Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem.
Iz godine u godinu kao posledica elementarnih nepogoda i vanrednih situacija naša država trpi veliku materijalnu štetu i bez razlike da li se radi o požarima, poplavama ili drugim akcidentima, ta materijalna šteta prevazilazi sve ono što naše lokalne zajednice, regioni mogu da izdrže i da tu štetu nadoknade u narednom periodu.
Obično se u tim elementarnim nepogodama i vanrednim događajima priča u trenutku kada je ta imovina i ljudski životi ugroženi i nakon toga svaka priča o tome prestaje. Iz tog razloga sam predložio da u članu 7. razdeo 19. da se opredeli 300 miliona dinara za izgradnju regionalnih centara za vanredne događaje.
Prethodnih godina smo svedoci da je velik broj tih vanrednih događaja, kao što sam rekao, naneo veliku materijalnu štetu i smatram da je neophodno da se u regionalne centre za vanredne situacije uloži najmanje 300 miliona dinara.
Takođe, u sklopu ovog amandmana u delu koji se odnosi na glavu 19. tačka 19) budžetski program za program lokalnih samouprava, predložio sam da deo sredstava sa ove aproprijacije u iznosu od 250 miliona dinara bude namenjen kao podrška mesnim zajednicama.
Ranije u raspravi moj kolega Vladimir Ilić je amandmanom zahtevao da se lokalnim samoupravama obezbedi to što je ovaj budžet predvideo, uzme 1,8 milijardi dinara i u velikom su problemu lokalne samouprave, a upravo će taj teret nedostatka tih sredstava najviše osetiti ljudi u mesnim zajednicama, ljudi koji su direktno vezani za sve one projekte, za vodovode, kanalizacije, rasvete, one projekte koje im život znači. Zbog toga smatram da je neophodno da se odobri 250 miliona za mesne zajednice u ovom budžetu. Hvala vam.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Sama činjenica da od 10.00 časova do sada raspravljamo o jednom amandmanu jasno ukazuje kolika je nasušna potreba u Srbiji da se govori o ravnomernoj podeli onoga što imamo u republičkom budžetu. To samo potvrđuje činjenicu da je neophodno i tek će biti neophodno u narednom periodu, jer smatramo da do sada nije dovoljno vremena, pažnje i energije posvećeno ravnomernom, što ravnomernijem trošenju novca i ravnomernom regionalnom razvoju i da će to upravo biti teme o kojima se u narednom periodu i u narednim godinama mnogo više mora govoriti u Srbiji. Na tome insistiraju Ujedinjeni regioni Srbije.
Jasan stav o ovom amandmanu i o našem stavu prema ovom pitanju je iznela naša predstavnica, gospođa Grubješić, na jedan jasan i eklatantan način. Ja razumem sve predstavnike iz svih krajeva, pa i iz Vojvodine, koji se bore da se što veća suma novca opredeli za njihovu teritoriju. Međutim, ne želim da sa ovog zasedanja odemo a da ne damo odgovor jednom od govornika koji su nastupali pre mene – čemu izgradnja auto-puta ka Crnoj Gori ili za Crnu Goru i za 500 hiljada stanovnika Crne Gore?
Ne gradi se Koridor 11, jasno i glasno govorim sa ove govornice, zarad građana Crne Gore. Da, i zarad njih, i za sve one privredne subjekte u Crnoj Gori, ali pre svega za četiri miliona građana Srbije koji gravitiraju Koridoru 11. Koridor 11 ili auto-put za zapadnu Srbiju i dalje za Crnu Goru nije samo najbliže putno rastojanje između zapadne Srbije i Beograda, najbliže rastojanje između luke Bar i luke na Dunavu i ostalih panevropskih koridora, pitanje Koridora 11, pitanje auto-puta za zapadnu Srbiju jeste pitanje budućnosti građana zapadne Srbije. I zato molim da na ovoj Skupštini ne ostaje bez odgovora pitanje čemu auto-put za zapadnu Srbiju. Auto-put za zapadnu Srbiju je neophodan i apsolutno podržavam gospodina Arsića.
Samo ću navesti činjenicu da u prethodnom periodu nijedna značajnija investicija ili investitor nije došao u zapadnu Srbiju upravo zbog nedostatka ozbiljne infrastrukture. Zahvaljujem.
Svakako da Koridor 11, autoput za zapadnu Srbiju, nije put lokalnog karaktera.
Ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u nadmetanje ili lokal patriotsku borbu ili busanje u lokal patriotske grudi, ko je više zainteresovan da iz budžeta izvuče za svoju oblast ili za svoj region.
Činjenica je da danas u Srbiji, nažalost, nijedan region, pa na Vojvodina, nisu dovoljno razvijeni, niti neki delovi Vojvodine.
Nema danas potrebe da se mi nadmećemo između sebe ko je više zaljubljen u svoj region i ko će se izboriti za više novca, ali ne mogu da dozvolim da neko kaže da moj region, region iz koga ja dolazim, region zapadne Srbije jeste region manjeg prioriteta.
Slažem se da trba da uspostavimo prioritete, ali ako sam rekao da četiri miliona ljudi gravitira na autoputu Beograd – zapadna Srbija i dalje za Crnu Goru, još jednom ponavljam, to nije autoput za Crnu Goru, već pre svega za stanovnike Srbije i za Užičane, i Čačane, i one iz Obrenovca, i Ljiga, i Loznice, i Čačka i Kraljeva. Znači, to ne može biti put nižeg prioriteta.
Da li će neko da kaže da Zlatibor, Tara i Zlatar jesu nešto što nije značajan potencijal? U jednom trenutku, u jednom danu na Zlatiboru gostuje po 20.000 turista. Da li hoćete da kažete da je to put lokalnog karaktera?
Znači, autoput za zapadnu Srbiju, ne dozvoljavam da ga neko svrstava u puteve lokalnog karaktera, jeste pitanje budućnosti razvoja zapadne Srbije, ali nijednog trenutka ne želim da umanjim vašu potrebu da se borite za Vojvodinu, i za Vrbas, i za Apatin i za svako vaše mesto, ali samo ne dozvoljavam da stavljate zapadnu Srbiju na lestvici prioriteta niže od vašeg regiona. Hvala.