Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam zadovoljstvo da obrazložim predloge četiri zakona koji su važni i za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali su i sami po sebi značajni za oblasti koje regulišu.
Pre nego što krenem sa obrazlaganjem ova četiri zakona, a to su Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlog zakona o standardizaciji, Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlog zakona o turizmu, želeo bih da kažem zašto je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji važno za Srbiju.
Najpre, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je bitno zbog ulaska u EU. Ne možete biti član EU ako prethodno niste postali član Svetske trgovinske organizacije. Osim toga, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji omogućava preferencijalni ulazak na tržište 153 zemlje, uz tretman najpovlašćenijih nacija, odnosno uz odgovarajuće preferencijale u spoljnoj trgovini.
Takođe, obezbeđuje stabilnost uslova privređivanja u zemlji, koji se ne mogu naknadno menjati sa promenom političkih stranaka na vlasti, odnosno kada se jednom postane član Svetske trgovinske organizacije uspostavlja se stabilnost, predvidivost u donošenju odgovarajućih zakonskih akata i u ekonomskom razvoju.
Takođe, član Svetske trgovinske organizacije uživa zaštitu od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja, odnosno postoji poseban sistem rešavanja sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I konačno, kada ste u Svetskoj trgovinskoj organizaciji automatski vam skače investicioni rejting zemlje i strani investitori vas posmatraju kao stabilniju zemlju.
Srbija je krenula u pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom 15. februara 2005. godine. Održano je do sada šest multilateralnih pregovora. Što se tiče multilateralnih pregovora, taj kolosek je sada već pri kraju.
Nakon usvajanja odgovarajućih zakona, a čak 54 propisa u Srbiji treba da se prilagode standardima Svetske trgovinske organizacije, istovremeno i EU, gde su standardi istovetni da biste postali član... Kada se svi ovi zakoni usvoje, najveći broj je njih inače trenutno u Skupštini Srbije, Vlada ih je usvojila, onda se ubrzavaju bilateralni pregovori. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji pregovara se na dva koloseka: multilateralnom i bilateralnom. Za multilateralne pregovore, već sam rekao, najvažnije je uskladiti zakona sa zakonodavstvom EU i standardima Svetske trgovinske organizacije, a što se tiče bilateralnih pregovora, uvek neka zemlja ima neke svoje predloge, zahteve u spoljnoj trgovini i onda se u pregovorima dolazi do rešenja koja su kompromisna i povoljna za sve zemlje.
Srbija je do sada završila pregovore sa Švajcarskom i Norveškom. Naravno, završili smo i pregovore sa EU, s obzirom na to da smo potpisali Sporazum o pridruživanju EU, ali ostali su i pregovori sa drugim zemljama van EU, kao što su Japan, Ukrajina, SAD i Brazil. U ove pregovore se ide paralelno sa multilateralnim pregovorima.Dakle, želeo sam samo ukratko da kažem kako se odvija proces pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Ukoliko svi zakoni koji su predloženi u Skupštini budu usvojeni tokom ove godine, realno je očekivati da Srbija može da postane član Svetske trgovinske organizacije u prvoj polovini sledeće godine. Nažalost, imali smo jedan set izbornih ciklusa, tako da neki zakoni koji su ranije pripremljeni nisu dolazi u Skupštinu, odnosno Skupština ih nije usvajala i u tom smislu se rok za učlanjenje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju stalno pomerao. Međutim, verujem da će ova skupština raditi efikasno, da će Vlada takođe raditi efikasno, slati zakone u Skupštinu i da ćemo sve ove zakone usvojiti tokom ove godine.
Napominjem još jednom, u pitanju su 54 zakona. Najveći broj se već sada nalazi u skupštinskoj proceduri, a na ovoj sednici je osam zakona koje ja izlažem, tu su i zakoni koje je ministar Dulić izložio, iz oblasti zaštite životne sredine.
Što se tiče konkretnih zakona, najpre zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti – vidite i sami da ima jedan rogobatan naziv, međutim, ovaj zakon je ključan za uspostavljanje tzv. unutrašnjeg tržišta po standardima EU. Ovaj zakon zapravo daje tehničke propise za svaki pojedinačni proizvod koji neka država proizvodi i proizvodi moraju biti tehnički usaglašeni sa normama Svetske trgovinske organizacije i EU da bi mogli nesmetano da se izvoze, odnosno prometuju u tim zemljama. Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona jesu usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini Svetske trgovinske organizacije, kao i usaglašavanje sa tehničkim zakonodavstvom EU.
Trenutno imamo važeći Zakon o tehničkim zahtevima još iz doba bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je donet 2005. godine, međutim, nije primenjiv u pravnom sistemu Srbije, a ima i nekih drugih suštinskih manjkavosti.
Šta je predmet ovog zakona? Najpre, propisivanje tehničkih zahteva za proizvode, donošenje tehničkih propisa, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima, obaveza isporučioca proizvoda i vlasnika proizvoda u upotrebi, važenje inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti, obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima u ocenjivanju usaglašenosti i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona.
Ovaj zakon se primenjuje na sve proizvode, osim na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima koji su doneti na bazi tih posebnih zakona.
Šta je to zapravo tehnički propis? Tehnički propis je svaki propis kojim se za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda uređuje najmanje jedan od sledećih elemenata: postupci u ocenjivanju usaglašenosti, tehnički zahtevi, zahtevi za bezbednost proizvoda, redovni i vanredni pregledi proizvoda, isprave koje prate proizvod, znak i način označavanja proizvoda, zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti, zahtevi u pogledu pakovanja i obeležavanja.
Drugim rečima, to su propisi kojima regulišete sve što je vezano za život bilo kog proizvoda iz ma koje oblasti, u ma kojoj zemlji koja želi da bude član EU. Zbog čega se donose tehnički propisi? Osnovni razlog je zaštita bezbednosti, života i zdravlja ljudi, jer tehnički propis je taj koji garantuje kvalitet proizvoda, garantuje da je on bezbedan za život i zdravlje ljudi, ali tehnički propisi se donose i radi zaštite životinje i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika, zaštite imovine.
Što se tiče postupka ocenjivanja usaglašenosti, prema ovom zakonu taj postupak sprovodi proizvođač, imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti. To su razne laboratorije, sertifikaciona tela, kontrolne organizacije i organi državne uprave koji su određeni zakonom.
Opšta obaveza proizvođača koja proizilazi iz ovog zakona jeste da se proizvod stavlja na tržište, odnosno isporučuje se na tržištu samo ako je usaglašen sa ovim propisanim tehničkim zakonima i ako je to usaglašavanje izvršeno na zakonit način.
Postoji i inspekcijski nadzor kojim se vrši kontrola da li su proizvodi proizvedeni u skladu sa zakonskim tehničkim propisima. Inspekcijski nadzor vrše nadležna ministarstva preko inspektora, u zavisnosti od vrste proizvoda i delatnosti koje svako ministarstvo obavlja.
Ovaj zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i nakon njega imamo pravni osnov za podzakonske akte, tehničke propise koje će donositi ne samo Ministarstvo ekonomije već i druga nadležna ministarstva.
Suštinski, nama predstoji period za transponovanje evropskih direktiva i donošenja nacionalnih tehničkih propisa. Moram da kažem da se očekuje donošenje hiljadu sektorskih direktiva za različite proizvode, koje će raditi ministarstva, za sve moguće proizvode, od mašina, niskonaponske opreme, elektromagnetne kompatibilnosti, za liftove, ličnu zaštitnu opremu, merne instrumente, drvo, tekstil, obuću, bukvalno za sve proizvode.
Ovo je nešto za šta ljudi u Ministarstvu smatraju da je dosadna materija, ali bez ovoga ne može da se proizvodi i živi, jer bez tehničkih propisa nijedan proizvod ne može da pređe granicu, da se izveze u EU. Zbog toga je ovaj zakon mnogo važniji nego što po svojoj formi izgleda i mnogo posla zahteva, posebno u procesu primene direktiva. Suštinski, Srbija postaje članica EU kada zadovolji mnoge standarde EU, ali ovo je osnovni preduslov – tehnički propisi za svaki pojedinačni proizvod iz svih oblasti. Zato taj proces uopšte nije kratak.
Drugi zakon je Predlog zakona o standardizaciji. Reći ću vam nešto što je i mene iznenadilo – za razliku od bivše Jugoslavije, gde su standardi bili obavezni a tehnički propisi dobrovoljni, zakonodavstvo EU je potpuno obrnuto. Drugim rečima, standardi nisu obavezni, a tehnički propisi su ono što je obavezno.
Ovaj zakon o standardizaciji se prilagođava pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, pri čemu se uvodi neobaveznost standarda, odnosno može se doneti neki standard, ali to više nije zakonska obaveza. Ovo stupa na snagu već sredinom ove godine. Od sredine ove godine standardi na kakve smo navikli do sada, po našem Zakonu o standardizaciji, više neće biti obaveza privrednih subjekata, ali tehnički propisi hoće.
Ovaj zakon uređuje i ciljeve standardizacije, kako se vrši delatnost nacionalnog tela za standardizaciju (to je institut za standardizaciju) i definiše na koga se sve primenjuje.
Takođe, ova rešenja zakona omogućavaju: nastavak preuzimanja međunarodnih i evropskih standarda u sistem srpskih standarda; zainteresovanim stranama za standardizaciju da učestvuju u kreiranju politike standardizacije i radu instituta za standardizaciju; bolje informisanje u oblasti standardizacije, kao i prodaju međunarodnih, evropskih i standarda drugih razvijenih zemalja. Ovo su neke osnove zakona o standardizaciji.
Treći u nizu zakona je zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. I kod njega se vrši usklađivanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali ću pre nego što iznesem osnovne novine u ovom zakonu u odnosu na prethodne da vas obavestim o nekim poslednjim kretanjima u oblasti spoljne trgovine u Srbiji, usled posledica globalne krize i mera Vlade koje smo preduzeli radi njihovog rešavanja.
Kao što znate, jedna od posledica manjeg kreditiranja na globalnom svetskom nivou jeste da je i tražnja za proizvodima pala, pa tako i tražnja za proizvodima iz Srbije. Srbija je u prva dva meseca ove godine ostvarila 27% niži izvoz u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio za oko 30% niži. Otprilike je nivo spoljnotrgovinske robne razmene u prva dva meseca na nivou iz 2007. godine. Definitivno ćemo imati znatno niži izvoz, ali još više uvoz, u ovoj godini u odnosu na prethodnu. Verovatno će se nova ravnoteža naći na nivou koji je ostvaren 2007. godine. Iako je izvoz 27% manji, zbog većeg pada uvoza spoljnotrgovinski deficit se, rekao bih, prinudno smanjio za 30%.
Koje mere smo preduzeli do sada i koje mere ćemo preduzeti da se u ovako teškim uslovima podstakne izvoz? Prvo, to su finansijske mere, drugo, to su ugovori o slobodnoj trgovini koje smo zaključili sa nekim zemljama van EU.
Što se tiče finansijskih mera, Vlada je lansirala program finansiranja izvoznika, 162.000.000.000 dinara je stimulativni paket Vlade za ovu namenu. Od toga je do sada realizovano 20.000.000.000 dinara u prvih mesec i po dana, tako da je naša procena da će 162.000.000.000 dinara biti dovoljno do kraja godine.
Juče smo imali sastanak sa najvećim izvoznicima Srbije, sa najvećim bankama, odnosno najaktivnijim bankama u ovom trenutku na srpskom tržištu. Došli smo do zaključka da treba duplirati iznos kredita koji se odobravaju izvoznicima i da postoji prostor da se od maja meseca snizi kamatna stopa na bankarske kredite. Zašto postoji taj prostor? Iz dva razloga: prvo, pala je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, snizile su se federalne rezerve, snizila je i britanska centralna banka. Sada je ta referentna kamatna stopa između 1,25 i 1,5% na godišnjem nivou. To je najniži, istorijski nivo kamatnih stopa.
Kod nas, međutim, ta kamatna stopa do sada nije pala. Zaista je krajnje vreme da se ona obori. Očekujem da će jedna za drugom banke do maja meseca obarati tu kamatu. Realno je očekivati da kamatna stopa, koja danas iznosi za kredite za likvidnost od 5,5%, bude 4% od narednog meseca.
Takođe, uvešće se dinarski krediti, s obzirom na to da je centralna banka Srbije snizila referentnu dinarsku kamatnu stopu i očekujemo da u narednom periodu dalje pada kamatna stopa NBS. U tom smislu, jako je važno da se onima koji izvoze, koji imaju izvozne ugovore obezbede duplo veća sredstva od onih na koja su do sada mogli da računaju.
Što se tiče zakonskih propisa, osim ovog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, mislim da je jako važno što je Vlada nastavila sa zaključivanjem ugovora o slobodnoj trgovini, jer naša strategija je sledeća – ne znamo kada će EU biti spremna da primi Srbiju u svoje članstvo, imajući u vidu da je sada suočena sa sopstvenim problemima usled globalne finansijske krize. Međutim, strategija Srbije treba da bude da, sebe radi, uvede evropske standarde, radi građana Srbije, a da istovremeno sklopi ugovore o bescarinskom izvozu sa što većim brojem zemalja. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja istovremeno ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama bivše Jugoslavije, odnosno Ceftom, uključujući i neke druge zemlje kao što su Moldavija i Albanija.
Zaključili smo i potpisali ugovor o slobodnoj trgovini sa Belorusijom pre dve nedelje, koji se odmah primenjuje. Takođe smo pregovarali o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Turskom; on je asimetričan, primenjivaće se po sadašnjem dogovoru sa Vladom Turske od 1. januara sledeće godine. Međutim, inicijativa srpske vlade je da počne primena odmah nakon potpisivanja (planiramo da se potpiše do sredine ove godine) zato što on omogućava odmah bescarinski izvoz srpske robe na tursko tržište, dok će uvoz iz Turske ka Srbiji biti postepeno liberalizovan u narednih šest godina. Potpuna liberalizacija biće ostvarena 2016. godine sa naše strane ka Turskoj, a oni nama daju bescarinski izvoz odmah. Taj sporazum liči na SSP sa EU, odnosno mehanizam je isti: imamo odmah bescarinski izvoz, a mi snižavamo postepeno carinske stope, pri čemu ostaju više carinske stope za one osetljive proizvode koje Srbija želi da zaštiti.
Takođe, u maju mesecu ćemo imati mešoviti komitet i krećemo u pregovore o slobodnoj trgovini sa Iranom. Iran je veliko tržište, kao što je i Turska. Zapravo želimo da, kao što je Kipar svojevremeno bio platforma za bankarstvo, pre nego što je postao član EU, da Srbija bude platforma za proizvodnju po nižim troškovima radi izvoza na treća tržišta, jer nijedna druga zemlja u Evropi ni sada nema ovoliko zaključenih ugovora o slobodnoj trgovini. Mi ovo ne radimo samo radi srpskih proizvođača, kojima svakako ovim omogućavamo veći izvoz na strana tržišta, već na ovaj način želimo da privučemo i mnogo više stranih investitora koji bi proizvodili ne samo za potrebe srpskog tržišta, nego pre svega za izvoz. To je jedini način da Srbija na srednji rok značajno poveća svoj izvoz.
Naravno, ne možemo biti zadovoljni nivoom izvoza iz Srbije. Kada smo lansirali paket mera Vlade za subvencionisanje potrošačkih kredita videli smo da je svega oko deset miliona evra tih potrošačkih kredita realizovano, najviše za "punto", a mnogo manje za neke druge proizvode.
Moramo pomoći da naša privreda bude efikasnija i da ima kvalitetniju robu koja može da se koristi i na domaćem tržištu i da se izvozi.
Što se tiče samog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, osnovne izmene su preciznije definisanje pojedinih kategorija koje su preuzete iz Svetske trgovinske organizacije radi nastavka procesa pristupanja. Takođe se uvode i neke nove procedure, a to je automatsko izdavanje uvoznih dozvola.
