Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa svojom prethodnicom i uvaženom potpredsednicom Skupštine da moramo da se vratimo na dnevni red, ali za tako nešto je neophodno da svako od nas poštuje bar minimum dostojanstva.
Moram da odgovorim na nekoliko netačnih rečenica koje su odavde izrečene. Želim da dam tačne podatke. Krenuću unazad zato što je to najsvežije. Ako gospodin, uvaženi kolega iz LDP-a, spominje "Kurir", onda neka bude precizan i neka kaže da se predsednik stranke G17 mesečno više od 20 dana nalazi na naslovnim stranicama, i to tako kao da je najgori čovek na svetu.
Svi dobro znamo da to, u najmanju ruku, nije korektno. Za pravi opis takvih činjenica postoje mnogo teže reči, ali prosto nije dostojanstveno da se sa ovog mesta tako nešto izgovara.
Ako pričamo o Rusima, zašto niste rekli celu njegovu rečenicu? Zašto niste rekli kako je tačno rekao? Rekao je da su mu rekli, da je čuo da ima veze sa njima, ali da ne veruje da ima veze sa njima. Malopre ste izgovorili da ima veze sa njima. Čovek je rekao da nema veze sa njima. Molim vas, to nije iskrenost. Postoji mnogo teža reč za tako nešto, ali budite pošteni i pričajte istinu.
Sa druge strane, imamo gospodina Batića koji se nekako uvek pojavi tačno kada su udarni termini. Moram da podsetim gospodina Batića da je na nivou statističke greške. Moram da podsetim gospodina Batića da može da izađe sam na izbore i onda bi imao pravo da se pojavljuje i u udarnim terminima ovde. Želim da podsetim da je gospodin Batić, sada samostalni poslanik, videćemo kako će glasati, za svog potpredsednika društva za kafanskim stolom našao nešto, to je zbog toga.
Sada da odgovorim svom uvaženom kolegi iz Srpske radikalne stranke – da, pričamo o dostojanstvu; pričamo o dostojanstvu, ovde ćemo ga uvek braniti, a vi niste iskreni, prosto niste iskreni. Vas nije sramota da ovde satima, danima, nedeljama unazad zaluđujemo Srbiju. Pa, vi ste na oko 6% sada. Zbog 6% birača, prenosa Narodne skupštine Republike Srbije, zbog 6% birača vi zaluđujete 94% birača. Zbog svih onih dokumenata... U pravu je čovek bio malopre kada je rekao da vi tonete; vi ste potonuli u Vrnjačkoj Banji, molim vas, potonuli ste u Knjaževcu. Kako stvari stoje, ako nastavite ovako, vi ćete da potonete svuda. Ne kažem da to treba da bude slučaj, ali prosto niste korektni i to morate da promenite.
Pričate da mi ne radimo. Ja sad moram vama da kažem koliko vi radite. Pričate o amandmanima. Vi sami znate koliko amandmana napišete da biste ih napisali. Vi sami znate koliko vaših amandmana uopšte nema smisla, nije u skladu čak ni sa članom na koji se odnosi, a kamoli sa zakonom ili sa pravnim poretkom. Vi to pošaljete, date, napišete, a zatim vas nema na Zakonodavnom odboru, niko od vaših članova se ne pojavljuje tamo. Ja sam tamo član. Vas tamo nema, a onda vas nema ni ovde da glasate za te amandmane. Pa, vi sami ne glasate za svoje amandmane. Vi kažete da je to merilo rada. Ne, to je zaluđivanje naroda, Srbije, to je zaluđivanje i usporavanje naše države. Mi svoj cilj imamo...
(Predsednik: Vreme.)
Mi ćemo po svaku cenu Srbiju da uvedemo u EU, u to možete da budete sigurni, i branićemo dostojanstvo po svaku cenu. Vama se više ne može oćutati, jer vi ste neiskreni ljudi. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja zaista više ne želim da polemišem i da uzimamo vreme i život građana Srbije. Prosto, vi iz LDP-a imate sve to, idite pravo u policiju, šta tražite, šta radite večeras ovde? Idite u policiju. Ne znam šta vi glumite, je l' vi glumite istražne organe, privatne detektive? Pa, idite pravo u policiju i tamo radite to.
