Hvala i vama. Reč ima narodna poslanica gospođa Ljiljana Lučić.

Zahvaljujem. Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Nemate pravo na repliku, ali imate pravo da govorite.

Prvo će reč dobiti gospodin Dragan Stevanović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođa Nada Kolundžija, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala. Reč ima gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Prvo ima reč gospodin Zoran Krasić.

Molim vas da završite ...

Zahvaljujem. Ovim je vreme predviđeno za mogućnost rasprave SRS iskorišćeno, kao i ovlašćenog predstavnika.

Reč ima, prvo, gospodin Srđan Milivojević.

Obavestio vas je gospodin Milivojević da je bio u zatvoru, da je stajao u redu.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Zahvaljujem. Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović, Arsen Đurić, Miroslav Petković, Zoran Nikolić i Miloš Radulović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovu priliku prvi put da pokušam da pitam ili da formulišem pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću, a verujte neće mi biti lako, jer potpuno sam zblanut odgovorima koje sam dobio od Vlade u međuvremenu.
Radi se o sledećem. Godine 2008. pokušano je, postojao je pokušaj jedne grupe ljudi da formiraju fakultet, kako je to moderno, za evropske studije i inženjerski menadžment, to je bilo u junu 2008. godine i naravno ljudi su Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta uplatili onoliko koliko je potrebno za dobijanje akreditacije, 1.575.000 dinara.
Negde u aprilu 2009. godine, u stalnoj saradnji sa Komisijom, o kojoj imam samo reči hvale, utvrđeno je da taj fakultet neće moći da se osnuje, pa je u aprilu uplatilac zatražio da mu se vrati novac i dokumentacija. Komisija je odmah reagovala i donela nalog, odnosno naložila da se izvrši povraćaj sredstava i to u septembru 2010. godine, ovaj nalog je prosleđen Ministarstvu prosvete, Sektoru za finansije, pomoćnici Bojani Mitrović.
Naravno, ništa se nije događalo, pa je mene, kao poslanika iz Novog Sada, uplatilac zamolio da intervenišem ne bi li što pre ova svoja sredstva dobili nazad, jer ona stoje u Ministarstvu prosvete bez ikakvog valjanog razloga i osnova.
Misleći da je u pitanju čisto tehnička stvar, naravno, okrenuo sam dva-tri telefona, uveravali su me da će sve biti u redu, kako je bilo u redu onda, tako je i danas. Ali, u januaru postavio sam poslanička pitanja i tražio zvanična obaveštenja od svih učesnika u ovom, da kažem, galimatijasu.
Prvo sam dobio vrlo uredno obrazloženje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta o kojem sam govorio. Potom sam dobio od ministarke Diane Dragutinović odgovor da Ministarstvo finansija nema nikakve veze sa ovim slučajem, da je u pitanju nadležnost Ministarstva za prosvetu.
Da bih posle tri ponovljena pitanja konačno juče dobio odgovor Ministarstva prosvete, u kome doslovce piše: "Sredstva od uplate po osnovu akreditacije iz 2008. godine u poslovnim knjigama Ministarstva prosvete i nauke evidentiraju se na ekonomskoj klasifikaciji 321311", kao da to mene interesuje. "U vezi razrešenja povraćaja, obaveštavamo vas da sa te klasifikacije nije moguće izvršiti povraćaj"
Sada ne vredi da pitam ministra prosvete, on čovek u ovo se ne razume, ali vredi da pitam premijera. Dakle, gospodine Cvetkoviću, tuđ novac bez ikakvog osnova leži na klasifikaciji 321311 u Ministarstvu prosvete. Šta treba da se uradi da bi taj novac bio vraćen vlasniku, koji usput ne želi da tuži svoju državu, čak ne traži ni kamatu?
Da su mi odgovorili da novac stoji u ministrovim pantalonama, ali da on te pantalone dugo nije obukao, pa zbog toga ne može da ih vrati, to bih mogao da poverujem i to bi mi bilo logično, jer jednog dana će ih obući, pa možda ćemo se sresti i onda će on izvaditi novac i vratiti mi. Ovako, jednostavno, izgleda da je žao svima što tuđ novac ne može niko nikome da vrati. Pazite kad uplaćujete. Hvala.