Takođe, izvršena je racionalizacija teksta i usaglašavanje zakona sa novim carinskim i deviznim zakonom.
Osim toga, ovaj zakon je dopunjen i time što se stvara pravni osnov za formiranje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Ona i danas postoji, dakle, to neće biti osnivanje novog tela, ali trenutno je to služba Vlade. Kao nezavisna agencija SIEPA će imati daleko veći obuhvat delovanja i mogućnost da pomogne kako našim izvoznicima, tako i stranim investitorima u Srbiji.
Četvrti, poslednji zakon koji želim da vam predstavim jeste Predlog zakona o turizmu. Turizam je dugo bio zapostavljena oblast. Moram da vam kažem da je 2004. godine Srbija imala svega 300.000.000 dolara prihoda od turizma. Prošle godine Srbija je ostvarila blizu milijardu dolara prihoda od turizma. Mislim da je to dobar napredak za ovih nekoliko godina. Zašto? Zato što Srbija, kao što znate, nema more, međutim, milijardu dolara napraviti u zemlji sa osam miliona stanovnika, gde svest o razvoju turizma još uvek nije dovoljno razvijena, jeste dobar pomak, kojim ne možemo i nećemo biti zadovoljni.
Rast prihoda od turizma prošle godine iznosio je 9% u odnosu na prethodnu godinu. Srbija je prošle godine ostvarila ukupno 7.334.000 noćenja, od čega je 1.398.000 bilo inostranih turista. Prosečna dužina boravka turista u Srbiji je relativno kratka i iznosi samo 3,24 dana. Dakle, prosečan turista, uključujući i domaće i strane, boravi svega 3,2 dana u nekom mestu, što je nešto što bi trebalo da se u narednom periodu popravi.
Što se tiče turista iz inostranstva, najviše ih je iz bivših jugoslovenskih republika, a onda iz Italije i Nemačke, po 40.000. Već sam rekao, ukupno smo prošle godine imali 646.000 turista iz inostranstva, koji su imali 1.398.000 noćenja.
Koje su destinacije koje posećuju strani turisti? Ubedljivo je na prvom mestu Beograd. Beograd ima najveće prihode od turizma i to je jedno veliko pitanje za sve ostale. Uvreženo mišljenje da prirodne lepote, gostoprimstvo znače i mogućnost većih prihoda od turizma potpuno je pogrešno. Veći prihodi od turizma se ostvaruju samo ukoliko se mnogo radi.
Dakle, prirodna lepota bez dobre organizacije, bez dobrog marketinga, bez dobrog rada ništa ne znači u turizmu. To je pokazalo naše iskustvo.
Navešću vam primer. Beograd je prošle godine imao 672.000 stranih turista. Na drugom mestu je Vrnjačka Banja – 122.000 stranih turista, verovatno su to uglavnom ljudi iz bivših jugoslovenskih republika. Na trećem mestu je Zlatibor sa 103.854, na četvrtom Novi Sad sa 100.209 stranih turista i na petom Kopaonik – 90.499, verovatno su i to većinom bili turisti iz bivših jugoslovenskih republika. Međutim, vidite i sami da Beograd ima skoro sedam puta više stranih turista od ma koje turističke destinacije u Srbiji. Ubedljivo najveći generator prihoda u Srbiji je trenutno grad Beograd, što znači da ni izbliza nisu iskorišćeni potencijali drugih mesta.
Ako pogledate rezultate po banjama, imate samo četiri banje koje mogu da se pohvale u Srbiji većim brojem gostiju: na prvom mestu Vrnjačka Banja sa 122.000 gostiju, na drugom mestu Sokobanja sa 66.000 gostiju, na trećem Niška Banja – 26.000 i na četvrtom Banja Koviljača – 22.400 gostiju. Svi ostali imaju prilično manji broj gostiju u odnosu na ove banje.
Moram da priznam da se te stvari neće brzo promeniti ukoliko se ne promeni i svest u našem društvu. Kod nas se banje posmatraju kao mesto rezervisano za odmor samo penzionera, za rehabilitaciju bolesnih. Uopšte se ne gleda mogućnost atrakcije ljudi, da dolaze u banje zbog rekreativnog turizma.
Kada se predlaže omogućavanje partnerstva privatnog i javnog sektora, gde bi privatni investitori investirali u modernizaciju tih banja, u izgradnju bazena modernog oblika, hotela koji su moderni, i na neki način odvajanje zdravstvenog turizma od rekreativnog, onda vi nailazite u našem društvu na otpore. Buni se PIO fond, bune se razne organizacije i onda imate stajanje. Kažem vam, banje na bazi prirodnih izvora i lepote ne mogu više od ovoga što imaju sada. Bez ozbiljnih investicija u modernizaciju banja, banje će tavoriti i ne mogu se približiti drugima.
Naravno, zadatak je mog ministarstva i Vlade da neke stereotipe u ovoj oblasti promeni. Nadam se da ćemo uskoro imati makar prvu banju koja će iskoristiti investicije i izgledati modernije, jer teško je objasniti ljudima da nije dovoljno da samo imate prirodni izvor i da imate lepu prirodu. To zaista jeste preduslov, ali nije dovoljno da se postignu veći rezultati. Ako Srbija želi da napreduje brže u razvoju turizma, ovaj zakon može pomoći, ali ljudi na terenu su ti koji zajedno sa Vladom moraju da pomognu da se neka od ovih rešenja koja zakon nudi u praksi i realizuju.
Što se tiče samih odredaba zakona, on u svom predmetu obuhvata planiranje i razvoj turizma, turističke organizacije za promociju turizma, detaljno reguliše rad turističkih agencija, ugostiteljske delatnosti, nautičke delatnosti, drugih usluga u turizmu; takođe, reguliše pitanje taksi, naknada i penala u turizmu i uvodi registar turističkih organizacija.
Novina ovog zakona, za razliku od prethodnog, jeste što ima jedan jasan pojmovnik svih važnih kategorija u turizmu.
Važna stvar u ovom zakonu jeste da on predviđa planiranje i razvoj turizma. Ukoliko se ne planira u turizmu, ukoliko se baziramo na prirodnim lepotama, nema velikih prihoda. Dakle, samo sa integralnim planiranjem, realizacijom strategije razvoja turizma, izradom master planova koji se onda u praksi realizuju može se doći do boljih rezultata i većih prihoda od turizma.
Novina u ovom zakonu jeste i strategijski master plan, koji predstavlja polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnim turističkim destinacijama i turističkom prostoru. Naravno da svako misli za svoju sredinu da je ona najatraktivnija u pogledu turizma, međutim, Ministarstvo ekonomije je angažovalo u prethodnim godinama konsultante iz najrazvijenijih turističkih zemalja i oni su otprilike ocenili da u Srbiji ima deset turističkih destinacija gde mogu ozbiljnije da se ostvare prihodi od turizma.
Naravno, ne želim da sve to nabrojim, možda i ne znam napamet. Osim Beograda i Novog Sada koji imaju veliku šansu u tzv. „siti brejk“ turizmu, koji uglavnom i koriste do sada, u planinskom turizmu šansu imaju Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Tara, Golija, Beljanica, odnosno Kučevske planine u istočnoj Srbiji. To su destinacije koje su objektivno određene kao neke koje mogu više da donesu. Međutim, potencijali su i u Dunavu, kako u gornjem, tako i donjem Podunavlju. Naše Ministarstvo je uradilo oba master plana, a od efikasnosti lokalnih samouprava zavisiće brzina realizacije. Što se tiče drugih, u Vojvodini je najatraktivniji Palić, a zatim Fruška gora, uz gornje Podunavlje. Dakle, to su tri destinacije u samoj Vojvodini.
Naravno, na lokalu postoje određene destinacije, međutim, nacionalni prioritet će biti ove o kojima sam govorio i za šta je Vlada već napravila master planove. Zato je važno planiranje razvoja turizma.
Što se tiče poslova koji su od posebnog značaja za razvoj turizma, definisani su ti poslovi i propisano ovlašćenje za osnivanje nacionalne turističke korporacije, kao institucije koja bi trebalo da sprovodi u delo master planove koji su urađeni. To je rešenje koje smo preuzeli od nekih drugih zemalja koje su imale uspeha u razvoju turizma i povećanju deviznih prihoda od turizma.
Takođe, ovaj zakon reguliše rad turističkih organizacija za promociju turizma. Postoji Turistička organizacija Srbije, AP Vojvodine, kao i turističke organizacije lokalnih jedinica, lokalnih samouprava. Međutim, novina je da smo smanjili broj članova Upravnog odbora Turističke organizacije Srbije i to je nešto što se radi u cilju racionalizacije.
Što se tiče registracije turista, to više neće raditi Ministarstvo ekonomije, odnosno sektor za turizam, već će to raditi Agencija za privredne registre, s obzirom na to da ima daleko bolju bazu podataka i može efikasnije da obavi te poslove.
Ovaj zakon definiše dve vrste turističkih agencija: one koje organizuju putovanja, kao i posrednike u prodaji turističkih putovanja. Šta su to organizatori? Organizatori su oni koji osmišljavaju aranžman, a posrednici su oni koji ga prodaju. Trenutno, po sadašnjem zakonu, u Srbiji postoji veliki broj agencija koje se bave turizmom, 700 turističkih agencija.
Potpuno je jasno da neke od njih ne obavljaju taj posao na kvalitetan način. Zbog toga je zakon predvideo davanje licenci za turističke agencije, koje se izdaju na period od tri godine. Licencu zapravo izdaje institucija koja vodi evidenciju, to je registar turizma.
Takođe, uvodi se obaveza da svaka agencija mora da ima osiguranje od odgovornosti. Šta to znači? Ukoliko neka turistička grupa bude ostavljena u nekoj stranoj zemlji ili na ma kom mestu zbog nekog, ma kog propusta, onda osiguravajuća kuća snosi troškove povratka te grupe iz inostranstva, kupovinu autobusa, neka noćenja koja nisu bila predviđena. Sada je uvedena obaveza osiguranja, kako bi turisti bili zaštićeni od nekih neprijatnih situacija i taj trošak osiguranja pada na leđa turističke agencije.
Znači, osiguranje se vrši unapred, najpre ga plaća osiguravajuće društvo, ali na kraju se to naplaćuje od same turističke agencije.
Što se tiče drugih odredaba, imaćemo priliku da razgovaramo o njima tokom rasprave.
Želeo bih još da istaknem da zakon podrazumeva tri vrste različitih naknada. Boravišna taksa ostaje kao osnovna naknada, koja je 80% prihod lokalne samouprave i koju plaćaju sami turisti, međutim, novina je da je proširen krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse i, takođe, da lokalna samouprava može svojom odlukom da proširi krug lica koja oslobađa od plaćanja ove naknade i da naplatu, pored davalaca smeštaja, vrše i pravna lica preko kojih se pružaju usluge smeštaja (to je u slučaju kada su fizička lica ona koja su davaoci smeštaja).
Uvodi se jedna novina, to je turistička naknada. Dakle, do sada su samo turisti plaćali boravišnu taksu, a sada se uvodi i turistička naknada. Nju plaćaju hotelijeri, ugostitelji i svi oni koji imaju neki biznis u turističkoj destinaciji koja je u okviru zaštićenog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što znači da kada su u pitanju Lepenski vir, Gamzigrad, Zlatibor i neke druge destinacije neće samo turisti biti ti koji plaćaju boravišnu taksu, već će i vlasnici hotela, vlasnici restorana, oni koji organizuju zabavni život plaćati turističku naknadu.
Četrdeset posto sredstava ostvarenih od turističke naknade privrednog subjekta, dakle ovih preduzeća, ide onome ko upravlja zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom, što znači, u slučaju Sirogojna, Sirogojnu ide 40%, etno-parku, 40% ostaje lokalnoj samoupravi, a 20% budžetu Srbije. Dakle, u slučaju zaštićenih prirodnih ili kulturnih destinacija onaj ko upravlja tom destinacijom dobija 40% od onoga što se plaća, 40% lokalna samouprava, 20% Republika.
Još jedna novina se uvodi – Vlada će posebnim aktom, na osnovu ovog zakona, utvrditi zone, lokacije i kategorije objekta u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama. Naime, mi smo svedoci da danas na nekim vrlo atraktivnim mestima postoje ruine od hotela koje sadašnji vlasnici nemaju nameru da renoviraju, da podignu kategoriju, i da su zauzeli suštinski neka mesta; često su neki od tih hotela kupljeni po relativno niskim cenama. Mi ovim zakonom uvodimo mogućnost plaćanja penala u vrednosti od dva miliona evra za svakog vlasnika hotela koji se nalazi na destinaciji koja je atraktivna ukoliko ga u roku od dve godine ne kategorizuje u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktom.
Šta to konkretno znači? Ukoliko hotel „Jugoslavija“ ostane bilbord, znači, nije hotel, još naredne dve godine, moraće da plaćaju svake godine po dva miliona evra, dok im ne padne na pamet da krenu da ga renoviraju. Ako hotel „Lepenski vir“, takođe na jednoj izuzetnoj lokaciji u donjem Podunavlju, ostane u ovom stanju, bez renoviranja, moraće da plati dva miliona. To je renta. Naša ideja nije da to naplatimo. Naša ideja je da podstaknemo vlasnike hotela da ulože novac i da renoviraju hotel, ako mogu, a ako ne mogu da ga prodaju i da to uradi onaj ko može.
Drugim rečima, neće se dozvoliti da na ovim nacionalnim, prioritetnim lokacijama budu objekti koji ne odgovaraju kvalitetu turističke usluge koja treba da se pruži na takvim lokacijama. Zbog toga se uvodi penal od dva miliona evra, ali rok za prilagođavanje je dve godine. Za dve godine dovoljno je vremena za sadašnje vlasnike ili da prodaju hotele onima koji mogu da investiraju ili da sami investiraju i modernizuju ih i dobiju odgovarajuću kategoriju.
Naravno, neće se na Đerdapu tražiti hotel sa pet zvezdica, ali treba da bude hotel daleko veće kategorije - sa četiri zvezdice, dok će na nekim drugim lokacijama koje su turistički atraktivne morati da se dostigne odgovarajući standard. Srbija nema dovoljno dobrih hotela i zbog toga ne možemo očekivati veće prihode od turizma, ukoliko i na ovaj način na podstaknemo modernizaciju hotela.
Naravno, ovaj zakon značajno pooštrava i proceduru kategorizacije hotela i sankcije koje se sprovode ukoliko se ne vrši kategorizacija na propisani način.
Dame i gospodo, želim da kažem da su od vas narodnih poslanika stizali i neki vrlo dobri i korisni amandmani. Što se tiče zakona o turizmu, mi smo prihvatili osam amandmana različitih poslaničkih grupa, DS, DSS, SNS i SPS, dakle svih onih za koje smo smatrali da su kvalitetni. Prihvaćeni su na Vladi i biće ugrađeni u ovaj zakon.
Poslanici su predložili čitavu novu glavu koja reguliše lovni turizam, koju smo mi sa zadovoljstvom prihvatili, jer smo propustili da to regulišemo ovim zakonom.
Što se tiče drugih zakona, takođe nismo vodili računa od čije poslaničke grupe dolazi amandman, nego da li je sa aspekta Ministarstva kvalitetan i prihvatljiv.
U nadi da ćemo imati dobru diskusiju, zahvaljujem se na pažnji i nadam se da ćemo usvojiti ove zakone kada dođe red za glasanje. Hvala.

Hvala. Zaista cenim svaku objektivnu kritiku, bez obzira na to od koga dolazi, da li je to pripadnik neke političke stranke, da li je to stručnjak, da li je to običan građanin. Ako je kritika objektivna, uvek je rado prihvatam. Zaista, kada neko kritikuje samo kritike radi, onda je to nešto što je karakteristika određenih ljudi, a ovo što je gospodin Ostojić govorio jesu kritike kritike radi.