Što se tiče ovog što vas muči u Beogradu, pa ja nisam iz Beograda, gospodine Andriću, malo ste se prevarili, ja sam iz Knjaževca. Džaba ste vi sve ovo meni pričali. Gospodine Ostojiću, ja nisam gospodin Vuković. Vi ste pogrešili malo i uopšte ne vodite računa o tome ko šta ovde priča, niste koncentrisani, ne znam zbog čega, ne znam čime se bavite. Molim vas, imate tu skupštinu grada za par dana pa pričajte tamo o tome. Hajde ovde da se vratimo na dnevni red, hajmo ovo da radimo.
Gospođo predsednice, molim vas, ako ne date opomenu gospodinu Andriću za "šljam" i za "šljamove", to nije u skladu sa dostojanstvom ijednog predstavničkog doma bilo koje države, ja ću sa ovog mesta izaći pravo iz sale, zato što ne želim da učestvujem u nečem ovakvom. Molim vas, ili ga opomenite ili ćemo razgovarati ujutru, jer ja ne želim ovde da sedim i da slušam ovakve reči u predstavničkom telu Republike Srbije. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da podvučem da ovaj zakon jeste jako dobro napisan i zbog toga se danas neću baviti samom formom ovog zakona, već ću probati da govorim o uticaju ovog zakona na stvarni i na realan život.
Zakon o udruženjima, ako ga usvojimo ovakvog kakav jeste, može da bude dobar primer aktivne politike u praksi. Ako pitate zašto nevladin ili civilni sektor nije bio još uticajniji u našem društvu, odgovor možda leži u činjenici da su ovu oblast uređivali zakoni koji su pisani u doba SFRJ.
Imamo dva takva zakona, imamo neznatne izmene i dopune ovih zakona. Međutim, mislim da je sada pravo vreme da usvojimo jedan novi zakon.
Za G17 plus je usvajanje zakona o udruženjima uslov za ostvarivanje slobode udruživanja građana, što je pravo naših građana garantovano našim Ustavom. Smatramo da će ovaj zakon omogućiti svim našim građanima da udruživanjem i svojim idejama poprave svoj život, da ostvare sve svoje ideje, sve svoje želje.
Udruženja građana u oblasti zaštite ljudskih prava, u oblasti ekologije, turizma, u oblasti obrazovanja, dala su svoj puni doprinos i umnogome su pomogla dostojanstvu i kvalitetu života svih naših građana.
Mi verujemo da je civilno društvo motor pokretač pozitivnih promena u našem društvu i nevladine organizacije definitivno jesu pravi glas naroda. One su i konstruktivni kritičari i Vlade i Skupštine, i mnogih drugih državnih institucija, i lokalnih institucija, naravno.
Meni su posebno interesantne tri teme, o kojima ću danas govoriti. Pre svega, jako je dobro što ovaj zakon smanjuje broj potrebnih osnivača sa deset na tri osobe. Jako je dobro što ovaj zakon dozvoljava deci sa navršenih 14 godina da se udružuju i jako je dobro što ovaj zakon daje šansu da se već jednom završi paternalizam države prema građanima.
Usvajanje ovog zakona donosi bitne olakšice za registrovanje nevladinih organizacija. Verujte da nije bilo lako naći deset osoba koje su želele da budu osnivači neke nevladine organizacije koja bi rešavala i njihove probleme. Naravno, kasnije su želeli da budu članovi, ali nisu želeli da budu osnivači. Sada smo i taj problem rešili.
Mi smo zadovoljni ponuđenim rešenjem, jer će minimalni broj osnivača, tj. tri osobe, biti sasvim dovoljno da se neke ideje, koje do sada nisu mogle, napokon realizuju. Posebno sam zadovoljan da osnivači nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana, mogu da budu i deca sa navršenih 14 godina. Mi moramo da damo šansu deci da budu, pre svega, odgovorna prema sebi, ali i da budu odgovorna prema našem društvu. Moramo ih tako učiti.
