Biću kratak. Želim da zahvalim narodnim poslanicima na konstruktivnoj raspravi. Takođe, želim da zahvalim svim reprezentativnim sindikatima, Samostalnom, Nezavisnom, Konfederaciji sindikata, na konstruktivnom radu u izradi ovog zakona.
Mislim da će ovaj zakon, ukoliko ga sutra Skupština Srbije usvoji, pomoći da se dve stvari urade. S jedne strane, da se napravi makar približno neka vrsta socijalne pravde, da oni ljudi koji nisu dobili do sada akcije, dobiju pravo na besplatne akcije. S druge strane, da se motivišu svi građani Srbije da kontrolišu budući rad ovih javnih preduzeća. Kada postanu akcionari, imaće mnogo više motiva da učestvuju u donošenju odluka ovih javnih preduzeća, kada ona izađu na berzu, biće mnogo više podataka dostupnih javnosti. Hvala.

Samo obrazloženje, da ne bi bilo nejasnoća. Ovaj zakon o privatizaciji se ne odnosi na javna preduzeća, već samo na društvena preduzeća. Nije se nikada ni odnosio. Od kada je donet, tretira samo društvena preduzeća, dok se privatizacija javnih preduzeća mora urediti posebnim propisom.
Što se tiče ove odredbe, moram da kažem da je to bio predlog sindikata s kojima smo razgovarali, jer sadašnji zakon zaista nije štitio prava radnika. Imali smo slučajeva da ljudi koji su kupovali preduzeća u privatizaciji nisu isplaćivali ni minimalne zarade, a da to nije bio raskidni uslov.
Dakle, mi smo popravili sadašnji tekst zakona time što smo ubacili kao raskidni uslov da mora u toku jedne kalendarske godine najmanje devet minimalnih prosečnih plata da isplati, što znači, ako tri meseca ne isplati, onda se raskida ugovor.
(Dragan Todorović, sa mesta: Kako tri meseca?)
Zato što je period kad se kontroliše ispunjenje ugovora godinu dana. U tome i jeste stvar.
Zakon predviđa da Agencija kontroliše da li su sprovedene investicije, da li su druge stvari iz ugovora ispunjenje i taj period kontrole jeste godinu dana.
Nakon godinu dana, ako neko to nije sproveo, raskida se ugovor. Zbog toga smo morali u taj kontekst da stavimo - suštinski, ako neko tri meseca ne isplati plate, njemu se raskida ugovor, ali mora taj period kontrole da se ostavi, da bi se videlo da li je u stanju da vodi neku firmu u periodu od godinu dana. To je obrazloženje.
Inače, opet ponavljam, na predlog sindikata je ovaj član ubačen u zakon i mislim da je taj predlog sindikata dobar i to je dodatna zaštita za zaposlene koja do sada nije postojala. Još jednom ponavljam, ne odnosi se na NIS, EPS, ni na jedno drugo javno preduzeće.
A što se tiče broja preduzeća koja su ostala da se privatizuju, a koja su u društvenom vlasništvu, njih je trenutno oko 750. Na početku ove godine bilo ih je oko 1.300.
Dakle, ovaj proces se sada ubrzava i zbog toga verujemo, imajući u vidu da je plan Agencije za privatizaciju da tokom sledeće godine izloži na aukcijama po 60 preduzeća u proseku mesečno, a najviše preduzeća je ostalo da se privatizuje putem aukcija, planiramo da do kraja sledeće godine potpuno okončamo proces privatizacije u aukcijama i da poslednji tender objavimo do kraja 2008. godine i na taj način okončamo proces privatizacije.
Takođe, Agencija za privatizaciju je ove godine, samo od početka mandata ministarstva na čijem sam čelu, raskinula 40 ugovora sa nesavesnim kupcima i mi ćemo u narednom periodu imati još oštrije kontrole i u svim slučajevima gde se ne ispunjavaju ugovorne obaveze, raskidaćemo ugovore.
Poslednji veliki raskid je u slučaju neuspešne tenderske privatizacije, nažalost, u slučaju "Magnohroma" iz Kraljeva i mi ćemo obnovi tender za "Magnohrom" u narednom periodu, u pokušaju da ponovo pronađemo kupca za njega.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo odgovor na ovo pitanje oko Galenike.
Dakle, s obzirom da je u međuvremenu Galenika izgubila spor na međunarodnoj arbitraži i da država ima obavezu da isplati odgovarajući iznos na ime toga, onda je napravljena sledeća zamena. Država će platiti taj dug, preuzela je da plati dug Galenike, a s druge strane je preuzela i udele koje Galenika ima u svim bankama koje ste pominjali i preduzećima. Dakle, napravljena je konverzija.
Čini mi se da je taj dug, možda, sad ne mogu napamet da se setim, nešto preko 30 miliona evra na kraju, koji je ispregovaran da se plati, iako je arbitraža dosudila oko 50, čini mi se, miliona evra. Država, dakle, nastavlja da servisira. Isplatila je, mislim, ako ne već i ceo dug, ali onda dobar deo duga, a preuzela je zauzvrat učešća koje Galenika ima u ovim preduzećima i dugove prema RZZO-u, Fondu zdravstvenog osiguranja, tako da je suštinski država 100% vlasnik Galenike.
Bez obzira da li kroz Fond zdravstvenog osiguranja, ovi udeli ako nisu sada formalno preuzeti, biće preuzeti, biće sklopljeni ugovori, jer prosto nije primereno da država plaća i dug za „Galeniku“ iz budžeta, a da „Galenika“ zadrži ove udele. Dakle, zato je struktura vlasništva sada suštinski 100% državna, bez obzira da li je Fond zdravstvenog osiguranja suvlasnik u tome, a koliko budžet.
Šta je bilo poslednje o čemu ste govorili? Oko javnih preduzeća. Ideja je, naš predlog, da se javna preduzeća svakako iznesu da se listiraju na berzi, a da se manjinski udeo na Aerodromu Beograd ponudi na tržištu kapitala, do 15%, plus 15% što se besplatno deli.
Drugim rečima, država će svakako ostati 70% vlasnik u Aerodromu. Posle je postavljeno pitanje da li država treba da većinski privatizuje aerodrom?
Naš plan i nije da se većinski privatizuje aerodrom, već manjinski udeo da se privatizuje putem inicijalne ponude akcija na berzi, da se onda akcije aerodroma kotiraju na berzi da se zna koja je tržišna vrednost, da se na taj način omogući veća javnost u radu, bolji menadžment, bolje poslovanje. Isto to je plan i za EPS, Galeniku i takođe za Telekom. Hvala.