Primera radi, tačno je da je Strategija razvoja turizma, koju ste i sami pohvalili, urađena dobro. Pitali ste se zašto neke odredbe iz Strategije turizma koje su bile tu nisu sad u novom zakonu i pohvalili ste neimenovanog autora Strategije turizma. Taj neimenovani autor Strategije turizma jeste Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, koji je napisao i ovaj novi zakon.
Očito da je u praksi, pošto je strategiju pisao kao profesor Ekonomskog fakulteta, video da neke stvari nisu baš takve.
Što se tiče turističke organizacije regije, u praksi se pokazalo da je samo zapadna Srbija uspela da napravi funkcionalnu turističku organizaciju regije. Jedna poslanička grupa, u ovom slučaju SNS, podnela je amandman i tražila da se vrati i ta odredba. Goran Petković me je savetovao da, iako se to do sada nije pokazalo funkcionalno, osim u zapadnoj Srbiji, ipak treba da ostavimo tu mogućnost, tako da smo amandman prihvatili.
Moje pitanje je, gospodine Ostojiću – zašto vi niste podneli takav amandman, ukoliko zaista smatrate da treba da postoji takva regija? Taj amandman jeste prihvaćen, mada upozoravamo da se do sada to nije funkcionalno pokazalo i da niko drugi osim zapadne Srbije to nije iskoristio. Ali, ne želimo da one koji su bili napredniji sad sprečavamo da imaju svoju organizaciju. Možda će i drugi regioni sutra da ih osnivaju.
Druga stvar, kritikovali ste etatizam, odnosno osnivanje nacionalne korporacije za razvoj turizma. Gospodine Ostojiću, pretpostavljam da se zalažete za ulazak Srbije u EU. Ako je to tako, mogu da vam kažem nekoliko stvari. Neke su formalne, neke su suštinske. Od formalnih stvari možda je za vas relevantno to da će ova korporacija povući milion evra iz IPA fondova EU, s obzirom na to da predstavlja jedan od prioritetnih projekata za finansiranje iz IPA fondova u 2009. godini. Čeka se samo usvajanje ovog zakona da bi ta sredstva bila povučena.
Ukoliko Evropska unija, za koju se i ja zalažem, pretpostavljam i vi, podržava formiranje ovakve institucije kao jednog oblika efikasnijeg organizovanja turizma, onda to možete nazvati etatizmom. Činjenica jeste da u našim glavama možda postoji konfuzija oko toga šta je uloga države, šta je uloga tržišta, ali pokazalo se da niti uloga države može biti trajno definisana kao uloga koja zavisi od perioda vremena, niti uloga tržišta može biti definisana knjiški, trajno, i to zavisi od vremena. Videli ste i sami šta je tržište napravilo u finansijskom sektoru u zemljama koje nisu regulisale to tržište, kao što je to bila Amerika.
Isto tako, vidite i sami, pomenuli ste, doduše potpuno opravdano, da su Egipat i Grčka same po sebi turističke zemlje i da verovatno vi mislite da je njima ta korporacija koju oni imaju, kao što mi želimo da napravimo, nije dovoljno pomogla, već bi oni imali takve prihode i da nisu imali korporaciju. Međutim, želim da vas uverim da je Sirija bila apsolutni autsajder u turizmu. Nakon osnivanja ove korporacije i mešanja države u proboj turizma, Sirija je sada postala ozbiljna turistička zemlja.
Ima i drugih primera. Mi svakako nismo zemlja koja se može po potencijalima za turizam porediti niti sa Egiptom, niti sa Grčkom, niti sa Kiprom, ali upravo zbog toga što nemamo te prirodne potencijale na onaj način na koji imaju velike turističke destinacije država neke procese mora da pogura.
Što se tiče uloge korporacije, ona zapravo treba da uvede model projektnog finansiranja i upravljanja turističkim destinacijama. To ne može nijedno ministarstvo. To Vlada ne može. To moraju da rade ljudi koji su stručni za ovu oblast. Kada pominjete da li država treba da se meša ili ne i u kojoj meri, samo je pitanje mere. Zakon ovde predviđa partnerstvo javnog i privatnog sektora i potpuno je sigurno, ukoliko država u nekim potencijalnim turističkim regijama ne bi gradila infrastrukturu, nema šanse da tu dođu hotelijeri, nema šanse da neko napravi restorane. Navešću vam makar dva primera za to. Jedan primer, koji ste vi pominjali, jeste Stara planina. Stara planina godinama stoji ovakva kakva je bila do pre par godina. Da država nije krenula da gradi put, da država nije izgradila prvu žičaru, Stara planina bi za vek vekova ostala takva. Nikakva privatna inicijativa ne bi pomogla. Odliv stanovništva bi se nastavio. Ljudi tamo više ne bi živeli. Tamo žive ljudi koji imaju zaista visok prosek godina, iz prostog razloga što su mladi napuštali čitavo područje istočne Srbije.
Međutim, kad ste napravili master plan, kad ste krenuli da ulažete u infrastrukturu, napravili prvu žičaru, automatski se rađa ideja za izgradnju hotela, restorana, biće proizvodnje hrane za te turiste i jedna turistička regija polako počinje da se oblikuje.
Da li je to moglo i da li može da se učini bez države? Ne može. Država mora u takvim situacijama da povuče ozbiljne prve korake.
Isto važi i za različite destinacije koje se godinama opisuju od strane zaljubljenika u turizam kao naša velika šansa, kao što su arheološka nalazišta, kao što su različita kulturna dobra poput Romulijane, Lepenskog vira, Viminacijuma. Bez ulaganja države u to i bez većeg marketinga ova nalazišta i ovi spomenici sigurno bi ostali kakvi su bili prethodnih vekova. Dakle, država ima važnu ulogu u razvoju turizma i ova korporacija treba da se bavi samo prioritetnim turističkim destinacijama – već sam napomenuo, njih nema više od desetak u celoj Srbiji – dok lokalne organizacije treba da pomognu razvoju svojih lokalnih turističkih potencijala.
Što se tiče vaše konstatacije da smo ulagali novac u prethodnom periodu na Kopaoniku, mogu da vam kažem da sam ponosan na to, jer da Kopaonik nije doživeo revitalizaciju infrastrukture, nikada ne bi imao ovoliki broj turista koliko ima sada, niti bi imao bilo kakav potencijal, jer su u poslednjih pet godina turisti odlazili na planine u inostranstvu.
Šteta je što je Kopaonik, maltene, jedini u ovom trenutku i zato je naš cilj da imamo više Kopaonika u narednom periodu. Svaka od tih investicija se više nego isplatila. Ove godine je zabeležen maksimalan broj turista na Kopaoniku od kada se vrše evidencije. Svi oni koji idu na Kopaonik znaju šta je bio Kopaonik pre pet godina i znaju šta je danas.
Kada govorimo o brojkama, od kada je gospodin Petković preuzeo resor turizma u okviru Ministarstva ekonomije, kao državni sekretar, odnosno od kad sam postao ministar ekonomije, to je bio 15. maj 2007. godine, zatekli smo prihode od inostranih turista u visini od 430.000.000 dolara. Ovim mešanjem države doprineli smo da se ti prihodi povećaju na 944.000.000 dolara za samo dve godine. Dakle, od 2006. do 2008. godine više su nego duplirani devizni prihodi od turizma u Srbiji. Ako je iko verovao da će Srbija imati preko milijardu dolara prihoda, jer pre samo nekoliko godina, 2005. godine, to je bilo oko trista i nešto miliona... Verovatno niko nije očekivao da Srbija bez mora može da ima toliko. Kažem vam da u narednih pet godina mi to možemo i da dupliramo, ovih milijardu dolara, ali ne tako što ćemo prepustiti inicijativu privatnom sektoru, jer se bez infrastrukture neki potencijalni turistički objekti i destinacije neće nikad razviti.
Još dve stvari. Što se tiče Privredne komore, nije tema ovog zakona, tu me čudi pristup. Predložili smo dobrovoljno članstvo u privrednim komorama, da ne moraju privrednici da plaćaju obaveznu participaciju, nego da traže svoj interes. Ako im je udruženje privrednika, komora, dobra, oni će plaćati interes. Zašto ma koga terati da plaća članarinu komorama? Potpuno je obrnuti pristup. Ovde se zalažemo, u ovom slučaju, za dobrovoljnost, da država izađe iz tog sistema i da se privrednici motivišu da budu članovi komora kroz pružanje usluga od strane ljudi koji su zaposleni u tim komorama.
Nikada ne možete nikoga naterati da nešto radi tako što mu namećete da plaća da bi neko zastupao neke interese. Kada su privrednici u pitanju, ne može se podstaći komora da ima bolju upravu, da bolje zastupa interese, ukoliko članstvo nije dobrovoljno.
Konačno, postavili ste pitanje, verovatno zbog nedostatka informacija, zašto je formiran taj Dunavski centar za kompetenciju. Formiran je na inicijativu nemačke vlade, koja nam je dala milion i po evra donacije, kako bi taj novac plasirali za razvoj turizma u donjem Podunavlju. Takav centar postoji u Ulmu, oni su nam preporučili; dakle, to nije neka nova institucija, to je mehanizam za korišćenje donacije nemačke vlade, članice EU, radi podsticanja turizma donjeg Podunavlja, jer je želja i Nemačke a i Srbije da sa srpske strane bude centar turizma u donjem Podunavlju. Znate i sami da smo korisnici celog tog područja Rumunija, Bugarska i mi. Mi želimo da uradimo nešto više sa tim.
Dakle, stvari nisu crno-bele. Principijelno, filozofski, možemo se zalagati za to da država ne treba da se meša u neke stvari, ali ima stvari u koje mora da se meša. Teorijski, država se meša svuda tamo gde postoje deficiti tržišta. To ste učili i vi na fakultetu, to sam učio i ja, to je pravilo. Tamo gde tržište nije u stanju da da nešto što daje dobre efekte, tu država mora da se umeša, u nekim vremenima više, u nekima manje. Nikada te stvari nisu zakucane i fiksne. U ovim vremenima globalne finansijske krize država mora da preuzima još veću odgovornost jer se tržište pokazalo kao defektno, odnosno kao neefikasno. Sutra će to verovatno biti u manjoj meri. Ljudi ne treba da robuju formi, već da gledaju suštinu. Hvala.

Evo par odgovora na vašu diskusiju. Što se tiče osnivanja posebnog ministarstva za turizam, verujte mi, nema potrebe da se osniva, jer samo dve zemlje u Evropi imaju takva ministarstva, Grčka i Hrvatska, s tim što je u Hrvatskoj to ministarstvo turizma i pomorstva zato što imaju more i zato što najveći prihod od turizma ostvaruju na bazi mora. Mi nemamo more i zaista nije potrebno, a i druge zemlje su na isti način rešile pitanje sektora turizma. Dakle, u svim zemljama u Evropi u okviru ministarstva ekonomije je i sektor za turizam.
Slažem se sa vama da je potrebno ići sa većim ulaganjima kako bismo imali veće prihode. Činjenica jeste da trenutno imamo milijardu dolara prihoda od turizma, a da naši turisti troše u inostranstvu, kao što ste rekli, milijardu i dvesta, što znači da imamo deficit.
Međutim, Vlada ne može i neće da sprečava ljude da sami biraju gde će putovati; učinićemo nešto drugo, pokušaćemo da podstaknemo razvoj domaćeg turizma i iz ovog programa Vlade. U četvrtak, želim da vas obavestim, Vlada će usvojiti dopunu Programa za ublažavanje mera svetske ekonomske krize i kod stavke "subvencionisani potrošački krediti", koji su namenjeni za kupovinu robe domaće proizvodnje, biće uvedeno i kreditiranje, po subvencionisanim kamatama, turističkih putovanja u Srbiji u ovoj godini.
Drugim rečima, posle Uskrsa banke će za sve one građane koji žele odmor da provedu u Srbiji, u turističkim mestima Srbije, početi da odobravaju povoljne kredite na rok od šest do dvanaest meseci, sa kamatom koja će biti kao za kupovinu kragujevačkog "punta" - 4,5% godišnje.
Dakle, proširujemo kreditiranje građana sa kupovine domaćih dobara na kupovinu domaćih usluga, jer turističke usluge predstavljaju važne usluge. To će biti dostupno nakon donošenja ove odluke Vlade i odmah nakon toga banke će krenuti sa tim kreditiranjem.
Inače, postavili ste pitanje u vezi sa aerodromom u Nišu.
Zahvaljujući tome što će poslanici Narodne skupštine usvojiti ratifikaciju Sporazuma o slobodnom nebu nad Evropom otvoriće se mogućnost, konačno, da i u Srbiji lete tzv. niskobudžetne avio-kompanije, čime će aerodrom u Nišu, kao i beogradski, biti atraktivniji.
Istovremeno, Vlada je izdvojila za ovu godinu odgovarajuća sredstva za renoviranje piste na niškom aerodromu, kako bi mogli da sleću i veći avioni. To renoviranje bi trebalo da se završi u toku ove i sledeće godine.
Što se tiče Kopaonika, moji saradnici su mi dali podatak – samo u prva tri meseca ove godine ostvareno je 67% više prihoda od turizma na Kopaoniku nego cele 2004. godine. Dakle, za tri meseca ove godine, nakon onih ulaganja države u prethodnih pet godina, rast prihoda i broj turista za 47%. Hvala.

Pažljivo slušam i pre podne i malopre i zaista ne mogu da se načudim jednoj stvari – kako je moguće da deset godina gubite u ovoj zemlji i da ne vidite da vaše obmane, vaše prazne priče ne daju efekta? Prosto je neverovatno da ne vidite da postoji neka granica što se tiče ljudi koji mogu na takve obmane i prazne priče da nasedaju.
Gospodine Nikoliću, vi ste poslednji čovek u ovoj sali koji može meni da drži bilo kakve moralne, a kamoli stručne pridike. Zašto? Zato što i vi dobro znate, što se tiče ovoga što ste malopre čitali tako uzbudljivo i tako nadahnuto nekoliko minuta, dobro znate šta je pozadina svega toga.
Dobro znate šta je pozadina članka u "Juropijen tajmsu", znate da to SIEPA niti je platila, niti pisala, niti objavila. Znate, jer je to bilo saopšteno više puta u javnosti, da niti je Vlada Srbije to platila, niti pisala, već da je istina da je ovaj tekst napisala sama redakcija "Juropijen tajmsa". Kada je SIEPA videla taj tekst celokupan tiraž je povučen i ništa nije plaćeno, ni dinara nije plaćeno.
Da li je to što piše u "Juropijen tajmsu" netačno? Naravno da je netačno. Da li je skandalozno? Naravno da jeste skandalozno. Ali, da li je to uradila Vlada Srbije ili bilo ko iz Srbije, SIEPA, ma koji ministar? Ne. Pokušana je podvala od strane ovog lista, koja jeste sprečena.
Zanimljivo je da vi, koji znate punu istinu, citirate nešto što je svojevremeno pisao jedan novinar. Imate novinara koji poštuju svoju profesiju, imate novinara koji ne poštuju. Ovo je pisao jedan novinar NIN-a, koji je poznat po teoriji "trećeg metka" i sličnih opstrukcija u procesu protiv atentatora na Zorana Đinđića. Vi njega citirate. U redu je da vi to citirate, ali nemojte da se predstavljate kao neko ko je borac za istinu kada znate, jer je više puta demantovano, da je to apsolutno izmišljeno. To je a propo vaše priče o falsifikovanju istorije.
Da je Vlada Srbije ono pisala, da je Vlada Srbije platila takav tekst, morala bi da podnese ostavku. Međutim, to je neistina. Vlada Srbije je sprečila da se taj časopis distribuira i nije ni dinara platila. To možete da proverite, to je apsolutna istina i to je objavljeno. Nije fer, u najmanju ruku, da nešto što znate iznosite kao neku vašu priču.