Ovo poslednje smatram kao jako važno, zato što su omladinske nevladine organizacije glas mladih ljudi, oni su mesto gde mladi ljudi mogu dodatno da uče i gde mogu da dobiju šansu da zaista i realno utiču na rešavanje njihovih problema.
Vreme kada se država starala o svakom pojedincu je davno iza nas. Građani Srbije moraju ići u korak sa savremenim tendencijama. Sistem vrednosti u našem društvu i apsolutno prihvatanje društvene neodgovornosti mora već jednom da se završi.
Isto tako, takav sistem vrednosti onoj manjini, koja je nekada želela da bude aktivna i da iz civilnog sektora utiče na donošenje odluka, prosto nije davao priliku. Tvrdim da nije dobro da se država odnosi prema građanima kao prema deci. To nije dobro i to je jako skupo. Ovaj zakon moramo da shvatimo kao još jedno sredstvo da u našem društvu dođe do sistemskih promena.
Mi želimo jaku i modernu državu, a jaka i moderna država je moguća jedino uz jak civilni sektor. Odnos države i civilnog sektora mora da bude zasnovan na partnerskom nivou. To mora da bude partnerski odnos, jer se jedino tako i najteži problemi mogu rešiti zaista kvalitetno i mnogo brže.
Mi u G17 plus smatramo da će, usvajanjem zakona o udruženjima, biti načinjen važan korak ka demokratizaciji našeg društva, važan korak ka približavanju Srbije EU. Usvajanjem ovog zakona ispunjavamo još jednu našu obavezu kada smo stupili u članstvo Saveta Evrope. Ovaj zakon, koji se čeka već duže od 15 godina, jeste na obostranu korist i državi i civilnom sektoru. Nadam se da će usvajanjem ovog zakona značiti i kraj nerazumevanju u međusobnom razumevanju civilnog sektora i države.
Sloboda udruživanja koja je garantovana ovim zakonom je, s jedne strane, ograničena, a ograničena je time da se ne može narušavati sloboda drugih ljudi, ograničena je u smislu da niko ne može da se udružuje kako bi kršio ustavni poredak naše države, kako bi rušio teritorijalnu celovitost naše države, kako bi raspirivao rasnu, versku i nacionalnu netrpeljivosti.
Ovaj zakon šalje pozitivan signal o vladi, zato što je suština demokratije u tome da svako ima pravo da misli, da govori i da radi onako kako misli da treba. Usvajanjem ovog zakona, Skupština će pokazati da je svesna uticaja civilnog sektora i značaja civilnog sektora za našu državu. Iskreno se nadam da će ovaj zakon otvoriti put za konstruktivno delovanje nevladinih organizacija, jer su one kao takve potrebne svima nama i našoj državi. Hvala.

Drage kolege poslanici, javljam se zbog povrede člana 104. Poslovnika. Žao mi je što je gospodin Velimir Ilić krenuo da izađe iz sale. Hvala što se vraćate.
Moram da vam kažem da imate pravo da se ljutite zato što gubite. Želim da sve vas upoznam da gospodin Ilić nije prešao cenzus u Knjaževcu. Želim da vas obavestim da je DSS u dva mandata imao predsednika opštine u Knjaževcu. Želim da vas podsetim da je gospodin Ilić rekao da je Knjaževac jadan! Da li to podrazumeva da su i ljudi u Knjaževcu jadni?
Knjaževac nije jadan. Knjaževac je bio mnogo jadniji ranije. Knjaževac bi bio sigurno mnogo razvijeniji da je možda neko drugi bio predsednik opštine i sigurno bi bio, u to sam uveren i garantujem. Mnogo bi bio razvijeniji da vi niste bili ministar i da ste malo više ulagali u taj Knjaževac, danas verovatno ne biste ni rekli da je to bedan kraj i jadan kraj. Hvala lepo.