Samo kratko odgovor na ovo pitanje. Ako je Srbija potpisala ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa nekom zemljom, onda državljani te zemlje ukoliko kupe akcije kod nas na tržištu ne plaćaju porez na kapitalnu dobit i uopšte pravno lice iz te zemlje sa kojom postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja oslobođeni su od plaćanja poreza na kapitalnu dobit. To je odgovor na ovo pitanje.
Što se tiče Galenike, ponavljam još jednom, ideja je da se kroz Aj-pi-o (IPO-inicijalna javna ponuda) obezbede sredstva za ulaganja i investicije u Galeniku. Dakle, Galenika ima dobar plan da napravi još dve fabrike lekova, da modernizuje tu proizvodnju.
Ona će to uraditi tako što će najpre sada povući kreditna sredstva po veoma povoljnim uslovima i krenuće odmah u izgradnju prve od tih fabrika, to je fabrika čvrstih lekova.
Nakon toga se planira da se u 2009. godini ide sa inicijalnom ponudom akcija na berzi Galenike, gde će se organizovati mogućnost da svi punoletni građani Srbije mogu da kupe akcije Galenike u maksimalnom iznosu do 5.000 evra po jednom građaninu i na taj način oni koji budu želeli plasiraće svoj kapital u akcije Galenike, a novac koji se obezbedi ne ide državi već samoj Galenici, koja će tim novcem da finansira ovaj aranžman i još jednu investiciju.
Na ovaj način očekujemo da se značajno uveća vrednost Galenike. Ona trenutno iznosi oko 200 miliona evra. Očekujemo da se značajno uveća u naredne dve godine kroz nove investicije koje kreću odmah, a delimično će biti refinansirane od sredstava prikupljenih na berzi.
Ideja je da to ostane srpska kompanija, s tim što neće biti 100% u vlasništvu države, već će biti većinski u vlasništvu države oko 70%, dok će 30% biti mali akcionari, građani koji budu dobili besplatne akcije, kao i oni koji ih budu kupili na berzi kada bude održana inicijalna ponuda akcija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da odgovorim na ovo pitanje.
Tender za "Zastava automobile" biće raspisan do kraja ove godine, tačno 27. decembra, rezervisan je prostor i u ''Financial times''-u i u domaćim štampanim medijima. To je međunarodni tender, trajaće tri meseca rok za izražavanje interesa, a konačne ponude će se dostavljati do kraja maja sledeće godine. Dajemo nešto duži period, kako bismo time potencijalnim kandidatima kompenzirali ono što ćemo propustiti za vreme novogodišnjih i božićnih praznika.
Od kada sam preuzeo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sa svojim saradnicima, obavio sam, kako ja, tako i moji saradnici, razgovore s ozbiljnim proizvođačima automobila na svim kontinentima. Očekujemo da će ovaj tender biti uspešan. Videćemo ko će se prijaviti, tržište će pokazati ko će biti najbolji.
Naša je odluka da sledeće godine, početkom godine, predložimo novi koncept industrijskog razvoja Srbije, koji će, između ostalog, podrazumevati i posebne podsticajne mere za tri industrijske grane. Jedna od njih će biti automobilska industrija, zatim, informatika i telekomunikaciona oprema i elektronika. To su tri grupacije industrijskih proizvoda za koje ćemo predložiti posebne podsticajne mere. Zašto automobilska industrija? Zato što već sada imamo proizvodnju dosta komponenata u Srbiji, zato što imamo automobilsku industriju s tradicijom, zato što imamo osposobljenu radnu snagu za tu industriju, zato što se može mnogo ljudi zaposliti u toj industriji.
Naša je odluka da, ukoliko budemo imali više konkurenata na tenderu za "Zastavu", ponudimo onome ko izgubi tender za "Zastavu" da sagradi novu grinfild fabriku. Naš cilj je da završimo uspešno privatizaciju "Zastave" i da, ukoliko imamo veću konkurenciju od one koja je neophodna za "Zastavu", omogućimo još jednu fabriku automobila u Srbiji, pored ove.
Što se tiče proizvodnih linija koje trenutno rade u "Zastavi", jedna radi u potpunosti, to je ova gde se montira "punto", odnosno "zastava 10". Takođe se osposobljava linija za montažu "astre klasik", a treća je prazna, čekamo novog kupca "Zastave", da odluči šta će biti u tom programu.
Verujem da ćemo, otpočinjanjem tendera za "Zastavu", tokom sledeće godine imati rešen problem automobilske industrije u Srbiji, posebno imajući u vidu da sve više kompanija dolazi i traži podsticajna sredstva za izgradnju grinfild fabrika u oblasti delova. Prirodno je da onda imamo i kompletnu proizvodnju automobila, kako bismo zaposlili sve te kooperante.
Ono što je jako važno, bilo bi dobro da u narednom periodu, pošto imamo dobru saradnju sa Ruskom Federacijom, pokušamo da proširimo i njihovu listu proizvoda, da se i automobili mogu bez carine izvoziti u Rusku Federaciju, što sad nije slučaj. Sada možemo izvoziti delove, i to je velika pogodnost, ali bi bilo dobro i pokušavamo da pregovaramo na tu temu, da se i gotovi automobili mogu izvoziti, jer naše tržište nije dovoljno veliko da bismo imali suviše ponuđača iz automobilske industrije, pošto imamo stanovnika koliko imamo. Ali, za ambicioznije planove, bilo bi jako dobro da dobijemo bescarinski izvoz automobila u Rusiju. Hvala.

Da odgovorim na ovo prethodno pitanje –zašto smo uveli zabranu učešća na aukcijama i tenderima i licima koja su osuđena i onima protiv kojih je poveden krivični postupak. Zato što je neprimereno da u drugim zakonima to stoji. Na primer, kada se zapošljavate u državnoj upravi, traži vam se dokaz da se ne vodi krivični postupak protiv vas ili da niste osuđeni. Ako je to uslov da bi se neko zaposlio u nekom državnom organu, kako da to ne bude uslov da neko može da učestvuje na tenderu ili na aukciji.
Dakle, to jeste bilo insistiranje Ministarstva ekonomije, da se obavezno spreči učešće onih koji su osuđeni za teška krivična dela i onih protiv kojih je poveden krivični postupak. To nije krivična prijava, već je postupak poveden. U tom smislu, postoji zakon u našem sistemu gde ta odredba postoji. Ovo nije prvi od takvih zakona, ima ih nekoliko.