Što se tiče stručne lekcije koju ste želeli da mi držite, sada izvolite, slušajte i vi, i vi gospođo, šta je istina o našoj ekonomskoj nevolji. Srbija se jeste našla u ekonomskoj nevolji, ne zbog toga što je Vlada nestručna, ne zbog toga što je i prethodna vlada loše radila, već zato što je svet ušao u jednu ogromnu ekonomsku krizu.
Da li smo znali da će se to dogoditi? Nismo znali. Ako vi kažete da jeste, a niste upozoravali nas, građane, onda to govori o vašem dvostrukom licu. Ja nisam znao da će svet ... i nisam verovao da će biti moguće da se dogodi nešto ovako krupno. Znate i sami da niko od nas nije mogao verovati da će najveće svetske banke biti nacionalizovane. Govorim o bankama u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Americi. Znači, govorimo zaista o jednoj globalnoj ekonomskoj kataklizmi.
Naravno da je sada najlakše kritikovati. Međutim, treba nešto uraditi, a reći ću vam šta smo mi uradili. Prvo, kriza se nije mogla naslutiti, jer je prvi mesec kada se ona jasno zapazila bio tek avgust mesec prošle godine. U Americi se ona verovatno videla i ranije, ali niko nije mogao ni naslutiti da će imati tako globalno dejstvo na svet.
Znali smo da živimo u jednoj globalnoj svetskoj ekonomiji, ali nismo znali da će potres na američkom tržištu imati toliko jak uticaj na Evropu, na skandinavske zemlje, na istočnu Evropu, na Japan, na Aziju, bukvalno na sve na svetu.
Ukoliko želite da kažete da smo mi mogli očekivati da će, na primer, japanska "Tošiba", američki "Ford" ili kompanije poput "Simensa" otpuštati desetine hiljada radnika, da će ljudi koji su nekada prodavali automobile sada spavati ispod mostova u kartonskim kutijama u Kaliforniji, da će cela jedna mala zemlja, Island, bankrotirati, da će Letonija takođe otići u bankrot, da ćemo imati velike probleme u Rusiji, u Mađarskoj, u Bugarskoj, pa i kod nas u regionu, to svakako niko nije mogao da predvidi.
Zašto se to dogodilo? Dogodilo se upravo ono što se godinama zameralo srpskoj vladi. Nažalost, neke druge moćnije i veće zemlje su to radile na način koji je izazvao krizu. Naravno, nije Srbija izazvala krizu. Šta se dešavalo? Svet se razvijao na bazi velikih kredita. Dakle, svetski finansijski sistem nije bio kontrolisan, kontrolisane su male zemlje poput Srbije, imali smo aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom. Da je Amerika imala aranžman sa MMF-om, nikada ne bismo imali svetsku krizu. Da je Britanija imala aranžman sa MMF-om, ne bi imali krizu. Zapravo, nije bilo supervizije finansijskog sistema, nije bilo kontrole finansijskog sistema.
Zbog odsustva kontrole ti kvazikreditni mehanizmi su bili takvi da su neke banke počele da beleže gubitke. Kada su banke zabeležile gubitke, prestale su da kreditiraju. Kad su prestale da kreditiraju, građani su imali manje novca, manje su kupovali. Kad su prestali da kupuju, pala je tražnja. Kad je pala tražnja najpre su se sa problemima suočile grane industrije koje proizvode trajna potrošna dobra, poput automobilske industrije, pa je pala proizvodnja automobila, jer je pala tražnja za automobilima; kada je pala tražnja za automobilima, pala je tražnja i za sirovinama od kojih se automobili proizvode, za čelikom, za svim drugim materijalima. Globalno, tražnja u svetu je bila prenaduvana u prethodnom periodu zbog velikih kredita banaka.
Da li to znači da ne treba kreditirati? Ne, ova kriza će stati onog časa kada te iste banke koje su krizu izazvale zbog loših plasmana i zbog zaustavljanja kredita počnu ponovo da kreditiraju.
Šta mi kao zemlja možemo da uradimo i koje su posledice sa kojima smo mi suočeni? Posledice su da i kod nas sada stiže manje novca, bilo preko stranih investicija, bilo preko kredita, zato što oni koji kreditiraju ne kreditiraju ni sopstvene države, ni sopstvene građane, pa neće kreditirati ni nas. Da li je to dobro? Nije dobro. Da li je to lepo? Nije lepo. Ali, da li ćemo kukati ili ćemo nešto raditi?
Šta možemo da radimo? Možemo da pokušamo da saniramo najveće efekte ove krize. Prvi efekat krize jeste da se dugovi koji dospevaju privredi ove godine refinansiraju. Ove godine srpskoj privredi dospeva 5,5 milijardi evra duga, a srpskoj državi svega 350.000.000. Dakle, nije problem u srpskoj državi, u srpskoj vladi; privredi, koja zapošljava 1.600.000 ljudi, bez javnog sektora, dospeva 5,5 milijardi evra kredita ove godine.
Zašto smo ušli u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom? Ne zbog toga da bismo samo pojačali devizne rezerve NBS i obezbedili stabilnost dinara, već da bismo preko njih omogućili dogovor sa stranim bankama, poveriocima srpske privrede, da se ove godine Srbiji ulije najmanje onoliko kredita kolike će biti otplate tih kredita iz prošlosti. Da li su ti krediti iz prošlosti bili dobri i neophodni? Jesu. Zašto? Zato što su u prethodnih pet godina obezbedili privredni rast u proseku od 7% godišnje.
Ako nama koji smo vodili ekonomiju zamerate to što smo omogućili kreditiranje, onda to morate da zamerite čitavom svetu. Svet uvek troši više nego što stvara. Tačno je da je i srpska država, da su građani Srbije trošili više nego što su stvarali, ali to je još izraženije u svetu.
Mnogi naši građani pamte jedan period Tita kao neke najbolje godine ove zemlje zato što je, zapravo, zemlja uzimala kredite i ljudi su trošili, a niko se nije pitao ko će vraćati te kredite.
Želim bukvalno da pričam sa vama ono što je prava istina, bez ikakvog politikanstva, jer dužni smo građanima Srbije da im uvek govorimo istinu.
Mere koje smo preduzeli nisu samo mere dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. Odlučili smo da nijednim dinarom ne oporezujemo privredu, nijedan novi porez privredi nije uveden ovim programom. Dakle, laži su da se oporezuju penzioneri, da se oporezuju građani sa platama iznad 12.000. Tačno je da je MMF to predlagao. Činjenica je da smo mi to odbili. Činjenica je da smo odlučili da najpre skrešemo troškove same države, državne administracije, i to na svim nivoima. Fer je da u uslovima krize ne diramo onoga od koga zavisimo. Mi zavisimo od privrede. Da smo povećali stopu PDV-a bili biste u pravu ako biste nas kritikovali. Nismo povećali, niti ćemo je povećavati, to vam garantujem.
Da smo uveli ovaj solidarni porez koji je MMF predlagao, bili biste apsolutno u pravu, ne samo vi, nego narod, ukoliko bi nas kritikovao. Kada je ta mera bila objavljena u javnosti oni koji su iznosili oštre reči kritike prema tome, zašto država ne počne da štedi od sebe nego hoće da poveća porez penzionerima, bili su apsolutno u pravu. Dobronamerna kritika, objektivna kritika je više nego dobrodošla.
Ta mera nije uvedena. Apsolutno smo izbegli takvu meru i idemo na smanjivanje troškova Republičke vlade, lokalnih vlasti, pokrajinske administracije, smanjivanje rashoda u javnim preduzećima, javnim agencijama, u javnom sektoru. To su mere koje smo preduzeli, četvrtinu rashoda budžeta smo morali da smanjimo.
Da li će programi koji su bili zamišljeni moći da se realizuju u potpunosti? Neki hoće, neki neće. Država u krizi mora da ima prioritete. Mi smo prioritet dali aktivnim merama zapošljavanja, u petak lansiramo program zapošljavanja 10.000 pripravnika u Srbiji. Takođe, lansiramo program javnih radova gde ćemo pokušati da zaposlimo one koji nemaju posla u manje razvijenim opštinama Srbije. Razvoj infrastrukture, odnosno investicije u infrastrukturi jesu sledeći prioritet.
Kako razvijene države idu sa ovim paketima? Osim ovih mera vezanih za budžet, doneli smo i paket stimulativnih mera za privredu jer smo obezbedili 162.000.000.000 dinara kredita za likvidnost privrede. Od toga je dvadeset milijardi već iskorišćeno i ostaje do kraja godine da se iskoristi još 142.000.000.000 dinara.
Šta još država može da učini u ovoj situaciji? S obzirom na to da će plate u javnom sektoru biti zamrznute, da će neke biti čak i smanjene, u državnoj administraciji, očekujem da će ta kupovna moć, koja će objektivno biti zamrznuta, morati da izvrši pritisak na smanjivanje cena za nekih šest do devet meseci od sada. Nemoguće je da u ekonomiji koja ima zamrznute plate cene nastave da rastu. Neće biti povećane cene struje, ma šta neko razmišljao; nema potrebe, iz razloga što je bila planirana stopa rasta plata u EPS-u 8%, a toga neće biti. Plate su zamrznute. Dakle, nema razloga ni za povećanje cene struje.
Ono što se sada dešava u svetu verovatno je prethodnica onoga što će se dešavati u Srbiji, jer događaji kasne šest meseci, makar tako za sada deluje. Naravno, sve što se dešava u svetu neće se kod nas desiti. Ako ste videli one velike milijarderske pakete mera koje su donele strane vlade, mogli ste se možda pitati, a možda i niste, otkud njima pare. Otkud njima pare da preuzmu najveću osiguravajuću kompaniju u Americi AIG ("Mančester junajted" ima njihov logo na dresu), otkud im pare da preuzmu "Siti banku", otkud pare Nemcima da preuzmu njihovu najveću banku koja kreditira stanovništvo? Da li su oni te pare uzeli od poreskih obveznika? Nisu. Zašto nisu? Zato što su mogli na jedan drugi način, koji kod nas u ovom trenutku ne bi dao efekta – štampali su pare.
Ono od čega se mi ježimo ovde zbog iskustva hiperinflacije uradio je Obama, uradio je Gordon Braun, uradile su razvijene zemlje. Šta su uradili? Jednostavno, centralna banka je dala kredite iz primarne emisije za otkup akcija AIG, "Siti banke" i svih ostalih. Nisu povećale poreze. Vidim vašu reakciju, gospodine, ali to je realnost.
Pogledajte kominike sa samita G 20 i videćete. Mnogi će biti iznenađeni kada budu čitali šta se sve dešavalo tokom ove krize i kako su neke teorije koje smo učili na ekonomskom fakultetu, evo, gospodine Ostojiću vi i ja, potpuno promenjene u ovoj krizi. To je zaista tako.
Zašto je Obama štampao pare, odnosno federalne rezerve? Zašto su štampali pare? Zato što više nema kupaca američkih državnih obveznica u obimu u kome je to bilo u prethodnom periodu. Amerika je finansirala ogroman budžetski deficit koji je 12% BDP-a tako što je prodavala državne obveznice. Te obveznice su kupovali Kinezi, Evropljani, velike države, zato što su one sigurne. Međutim, sada nema te kupovine. Imajući u vidu da je njihova kamatna stopa centralne banke sada na jako niskom nivou, imajući u vidu da im je inflacija jako niska, oni su sada u deflaciji i imaju obrnut proces od onog što smo mi u Srbiji nekada imali, oni imaju pad cena.
Ta mera, krediti iz primarne emisije, nije inflatorna. Kod nas bi bila inflatorna u ovom trenutku. Ne bi bila ukoliko bi se desio neki pad cena od šest do devet meseci, to za sada je zaista teško predvideti.
Hoću da vam kažem da ova kriza zaista menja mišljenje svih objektivnih ekonomista o poimanju stvarnosti. Reći da je neko mogao predvideti da će se sve to događati, da će Amerika štampati pare, Velika Britanija takođe, da ćemo mi morati da se sada bavimo ovakvim programima, da sindikati svesni ove situacije prihvate zamrzavanje plata, jer alternativa je da ne možete da isplatite plate na vreme ukoliko ne smanjite rashod.
Zašto smo morali ovo da uradimo? Morali smo zato što je manja tražnja za našim proizvodima u inostranstvu. Nisu naši proizvođači koji su veliki izvoznici preko noći postali loši. Pogledajte Valjaonicu aluminijuma i bakra u Sevojnu, ona je ostvarila rekord u proizvodnji ove godine, ali zbog niže cene metala na svetskom tržištu vrednost izvoza je manja. Maksimalna proizvodnja, niža cena, manja vrednost.
Zbog toga su i pali prihodi države, pali su poreski prihodi države; nisu dramatično pali, u ovom trenutku su oko 3% manji nego u istom periodu prošle godine. Dakle, ono što je država sakupila iz poreza, iz doprinosa na nivou čitave države je 3% manje nego u istom periodu prošle godine. Budžet je bio projektovan tako da prihod bude 11% veći nego prošle godine, a isto tako i rashodi. Čim su pali realni prihodi, moraju i rashodi da se smanje. To je suština našeg programa. Odabrali smo smanjenje javnih rashoda, smanjenje troškova državne administracije kao metod za štednju, a s druge strane, ostavili dovoljno municije za stimulativne mere za privredu. Naravno da bilo kakvo oporezivanje privrede u ovom trenutku ne dolazi u obzir.
Čuo sam od nekoga od vas da treba smanjiti poreze na plate. To je odlična ideja. Danas bih je potpisao, jer kao ekonomista smatram da bi to bilo idealno, kada bismo znali odakle taj dodatni deficit da pokrijemo. Kada bismo sada imali nižu inflaciju mogli bismo to da uradimo, da smanjimo plate i da proširimo deficit i da ga onda nekako finansiramo, kako to rade razvijene zemlje. Nismo trenutno u poziciji. Videćemo šta će biti za šest meseci. Ovo jeste situacija gde niko ne može sa sigurnošću reći danas šta će biti za tri ili šest meseci, ali možemo sa sigurnošću da kažemo da ćemo uvek preduzimati mere za zaštitu građana, u maksimalnom mogućem smislu, i za zaštitu privrede koja stvara uslove za održavanje kapaciteta.
Dakle, ovo nije razvojna šansa Srbije svakako, ne može biti razvoja i svako ko priča o oporavku privrede u doba najveće svetske ekonomske krize ne govori istinu. Lako je to pričati, lako je biti populista. To nije realno. Ko god da je sada ovde na vlasti imao bi sužen manevarski prostor, manevarski prostor između povećanja poreza ili smanjenja rashoda. Mi nismo izabrali povećanje poreza u privredi, već smo išli na smanjenje rashoda. Mislimo da je to mnogo bolje.
Jednog dana ova kriza će proći. Srbija je ne može zaustaviti, kao što je nije ni izazvala, i vama je to potpuno jasno. Verujem da je čak i vama, gospodine Nikoliću, jasno da Srbija ne može da zaustavi svetsku ekonomsku krizu, ali je činjenica da mi moramo da obezbedimo da prođemo što manje oštećeni u ovoj krizi i da se borimo za svako radno mesto, da ubrzamo procedure u započinjanju velikih infrastrukturnih projekata, da budemo efikasni u parlamentu, da usvojimo ove zakona koji će, tu ste u pravu, imati veći značaj onda kada kriza prođe, ali to ne znači da sada ne treba ništa da radimo, da očajavamo i da čekamo.