Poštovane kolege, izvinjavam se što se javljam još jednom po Poslovniku, prosto, moram da reagujem na ovolike neistine. Pre svega, gospodine Iliću, cena zemljišta na Staroj planini je skočila. Pre nekoliko godina to zemljište niko nije mogao da proda ni za šta. Sada su se ljudi, vlasnici tog zemljišta, mogu slobodno da kažem, i obogatili u odnosu na to koliko je vredelo ranije. Cena zemljišta skače iz godine u godinu. Vi znate koliko gore sada imamo žičara, koliko imamo staza. Znate da se gore gradi, ili možda ne znate zato što niste hteli da dođete tamo i da donesete nešto za taj grad.
To morate da priznate, molim vas. Nemojte više da pričamo o skijalištima, o stazama, jer svako ko ima samo dva oka može da ode da se uveri da vi govorite neistinu.
Nemojte ovde više da govorite neistinu, molim vas. Rekli ste deponija političkog otpada, pa ja ne znam ko pre dva dana nije prešao cenzus, ko još jednom neće biti na vlasti. Kako stvari stoje, Nova Srbija u Knjaževcu nikada neće biti na vlasti i toliko o deponiji političkog otpada. Izvinjavam se svima. Hvala.

Hvala. Šta reći posle ovakvog vatrenog govora? Ne, moraću bar nešto. Uz dužno poštovanje prema potpredsednici Narodne skupštine, moram da kažem da naši građani i naši sugrađani ne tumaraju, ti ljudi šetaju ili nešto traže. S druge strane, kako je moguće da ovoliko morališe jedna stranka koja je pokazala kako vlada. Ne bismo danas imali ovaj sporazum ispred nas da nije bilo svega toga što je bilo. Da li malo hoćemo toga da se setimo?
Zbog toga, ovo je još jedan u nizu zakona koji će bitno da poboljša život mladih ljudi u Srbiji, kao i svih naših sugrađana. Zbog čega? Zato što tih nekih vladavina ranijih godina, približno 1/4 naših građana, a posebno mladih ljudi, nije nikada išlo u inostranstvo, ako izuzmemo Crnu Goru. Sa našim pasošem trenutno, bez svih komplikovanih procedura za dobijanje vize, mi možemo da putujemo na teritoriju koja je malo veća od teritorije bivše Jugoslavije. Zbog toga je to jedna tužna istina.
Trenutno je nama potrebno da bismo dobili vizu da odemo bilo gde u inostranstvo oko desetak dokumenata, naravno, sve zavisi od države i ambasade. Kada usvojimo ovaj zakon, pored pasoša, zahteva i poziva, biće potreban još jedan ili dva dokumenta, sve zavisi kojoj kategoriji građana pripadamo koji su obuhvaćeni ovim sporazumom. To nije sve. Kada jednom dobijete vizu, vi možete tražiti sledeću vizu i dobićete je na godinu dana na neograničeni broj ulaza. Kada istekne ta viza, možete da zatražite još jednu vizu koju ćete dobiti na period od 2-5 godina, takođe, sa neograničenim brojem ulazaka. Odgovor na vaš zahtev da dobijete vizu vi ćete dobiti u roku od 10 radnih dana. Ukoliko je zahtev hitno upućen, odgovor se dobija u roku do tri radna dana.
Zašto je to važno za mlade ljude? Zbog toga što mladi ljudi moraju da se upoznaju sa načinom života u EU. Moraju da upoznaju sve vrednosti. Moraju da upoznaju sve to zbog čega želimo u stvari da budemo članovi EU.
Za mlade poslovne ljude to znači da će moći mnogo lakše da sklapaju svoje poslovne sporazume sa svojim partnerima iz inostranstva. Znači da će imati više vremena da se bave svojim poslom, znači, da će moći da nađu još poneku novu poslovnu ideju, a to samo znači da će oni mladi ljudi koji su trenutno bez posla da dobiju posao, jer svaka nova ideja, svaki novi poslovni ugovor uglavnom otvara još poneko radno mesto. Mi, kao narodni poslanici, gospodine, moramo da radimo u interesu naših građana, a pre svega u interesu naših mladih ljudi. Zato vas molim da saslušate, pričam o mladim ljudima. Dosta je bilo političkih propagandi za ovom govornicom.