Drugo, naravno, samo kratko da komentarišem ovo što smo malopre čuli. Srbija je mala zemlja. Biti vezan samo za jednu stranu, ma koja to strana bila i ma kako prijateljska bila, imajući u vidu da se ne živi jedan dan, da se živi duže vremena, nije dobro. Uvek je najbolje imati dobre odnose sa svima koji su uticajni u svetu, naravno, sa nekima ste u boljim odnosima, sa nekima u lošijim, ali je jako dobro držati dobre odnose sa svima. U tom smislu, smatram da nije dobra politika, ni u ekonomiji, vezivati se za jednoga, a sasvim sigurno nije u politici. No, to je stvar opredeljenja svakog pojedinca i ne želim više to da komentarišem.
Da dam obrazloženje na pitanje gospodina koji je prethodno govorio, zašto gospodin Bubalo ovde dolazi.
Ne radi se, zaista, ni o kakvoj ideji da se bilo ko ovde potcenjuje. Na moju molbu će gospodin Bubalo biti ovde od 16 časova.
Meni je danas rođendan, pa sam ga zamolio da dođe i bude od 16 časova ovde. To je sve. Hvala.

Dakle, sistem podsticaja grinfild investicija je takav da se novac uplaćuje u fazama, nikada se ne uplaćuje ništa unapred, traži se garancija od strane onoga ko potpiše ugovor da će završiti taj posao, daje bankarsku garanciju. Ukoliko novac dobije, a ne zaposli te radnike, ne sagradi fabriku, mora da ga vrati.
Dakle, plaća se u četiri faze. Prva faza je nakon dobijanja građevinske dozvole. Ne znam u kojoj fazi je ovaj projekat, dobro je što ste ovo pomenuli, raspitaću se i dostaviti vam pisani odgovor.
Pitaću SIEPU, ali, sasvim sigurno, nije mu plaćeno, jer generalno je pravilo da se ne plaća unapred nego u fazama, a poslednja faza je tek kada zaposli poslednjeg radnika.
Inače, ''Kalcedonija'' je ozbiljna fabrika, ozbiljna kompanija i taj projekat je dobar za Sombor. Zašto nije krenuo, ako ste u pravu, a nema razloga da ne verujem, raspitaću se i dostaviću vam pisani odgovor, jer i mene zanima.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, skraćeno CEFTA 2006, s obzirom da je taj sporazum potpisan 2006. godine. Radi se o multilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini zemalja jugoistočne Evrope. Dosadašnja 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini zamenjuju se ovim jedinstvenim sporazumom.
Želim da kažem da je CEFTA potpisana 19. decembra 2006. godine. Potpisalo ju je osam carinskih teritorija: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i UMNIK, kao carinska teritorija, naglašavam, za teritoriju Kosova. Bugarska i Rumunija su ovaj sporazum takođe potpisale, ali s obzirom da su u međuvremenu ušle u EU samim tim su iz njega i istupile.
Sporazum je do sada ratifikovan od strane svih članica potpisnica. Mi smo poslednji parlament, poslednja vlada koja ratifikuje ovaj sporazum. Ali, svejedno, mislim da ćemo to učiniti na vreme, s obzirom na to da se Prva ministarska konferencija u Ohridu održava 28. septembra. Nadam se da će do tog roka parlament razmotriti i ratifikovati ovaj veoma važan dokument.
Šta su prednosti CEFTA sporazuma? Sa svim ovim zemljama Srbija ostvaruje 30% svog izvoza, a 8% od ukupnog uvoza. Drugim rečima, mi smo neto izvoznik ovog područja. Srbiji odgovara liberalizacija spoljne trgovine i uopšte režima trgovine sa svim ovim zemljama, s obzirom na to da smo jača ekonomija i možemo više da izvezemo ukoliko imamo manje barijere. Drugim rečima, povlastice koje mi dajemo drugima moraju da daju drugi nama, ali smo mi, kao jača ekonomija, u stanju da te povlastice daleko bolje iskoristimo. To govori i ovaj pokazatelj da je učešće zemalja CEFTA u ukupnom izvozu Srbije u ovom trenutku 30%, a u uvozu 8%. U prvih šest meseci ove godine daleko brže raste izvoz na područje CEFTA zemalja, nego uvoz, i to je jasan indikator da će naša privreda imati nedvosmislene koristi od ovog sporazuma.
Takođe želim da kažem da ovaj sporazum zamenjuje čak 32 bilateralna sporazuma, pri čemu je primenjeno sledeće pravilo: dostignuti nivo koji je ugovoren u bilateralnim sporazumima se zadržava. Drugim rečima, danom stupanja ovog sporazuma ne uvode se nikakve dodatne mere liberalizacije, već se postojeći ugovori o spoljnoj trgovini sa zemljama potpisnicama sporazuma CEFTA samo zamenjuju.
Međutim, ovde imamo i nekih novina. Novine su da je predviđeno formiranje zone slobodne trgovine u regionu do 31.12.2010. godine, što znači da će se do tog perioda u jednom tranzitornom razdoblju povećati sadašnji iznos koncesija iz bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Drugim rečima, lagano će se snižavati carine sa jedne i sa druge strane, kako se bude dogovaralo, pri čemu moram da kažem da je sadašnji nivo zaštite različit u odnosu na različite zemlje, i o tome ću nešto kasnije govoriti.
Naravno, najosetljivije je pitanje zaštite poljoprivrednih proizvoda. Sa liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda, između CEFTA zemalja krenuće se do 1. maja 2009. godine, dakle za neke dve godine. Takođe, ovaj sporazum predviđa da se tehničke barijere u trgovini do 31.12.2010. godine otklone i taj proces harmonizacije će ići a biće dovršen do tog dana.
Takođe, postoje odgovarajuća pravila konkurencije koja treba da se primenjuju na sva preduzeća, uključujući i javna preduzeća, u svim zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma od 1. maja 2010. godine. Takođe, do 1. maja 2010. godine sve članice treba da obezbede nediskriminaciju u sistemu javnih nabavki. To znači nacionalni tretman. Drugim rečima, svi koji su na teritoriji CEFTA od 1. maja 2010. godine imaće tretman domaćeg ponuđača, kako npr. Srbi u Hrvatskoj, tako i Hrvati u Srbiji. Do tada moramo da osposobimo naša preduzeća da budu konkurentnija.
S druge strane, ovaj sporazum omogućava tzv. dijagonalnu kumulaciju, drugim rečima, mogućnost izvoza u treće zemlje po preferencijalnom režimu proizvoda koji su napravljeni od komponenata iz različitih zemalja CEFTA, ukoliko je učešće tih komponenata u nekom proizvodu preko 51%. Sada je situacija sledeća: pod domaćim proizvodom podrazumeva samo onaj proizvod koji sadrži preko 51% komponenata sa teritorije Srbije. Nakon ratifikacije CEFTA sporazuma, sve komponente sa teritorije svih osam područja ulaze u tretman domaćeg proizvoda, na osnovu koga se dobija odgovarajući preferencijalni tretman za izvoz u neku treću zemlju.