Dakle, to jeste istina. Naravno, svako ima pravo da govori na način za koji misli da će ga građani Srbije bolje razumeti. Međutim, gospodine Nikoliću, na kraju, nije bitno šta vi pričate, neće niti o vama, niti o meni suditi ovaj trenutak, sudiće neka istorija, pa će se neko zapitati šta je ovaj Nikolić uradio u svom životu, a šta je uradio ovaj Dinkić, bez obzira na to što su ga toliko napadali. Ubeđen sam da će dela biti na mojoj strani, ma šta vi sada pričali i u narednim godinama.

Želim da pokušam da odgovorim na pitanje zašto govorim i koje je moje ovlašćenje da govorim da nećemo podizati stopu PDV-a. Zato što je moja nadležnost Ministarstvo ekonomije, potpredsednik sam Vlade zadužen za ekonomiju, to je vezano za privredu. Dakle, moje čvrsto uverenje, kao ministra ekonomije, jeste da u zemlji u kojoj je ugrožena likvidnost ne treba još dodatno povećavati PDV, ionako malu likvidnost ispumpavati, jer je to pogrešno; daleko je bolje smanjiti rashode, što smo i učinili.
Dakle, nećemo podizati PDV dok bude trajala kriza, to je garancija. Zašto mogu da garantujem? Zato što stojim iza toga kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju.
Što se tiče pitanja vezanog za zatečeno stanje, upravo zbog zatečenog stanja efekti svetske ekonomske krize na Srbiju nisu tako jaki kao na neke druge zemlje koje nisu pre toga napravile odgovarajuće reforme. Upravo zato što je naš bankarski sistem jači od bankarskog sistema drugih zemalja, mi lakše prolazimo krizu.
Island je bankrotirao jer nije imao jak bankarski sistem. Letonija je imala veliki problem zbog toga. Naša snaga je u bankarskom sistemu. Mi nismo još ni dinara dali, jer nam niko nije ni tražio, jer nema ni potrebe da se ma koja banka rehabilituje, za razliku čak i od "Siti banke", za razliku od "EFG", za razliku od britanskih banaka, od najveće nemačke banke. Zašto? Zato što imamo stepen rezervacija tri puta veći nego što je prosek EU.
Ono što je nekada bila zamerka ekonomista i meni kao nekadašnjem guverneru i ministru finansija i mom nasledniku gospodinu Jelašiću pokazalo se kao najveća prednost. O tome će pisati neko ko bude objektivan, kada sve ovo prođe.
Dakle, banke su nam najjače sidro koje imamo. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče moći predviđanja, sve zemlje su donosile budžete u novembru, decembru prošle godine, i u regionu i u svetu. Sve zemlje danas vrše rebalanse budžeta. Hrvatska ga je izvršila skoro, Bosna se priprema, Makedonija, Nemačka. Dakle, sve zemlje, i razvijene i manje razvijene, vrše rebalans budžeta, rekalkulišu se planovi prihoda svakih mesec dana.
Što se tiče toga što sam rekao u novinama, zaista mislim da imamo šansu, ali zavisi od vas, sektora poljoprivrede i od saobraćaja da ipak nekako izbegnemo recesiju. Mi još zvanično nismo ušli u recesiju, iako je veliki pad industrijske proizvodnje. Verovatno je da su više u pravu oni koji kažu da ćemo ući, ali dok god postoji šansa ja sam borac, ne dajem, nikada se ne povlačim, dok god postoji i trunka šanse smatram da je bolje truditi se da se nešto napravi. Ako bi poljoprivreda ove godine rasla, ma koliko, par procenata, mi bismo bili blizu nule što se tiče ukupnog privrednog rasta.
Plate i penzije nismo smanjili. Rekao sam, neće biti smanjivanja plata i penzija. Ako izuzmete plate u državnoj administraciji, plate najvećeg broja građana Srbije, i penzije, ostale su sačuvane. Morali smo da pokažemo smanjivanjem plata u državnoj administraciji, koje će biti od 1. maja, da smo zaista spremni da kao država najveći teret krize prenesemo na sebe, ne na penzionere, ne na zaposlene u školama, u bolnicama, ne na zaposlene u privatnom sektoru. Privatni sektor se već sam prilagodio.
Što se tiče kritika vezanih za izvoz automobila i za besplatne akcije, dobro znate da je "Zastava" zahvaljujući strateškom partnerstvu sa "Fijatom" sada u situaciji da produktivno radi makar 500 ljudi u ovom trenutku, da će produktivno raditi verovatno hiljadu ljudi u septembru. To je sigurno bolje, nego da niko ne radi produktivno i da se plaćaju subvencije. Makar jedan broj ljudi sada zarađuje sam proizvodnjom "punta", koji od sutra počinje da se menja za stare automobile.
Naravno da dobro znate da je nemoguće usred ovakve kataklizme očekivati izvoz od 200.000 automobila, ali imati duplo veću proizvodnju nego prošle godine u uslovima normalne situacije jeste, u najmanju ruku, dobar krizni rezultat. Mislim da bi svako ko voli Kragujevac i ovu zemlju trebalo da kaže – ljudi, uspeli ste da u Kragujevcu, koji je 15 godina bio na subvencijama, makar nešto napravite. "U.S. steel", koji je bio naš najveći izvoznik, sada stoji, a ovi koji nikada nisu radili usred krize dupliraju proizvodnju. Da li je to malo? Za vas jeste. Mislim da je to dobro za ovu krizu. Da li je to nešto čime ćemo da budemo zadovoljni kada izađemo iz krize? Pa, nećemo.
Logično je da kada se izađe iz krize, kroz nove investicije i novi model Srbija postane jedan od većih izvoznika automobila, ali o tome ne možemo objektivno da rasudimo. Vi ćete govoriti jedno, a ja ću govoriti drugo, vreme će to pokazati. Nikad nisam odustao od ciljeva koje sam zacrtao, kada god ste vi ili neki drugi mislili da je gotovo, da Dinkić ne može da ostvari neki cilj, to sam uspevao. Biće i ovog puta tako, ne zato što ja to mogu, nego zato što imamo dobru ekipu u Vladi. Imamo jedinstvo u Vladi i siguran sam, da nije bilo krize, ne bismo o ovome danas pričali.
Što se tiče akcija, vi se gospodine smejete, međutim, da li ste ikada mogli da očekujete da će akcije svetskih giganata vredeti 20 puta manje nego što su vredele pre godinu dana? Kao što to nisu mogli ni njihovi analitičari, najbolji svetski ekonomisti, da prognoziraju, nisam mogao ni ja. Zakon je urađen uz najbolju nameru. Ići ćemo na adekvatne izmene ove godine i građani će dobiti akcije. Da li one vrede onoliko koliko sam verovao da će vredeti danas? Ne vrede. Jasno je da ne vrede, jer ne vrede ni akcije nijednog svetskog proizvođača danas toliko. Da li će se njihova vrednost povećavati posle krize? Hoće. Možete biti zluradi, politikanti, ali namera je bila dobra. To nije nešto što je uzeto narodu. To je nešto što se besplatno daje građanima Srbije.
Kažete, mere nisu dovoljne. I mi mislimo da nisu dovoljne. Zato ćemo svakog meseca dograđivati mere. Kada imate izmenjene okolnosti jasno je da biste bili ludi i glupi da kažete – ovo što smo uradili je dovoljno. Najpametniji ste ako kažete da mere nisu dovoljne. Kažem vam, mere nisu dovoljne. Moraćemo za mesec dana nešto novo da uradimo. Zašto?
Zato što nažalost nismo, kao zemlja koja ima osam miliona stanovnika, u situaciji da aktivno utičemo na krizu. Možemo samo pasivno da reagujemo. Možemo da se branimo. Možemo da aktivno utičemo tek kada kriza prođe, jer dok kriza ne prođe od strane onih koji su je izazvali, mi možemo samo da se branimo.
Konačno, što se tiče politike i samostalnog izlaska na izbore, dva puta je moja stranka izlazila sama na izbore. Uvek smo imali podršku da imamo poslanike u parlamentu. Sada smo izašli u koaliciji. Zadovoljni smo odnosima u koaliciji. Zaista nije fer kada govorite vi koji ste imali manje izbora od nas da nismo sami pokušali da idemo na izbore. Mislim na ovu poslaničku grupu. Što se tiče vas, pokušavajte i dalje. Kada ste promenili ime stranke mislio sam da ste promenili i način rada, da imate konkretne ideje, a ne praznu priču. Neka vam je sa srećom. Samo napred.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je bilo vezano za besplatne akcije.
Kao što znate, Narodna skupština je pre godinu dana, odnosno krajem 2007. godine, donela Zakon o besplatnim akcijama, koji je predvideo da svi punoletni građani dobiju besplatne akcije od kompanija koje su privatizovane u periodu od 2001. do danas i besplatne akcije najvrednijih srpskih javnih preduzeća.
Taj zakon će biti ispoštovan. Mi ćemo izmenama zakona taj zakon prilagoditi postojećim okolnostima, a kolika će vrednost akcija biti zavisiće od momenta kada se one budu prodale na tržištu.
U momentu kada je zakon donet, u decembru 2007. godine, akcije svih svetskih kompanija na svetskim berzama bile su mnogostruko više nego što su danas. To je realnost, to je istina i ne verujem da iko tu ima bilo šta da kaže. To su činjenice.
Danas akcije i najvećih svetskih banaka, najvećih svetskih kompanija vrede višestruko manje, mnogo su niže nego što su bile pre godinu dana. Da li je neko mogao predvideti da će doći do takvog sunovrata na svetskom tržištu akcija? Ja nisam, a verujem i da niko od vas nije, jer niko to tada nije ni rekao.
Naravno, naša je obaveza da zakon sprovedemo. Zakon je predvideo rokove u kojima se akcije dele. Međutim, mi smo najpre krenuli u prodaju akcija do sada privatizovanih preduzeća i uspeli da naplatimo 7.300.000.000 dinara od preduzeća.
To smo uspeli da uradimo u prvoj polovini prošle godine, pre nego što je krenula kriza. Neka druga preduzeća, koja su imala rok do kraja prošle godine da izvrše svoju obavezu, to, jednostavno, nisu bila u stanju, jer je alternativa bila da, ukoliko državi plate za otkup tih akcija, onda mogu da zatvore svoje pogone u Srbiji i šteta bi bila veća nego korist.
Upravo zbog toga moramo da modifikujemo zakon i da ga prilagodimo sadašnjim okolnostima. To ćemo u okviru Ministarstva ekonomije učiniti u aprilu i predložićemo ga Vladi. Verujem da će Skupštini biti podnet na razmatranje do kraja juna.
Šta ćemo uraditi? Prvo, javilo se 800.000 ljudi više nego što smo projektovali. Zbog toga ćemo uključiti i akcije nekih drugih preduzeća za besplatnu podelu.
Osim akcija koje smo već predvideli postojećim zakonom, predložićemo da se uključe i akcije ''Komercijalne banke'', koja je najveća i najvrednija banka u Srbiji, razmatramo mogućnost da uključimo "Dunav osiguranje", razmatramo, takođe, mogućnost da uključimo i akcije javnih komunalnih preduzeća, odnosno samo onih koja će biti predmet privatizacije u nekoj budućnosti.
Naravno, o ovome mora najpre, pre nego što predlog dođe u Skupštinu, da se izjasni Vlada.
Što se tiče akcija koje su do sada bile predmet privatizacije, imajući u vidu da su to akcije kompanija poput "Filip Morisa", "Duvanske industrije Vranje", mi ćemo predložiti da se sve te akcije sublimiraju, uključe i da se napravi jedan poseban fond koji će biti, zapravo, sadašnji Akcijski fond, koji će tim akcijama nastaviti da upravlja, a građani će moći da, u momentu kada žele, naplate te akcije po tržišnoj vrednosti.
Moja procena je bila, i to je bila istina tada, da ovaj paket akcija koji smo predložili vredi u decembru 2007. godine 1.000 evra. Tada sam to procenjivao i stojim iza te procene. Danas sve te kompanije imaju manju tržišnu vrednost akcija, kao i sve druge svetske kompanije.
Koliko će koji građanin dobiti novca od akcija, zavisiće, ponavljam, od momenta kada ih bude prodavao. Ako ih proda u trenutku najveće krize, najmanje će dobiti. Ako ih čuva i proda kasnije, dobiće više.
Ljudi će dobiti mogućnost da sami o tome odlučuju. Zakon nije predvideo vrednost akcija koja se isplaćuje, već obavezu da se besplatno podele konkretne akcije. Ponavljam, ta vrednost će zavisiti od vremena kada se utržuju.
Slično je kao u slučaju stare devizne štednje. Oni koji su želeli odmah, 2002. godine, da uz diskont prodaju svoju deviznu štednju, dobijali su srazmerno manje nego oni koji danas naplaćuju u punom iznosu. Naravno, još manje nego oni koji su mogli da čekaju i da podignu 2015-2016. godine, kada je rok. Oni će dobiti 100%.
Od momenta kada nekome pare budu bile potrebne zavisiće i njihova vrednost. U doba krize biće najmanja vrednost. Naša preporuka će biti da te akcije odmah utrže samo oni građani koji zaista moraju. Inače, nova verzija zakona će predvideti da se distribucija akcija izvrši odmah po usvajanju zakona za ona preduzeća koja su već sada korporatizovana, dok je predlog da se distribucija akcija preduzeća poput EPS, koje još uvek nije korporatizovano, izvrši nakon njegove korporatizacije. Toliko o besplatnim akcijama.
Što se tiče zajedničkog ulaganja sa Fijatom, nije tačna tvrdnja poslanika Batića da Fijat otpušta svoje radnike, ali je tačna tvrdnja da i Fijat, kao i sva druga svetska preduzeća u automobilskoj industriji, ima teškoće. Svetska kriza je najpre pogodila upravo automobilsku industriju, jer je pala tražnja za automobilima i, povezano s tim, prodaja.
Fijatove fabrike u Poljskoj danas rade u tri smene. Fijatova fabrika u Brazilu radi u dve smene. Problem je u Italiji, jer je proizvodnja tri puta skuplja nego u Poljskoj, i višestruko je skuplja nego ona koja će biti u Kragujevcu.
Tačno je da Fijat ima problema kako da objasni sopstvenim radnicima i sopstvenoj vladi da ulaže u neku drugu zemlju, a da istovremeno ne može da uposli svoje radnike u svojoj zemlji. Zbog toga će, svakako, lansiranje novog modela biti odloženo za jedan izvesni period. Prema sadašnjim razgovorima koje imamo, oni procenjuju da će ga lansirati, umesto početkom sledeće godine, krajem sledeće godine.
Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da će kragujevačka fabrika, bez obzira što ove godine neće proizvoditi novi model, već sklapati postojeći model "punto", ostvariti mnogostruko veću proizvodnju nego ikada u poslednjih 20 godina. Prošle godine u Kragujevcu je proizvedeno ukupno ispod 10.000 automobila svih vrsta, od "juga" do "zastave 10", a ove godine će minimalna proizvodnja biti 15.000 automobila. Međutim, imajući u vidu efekte vladinog programa mera i tražnju za "puntom", koja je nastala zbog povoljnih kredita koje Vlada nudi, ubeđeni smo da će ovaj obim proizvodnje biti višestruko premašen i da će nadmašiti sva očekivanja.
Podatak da je za samo dva dana, nakon što je stupio paket vladinih mera na snagu, prodato 650 vozila, a da je rezervisano još oko 3.200 vozila, govori da ova proizvodnja ima perspektivu i da svi oni skeptici koji su govorili da niko neće kupovati taj automobil, sada ćute. Isto tako će ćutati skeptici poput gospodina Batića kada bude lansiran novi model automobila u Kragujevcu. Setićete se ovog dana, kada ste ovo govorili, onog časa kada vas budem pozvao u Kragujevac da zajedno sa mnom pogledate taj novi model koji će Fijat lansirati.