Imamo mlade sportiste. Ti ljudi moraju da putuju, ti ljudi moraju da se takmiče. Da li znate koliko puta se desilo da oni nisu otišli na neko takmičenje u inostranstvo samo zato što nisu na vreme dobili vizu. Naš posao kao njihovih predstavnika je da im obezbedimo uslove da na vreme mogu da dobiju svoju vizu, a njihov zadatak je da se isključivo bave pripremama za pobede na tim takmičenjima.
Za mlade ljude koji su društveno aktivni, takođe, mnogo će značiti ovaj sporazum o viznim olakšicama. Zbog čega? Zato što će moći da pokupe ideje, čak i političke ideje, da ih donesu u Srbiju i da o njima raspravljamo.
U politiku sam ušao da bih se borio da i ovoj državi i njenim građanima, a posebno mladim ljudima, bude bolje iz godine u godinu. To je proces koji traje. Nemojmo da obećavamo ljudima da će za mesec dana biti bolje. Idemo, život je sve bolji, ali to je proces koji traje i nije lako menjati sve ono što smo zatekli pre nekoliko godina. Ovaj sporazum je prvi korak na našem putu ka bezviznom režimu. Mladi znaju da se do novca stiže samo radom, samo pronalaženjem novih tržišta i zbog toga vas pozivam da podržimo i glasamo svi za ovaj sporazum.
Drago mi je da bar većina poslanika u ovoj sali i u ovoj skupštini svesna koliko je važna odluka o kojoj danas raspravljamo. Molim vas da se setite koliko ima nas mladih, da se setite pod kakvim uslovima smo mi živeli i šta smo sve mi proživeli i doživeli u našoj mladosti.
Molim vas da svi zajedno ispravimo tu nepravdu, da svi zajedno pokažemo da možemo da budemo drugačiji. Zato vas pozivam da glasamo za ovaj predlog. To je ono što dugujemo mladima koji žive u ovoj državi, to je ono što dugujemo našim sugrađanima koji će posle ovoga prvi put preći granice naše države.
Na kraju krajeva, to je ono što dugujemo sami sebi, zato što ćemo znati da smo učinili nešto zbog čega će naši ljudi sa mnogo više dostojanstva da putuju u inostranstvo. Ne želim više da dužim sa ovim govorom, zbog toga što mladi ljudi više nemaju vremena za čekanje, a posebno mi nemamo više vremena za čekanje u redu za vizu.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, javio sam se po članu 103. Svi se nešto celog dana javljamo po Poslovniku, upravo ću vam odgovoriti, da li svi znamo da čitamo šta ovde piše? Tu piše - Poslovnik, to nije karta za javljanje za reč, tu ne piše diskusija, već piše Poslovnik.
U Poslovniku lepo piše koji član, onda lepo piše citat, koji kaže - govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, pa se taj član lepo pročita. Isto tako sugerišem i predsedništvu, predsedniku i potpredsednicima, ko god da vodi sednicu, imate članove 105, 106, 107, 108. i 109, koji vrlo jasno kažu kako može da se kazni na neki od propisanih načina svaki poslanik koji se ne pridržava ovoga.
Jedan deo današnjeg rada pratio sam odavde, ali nisam mogao sve, pa sam jedan deo pratio iz hodnika, pa jedan deo iz kancelarije, ponovo sam se vratio ovde i sve vreme se jedno te isto priča. Nekoliko poslanika vrti svoje priče, niko ne priča o amandmanima. Zašto ne bismo pustili narodne poslanike koji su pisali te amandmane da lepo kažu šta su pisali.
Dali su svoj predlog, ako je Zakonodavni rekao da je pravno moguće, a Vlada to prihvatila ili odbila, dajte da pustimo te ljude da ubede i nas i Vladu da prihvatimo njihove amandmane, dajte da im damo šansu da odbrane to što su pisali.