Kakav je do sada postignuti stepen liberalizacije sa pojedinim zemljama iz CEFTA sporazuma? Najpre, sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom su postojećim bilateralnim sporazumima ukinute carine na sve proizvode i mi imamo bescarinski režim i sa Makedonijom i sa BiH, pri čemu BiH u dosadašnjem periodu nije poštovala ovaj ugovor o slobodnoj trgovini koji smo imali. Nešto ću kasnije govoriti o tom problemu.
Sa Crnom Gorom se primenjuje postojeće stanje u razmeni, dakle, potpuno liberalizacija. Imamo bescarinski režim i sa Crnom Gorom.
Sa Moldavijom su ukinute skoro sve carine za 97% proizvoda, sem za osam tarifnih stavki za koje su predviđene carinske kvote sa nižim carinskim stopama. Sa Hrvatskom i Albanijom carine treba da se ukinu na sve industrijske proizvode od 1. januara 2007, dok je daleko veći stepen zaštite kod poljoprivrednih proizvoda, dakle svega 10% poljoprivrednih proizvoda je na liberalnom režimu, a 24% sa Albanijom. To je iznos proizvoda koji se uvozi i izvozi bez carina. Naravno, krenuće se u pregovore po ovom sporazumu za odobravanje, eventualno, novih koncesija do 1. maja 2009. godine.
Dakle, ponavljam još jednom, Srbija je u ovom trenutku druga ekonomija po snazi u okviru zemalja CEFTA sporazuma; trenutno jedino Hrvatska ima bolje performanse. Naravno, naš zadatak treba da bude da jačanjem naše ekonomije do kraja isteka ovog sporazuma pokušamo da dostignemo i prestignemo Hrvatsku.
Sada ću reći nešto o problemima koji bi mogli pratiti sprovođenje CEFTA sporazuma, imajući u vidu iskustva iz bilateralnih ugovora. Već sam rekao da jedini problem koji se eventualno može desiti, ali ovaj sporazum ne sadrži mehanizme za daleko efikasnije otklanjanje posledica jednostranih akata određenih zemalja, jeste tretman određenih poljoprivrednih proizvoda u trgovinskoj razmeni između nas i Bosne i Hercegovine.
Drugim rečima, Bosna i Hercegovina i Srbija su zaključile sporazum o slobodnoj trgovini 1. juna 2002. godine, koji je bio asimetričan, odnosno dozvoljeno je bilo bosanskoj privredi, koja je daleko slabija od srpske, da ima veći stepen zaštite do 1. januara 2004. godine, s tim što je tim sporazumom bilo uređeno da se potpuno izjednači nivo carinske zaštite, odnosno liberalizuje do 1. januara 2004. godine. Međutim, praktično, to se nikada nije dogodilo.
Savet ministara Bosne i Hercegovine je 8. marta 2005. godine usvojio Odluku o privremenoj obustavi nulte carine prema Srbiji i Hrvatskoj, da bi kasnije uveli subvencije na određene poljoprivredne proizvode, što je takođe zabranjeno ovim sporazumom i ugovorom o slobodnoj trgovini.
Na kraju su pretvorili te subvencije u odgovarajuće carine 1. juna 2006. godine, tako da mi ulazimo u trgovinu sa Bosnom i Hercegovinom, ne samo mi već i Hrvatska, sa jednim neravnopravnim tretmanom koji je, moram reći, sada predmet daleko bolje mogućnosti otklanjanja, jer sada se formira komitet u okviru CEFTA i ukoliko neka zemlja ne poštuje ovaj sporazum daleko je snažniji pritisak, uključujući i pritisak Evropske unije, da se dođe do otklanjanja ovoga.
Mi očekujemo da ćemo u narednim razgovorima, počevši od ovog 28. u Ohridu, uspeti da krenemo u pregovore sa bosanskom stranom.
U svakom slučaju, nijedna strana ne sme da uvodi jednostrane mere, mada CEFTA sporazum daje mogućnost kontramera, kompenzatornih mera onoj strani koja je eventualno pogođena diskriminacijom, pre nego što se otkloni odgovarajući postupak.
Evo, ovo su ključne stvari vezane za CEFTA sporazum. Mislim da parlament treba da ga prihvati, jer je to u korist srpske ekonomije.
Srpska ekonomija će profitirati iz liberalnijih uslova trgovine u regionu. Imaćemo više investicija, s obzirom na to da će oni koji proizvode u Srbiji moći pod povoljnijim uslovima da prodaju robu na teritoriji ovih osam područja koja ratifikuju CEFTA sporazum. Nadam se da je ovo samo prvi korak.
Naš cilj mora biti ulazak u Evropsku uniju i potpuno liberalna trgovina sa zemljama Evropske unije. Do tada, CEFTA će nam pomoći da pojačamo konkurentnost domaće poljoprivrede i pripremimo se za vreme kada ćemo postati član Evropske unije. Hvala.

Postavili ste pitanje, čije pojedinačne navodne interese Vlada zastupa predlogom ratifikacije CEFTA sporazuma. Ako su pojedinačni interesi nešto što predstavlja 30 posto ukupnog izvoza srpske privrede, a 30 procenata ukupnog izvoza srpske privrede danas ide na ovih osam područja CEFTA zemalja, i osam posto uvoza, dakle, ako je to pojedinačni interes, trećina jedne ekonomije, onda se zapitajte da li vam je ova analiza dobra.
Da li je pojedinačni interes zalagati se za CEFTA sporazum ukoliko je činjenica da 50 posto izvoza naših domaćih prehrambenih proizvoda ide na CEFTA tržište? Mi, nažalost, ne izvozimo na neka razvijena tržišta, izvozimo tamo gde su ove zemlje CEFTA sporazuma i 50 posto onoga što proizvede naša prehrambena industrija ide na CEFTA područja.
Od kada smo počeli da primenjujemo sporazume o slobodnoj trgovini imamo značajan rast, 30 posto smo povećali izvoz hrane i naših prehrambenih proizvoda na ova tržišta. Kako nam onda ne odgovara, ako polovina, nećete reći da jedan čovek proizvodi hranu u našoj zemlji, pola izvoznika radi za CEFTA tržište.
Šta još izvozimo na CEFTA tržište – hartiju, karton, nameštaj, lekove, metalne proizvode, električnu energiju, ulje od nafte. To su najveće i najvažnije stavke u onome što izvozimo na tržište CEFTA.