Želim još da kažem da je danas Vlada na svojoj sednici usvojila, poput drugih evropskih zemalja, i program zamene starih automobila za novi "punto". Taj program predviđa subvenciju od 1.000 evra svim građanima koji hoće da zamene svoj stari automobil, ukoliko je stariji od 10 godina, ukoliko je registrovan, ukoliko je u voznom stanju, za novi "punto".
Taj proces će, prvi put, podstaći i industriju reciklaže u Srbiji. Za sada devet kompanija u Srbiji ispunjava uslove Ministarstva ekologije da počne da obavlja taj proces, a proces će se obavljati tako što će građani svoj stari automobil voziti do reciklera.
Mnogi od vas, a i građani sigurno ne znaju, da čak 70% starog automobila može korisno da se iskoristi i upotrebi kao recikliran. Metal se koristi u čeličanama, u industriji obojenih metala. Dosta toga može i da se izveze. Staklo takođe ima svoju primenu. Gume se koriste za proizvodnju dečijih sportskih terena.
Ono što sada čine razvijene zemlje, uskoro će činiti i Srbija. Ovaj program kreće da se primenjuje za mesec dana i poklopiće se sa startom proizvodnje "punta" u Kragujevcu.
Naravno, mi smo tražili od Fijata i da se što veći deo proizvodnje lokalizuje, odnosno da se delovi za ''punto'' dobavljaju od domaćih proizvođača. Upiti su dati i ''Trajalu'', i ''Tigru'', i ''Blek horsu'' iz Sombora, i ''Ju-Es stilu'' za proizvodnju limova, i očekujemo da će vremenom ''punto'' postajati sve više domaći proizvod. Ali, čak i do tada, od jednog ''punta'' radnicima Zastave ostaje 722 evra. To su troškovi rada, troškovi energije koja se tu koristi, a 18% od toga ide u budžet Srbije kao PDV.
Dakle, mislim da će i ovaj program zamene staro za novo doživeti veliki uspeh, poput modela subvencionisanih potrošačkih kredita. Vlada će, naravno, imajući u vidu veliki interes građana Srbije, u narednom periodu razmatrati mogućnost da se, kada se ta akcija realizuje, poveća broj automobila koji ćemo ponuditi. Za sada smo krenuli sa 5.000 automobila u programu Vlade. Ukoliko zaista bude tražnje, mi ćemo povećati taj broj.
Postižemo tri pozitivna efekta. Svi ovi modeli koji se proizvode u Kragujevcu imaju standard motora najmanje euro četiri, od leta počinje proizvodnja automobila sa dizel motorom standarda euro pet. Povećaćemo bezbednost na putu, jer građani Srbije u velikoj meri voze automobile starije od deset godina sa neispravnim kočnicama, sa neispravnom signalizacijom i, naravno, pomoći ćemo Kragujevčanima da povećaju proizvodnju. Toliko što se tiče odgovora na ova dva pitanja.
Što se tiče trećeg pitanja, u ovom trenutku ne postoji nijedan ministar u ovoj sali koji ima informacije o ovom slučaju i Vlada se, u skladu sa Poslovnikom, obavezuje da poslaniku Batiću dostavi pisani odgovor.

Odgovoriću vam najdirektnije moguće na ovo prvo pitanje. U momentu kada smo usvojili zakon u Skupštini, ja sam to i javno rekao, očekivali smo da će oko četiri miliona građana da se prijavi za besplatne akcije. Javilo ih se nekih 800.000 više. To je naša greška  u proceni.
Druga stvar, kako smo došli do procenjenog iznosa od hiljadu evra? Tako što smo procenili, imajući u vidu da je proces IPO, odnosno inicijalne ponude akcija za EPS bio predviđen za 2011. godinu, i imajući u vidu tadašnju knjigovodstvenu vrednost EPS-a i činjenicu da će Srbija u međuvremenu i dodatno investirati u izgradnju novih termoelektrana, da bi tržišna vrednost EPS-a 2011. godine morala biti najmanje 15 milijardi evra, s obzirom da je pre godinu dana knjigovodstvena vrednost bila oko sedam-osam milijardi.
Dalje, računali smo da bi Telekom mogao u toj godini, dakle govorim o kraju 2007. godine, na tržištu u jednom transparentnom tenderu da dobije cenu od oko šest milijardi evra. Zašto? Zato što smo, ako se sećate te prethodne, 2006. godine, za privatizaciju Mobtela dobili za većinu ljudi u Srbiji neočekivani iznos od milijardu i po evra, a da smo Austrijancima prodali vazduh za 320 miliona evra za treću licencu.
Mi smo u 2006. godini (možete da govorite ovako ili onako, ali to su činjenice) samo od Mobtela i od treće licence ostvarili takav privatizacioni prihod koji nam je dao osnova da verujemo da Telekom Srbije u momentu dobre pozicije za privatizaciju na svetskom tržištu može da ima cenu od oko šest milijardi.
Moja procena je bila, to ne krijem, da je NIS krajem 2007. godine na tržištu vredeo najmanje četiri milijarde evra (ne 50%, nego 100% NIS-a). To je bila moja procena i od nje ni danas ne odustajem, jer je bilo zainteresovanih partnera koji su u momentima kada je Vlada imala strategiju da na tenderu privatizuje NIS, nudili minimalno tri i po milijarde. Verovao sam da u jednom konkurentskom tenderu, kao što smo napravili za Mobtel, možemo da napravimo i tih četiri milijarde za 100% kapitala.
Za ova tri ostala preduzeća - Aerodrom, Jat, Galenika - plan je bio da se ostvari do jedne milijarde evra, jer su to preduzeća manje vrednosti, pri čemu je verovatno Aerodrom najvredniji, pa onda Galenika, a Jat najmanje vrednosti (što se i pokazalo, niko na tenderu nije želeo čak ni sto miliona evra da ponudi za Jat), a da ćemo od prodaje udela već privatizovanih firmi, koje su privatizovane u periodu od 2001-2007. godine, dobiti oko 250 miliona evra.
Jedan deo toga smo dobili, ali nismo uspeli da naplatimo od svih. Nismo uspeli od ''Filipa Morisa'', nismo uspeli da naplatimo od nekih drugih kompanija, jer zbog svetske krize u drugoj polovini godine one nisu imale dovoljno likvidnosti da po istoj ceni po kojoj su kupile 70% akcija otkupe od države svoje.
Kad ovo saberete, kad uzmete 15% od ove cifre koju sam vam rekao, dolazite do iznosa od oko četiri milijarde evra. Za četiri miliona ljudi, koliko smo planirali da će se javiti, to je trebalo da bude hiljadu evra. S obzirom da se javilo 800.000 ljudi više, mi smo odlučili da povećavamo broj kompanija čije ćemo besplatne akcije nuditi.
Ponavljam još jednom, predložićemo da u taj predmet besplatne podele uđu i akcije "Komercijalne banke", i akcije "Dunav osiguranja", ali i onih javnih komunalnih preduzeća koje će u budućnosti biti predmet privatizacije, kao što su u oblasti vodoprivrede, znači deponije, i razne druge oblasti koje inače treba da budu u budućnosti predmet privatizacije.
Koliko će i kada građani Srbije moći da naplate od besplatnih akcija? Prvo, odgovor na pitanje - kada. Moći će već ove godine da naplate oni koji žele. Znači, ljudi će dobiti akcije u ruke ove godine, ali će ove godine, ukoliko ih budu prodali, dobiti manje nego što će moći da dobiju kada svet izađe iz krize. Ako to neko želi da opovrgne, zaista nije dobronameran. Zašto će moći manje da naplate danas nego sutra? Logično je da će u doba uzlazne linije u svetskoj privredi cena akcija biti veća, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu.
Drugo pitanje vezano za...

Hvala. Želeo bih da dopunim ovaj odgovor. Naime, kada Vlada ide u Skupštinu da traži od parlamenta saglasnost za primenu nekih ekonomskih mera?
Onoga trenutka kada želi da potroši više para iz budžeta nego što je Skupština odobrila ili ukoliko želi da dovede do donošenja novog zakona koji proizvodi neke ekonomske efekte na koji saglasnost mora da da Skupština.
Što se tiče zakona, dobili ste odgovor. Zakon kojim smo podigli osigurane depozite na 50.000 evra i za ovu godinu ukinuli porez na kamatu na štednju upravo ste vi ratifikovali, glasanjem ovde u Skupštini, a ti zakoni jesu već pokazali pozitivne efekte jer smo u prva dva meseca ove godine dobili porast štednih depozita u našim bankama. Za dva meseca građani Srbije su položili 130 miliona evra štednje u banke, verovatno zbog toga što smo na vreme doneli odluku o podizanju osiguranog depozita i ukinuli porez na kamatu na štednju.
Mi, dakle, za razliku od nekih drugih zemalja koje pominjete, ne tražimo više novca poreskih obveznika da bismo se borili protiv negativnih efekata krize.
Za razliku od nas, Amerikanci to čine. Amerikanci ogromna sredstva svojih poreskih obveznika koriste da bi nacionalizovali neke svoje banke, jedna im je bankrotirala, a čujete i sami, ako pratite, a siguran sam da svi pratite informacije, da razmišljaju o nacionalizaciji "Siti banke". Nemci su prošle nedelje doneli odluku da nacionalizuju svoju "Hipo rile stejt" banku.
Dakle, mnoge zemlje su mnogo veća sredstva poreskih obveznika koristile da bi se borile protiv krize.
Zašto to mi nismo činili? Zašto nismo dolazili u parlament? Zato što nismo imali potrebu za tim, zato što naš bankarski sistem ima stopu kapitalne adekvatnosti čak 30%, što znači da je rezerva koju svaka banka mora da drži u svakom trenutku 30% od vrednosti depozita, dok je u EU ispod 10%.
Danas je, odnosno prethodnih nedelja, Evropska komisija zatražila da se taj nivo kapitalne adekvatnosti u evropskim bankama podigne na 15%, što će biti i dalje duplo niži nivo sigurnosti nego što imaju srpske banke. Dakle, imali smo dobro uređen bankarski sistem iz prethodnog perioda, koji nas je sada spasao.
Program koji smo mi lansirali zapravo je imao težnju da se suoči sa stvarnim posledicama koje svetska kriza ima na nas. Stvarne posledice jesu - manji dotok deviza, zbog manjih prekograničnih kredita, (Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.) i zato smo odobrili program kreditiranja privrede, jer smo zapazili veliku vezu između kredita privredi... (Predsednik: Zahvaljujem, pa ćete nastaviti.) Hvala vam.

Vlada je u okviru programa, koji je pripreman u januaru, donet pre nekoliko nedelja, a počeo da se sprovodi u ponedeljak, donela nekoliko podsticajnih mera. Pošli smo od pitanja koje smo sebi postavili - šta je trenutno najveći problem u srpskoj privredi? Odgovor je da je problem što su banke stale sa kreditiranjem.
To je, zapravo, i problem svetske ekonomske krize. U svetu smo imali u prethodnim godinama veliku kreditnu ekspanziju, imali smo zapravo ono što analitičari, a nekad i opozicija, zameraju našoj vladi, a to je da se daleko više trošilo nego što se stvaralo.
Zašto je svet ušao u krizu? Zato što je kreditiranje u prethodnim godinama bilo mnogostruko veće u odnosu na ono što se stvarno stvaralo, to je dizalo nivo proizvodnje, zapošljavanja, a onda su neki bankarski plasmani završili na mestima na kojima nije trebalo, drugim rečima loše su plasirani, tako da je taj balon pukao.
Kada je pukao taj balon, onda je došlo do prelivanja efekata iz finansijskog sektora u realni sektor privrede. Manje kredita znači manju mogućnost potrošnje građana. Ako građani manje troše, onda se i manje proizvodi, jer nema kome roba da se proda.
Zapravo, ono što su razvijene zemlje pokušale i pokušavaju da urade, sa većim ili manjim uspehom, to su dve stvari. Jedna je da stimulišu banke da prorade, da ponovo kreditiraju, bez obzira što su uplašene zbog gubitaka. Druga stvar, pokušavaju da podstaknu građane da više troše, kako bi povećali tražnju i potrebu za proizvodima kako bi povećali zaposlenost.
Što se tiče Srbije, mi takođe imamo konfuziju, koja je izazvana u javnosti jer se opravdano govorilo da država treba da štedi, ali su neki shvatili da to treba da se odnosi na celokupno stanovništvo. Poruka za građane zapravo jeste da država treba da štedi i da smanjuje neke neproduktivne rashode i svi koji to traže su potpuno u pravu. Ali, građani treba da budu podstaknuti, oni koji mogu, naravno, da troše što više i da ih mi, merama koje smo doneli, podstaknemo da kupuju domaće proizvode. To je bio model koji smo usvojili, a to su potrošački krediti za kupovinu trajnih dobara proizvedenih u Srbiji.
Kada neki poslanici potcenjuju ove efekte koje smo videli na početku, a to je da je "zastava 10" bukvalno razgrabljena za dva dana i da je rezervisano još 2.300 automobila, dakle maltene je tri-četiri hiljade automobila ili prodato ili rezervisano za naredni period, oni ne treba da potcene da su to realni automobili, da su to realni naši građani koji hoće da kupe taj automobil i da je to prvi put da je neka vlada omogućila ljudima da mogu za tako male pare i pod tako povoljnim uslovima da kupe automobil.
Ne znam zašto su neki protiv toga da se onima koji nemaju novac omogući da kupe "punto" za 5.999 evra, odnosno za 1.000 evra više ukoliko se odobravaju bankarski krediti. Zar nije cilj svih nas da omogućimo ljudima da normalno žive? Svi u programima imamo da želimo evropske standarde za naše građane. Neka makar u jednom segmentu sada mogu da to koriste.
Druga grupa mera koje smo preduzeli su mere za kreditiranje privrede. Videli smo da postoji nelikvidnost u privredi iz prostog razloga što su strane banke prestale da daju prekogranične kredite u meri u kojoj su to činile ranije. Nisu sasvim prestale, ali su znatno smanjile obim. Zbog toga smo uveli ovu meru kredita za likvidnost, po prepolovljenim kamatama, koje subvencionišemo, kako bismo zapravo podstakli preduzeća da održe privrednu aktivnost i broj zaposlenih.
Pri tome, to naglašavam, koristimo minimalna budžetska sredstva i to je vrlina vladinog programa. Vrlina je to što nismo došli u Skupštinu da tražimo veće pare, već što koristimo minimalna sredstva da podstaknemo veliki potencijal banaka, koji je uspavan. Dakle, na jednu milijardu dinara sredstva iz budžeta banke će plasirati 20 milijardi. Na taj način smo sa tri milijarde sredstva iz budžeta uspeli da pokrenemo proces kreditiranja u visini od 60 milijardi za kredite za likvidnost i za potrošačke kredite. Takođe smo izdvojili pet milijardi iz Fonda za razvoj, da bismo podstakli kreditiranje investicija u ukupnom iznosu od 17 milijardi.
Dakle, mislim da je dobra strana programa Vlade upravo što koristimo minimalna budžetska sredstva i očekujemo od banaka da u međusobnoj konkurenciji plasiraju što više novca. Naime, postoji jaka veza između nivoa kreditnih plasmana, nivoa privredne aktivnosti i nivoa zaposlenih. U prethodnim godinama smo svake godine imali snažnu kreditnu aktivnost. To je dovelo do rasta bruto domaćeg proizvoda u proseku od 7% godišnje, a takođe i do smanjenja inače visoke nezaposlenosti.
Dakle, model uspeha za prebrođavanje efekata krize je upravo taj da održimo što veći nivo privredne aktivnosti, da podstaknemo tražnju za domaćim proizvodima i da, naravno, rešavamo i druge probleme koje vidimo.
Vidimo jedan lanac nelikvidnosti koji postoji u privredi. Zbog toga svi mi u Vladi koji se bavimo ekonomskim resorima intenzivno razgovaramo sa premijerom, sa ministarkom finansija, kako da ovaj problem rešimo. Ima nekoliko mogućnosti i uveren sam da ćemo u martu izaći sa dodatkom našeg postojećeg programa, kako bismo ove nove probleme koje zapažamo u privredi rešili. To je osnova ovog našeg programa.