Ovo zaista ni na šta ne liči ceo dan. Svako od nas je dobio nekoliko desetina poruka i poziva danas sa pitanjima šta se dešava, zašto je ovako, i nemojte reći da niste, pošto sam mnogo poruka dobio danas.
Ovo zaista nije u redu i hajde da završimo ovu raspravu po amandmanima, jer imamo sporazum o viznim olakšicama, i imamo mlade ljude koji nikada nisu izašli iz Srbije, a vi pričate o nekim izborima, o nekim odbornicima koji daju ostavke i vi se upravo borite za te fotelje.
Molim vas, piše - Poslovnik, i unutra piše šta je Poslovnik i na šta se odnosi, i molim vas da samo tako to tumačite.

Poštovano Predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, juče po podne i danas pre podne sam vrlo pažljivo slušao sva vaša izlaganja na ovu temu. Mogu reći da nekim izlaganjima jesam zadovoljan, ali isto tako nekima nisam zato što se apsolutno pogrešno tumači sve ovo što mi pokušavamo da sprovedemo u realan život.
Predlažem vam da se svi zajedno setimo da imamo preko 400.000 visokoobrazovanih građana Srbije i da imamo još oko 180.000 studenata koji će za godinu, dve, tri ili četiri biti takođe visokoobrazovani građani Srbije.
Aktivnosti studentskih organizacija su zadnjih meseci bile jako dobre, i u samoj skupštini i na univerzitetima. Oni su jako lepo predstavili svoje ideje i planove, i zato je stranka G 17 plus stala iza ove dobre inicijative. Zbog čega? Tumačili smo da ćemo biti ovako ili onako tretirani u Evropskoj uniji, ili da mi to radimo zbog Evropske unije.
Da, radimo zbog Evropske unije, zato što želimo da zaštitimo visokoobrazovane građane kada postanemo članica Evropske unije.
Ne želimo da, kada dođu ti poslodavci, pa sa biroa traže visokoobrazovane ljude, šaljemo sedmi jedan stepen − one koji se zovu master, ali ne šaljemo sedmi jedan stepen − one koji se zovu diplomirani ekonomista, politikolog, pravnik ili nešto četvrto.
Jednostavno, ovde je došlo do zamene teza. Po starom zakonu smo imali višu školu i diplomirane, odnosno fakultet. Po novom zakonu se to zove bačelor i master. Vrlo je prosto.
Ne znam zašto neki poslanici namerno žele da predstave da je to nešto drugačije. Ne. Ovde se radi o izjednačavanju zvanja. Imamo akademska zvanja, i to su bačelor i master po novom zakonu, viša i visoka stručna sprema.
Pitaju se ljudi šta je onda sa magistrima. Magistar i doktor su naučna zvanja i to je nešto drugo. Ali će i oni biti zaštićeni na birou. To je sedmi dva stepen.
Razlika između diplomiranih i mastera praktično i ne postoji. Zašto? Zato što su karakteristike jednih i drugih studija suštinski jednake. Zbog čega?
Vrlo dobro sam izučio sve ovo, i po starom zakonu decenijama unazad svi zakoni o visokom obrazovanju su dozvoljavali studentima koji diplomiraju da bez magistarskih studija idu direktno na doktorske studije, ali bezmalo nijedan fakultet u onoj velikoj Jugoslaviji nije imao organizovane doktorske studije. Sada se posle mastera organizuju doktorske studije. Znači, to je jednako.
Sledeća stvar: obim studija. Po novom zakonu, da biste došli do titule mastera, jednostavno morate da postanete bačelor, to je tri godine plus još dve godine.
Da biste bili diplomirani po starom zakonu, imali ste četiri godine plus apsolventski staž kao petu godinu. Sada neko hoće da prikaže da su osnovne studije trajale četiri godine. Ne. Apsolventski staž je tu bio kao peta godina. Zbog čega?