Šta nam CEFTA pomaže u odnosu na dosadašnje bilateralne ugovore koje zamenjuje? Jednostavnija koordinacija, i ukoliko slabija ekonomija, kao što je na primer slučaj Bosne, uvede nama carine, mi lakše možemo da otklonimo i da rešimo sporove, mehanizam koordinacije je daleko jednostavniji.
Druga stvar, da li je CEFTA predvorje EU? Jeste, zato što se primenjuju neka pravila koja će se sutra primenjivati u EU. Koje su zemlje bile članice CEFTA sporazuma ranije, a sada su članovi EU? Češka, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i sada Bugarska i Rumunija, sve one su bile u ovom CEFTA području. Ako mi želimo da budemo EU, a građani će se na referendumu pitati da li žele da Srbija uđe u EU ili ne, ima onih koji ne žele da Srbija bude član EU... Ova vlada jeste opredeljena da mi što pre uđemo u EU, s obzirom na to da će to podići standard i kvalitet života naših građana.
Evo to su neki od odgovora. Dakle, mi ovim pomažemo da negde gde smo jaki, a to je izvoz na ova područja, i kamo sreće da toliko izvozimo i u neke razvijenije zemlje, uključujući i Evropsku uniju, dobijemo šansu da izvozimo još više. Nama dalja liberalizacija sa ovim zemljama i te kako odgovara. Kada govorimo o nekim troškovima, ako se poveća uvoz za 1%, a izvoz za 10%, pa nama odgovara da nam brže raste izvoz na ta područja, jer ostvarujemo devizni priliv.
Inače, što se tiče primera firme koju ste pominjali, Slovenija nije članica CEFTA sporazuma, a ova firma o kojoj govorite je iz Slovenije.

Dame i gospodo poštovani poslanici, zaista ne mogu da verujem šta se ovde događa u Skupštini. Imamo gospođu Borku Vučić, koja predsedava, bira se Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine, a dve najveće demokratske stranke – Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije se svađaju. Da li je to normalno?
Da li i jedna i druga stranka znaju koliko je nekada vremena trebalo onima koji su pravili Demokratsku opoziciju Srbije, pre svega gospodinu Đinđiću, Koštunici i ostalima, da se slože i da 5. oktobra obore režim radikala i Miloševića, a sada, zbog pitanja BIA, policije i odbrane da se igramo sa dovođenjem Nikolića na vlast. Gde je tu mudrost? Gde je tu razum? Da li su u pitanju partijski interesi ili interesi građana koji su glasali za vašu partiju zato što ima demokratsko u svom predznaku u imenu?
Za G17 plus nema dileme. G17 plus će glasati za kandidata Demokratske stranke. Nemamo dilemu, hoćemo da Srbija ide ka Evropskoj uniji, hoćemo da nastavimo ekonomske reforme, želimo da rešavamo probleme građana. Međutim, poruka je potpuno jasna: ukoliko ovaj parlament izglasa Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta (ovo je poruka i jednoj i drugoj strani), G17 plus izlazi iz pregovora o ovoj vladi.
Nemoguće je praviti tehničkog predsednika Skupštine. Ako se sada bira predsednik Skupštine, a nema iza toga nekog dogovora o vladi, čemu se onda bira? Po Ustavu, za sedam dana se raspušta Skupština. Zašto mi danas uopšte pričamo o predsedniku, ako nije napravljena i skupštinska većina za vladu? To je osnovno pitanje. Na to niste dali odgovor, niko ko podržava Nikolića za kandidata.
Zašto je G17 plus protiv izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine? Čuli smo Vučića, koji inače kada govori ovde dere se, a sada je tihim glasićem pročitao tzv. bogatu radnu karijeru Tomislava Nikolića, kako je ovde navedeno. Kaže, gospodin Nikolić je svoju bogatu radnu karijeru započeo u građevinskom preduzeću "Žegrap". Zaista ne znam koje je to preduzeće. Zatim, u firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina. Samo da građani znaju, ta firma je danas propala. Zatim je dve godine bio tehnički direktor Javno–komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Ono što takođe gospodin Vučić nije čitao onako gromoglasno, s ponosom, jeste činjenica da je gospodin Nikolić bio potpredsednik u Vladi Mirka Marjanovića od 1998. godine, a krajem 1999. godine potpredsednik Savezne vlade. U to doba penzionerima su delili bonove za struju umesto penzija. Tad je nastao onaj dug koji je počeo kasnije da se nadoknađuje.
Nećemo i ne možemo podržati Nikolića, jer je politika njegove stranke Srbiju svojevremeno odvela u izolaciju, u sankcije. Izazvao je da nas bombarduju, u krajnjoj liniji, izazvao je rat na ovim područjima, ljudi su poginuli. Tog čoveka sada iz nekakvih taktičkih razloga, makar za sekund, dovesti za predsednika Skupštine – svako onaj ko sebe zove demokratom ne sme ni da pomisli na to, a kamoli da digne ruku za Nikolića.
Zar hoćemo da se vratimo u devedesete godine? Zar da najvišim zakonodavnim telom Srbije predsedava čovek koji je protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju? Ova skupština treba da izglasava proevropske zakone, da pomogne ljudima da imaju bolji standard, a ne da se busamo u prsa i da govorimo kako smo najjači na svetu, a kada nas pritisnu sa svih strana da bežimo u mišje rupe.
Ne želim mnogo da govorim ovde o radikalima. Oni imaju svoje glasače i prosto ne znam da li se u kratkom roku na njih može uticati. Međutim, želim ovde da se obratim pre svega poslanicima Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i da ih pozovem da ne glasaju za Tomislava Nikolića kao predsednika Skupštine, jer moje pitanje vama je – da li ste vi uzalud učestvovali u petooktobarskim promenama?
Kako može da vam bude, kako ste rekli, gospodine Aligrudiću, logično da se gospodin Nikolić izabere za predsednika Skupštine, kada je upravo predsednik vaše stranke 5. oktobra pobedio koaliciju Miloševića, uz podršku svih demokratskih snaga, i opozicije i nevladinih organizacija, na izborima 2000. godine?
Drugo, zar je Koštunica 2000. godine izlazio protiv radikala i Miloševića na crtu da bi ih sada vraćao na vlast? To je nešto što mi ne možemo da shvatimo. Prosto, ne verujem da i vi do kraja danas to shvatate.
Drugo, isto pitanje za Novu Srbiju: zar je lider Nove Srbije dovozio bager u Beograd i ovde pred ovom skupštinom rušio Miloševića i radikale da bi sada molio radikale da ga puste da asfaltira po Srbiji? To je suviše visoka cena.
Niko ko u imenu svoje stranke ima predznak "demokratski" ne sme sebi da dozvoli da glasa za Nikolića i da oduzima evropsku perspektivu građanima Srbije.