Podaci za prva dva meseca u budžetu nisu tačno predstavljeni u javnosti. U nekim sredstvima javnog informisanja sam pročitao podatak da su, navodno, budžetski prihodi pali 20% u januaru. Prema onome što sam video kod ministarke finansija, taj pad jeste postojao, ali je bio znatno manji, bio je oko 5% u januaru. Sada je kumulativ, do danas, otprilike 3,5%, koliko se sećam, ako me sećanje ne vara.
Ono što je jako važno, što treba da znaju i poslanici i građani, jeste da su opali prihodi od PDV na uvoz, dok uopšte nisu opali prihodi od PDV na domaću proizvodnju. Porasli su čak prihodi od poreza na plate, porasli su prihodi od poreza na dobit, što nam govori da će Srbija ipak uspeti da izbegne recesiju. Zaista mislim da to neće biti lako, ali će nam ove mere, koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati, sigurno pomoći da pokušamo da ostvarimo taj blagi privredni rast u ovoj godini, za razliku od većine evropskih zemalja koje beleže recesiju.
Kada je gospodin Ostojić pitao kako je moguće da je Vlada pre samo nekoliko meseci projektovala rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a sada će verovatno da ga revidira, pogledajte šta su uradile Nemačka, Italija, Francuska. Svi revidiraju svoje procene, jer zaista, ako hoćemo da budemo pošteni, niko ni dan-danas ne zna kakve će biti konačne razmere svetske finansijske krize, niti je to iko znao pre par meseci.
Mi i ne moramo da znamo, mala smo zemlja, ne možemo da utičemo na rasplet krize. Mi moramo da znamo kako da reagujemo da što više amortizujemo negativne efekte. Ubeđen sam da će ovaj tim učiniti sve, u korist građana, da upravo amortizuje te efekte. Hvala vam.

Prvo, gospodine Nikoliću, tačno je, nije parlament mene birao da bih ja, kao ministar ekonomije, procenjivao ovako ili onako, nego da bih radio. Zaista se trudim da radim svoj posao u zakonskim okvirima, najbolje što znam.
Šta to znači? To znači da smo mi prvi put postigli, kada već govorite o vašem rodnom Kragujevcu, da se neki automobil u poslednjih 20 godina proizvodi bez gubitka i da ostane tih 722 evra radnicima. To jeste skromno, ali do sada nije ostajalo ništa. Do sada su građani iz poreza dali 500 miliona evra da bi se subvencionisala proizvodnja ''juga''.
Hajde da pomenem, jedini doprinos opozicije, jer ovo ste sada lepo pričali, a ništa niste rekli šta biste vi radili da ste na mestu Vlade, a ono što ste zvanično predlagali i vi i DSS odnosilo se na to da se obnovi proizvodnja ''juga'' u Kragujevcu, jer je to domaći proizvod, a ''punto'', navodno, nije domaći proizvod.
Da li je tačno da se delovi dovoze iz Italije? Dovoze se. Ali, da li se na tome gubi? Ne gubi se. Da li je tačno da je pod istim uslovima kredita koji važe danas za ''jugo'' i ''punto'' prodat nula ili jedan ''jugo'' u ovih nekoliko dana, a 650 ''punta'' je otišlo za isti period? Ne možete vi građanima reći šta će da kupuju, oni sami biraju i odlučuju da li je taj proizvod dobar ili loš.
Pitali ste da li se još negde proizvodi ''punto''. Proizvodi se, u fabrici ''Mirafiori'' u Torinu, u Italiji. Dakle, proizvodi se i tamo.
Drugo, ni vas, verovatno, građani nisu birali da ne govorite istinu. Rekli ste da vas pozivam da za nekoliko meseci dođete u Kragujevac da vam pokažem novi model. Svi ovi poslanici u sali i građani koji su pratili prenos su čuli da sam rekao da vas pozivam u Kragujevac krajem sledeće godine, kada se lansira novi model. Pozvao sam konkretno Batića, a veliko će mi biti zadovoljstvo, verujte mi, gospodine Nikoliću, da i vas pozovem u rodni Kragujevac, da zajedno pogledate prvi model koji će biti lansiran.
Naravno da postoji odgovornost za loše procene, ali postoji, nadam se, i nagrada za neki rad, koja se dobija na izborima. Mogu vam sada reći, ako vam je to neka satisfakcija, ukoliko se ne bude taj model lansirao, ja i neću izaći na naredne izbore, jer imam svoj obraz i znam šta sam obećao i građanima Kragujevca i građanima Srbije. To vam sa sigurnošću kažem.
To što vi, kao opozicija, želite izbore, to jeste vaše pravo, ali dajte neki konkretni predlog građanima šta biste radili ako sada, u ovim uslovima... Nisam ništa čuo od vas.
LDP jeste dao predlog za smanjenje PDV-a, ali čuli ste odgovor da to u ovom trenutku nije moguće. Vi samo kukate i ništa konkretno ne predlažete.
Ni to što kažete da smo spržili milijardu dolara deviznih rezervi da bismo branili kurs nije tačno. Svaki ekonomista zna da imate i prilive i odlive, i da je bitno koliki je saldo, dakle koliko ste imali odliva, a koliko ste imali priliva. Pogledajte kolike su bile devizne rezerve početkom godine, a kolike su sada. Sada su oko 8,3 milijardi evra i nešto više, a čini mi se da su bile oko 8,5 milijardi evra početkom godine. Dakle, jeste, smanjene su devizne rezerve, ali ne za milijardu, nego za 200 miliona.
Naravno, lakše je govoriti napamet nego baratati činjenicama. Međutim, građani na kraju odlučuju o tome šta je ko radio. Moram da kažem da nikad nisam govorio niti ću reći da je "punto" zamena za novi model koji treba da se lansira u Kragujevcu, ali "punto" je najbolji mogući odgovor na krizu u ovom momentu. Da li je bolje da sada ljudi u Kragujevcu, pa makar i njih hiljadu, iako ih ima na platnom spisku tri i po hiljade, imaju posla od kojeg mogu nešto da zarade i da pokriju troškove ili da niko od njih nema takav posao? Da li je bilo bolje da nismo našli Fijat kao strateškog partnera i da smo i dalje nastavili ili da subvencionišemo "Zastavu" ili da je bankrotiramo i da svi ostanu bez posla?
Dakle, mi smo svesno ušli u ovaj projekat sa "puntom" sa idejom da napravimo početak razvoja automobilske industrije u Srbiji po evropskim standardima. Nismo imali sreće, potpuno se slažem sa svima koji to kažu, što nas je zadesila svetska finansijska kriza u doba kad smo projekat sa Fijatom napravili. Ne možete optužiti jedan Fijat, koji je multinacionalna kompanija, da je namerno napravio ugovor sa nama. Naravno da ni oni nisu sasvim procenili kako će ići tržište i, naravno, da samo nenormalan čovek neće revidirati svoje delovanje i prilagoditi ga realnim okolnostima.
Italijani hoće uložiti u kragujevačku fabriku zato što je to njihov interes, zato što će ih tamo jeftinije koštati proizvodnja malog gradskog automobila, nego da ga proizvode u Italiji. Da li će to učiniti u roku koji su ugovorom predvideli? Neće. Zato ćemo revidirati taj ugovor do kraja marta i videćemo koji su to rokovi. Trebalo je novi model da se pojavi u januaru sledeće godine. Zaista mislim da neće biti nikakva velika šteta ukoliko se zbog objektivnih okolnosti, a to je svetska finansijska kriza, lansira taj model krajem sledeće godine. To jeste odlaganje, ali je bolje ikad nego nikad.
Uostalom, izbori su 2012. godine i ja i sve moje kolege na čelu sa premijerom Cvetkovićem smo uvek spremni da položimo račune.
Građani će sami odlučiti ko je kako radio tokom krize, uporediće to sa drugim zemljama i videćemo, neka sami odluče. Nemam ništa protiv da glasaju za vas, da preuzmete već jednom odgovornost, pa da vidimo šta biste konkretno uradili kada biste imali tu odgovornost.

Ako pogledate kako su, usled smanjenja deviznih priliva, reagovale centralne banke pojedinih zemalja, imate dva različita primera.
Imate zemlje koje imaju fleksibilan režim kursa i koje su doživele depresijaciju svojih valuta, neke čak i do 60%, a imate i zemlje koje imaju fiksne kurseve, ili ''karensi bordove'', koje nisu to radile ili su trošile velike rezerve da bi branile fiksni kurs.
Pokazalo se, pogledajte relevantne analize svih ekonomista u ovom trenutku, da su mnogo bolje prošle zemlje sa fleksibilnim režimom kursa. Zašto? Zato što su one koje su imale fiksni kurs, poput Bosne, Crne Gore, Bugarske i nekih drugih zemalja, doživele veliki debalans u platnom bilansu, nisu imale kako da ''ispeglaju'' odliv deviza.
Što se tiče štampanja para, nema štampanja para u Srbiji još od 2000. godine, od kada sam ja postao guverner Narodne banke Srbije. Svi prihodi se pribavljaju iz realnih izvora; poreski prihodi, odnosno zaduživanje na domaćem i stranom tržištu.
Vi predlažete, gospodine Nikoliću, zamrzavanje cena. To jeste opcija koja je već, da vas podsetim, isprobana u Srbiji. Rezultat zamrzavanja cena su nestašice roba, jer ako imate zamrznute cene, to vam ne garantuje da će roba biti jeftina, nego će biti skupa jer je neće biti. To je ekonomska praksa pokazala više puta u Srbiji.
No, ja ne sporim vaše pravo da u programu vaše stranke to predlažete. Smatram da je to jako loše i da nikada ne daje rezultat. Mi nemamo takve nestašice, kao što vidite, bez obzira što nemamo zamrznute cene. Nama trenutno problem nije inflacija, nama je problem pad privredne aktivnosti i zato smo išli sa merama kreditiranja, kako bismo podstakli tu aktivnost.
Kada veličate Amerikance, gospodine Nikoliću, i kažete da daju veliki novac da bi spasili svoje banke, pa valjda je dobro što Srbi ne daju novac da spasavaju banke, jer nemaju potrebe.
Valjda je dobro što su naše banke jake i solidne i što nema potrebe da se traži novac od vas, građana, od poslanika, iz vašeg džepa, da spasavate banke. Dobro je što ne treba da ih spasavamo. Ne daj bože da dođemo u situaciju Islanda ili nekih američkih banaka, jer bi to stvarno bilo loše i skupo.
Još jednu neistinu ste rekli u prvom obraćanju. Gospodine Nikoliću, ja nisam sa Kopaonika došao sa skijanja, došao sam sa sednice Vlade. Cele ove nedelje sam u Beogradu, juče sam bio u Nišu. Nemojte, molim vas, govoriti neistine, pa makar bile i tako sitne.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo, da dam odgovore na ova pitanja.
Prvo – zašto svima jednako, zašto svi punoletni građani imaju pravo na jednak iznos akcija svih ovih javnih preduzeća?
Zato što ova javna preduzeća nije gradila jedna generacija. Gradilo ih je više generacija. Kako? Tako što su svi građani Srbije plaćali porez iz kog su građena ta javna preduzeća. Ponekad su javna preduzeća imala i dugove, pa su se oni pokrivali novcem poreskih obveznika. Neki od ljudi koji su gradili ta preduzeća nisu među živima danas i zato je sasvim pravedno da njihova deca steknu pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, to je bio jedan kriterijum. Želeli smo ravnopravnost među generacijama, imajući u vidu da zasluga za ono što sada jeste vrednost ovih javnih preduzeća ne pripada samo jednoj generaciji, već i onim generacijama koje nisu danas među nama, pa onda njihovi naslednici, svakako, treba da imaju koristi od toga.
Druga stvar, kada bi kriterijum bio radni vek, onda bi takođe samo zaposleni imali pravo na ovu privilegiju. Mislim da to nije u redu jer kod nas, u Srbiji, nekada nije moguće lako naći posao, pa smo odlučili da i studenti i nezaposleni imaju pravo na besplatne akcije.
Kada bismo uveli kriterijum godina života, morali bismo opet da uvodimo neke koeficijente. Mnogo bi velika bila razlika u iznosu akcija koje bi dobio neko od 18 i neko od 118 godina. Svi bi se ljudi pitali da li je njegov komšija dobio možda više, da se nije možda u opštini dogovorio da mu se promeni godina rođenja ili neke stvari manipulisao. U svakom slučaju, tehnički je mnogo jednostavnije da svi dobiju jednako jer, kad svi dobijaju jednako, onda svi dobijaju isto.
Pošli smo i od toga da u jednoj porodici ima i mladih, i srednjih generacija, i starijih, i da suštinski ne bi trebalo da neko ko je otac ili majka bude ljubomoran na sina ili ćerku i da bi trebalo svi ravnopravno da podele ono što jesu generacije stvarale kroz izdvajanje doprinosa i poreza za izgradnju ovih preduzeća.
To je bio osnovni kriterijum zašto smo se odlučili da svi dobiju jednako, iako, naravno, ima osnova i da su oni koji su radili duže više i doprineli tome. To je potpuno jasno, ali ovo nam je bio kriterijum zašto smo se opredelili za, ipak, svima jednako.
S obzirom na to da smo se opredelili za kriterijum svih punoletnih građana, sledeće pitanje je bilo ko može da stekne pravo na te akcije. Da smo rekli samo rezidenti, državljani poreski obveznici, isključili bismo jedan deo naših građana jer nisu svi poreski obveznici. Studenti nisu poreski obveznici, nezaposleni takođe.
Zašto je birački spisak uveden kao osnova? I da naglasim – birački spisak na dan evidentiranja.
Svi oni koji steknu punoletstvo do kraja ove godine, a nisu upisani u birački spisak, moći će da se upišu u birački spisak tokom šest meseci koliko će, najmanje, po ovom zakonu trajati evidentiranje. Dakle, ne mora danas da bude upisan u birački spisak, mora da se upiše u momentu kada podnosi zahtev da se evidentira. Dakle, imaće rok od šest meseci od dana objavljivanja poziva.
Zašto taj kriterijum? Zato što oni građani koji žive u Srbiji, a ne žele da budu upisani u birački spisak, ne žele da iskoriste svoje biračko pravo, zapravo ne priznaju državu Srbiju.
Kosovski Albanci nisu u biračkim spiskovima. Očito jer ne žele da učestvuju u izborima organa upravljanja u Srbiji. To je bio razlog kriterijuma biračkog spiska – da samo oni koji, iako ne moraju da iskoriste biračko pravo, ali koji ga imaju time što su upisani u birački spisak, poštuju svoju državu, državu Srbiju koja daje besplatne akcije. To je razlog zašto smo uveli i kriterijum biračkog spiska u ovom zakonu.
Sličan je kriterijum, moram da kažem, i kod zakona o staroj deviznoj štednji. Dakle, pitali ste koji zakon ima sličnu odredbu vezanu za kriterijum oko ostvarivanja prava.
Konačno, postavili ste pitanje u vezi s onim građanima koji nisu još dobili državljanstvo. Mi smo predložili, Odbor za privatizaciju je suštinski to prihvatio i Odbor za privatizaciju je podneo amandman da će svi oni koji steknu državljanstvo danom stupanja zakona na snagu ostvariti ovo pravo.
Dakle, naš originalni predlog, vladin, bio je da svi oni koji su državljani Srbije na dan 30.06. ove godine imaju pravo na ove akcije, a sada će, amandmanom Odbora za privatizaciju koji je Vlada usvojila, to pravo imati svi oni koji su stekli državljanstvo danom stupanja zakona na snagu, što znači do kraja ove godine. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku da dam odgovore na ova pitanja. Najpre, izbeglice. Kao što znate, član 2. ovog zakona tačno definiše koje uslove treba da ispune građani da bi stekli pravo na besplatne akcije. Moraju biti državljani Republike Srbije, prema onom što je amandmanom predložio Odbor za privatizaciju a Vlada prihvatila – na dan stupanja zakona na snagu.