Zato što su sve predispitne obaveze bile predviđene da se završe u apsolventskom stažu. Izrada diplomskog rada, odbrana diplomskog rada i, na kraju krajeva, sticanje diplome − to je bilo predviđeno da se desi u toj petoj ili šestoj godini, sve zavisi koliko je fakultet trajao. Prema tome, i tu je jednako diplomirani i master.
Što se tiče magistara, novi Zakon o visokom obrazovanju štiti one ljude koji su postali magistri do sada. Zbog čega? Zato što fakulteti nisu imali organizovane doktorske studije, pa su onda dolazak do doktorata organizovali na alternativan način. Znači, magistarske studije, pa izrada doktorske disertacije i tek odbranom toga postajete doktor nauka.
Svi oni koji su sada magistri mogu do 2012. godine jednostavno da napišu svoju doktorsku disertaciju, da je odbrane i postaće doktori nauka. Svima koji to ne urade do 2012. godine, znači posle 2012. godine priznaju se godine provedene na magistarskim studijama. Šta to praktično znači? Praktično ponovo samo napišu i odbrane svoju doktorsku disertaciju.
Što se tiče biroa, tržišta rada − pa, oni tu neće biti izjednačeni sa masterima. Znači, ovde se ne radi o izjednačavanju mastera i magistara, kao što neki žele da prikažu. Magistar je naučno zvanje. Čak i na birou magistar je iznad mastera zato što je sedmi dva stepen.
Ono što je najbitnije: ovde se, u stvari, radi o pravnoj sigurnosti, o zaštiti stečenih prava. Ne smemo da dozvolimo da oni koji su diplomirali po starom zakonu na birou ne budu masteri zato što onda jednostavno neće imati ista prava.
Pa, šta ćemo onda sa onim ljudima gde je potrebno da imate sedmi jedan stepen? Kad se dele neka radna mesta neko ko ima fakultet neće moći da zaštiti svoja prava koja je ranije stekao jer kažu: to je novi zakon, drugačiji nastavni plan, nastavni program?
Pa, kada se to desilo da promenom zakona, promenom nastavnog plana i programa pozivamo sve da daju neke diferencijalne ispite, da plate još malo školarinu, i da onda imaju ono što već imaju? To nikada nije bilo i ne treba ni sada da se dešava. Postoje neki profesori koji kažu: da, da, možete vi da budete master iako ste diplomirani, ali morate da date jednu određenu razliku, četiri, pet, šest ili sedam ispita. Nema potrebe, to se nikada nije desilo. Kad god je menjan nastavni plan i program, jednostavno je sve išlo u kontinuitetu.
Što se tiče mastera, što se tiče magistara, što se tiče zaštite pravne sigurnosti, mislim da je sasvim u redu da podržimo inicijativu studentskih organizacija i da bi zaista trebalo svi da glasamo za ovakvo autentično tumačenje. Time ćemo jednom zasvagda da rešimo sve probleme koji se javljaju u praksi, da pomognemo kako studentima, kako onima koji su diplomirali, kako onima koji će diplomirati, tako na kraju krajeva i samim profesorima i samim fakultetima − da to jednom zasvagda razjasnimo, da znamo koje je pravilo i da jednostavno krenemo dalje. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre MUP-a, ajmo na početku da razjasnimo jednu zamenu teza, koja ovde traje već tri i po sata.
Ne znam odakle mnogim govornicima to da su navijači i huligani jedno te isto. To nije isto i ne može se više tako razgovarati. Znamo da su ljudi koji se bave tim problemom identifikovali tri i po hiljade huligana, koji se redovno snimaju na raznoraznim tribinama i raznoraznim stadionima, i mi pričamo, upravo, o tim ljudima.
U prethodnim satima smo slušali prvake nekih stranaka kako nas ubeđuju da je ovaj zakon, u stvari, previše represivan. Ja se ne bih s tim složio.
Hajde ovako, da zamislimo iste te prvake stranaka kako sa svima nama, zajedno, stoje ispred ulaza neke hale. I, šta se onda dešava? Sa dve različite strane dolaze dve grupe huligana koje su krenule u svoj sukob, koji će se desiti upravo tu negde gde mi stojimo. Kakav je sad osećaj? Da li i dalje mislimo da je taj zakon previše restriktivan, ili te ljude treba kazniti, i to primereno kazniti?