Čuo sam da je na ovim konsultacijama rečeno da je motiv za izbor radikala za predsednika Skupštine odbrana Kosova i Metohije.
To je navodno motiv zbog koga bi eventualno Demokratska stranka Srbije za njega glasala. Kako glasati da se izabere za predsednika čovek čija je politika, zajedno sa Miloševićem, suštinski dovela da maltene Kosovo faktički bude izgubljeno i da Srbija nema suštinski suverenitet nad Kosovom i da imate stranu vojsku na Kosovu?
Dokle ćemo da dozvolimo da se pod pitanjem Kosova sve beogradske i unutrašnje srpske teme rešavaju? Kome je stalo do građana Kosova, a kome je stalo samo do vlasti? Dakle, dosta je više manipulisanja građanima Kosova. Nema veze konstituisanje predsednika Skupštine danas i izbor Tomislava Nikolića sa zaštitom interesa oko Kosova.
Ako nije formirana nova skupštinska većina koja znači izbor nove vlade, onda je besmisleno da biramo danas predsednika parlamenta, jer ako se do ponedeljka Vlada ne formira, Skupština se raspušta, raspisuju se izbori i ne vidim čemu onda birati predsednika i skupštinska tela. U toj situaciji ide se na izbore.
Želim da apelujem pre svega na poslanike DSS–a i Nove Srbije da ne glasaju za Tomislava Nikolića, ali želim da apelujem i na Demokratsku stranku i na Demokratsku stranku Srbije da ne pregovaraju o vladi ovde – šta briga poslanike ovde kako idu pregovori o vladi i nemam nameru o tome ovde da pričam – već da se o tome dogovore izvan ove skupštine i da dođemo ovde u Skupštinu da izaberemo i proevropskog demokratskog premijera i takvu većinu da napravimo i da nastavimo reforme. Ako to nije moguće, reći jasno i glasno – nije moguće, i onda da vidimo ko šta misli. Hvala.

Gospodine Vučiću, jedva sam čekao da ne budem više ministar, nego narodni poslanik, da mogu sa vama da debatujem. Vaših laži je dosta bilo. Onoga časa kada budete želeli da narodu kažete istinu o tome da li ste ikada išta zaradili radom van države, da li ste išta stekli u svom životu a da vam država nije poklonila, i vi i gospodin Nikolić, onda razgovarajte sa mnom.
To što ste izmislili sa tom čarapom, imate li nešto pametnije da izmislite?
Činjenica je da ste jedva šaputali kad ste govorili o navodno bogatoj biografiji vašeg kandidata za predsednika Skupštine i predsednika stranke.
"Glasić" je deminutiv.

Hajde ovako da se dogovorimo, gospodine Vučiću: ja se odričem svog poslaničkog imuniteta, odrecite ga se i vi. Hajdemo na sud nas dvojica. Hajde da vidimo ko će da dobije. To smo dogovorili. Dosta više da me nazivate lopovom, jer ste lažov neviđene vrste. Hajdemo na sud. Vi sve ono što ste iznosili protiv mene, nema imuniteta, vi da skinete vaš imunitet, pa da idemo.
Što se tiče druge stvari, šta ste vi ikad u životu uradili za Kosovo? Kad god se pozivate na vaš patriotizam, Srbija je sve manja. Da li ste ikada pomogli onom narodu tamo, da im napravite uslove da žive i da tamo ostanu? Ne, što ste vi glasniji, to se oni više iseljavaju. Koliko je ljudi poginulo zbog te vaše huškačke politike?
Vi sad imate priliku, nažalost, ukoliko zbog ljudi za koje su građani glasali iz drugih razloga, a ne da bi vas podržali, dobijete priliku da ovde dobijete predsednika Skupštine, postajete vlast, zanima me šta ćete, osim na rečima, konkretno uraditi za te ljude, jer do sada ste njima samo manipulisali.
Ono što smo mi uradili: postigli smo da dinar bude stabilan, napunili smo budžet, trenutno ima milijardu i 100 miliona evra u budžetu Srbije i sada može da se investira i u celoj Srbiji i na Kosovu.
Ali, vi samo pričate prazne priče. Dok sam bio ministar ućutkivali ste me da ne mogu da vam odgovaram sa te pozicije. Sad sam poslanik i neću imunitet, hoću sa vama do kraja da raščistim sve ono što ste o meni 5–6 godina lagali, došlo je vreme da vam vratim.

Gospodine Vučiću, u svom životu ni dinara nisam zaradio a da pošteno nisam radio. Nikada ništa ukrao nisam i nisam lopov, ali vi jeste ubica. Pobili ste indirektno toliko ljudi, da prosto ne znam kako smete uopšte da se pojavljujete napolju.

Dame i gospodo, obraćam se isključivo vama narodnim poslanicima, s obzirom da zaista u ovo vreme ne verujem da iko normalan gleda ovo što se ovde događa, ali želim iskreno vama da kažem ono što je moj utisak celog ovog dana.
Meni je žao, iskreno mi je žao, što sam danas čuo toliko napada, međusobnih uvreda jedne demokratske stranke na račun druge demokratske stranke, bez obzira odakle to išlo. Jer ono što je problem, lako je svađati se kasnije, kasnije je teško posle obnoviti partnerstvo.
Moram da kažem da mi se čini nažalost da Srbija sada ulazi u period jedne velike političke nestabilnosti. Mislim da ovo što se danas događalo u ovoj skupštini nije dobar znak. Ovi međusobni napadi koji su išli sa svih mogućih strana, odgovori i uvrede, razni izrazi koje smo ovde čuli, nije to nešto što nas iz G17 plus raduje. Mislim da to ne treba da raduje nikoga od nas.
Želim da kažem vama poslanicima nešto što sada neće građani čuti jer ne gledaju ovo, ali želim da vi znate. U tim famoznim pregovorima, na kojima sam učestvovao, u direktnim pregovorima sa gospodinom Tadićem i gospodinom Koštunicom, zaista oko programskih ciljeva, o kojima je raspravljano dva dana po nekoliko sati, postignut je potpuni konsenzus.
Prosto, meni je bilo neverovatno, i dan–danas, i sad mi je u 3 sata ujutru neverovatno da je cela stvar dospela do takve ivice, zbog jedne stvari koja je meni potpuno neshvatljiva, kako nije mogla biti prevaziđena, a to je na predlog Borisa Tadića da ministar policije bude iz DSS–a, uz to da DS ima direktora BIA, odgovor od strane DSS–a je bio tvrd, da se to ne prihvata.