Verzija zakona koja je prvobitno bila predložena kaže da je to državljanstvo na dan 30. jun 2007. godine. Želeli smo da svima koji su podneli zahtev za državljanstvo, a izbeglice su, damo mogućnost da steknu pravo na evidentiranje, ukoliko su dobili državljanstvo do stupanja zakona na snagu. Mora, ipak, da se podvuče jedna crta.
Pitanje je, ako neko podnosi zahtev za državljanstvo, zašto ga nadležni organ ne odobrava u nekom drugom roku. To je pitanje za taj organ, jer mi, kao Ministarstvo ekonomije, ne možemo da ulazimo u te stvari. Mi moramo jednu crtu da podvučemo. Mislili smo da to bude 30. jun 2007. godine, kako u toku debate oko ovog zakona ne bilo prelaska u državljanstvo samo radi ovog zakona.
Da budemo potpuno otvoreni. Kada su izbeglice došle u Srbiju? Uglavnom su došle 1995. godine. Ako neko za 12 godina nije iskoristio pravo da se upiše u državljanstvo Srbije, znači da je imao neki razlog zašto to nije želeo. To je slobodna volja ljudi da odluče ko će biti državljanin Srbije.
Ovaj zakon kaže - svi koji su državljani na dan stupanja zakona na snagu, uključujući izbeglice ako su postali državljani do tog perioda, imaju pravo na besplatne akcije. Mislim da najveći broj tih ljudi ima državljanstvo, odnosno najveći je broj onih koji su želeli da postanu državljani. To je jedna stvar.
Drugo, objašnjenje na ovo poslednje pitanje – šta tačno znači odredba člana - svi isto u svim preduzećima. To faktički znači da svaki građanin koji se bude evidentirao, ako ih bude četiri miliona, svi imaju pravo na akcije u svim ovim preduzećima koja su predmet zakona, kao i u svim javnim preduzećima koja bi mogla ići u proces privatizacije u narednom periodu, nakon donošenja zakona. Dakle, svako dobija jednak broj akcija, jednake vrednosti, u svakom od ovih preduzeća, bilo da ima 18 ili 118 godina, bilo da je student ili neko ko ima 40 godina radnog staža.
Zašto? Zato što, evo, i vi ste postavili pitanje šta je sa onim ljudima koji su gradili ta javna preduzeća, pošto je ovde gotovo nemoguće u potpunosti izbalansirati pravdu.
Jednostavno, pitanje nekog kriterijuma je jako teško odrediti. Mi smo pošli od toga da naslednici onih koji su gradili, ako oni nisu među živima, dobijaju to pravo, da različite generacije dobijaju jednako i na taj način se, koliko-toliko balansira ta pravda. Naravno da je nemoguće u potpunosti to izbalansirati, ja sam toga potpuno svestan. Mi smo sve moguće varijante razmatrali, ali smo pošli od toga da bi ovo bio neki balans.
Što se tiče ovih uslova, oni moraju kumulativno da se ispune. Drugim rečima, nije dovoljno da bude samo na biračkom spisku. Ako nema prebivalište (to je ovo što ste rekli), ako je na biračkom spisku, ali je otišao, pa sada u nekoj drugoj državi plaća porez, dakle, nije državljanin Republike Srbije – nema pravo.
Ali, bez obzira gde se nalaze, ako kumulativno ispunjavaju da su upisani u birački spisak, da su punoletni, da su državljani Republike Srbije na dan stupanja zakona na snagu, da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, da nisu dobili besplatne akcije u skladu sa prethodnim zakonima, iz 1997. i 2001. godine, znači, ako sve te kumulativne uslove ispune – onda imaju pravo na akcije.
Bitno je da sve ove uslove ispunjavaju momentom stupanja zakona na snagu, sem upisa u birački spisak. Dakle, ako neko sada nije upisan u birački spisak, a ispunjava ostale uslove, može se tokom perioda evidentiranja, koji traje najmanje šest meseci, upisati u birački spisak. S obzirom da će evidentiranje početi tek nakon što se objavi javni poziv i trajati najmanje šest meseci, ovaj zakon zaista nije u svrsi predizborne kampanje. Izbori se dešavaju u januaru, a ovo evidentiranje će trajati šest meseci.
Moram da kažem da će ovaj zakon imati puno pozitivnih eksternih efekata. Jedan od pozitivnih efekata, pretpostavljam, biće i ažuriranje biračkih spiskova. Sada će i oni ljudi koji nisu bili zainteresovani da budu u biračkom spisku, pretpostavljam, da bi dobili ove besplatne akcije, ići da se upišu u birački spisak. To nema efekta na ove izbore, imaće efekata na neke naredne izbore, jer taj proces traje šest meseci.
Druga stvar, ako je neko preminuo a nalazi se u biračkom spisku, ne može zloupotrebiti to pravo, jer ćemo podzakonskim aktom odrediti da može biti evidentiran samo onaj koji dođe lično, sa ličnom kartom, kao na izborima. Dakle, princip evidentiranja će biti - lično, bez obzira da li se radi o zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima ili o svim drugim punoletnim građanima Srbije.
Evidentiranje će biti na šalterima Pošte. Pošta će dobiti sledeće stvari. Najpre, birački spisak, kao kada izlazite na izbore. Dakle, imaju birački spisak na šalteru i građanin dolazi samo sa ličnom kartom, nijedan drugi dokument mu nije potreban.
Kada dođe na šalter Pošte, onda, ukoliko jeste u biračkom spisku, zaokruži se da jeste, popunjava jedan jednostavan obrazac, gde se uzimaju lični podaci i gde potpisuje da nije do sada uzeo akcije, da jeste državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i potpiše taj obrazac. Kada se taj obrazac potpiše, šalje se u Agenciju za privatizaciju.
Trošak provere tačnosti podataka pada na državu. Dakle, građani neće biti slani da vade uverenja o državljanstvu, da plaćaju takse, već će Agencija za privatizaciju sa MUP i drugim nadležnim opštinskim organima to odraditi i proveriti da li je tačno to što je neko potpisao da jeste državljanin Republike Srbije.
Takođe, u Agenciji za privatizaciju se već nalazi i Privatizacioni registar, gde će se proveriti da li je neko već ranije dobio besplatno akcije, po prethodnim zakonima, ili nije. Na kraju će se to sravniti i svaki građanin koji se bude evidentirao će na kraju ovog procesa dobiti i potvrdu, poslatu na kućnu adresu, da jeste u bazi akcionara, onih koji imaju pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, tako ide taj proces. Naš plan je da, sa svim proverama i eventualnim žalbama, koje će uslediti zbog ovoga ili onoga, sve to bude završeno na jesen sledeće godine i da onda imamo formiranu bazu akcionara.
Zbog toga i kažem da ovaj zakon nije predizborni. On kaže da u naredne tri godine treba da otpočne privatizacija javnih preduzeća. Za neka će biti korišćen metod inicijalne ponude akcija na berzi, a to su Telekom, Galenika, Aerodrom i EPS, i vreme će biti potpuno različito. Najspremniji za izlazak na berzu u ovom trenutku su Galenika i Telekom.
Plan je da na berzu izađu u četvrtom kvartalu sledeće godine. Telekom i Galenika u prvom kvartalu 2009. godine, zatim u 2009. godini na berzu ide Aerodrom, a EPS tek 2010. godine, dok se pripremi za ovaj postupak.
Što se tiče mogućnosti da ove besplatne akcije koje dobiju građani iznesu na berzu, oni imaju to pravo, po ovom zakonu, tek u roku od šest meseci od formiranja tržišne cene, kako bi mogli da imaju dovoljno vremena da odluče da li hoće te akcije da prodaju ili da ih zadrže i drugo, da se stabilizuje cena kada se formira na berzi, kako bi dobili što veću vrednost.
Evo, ovo su, u osnovi, odgovori na pitanja. Jako važna stvar jeste da je Odbor za privatizaciju usvojio amandman, sa kojim se slaže Vlada, da se pokušaj da neko posreduje u evidentiranju građana proglašava za krivično delo. Dakle, vlasnici ovih agencija, koje su formirane u poslednje dve-tri godine, po ovom zakonu će krivično biti gonjeni. Mora biti lično evidentiranje.
Potpuno je isti princip i logika kao kod izbora. Onaj ko hoće da ostvari izborno pravo, mora lično da izađe na glasanje sa ličnom kartom. Isto je i ovde, onaj ko hoće besplatne akcije, ne može da šalje čak ni svog oca, ni majku, niti da porodica dolazi za njega, već mora lično, sa ličnom kartom. Isto važi i za zaposlene u javnim preduzećima. Jedino će za nepokretna lica biti predviđeno, potpuno isto kao u izbornom procesu, da se formira odgovarajuća komisija koja će otići da evidentira onoga ko je nepokretan i ko ne može lično da dođe.
Princip će biti jednostavan - samo lična karta i, drugi princip, samo jednom na šalter. Dakle, da čovek jednom dođe na šalter i da se evidentira. Osim u slučaju da ga nema u biračkom spisku, ali onaj koga nema, trebalo bi to da zna. Eventualno bi on mogao biti vraćen, da ode da se upiše u birački spisak, pa da dođe sa tom potvrdom. I nikakvi drugi dokumenti se neće tražiti od građana. Trošak provere ide na teret države.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da odgovorim na ovo pitanje poslanika. Što se tiče "Magnohroma" u Kraljevu, nakon onoga što sam čuo pre dva dana, kada ste vi govorili, razgovarao sam s gospodinom Rasimom Ljajićem i zaista smatramo da je opravdano da se jednokratna novčana pomoć isplati radnicima "Magnohroma" koji su bez plate jedan dug vremenski period.
Trenutno na razdelu budžeta kojim raspolaže Ministarstvo socijalne zaštite ima samo dva miliona dinara. Mi ćemo pokušati do četvrtka iz tekuće budžetske rezerve da obezbedimo dodatna sredstva i da se ta jednokratna pomoć odobri već u četvrtak na Vladi. Ako ne, obećavam da će to biti na prvoj narednoj sednici posle Nove godine, kada imamo već ceo budžet. To je jedna stvar.
Druga stvar, iz budžeta subvencija za narednu godinu mi ćemo pomoći da se "Magnohrom" pripremi za novi proces privatizacije kroz određenu podršku iz subvencija.
Radi znanja, naravno, nisam vodio taj proces privatizacije kada se on desio. Postoji razlika između braće, čak i ne rođene braće, "Mital", bitno je da javnost to zna. Jedan je ovaj "Pramod Mital", koji je vodio "Global stil", očito je neozbiljan partner, jer se desilo da nije ispunio obaveze i ugovor je raskinut, a drugi brat, koji čak i nisu u dobrim međusobnim odnosima, ma kakvo da je pisanje u britanskoj štampi, zove se "Lakšmi Mital", i on je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. On je ozbiljan, ali oni nisu učestvovali uopšte u "Magnohromu".
Radi znanja, da ne idemo odmah da generalizujemo i indijske investitore. Ovaj je očito bio neozbiljan, ali to nije sada stvar radnika. Nisam učestvovao kada je taj tender raspisivan, međutim, sada kao resorni ministar imam obavezu da se bavim posledicama toga.
Naša kontrola je prvi put bila letos, mi smo morali da sačekamo, jer je po prethodnom zakonu bio rok od godinu dana da prođe i da vidimo da li će se ispuniti obaveze. Pošto te obaveze nisu ispunjene, 17. decembra je raskinut ugovor. Kao prva pomoć biće isplaćena jednokratna novčana naknada, a zatim subvencije. Videćemo na koji način da pokušamo da nešto uradimo sa "Magnohromom", da ga pripremimo za novi tender.
Još jednom da ponovim ono što je jutros bilo. Bilo je pitanje - zašto birački spisak? Samo iz jednog razloga.
Kako bi samo oni građani koji priznaju državu Srbiju dobili pravo da se evidentiraju. Drugim rečima, kosovski Albanci, ukoliko ne žele da budu u biračkom spisku, nemaju pravo ni na besplatne akcije. Nema nijedan drugi razlog zašto se birački spisak koristi kao dopunski razlog za pravo na sticanje besplatnih akcija. Taj odgovor sam dao još jutros.
Konačno, želeo bih, kao ovlašćeni predlagač ispred Vlade, da povučem amandman Vlade na član 26. Naime, u međuvremenu je Odbor za privatizaciju podneo novi amandman, koji je bolji od ovoga koji smo mi imali kao Vlada, a to je da pravo za sticanje besplatnih akcija imaju oni koji su državljanstvo stekli na dan stupanja na snagu ovog zakona, a ne kako je bilo prvobitno predloženo 30. juna 2007. godine.

Samo kratak odgovor. Da, četiri miliona će biti akcionara u "Telekomu", EPS-u, NIS-u i oni će slobodno odlučivati da li će ostati akcionari ili će prodavati svoje akcije, to je njihova slobodna volja.
Takođe, samo da razjasnimo, ovi bonusi su izbačeni amandmanom iz finalnog teksta zakona. Naša je ideja bila da zaposlenima i bivšim zaposlenima ponudimo dve opcije ili novčani jednokratni bonus ili akcije. Sindikati su na kraju rekli - bolje da nemamo mogućnost izbora, dajte samo akcije da prosto ne bi imali problema među nama da se ljudi opredeljuju da li su za bonus. Oni koji su imali više godina staža možda će više hteti bonus itd. Uglavnom, to je izbačeno.
Inače, vrednost bonusa ne odražava zapravo procenu vrednosti preduzeća po ovom kriterijumu od 2,5%, već smo računali četiri hiljade evra puta broj zaposlenih i bivših zaposlenih u tom javnom preduzeću. Zato dobijate ovako velike razlike kada primenite ovaj kriterijum.
Dakle, nije bio kriterijum da je bonus jednako procena vrednosti tog konkretnog preduzeća, već je bonus izračunat tako što smo 4.000 evra po jednom čoveku pomnožili sa brojem zaposlenih i bivših zaposlenih u konkretnom preduzeću. Pošto je to izbačeno, to sada nije relevantno.
Moram da kažem da se s vama slažem da NIS vredi više od 4 milijarde evra. Moj predlog Vladi će biti da početna cena, ako se donese odluka o privatizaciji 51% kapitala NIS-a, bude dve milijarde evra za 51%, što znači da početna cena bude toliko, da to bude kvalifikacija, a da se onda, u postupku javne aukcije, svi oni koji prođu kvalifikaciju i ponude ovu minimalnu cenu, mogu javljati da se ta cena diže, kao u slučaju "Mobtela 063" i onda će tržište odrediti i videćemo kolika je stvarna tržišna cena NIS.
Želeo bih da iskoristim priliku, kao predstavnik Vlade, da vas informišem da je Vlada Republike Srbije, saglasno odredbama člana 143. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, donela odluku da povuče iz procedure u Narodnoj skupštini sledeće predloge zakona: Predlog zakona o budžetskom sistemu, dostavljen Narodnoj skupštini, aktom 05 broj 011-7158/2007-3, od 21. novembra 2007. godine.
Zatim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, dostavljen Narodnoj skupštini 30. novembra 2007. godine; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, dostavljen Narodnoj skupštini 30. novembra 2007. godine i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Procena je Vlade da ne bi moglo da se u preostalom vremenu kvalitetno diskutuje o amandmanima koji su podneti na ove zakonske predloge.
Iz tog razloga je Vlada na današnjoj sednici odlučila da povuče ove zakone iz skupštinske procedure. Ovo obaveštenje će i zvanično biti distribuirano svim narodnim poslanicima.