske banke.

Odgovor na ovo pitanje. Još 2002. godine određena je bila Poštanska štedionica kao isplatna banka za sve građane koji su imali pozitivan saldo na računima kod četiri banke koje su otišle u stečaj, kao i za isplatu neto poverilaca iz oblasti privrede. Ukupno 200 miliona nemačkih maraka u to doba, to je bila 2002. godina, isplaćeno je preko Poštanske štedionice.
Isplate su krenule 14. januara 2002. godine i završene su u roku od nekoliko meseci. Tada je budžet Republike Srbije ukupno 200 miliona maraka prebacio za isplatu svih neto poverilaca ove četiri banke u stečaju, tako da su u celosti svi isplaćeni još u 2002. godini. Što se tiče onih koji su dužni bankama, naravno da oni moraju taj dug da vrate.

Pošto puno ima nerazumevanja, nešto neistina, nešto namernih, nešto slučajnih, da još jednom neke stvari razjasnimo.
Kao što sam rekao, postupak privatizacije banaka, gde država ima većinski kapital, vrši se tako što se najpre čiste nenaplativa potraživanja iz bilansa banaka. Sva potraživanja banaka koja se izlažu procesu privatizacije, koja su nenaplativa i koja su samim tim sto procenata rezervisana, izvlače se iz bilansa banaka, Agencija ih po saglasnosti Vlade otkupljuje za jedan dinar i sva ta potraživanja prema tim kombinatima, koja ste malopre pominjali, prelaze u portfelj Republike Srbije.
Drugim rečima, ako je Vojvođanska banka dala kredit nekom kombinatu, kombinat nije vraćao taj novac, Vojvođanska banka stavila hipoteku, Vojvođanska banka ima hipoteku na zemljištu, ali pošto kombinat ne može da vrati te pare, da to zemljište ne bi dali nekom budućem kupcu Vojvođanske banke, vrši se operacija koja se zove curve out, izvlačenje tih potraživanja, tako što Vlada daje saglasnost Agenciji da za jedan dinar otkupi to potraživanje i ono postaje vlasništvo Republike Srbije. Formalno ceo taj portfelj hipoteka nalazi se kod Agencije za osiguranje depozita.
Dakle, državna institucija, a uz saglasnost Vlade, to je već učinila kod Jubanke, kod Novosadske, kod Kontinental, kod svih banaka koje su već privatizovane, sva potraživanja koja su nenaplativa, da ne bi hipoteke pale u ruke onome ko je novi kupac i koji bi mogao to naplatiti, a pošto ovaj ne može da vrati, nemate drugog načina, već da vratite to opet državi. Državna institucija je to za jedan dinar otkupila, uz saglasnost Vlade, jer se radi o nenaplativim potraživanjima.
Što se tiče naplativih potraživanja, ono što se može vratiti, firme koje su aktivne, naravno da ne možete da izvučete iz bilansa banke, jer onda pada vrednost kapitala banke, ali ovo što ste vi konkretno pitali, ti kombinati koji sada ne rade, imaju banke hipoteku nad zemljom, to je sve izvučeno iz bilansa Vojvođanske banke, kao što je bilo iz ovih drugih banaka, i nalazi se u portfelju države.
Tim portfeljom upravlja Agencija za osiguranje depozita. Ona može samo na osnovu naloga Vlade da radi, ona je to za jedan dinar otkupila i postala je država Srbija vlasnik tih hipoteka, odnosno te zemlje o kojoj ste govorili.
Što se tiče sredstava, kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita, samo bih želeo da podsetim da je ova skupština usvojila promenu Zakona o agenciji za sanaciju banaka. Ona se više ne zove tako, s obzirom da smo mi završili proces restrukturiranja bankarskog sektora i da neće biti više potrebe za sanacijom i likvidacijom banaka, ona se zove Agencija za osiguranje depozita.
Najveći deo sredstava drži se upravo kod Narodne banke Srbije ili u konsolidovanom računu Trezora Ministarstva finansija, a taj račun se nalazi u okviru Narodne banke Srbije, jedan vrlo mali deo sredstava sopstvenih prihoda kojim raspolaže Agencija drži se u Komercijalnoj banci, čiji je većinski vlasnik država Srbija. Dakle, nema depozita u privatnim bankama.