Nakon toga usledila je promena i zahtev da ne bude policija, nego odbrana. Sve u svemu, mislim da je to suviše mali razlog da nije došlo do formiranja većinske demokratske Vlade. Pogledajte vi predloge koje su dali DS i DSS, osim u sektoru bezbednosti, nema velike razlike. Naravno da ima ponešto, ali nije to toliko ključno. No, dobro, desilo se.
Želim još nešto da kažem poslanicima DSS i Nove Srbije da ne bi otišli sa ove sednice i bili u zabludi. Argument da se na Tadića i njegovo mišljenje utiče iz Strazbura, Brisela, jeste zabluda. To je jedna, rekao bih, zabluda jednog od vaših savetnika predsednika stranke, koji je to razvio do nivoa paranoje. Nije Tadić manji patriota od Koštunice, budite uvereni u to. To vam govorim potpuno iskreno, niti sam ja manji patriota od njih dvojice.
Ovde se radi o internim problemima unutar zemlje i zbog toga birati sada Tomu Nikolića, jedini moj zaključak zašto se danas bira Toma Nikolić od strane DSS – Nova Srbija, to je nešto što je katastrofa, to je inat, da se pokaže drugoj strani da, ako se ne pristane na neke uslove, onda će se pokazati šta se može uraditi.
Međutim, to je opasna igra, to je problem. Tu nema racionalnosti, to je problem i to ima posledice. To je ono što mene iskreno brine.
Neću više govoriti o ovome. Ukoliko izaberete Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, koji je oličenje politike koju smo zajedno svi pobedili 5. oktobra, G17 plus izlazi iz ovih pregovora, nećemo učestvovati u nastavku konstituisanja organa, jer prosto ne vidimo perspektivu za takav parlament. Očekujemo da će biti raspisani izbori i mislim da će prosto svima nama biti žao zbog neodgovornosti koja je na kraju pokazana i što ipak nije napravljena ta većinska vlada. Mi smo iskreno želeli većinsku vladu demokratskog bloka.
Čini mi se, ako poslanici DSS i Nove Srbije glasaju za gospodina Nikolića, učiniće veliku grešku. Mislim da pravite grešku i da te greške trenutno niste svesni. Znam da ne mogu da utičem na vas, ali govorim vam iskreno, mislim da pravite grešku, zbog koje će možda biti jednog dana, nekima od vas, krivo zbog ovoga što ste uradili, jer zapravo znam šta ste radili 7 godina.
Ovde je bilo reči koja je Vlada više uradila, prva Vlada posle 5. oktobra ili druga Vlada.
Mogu vam reći – i jedna i druga Vlada su dosta uradile, i jedna i druga Vlada nisu uradile sve. Bilo je propusta i kod jedne i kod druge Vlade, ali i jedna i druga su pomicale stvari napred. Naravno da možemo meriti rezultate u ovoj ili onoj oblasti, ali sve to nije bilo vredno ovolike svađe kolika je danas bila.
Znam da možda stranke zauzimaju poziciju pred izbore, ali čini mi se da, opet ovo govorim demokratskim strankama, retka je situacija da u tranziciji imate mogućnost da imate treći mandat uzastopno.
Bio sam guverner za vreme mandata pre Vlade, ministar finansija za vreme mandata druge Vlade i građani su glasali tako da je bilo moguće formirati ponovo Vladu od stranaka koje su bile u prve dve vlade i imati treći mandat, i završiti tranziciju, i ući u EU. Neverovatno je da takvu šansu propuštamo.
Ovo za mene predstavlja samouništenje onoga što smo do danas zvali demokratskim blokom. Ni sada ne mogu da verujem da će se to desiti, ali prosto ide ka tome.
Zbog toga, bez pretenzija da na vas utičem, jer znam da ste se dogovorili kako će ko glasati i znam da postoji partijska disciplina, pozivam poslanike DSS i NS da urade nešto što niko od vas ne očekuje, podržite kandidata DS ili makar budite uzdržani, spasite svoju savest. Hvala.

Evo da odmah narodnom poslaniku dam odgovor. Ukupno je iz Nacionalnog investicionog plana za saobraćajnu infrastrukturu, koja obuhvata i lokalne male mostove, izdvojeno 437 miliona evra do kraja sledeće godine. Imajući u vidu da ovaj most, spomenut u vašem izlaganju, svakako jeste značajan za Merošinu, način da se on finansira je sledeći: da zajedno sa Ministarstvom za kapitalne investicije opština Merošina napravi projekat i da se onda faktički na osnovu projekta Ministarstvu finansija dostavi koliko je to sredstava.
Trenutno Srbija ima dovoljno sredstava da se zaista u svim mestima u Srbiji, bukvalno u svim mestima u Srbiji, sve ono što godinama nije ulagano u infrastrukturu obnovi. Bitno je urediti prioritete. Vi u Merošini najbolje znate šta je za vas prioritet; za ono što vi budete tražili mora da se napravi projekat, odredi koliko je potrebno sredstava i Republička vlada će sigurno to izvršiti.
Inače, ovde je bilo tokom današnje rasprave pitanje šta je sa 2,1 milijardi evra, koliko smo ostvarili viška u ovoj godini. Kaže jedan poslanik SRS da ne zna gde se to nalazi, da toga nema, navodno, u budžetu. Samo mogu da vam kažem da taj ko je to rekao ne ume da čita budžet, imajući u vidu da celokupna struktura viška od privatizacionih prihoda i budžetskog suficita jeste data vrlo detaljno u budžetu.
Činjenica je da tokom prethodnih godina nismo imali ovoliki višak, ali smo upravo zbog toga dali u rebalansu znatno detaljnije obrazloženje nego što je to ikada do sada davano.
Naime, milijardu 675 miliona evra će biti investirano kroz projekte Nacionalnog investicionog plana, ali ne u ovoj godini, jer taj poslanik kaže da vidi samo 400 miliona evra, odnosno 33 milijarde dinara.
To je tačno, ali ako ste čitali budžet videli ste da smo uveli više budžetsko planiranje i da imamo ulaganja i u ovoj i u sledećoj godini, tako da je ukupan iznos milijardu 675 miliona evra za Nacionalni investicioni plan.
Takođe, u delu koji se odnosi na javni dug jasno smo naznačili da je intencija Vlade da i dalje smanjuje spoljni dug, kao što je činila poslednjih godina. Trenutno nam je četiri puta niži dug nego što je bio pre pet godina, ali imamo nameru da pre vremena otplatimo jedan deo javnog duga.
To već čini Narodna banka Srbije vraćajući milijardu dolara MMF-u. Mi smo sada u situaciji da više nećemo uopšte zavisiti od kredita MMF-a. Oni su nam bili i te kako dobrodošli pre tri-četiri godine, kada je zemlja kretala u reforme.
Sada, kada su devizne rezerve preko 10 milijardi dolara, zaista nema potrebe da uzimamo bilo šta od MMF-a, naprotiv, sve ćemo da vratimo pre roka dospeća. Slična je situacija i sa drugim poveriocima. Zato smo odlučili da oko 580 miliona dolara prevremeno vratimo Svetskoj banci.
Osim toga, pregovaramo o zameni dugova za investicije sa našim poveriocima. Juče je potpisan prvi takav sporazum iz paketa Vlade Srbije, a to je zamena 25 miliona evra koje dugujemo nemačkoj vladi za 5,5 miliona ulaganja u sistem daljinskog grejanja u Srbiji po sistemu koji štiti životnu sredinu. Sa tim ćemo, naravno, i nastaviti.
Kada se čita budžet stvari moraju da se posmatraju u dinamičkom kontekstu. Naime, 2,1 milijarda evra je stanje na dan kada smo radili rebalans budžeta, a za dva meseca još 320 miliona evra će se sliti u našu kasu, u državnu kasu Srbije, nakon prodaje treće licence za mobilnu telefoniju.
Osim toga, pripremljen je i tender za privatizaciju Naftne industrije Srbije, a u toku je tender za privatizaciju DDOR-a. Dakle, biće daleko više prihoda u budućnosti. Kada bude razmatran budžet za 2007. godinu onda ćemo govoriti o planovima za investiranje u narednoj godini.
U svakom slučaju, ono što se mora uraditi u narednom periodu... Nisu problem krediti, kao što je rekao prethodni poslanik SRS, jer sada ima kredita u dovoljnoj meri.
Tačno je da treba kamatne stope da budu niže i tačno je da naplata potraživanja mora da bude bolja, međutim, tu ne mogu da pomognu ljudi koji se bave finansijama, već mora dalje da se jača pravosudni sistem i da se pojača sigurnost poslovnih ljudi, i ne samo njih, već i građana. I, ova vlada napravila je neke pomake. Setite se šta se dogodilo sa stečajnom mafijom – evo je u zatvoru. Vidite šta se dogodilo sa drumskom mafijom, koju ste vi tolerisali – evo ih u zatvoru. Šta je bilo sa Karićem, koga ste vi tolerisali – pobegao je, ali je za njim poternica.
Dakle, nije sve idealno i nisam lično zadovoljan, jer postoji mnogo ljudi koji su se ogrešili o zakon i koje zakon mora da stigne onoga časa, kako se bude odvijala reforma. Međutim, Srbija će uskoro dobiti novi ustav. Osim svih onih vrednosti o kojima ste govorili vi i naš premijer do sada, on donosi sa sobom i novinu u oblasti reforme pravosuđa. Ta novina će biti utvrđena ustavnim zakonom, zakonom za sprovođenje ustava, gde se, u skladu sa strategijom za sprovođenje reforme pravosuđa, uvodi obavezan reizbor sudija u naredna dva mandata, u periodu od pet godina.
To znači da će sudije koje časno, pošteno i hrabro obavljaju svoj posao, naravno, biti reizabrane, odnosno biće određen mehanizam i kriterijumi kako se vrši reizbor, ali zato oni koji su tu zalutali faktički neće tu moći da ostanu.
Bio je veliki problem sa Trgovinskim sudom, iz prostog razloga što je pre vremena prethodna skupština donela takve zakone koji su dali potpunu nezavisnost sudstvu, pre nego što su u sudovima bili ljudi koji ne bi zloupotrebili tu nezavisnost. Nezavisnost sudstva je potrebna, ali u zreloj fazi razvoja društva. Ovako, jedan sudija štiti drugog sudiju, jedan savet štiti druge sudije i ne možete taj sistem da otpetljate. Maltene, Kljajević ne bi ni završio u zatvoru da nije uhvaćen na delu. On nije mogao biti smenjen, a ne da završi u zatvoru, dok policija, koja je pratila te aktivnosti, što jeste posao policije, nije prikupila dovoljno dokaza, na osnovu kojih je pokrenut postupak i počelo je klupko da se odmotava.
Bilo je mnogo primedaba u prethodnim godinama na rad ministarstva policije, ali ovo što je policija uradila u našoj vladi, sviđao se ministar nekome ili ne, u prethodnim decenijama se nije dogodilo u Srbiji. Zaista mislim da je policija vrlo dobro uradila svoj posao, posebno imajući u vidu teške uslove pod kojima rade. Međutim, još uvek jedan deo pravosuđa, ne ceo, nije na visini svog zadatka, ali u svim zemljama u tranziciji to ide vremenom.
Ljudi kažu da je potrebno stimulisati ljude da bolje rade, pa smo zato predvideli i u ovom rebalansu budžeta povećanje plata; predložili smo, a vi ste usvojili, zakon o platama u državnoj upravi koji značajno povećava plate svima onima koji rade u državnoj upravi.
Međutim, ovaj period u kome se nalazimo je takav da, s jedne strane, konačno imamo stabilne prihode, i dobro je što imamo višak prihoda, koji nam omogućavaju snižavanje inflacije. Mi smo imali već treći mesec negativnu inflaciju i to nije palo s neba, već je rezultat ovih mera koje su sprovele Vlada i centralna banka. Tako će ove godine inflacija biti ne samo u okvirima projektovane, 9,3% na godišnjem nivou, već će biti i niža od nje.
Kao što smo nagovestili, sutra će Ministarstvo energetike predložiti Ministarstvu trgovine i Ministarstvu finansija, a mi ćemo prihvatiti, da pojeftine naftni derivati na pumpama u Srbiji. Tačna cifra je da će preko četiri dinara po litru dizel goriva biti od subote jeftiniji naftni derivati, a to je nešto što će oboriti oktobarsku inflaciju za 0,45% i zaista sada imamo priliku da u stabilnim uslovima pokrenemo privredni razvoj.
Da ovo ne bi zvučalo suviše optimistički, jer sve stvari nisu ružičaste i mnogo ljudi je bez posla, a to je sledeća faza, jer je to najveći problem, nisu problem kamate i nedostupnost kredita, nego što još uvek mnogo ljudi nema posla. Ali, jedini način da oni dobiju posao je da se ovaj Nacionalni investicioni plan sprovede, da ga sprovede ova i buduća vlada.
Ako se vi, gospodo radikali, brinete o sudbini nas iz naše vlade, to je vaš problem, jer građani znaju šta je ko pričao. Svaka čast šta vi pričate, ali na kraju građani znaju i kako ko radi. Na kraju će se ceniti ne oni koji pričaju prazne priče, nego oni koji su nešto uradili za ovu Srbiju i ostavili u amanet za budućnost Srbije. Hvala. (Aplauz.)