Što se tiče pitanja za Poštansku štedionicu, očito se radi o pitanju za koje je nadležna policija, ne ministar finansija, jer ukoliko se radi o krivičnom delu ovakve vrste, ukoliko je to tačno, to je posao za policiju, ne za guvernera i ministra finansija.
Taj građanin treba to da prijavi i policija je nadležna i ukoliko se radi o ovako nečemu, ako je to tačno, to je kriminal. Dakle nema veze sa finansijama, to je stvar za sudove i policiju.
Što se tiče penzija, kod penzija ono što je jako važno je da znate kako ide ta tehnika. Tehnika je, pošto dva puta mesečno se isplaćuju penzije, Ministarstvo finansija preko trezora Ministarstva finansija dostavlja onaj iznos sredstava penzionom fondu koji nedostaje, a oni drugi deo prikupljaju od doprinosa koji se naplaćuje. Mi počinjemo nekoliko dana pre zvanične isplate da dostavljamo ta sredstva i na kraju, odjednom sva ta sredstva se nađu na računu penzionog fonda. Penzioni fond u jednom danu dostavi osam ili devet milijardi, zavisi koliko je potrebno za isplatu svih penzija u Srbiji, a onda banke to distribuiraju. Kod nekih banaka to ide daleko brže, a kod nekih sporije. Ne zavisi od države, zavisi i od banaka.
Mi smo imali problema sa Poštanskom štedionicom, ja sam o tome javno govorio pre godinu i po dana, zbog toga smo zajedno sa ljudima iz Pošte pokušali sve da se taj rok maksimalno skrati i u najvećem broju slučajeva smo uspeli. Moguće je da ima još uvek nekih sporadičnih slučajeva da se ta isplata ne završi za dva-tri dana, koliko tehnički mora da prođe. Naravno, kada bi građani uzimali novac preko tekućeg računa, to bi bilo u jednom danu.
Ali, pošto ljudi hoće delom novac u gotovini, onda to traje i zahteva odgovarajuće tehničke napore za poštare koji raznose taj novac u najudaljenija mesta.
Ali, ono što je kontradiktorno, ovo su odgovori na vaša pitanja, to je ovo u vašem prethodnom izlaganju. Kažete - trebalo bi da štitimo domaće bankarstvo, a onda označavate, u ovom slučaju, Poštansku štedionicu koja je domaća banka kao jednu od banaka gde se dešavaju ovi problemi o kojima ste govorili. Mi zaista ne želimo da pravimo razliku između banaka po nacionalnosti, već po tome kako služe građane Srbije. Ako banka dobro služi građane Srbije, ako u njoj rade građani Srbije, to je dobra banka.
Kakve smo mi imali koristi od toga što nismo imali nijednu stranu banku, već je kompletno bankarstvo bilo nacionalno devedesetih godina, kada nismo mogli nikakav kredit tamo da dobijemo, kada nismo mogli platu da podignemo u tim bankama, kada ste mogli da kupite devize samo na ulici preko dilera, kada niste dobijali iz tih banaka štednju, džaba što su to bile navodno nacionalne banke, jer to nisu bile nacionalne banke kada nisu radile u nacionalnom interesu.
Sada imamo bankarstvo koje radi u nacionalnom interesu. Nažalost, vi sami potvrđujete, ako ima nekih problema, nema problema kod onih banaka gde smo izdali nove dozvole za rad, već kod Poštanske štedionice, nažalost, koja je sto posto državna banka. Ponavljam opet, ovo jeste slučaj za policiju, ozbiljan slučaj, i ja ću skrenuti pažnju kolegi Jočiću da pogleda o čemu se ovde radi, ali trebalo bi i sam građanin da se obrati direktno policiji.

Isplaćuje se onom dinamikom kojom se može, za razliku od vremena kada ste vi bili na vlasti, kada se ništa nije isplaćivalo.
Dakle, dug po osnovu stare devizne štednje nastao je još u aprilu 1991. godine, a od 1991. godine do 2000. godine vrlo malo novca je vraćeno građanima, tada se niste busali u prsa da kažete zašto niste vraćali novac. Niste vi krivi što je novac zarobljen, ali niste ništa učinili da se novac vrati.
Mi smo milijardu evra vratili u ovih pet godina, samim tim i gospodin Bogdan Stokuća je dobio onaj deo kao i svi drugi građani Srbije, proporcionalno koliko je moglo da se izdvoji iz budžeta. Mi ne možemo više od 1% bruto društvenog proizvoda da izdvajamo za staru štednju, ali hoću da kažem da je u periodu do 2000. godine izdvajano nula.
Onda kažite lepo, niste imali mogućnosti da vraćate ništa, a sada kritikujete kada se vraća ovoliko koliko se vraća, milijardu evra je možda malo, bolje da smo svih četiri vratili za ovih pet godina.
Ali, to nije bilo moguće. Vrlo sam zadovoljan što je, upravo zahvaljujući milijardu evra koliko je vraćeno, sada štednja 200 puta veća nego što je bila pre pet godina i iznosi 2.100.000.000 evra.

Ne znam zaista da li ćete vi doći, to zavisi od građana Srbije, ali bili jeste. Kao što znate, moj prijatelj Krasić bio je ministar trgovine u doba kada nije bilo ulja u radnjama. Vaša prijateljica Jorgovanka Tabaković je bila ministarka za privatizaciju.
Jedan od retkih slučajeva sada kod ovih stambenih kredita gde je odbijen zahtev za stambeni kredit zato što su falsifikovane isprave bio je u slučaju člana porodice Jorgovanke Tabaković, bivšeg ministra SRS, koja je rekla da ima više od šest meseci staža, a imala je tri meseca radnog odnosa. Falsifikovala je potvrdu o dužini radnog staža i Nacionalna korporacija osiguranja stambenih kredita, ne zato što se radi o nekom članu porodice Jorgovanke Tabaković, već zato što je građanin prekršio zakon, nije odobrila stambeni kredit.
Dakle, možete da se nadate da ćete doći, to je legitimno, građani će o tome odlučiti, ali nemojte reći da niste bili, pa svi znamo da jeste bili.