Po mnogo čemu pripadam grupi mladih ljudi i najveći deo svog slobodnog vremena provodim, upravo, sa mladima. Zbog toga, jako dobro poznajem probleme mladih ljudi, posebno dobro poznajem probleme mladih ljudi u oblasti sporta. Mladi zaslužuju da budu centralna tema naših priča i našeg rada.
Ne smemo da ostanemo gluvi i slepi pred uznemirujućim pojavama na sportskim terenima i oko sportskih terena. Tu se redovno ponavljaju loši primeri i ti loši primeri daju i loše rezultate i loše uče mlade ljude. Mi to moramo sprečiti. Tu nema kompromisa. Najbitnija je bezbednost svakog pojedinca, na svakom mestu i u svakom trenutku.
G 17 plus će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ovaj zakon je plod saradnje Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde. Baš zbog toga, moramo imati mnogo veće poverenje u ovaj zakon i moramo mnogo veću pažnju da obratimo ovom zakonu. Ovde se radi o mladim ljudima. Ovaj zakon predstavlja odlučan korak u pravcu bezbednosti naših građana, pre svega, u pravcu bezbednosti mladih ljudi.
Predstaviću vam osnovne karakteristike ovog zakona, a to su ukidanje namere, preventiva i poruka ovog zakona. Ovaj zakon je postojao i ranije. Mnogi su rekli da on nije sprovođen u delo i pitaju nas šta će se to sada bitno promeniti. Ovaj zakon jeste sprovođen, ali mi nismo zadovoljni rezultatima koje je ovaj zakon dao. Zbog čega? Upravo zbog namere.
Mi sada izbacujemo ono na šta su se huligani u sudovima najviše izvlačili. Kada ih pripadnici organa reda uhapse i privedu sudiji, huligani onda kažu - mi nismo imali nameru da pravimo nerede, mi smo hteli da se radujemo.
Kako se oni raduju, oni kažu - neka dokazuju tužioci. U takvim slučajevima, najčešće se desi da ti huligani završe ponovo na ulici i u najvećem broju slučajeva budu nekažnjeni. Mi moramo tome stati na put. Prema tome, nema kompromisa s ovim.
Čuo sam da ljudi potpuno potcenjuju ozbiljnost problema, a uveren sam da će navijači biti mnogo bezbedniji kada ovaj problem, danas ili ovih dana, rešimo.
Složićemo se svi da je osnovni cilj ovakvih zakona, pre svega, preventiva, a ne, kako neki žele da prikažu, kažnjavanje. Kazna je samo jedna od posledica nedoličnog ponašanja.
Mi želimo da uklonimo uzroke i to je teži deo posla, koji možemo da obavimo jedino ako zaboravimo i na stranačke i na bilo koje druge podele.
Cilj G 17 plus je da odstranimo samu ideju nedoličnog i rizičnog ponašanja. G 17 plus smatra da, kada se radi o mladim ljudima, ne sme biti kompromisa. Mi moramo da upoznamo sve ljude sa sadržinom ovog zakona i s posledicama nedoličnog ponašanja.
Ako neko želi da narušava bezbednost drugih ljudi, mora da zna da ga čeka rigorozna kazna. Znamo da svaka navijačka grupa može da ispoštuje ovaj zakon, ako želi, ili ako mora. Sada je na njima da sami izaberu.
Napominjem da su i novčane i zatvorske kazne bitno povećane. Na primer, onaj ko se nedolično ponaša, prekrši pravila i zbog njega nastane nered ili oštećenje imovine, biće kažnjen zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
Ako neko u grupi izvrši krivično delo iz člana 20. stav 1. ovog zakona, biće kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina, a za kolovođu, za ista krivična dela, važi kazna zatvora od jedne do 10 godina. Isto tako, službenom ili odgovornom licu koje ne preduzme potrebne mere bezbednosti i zbog toga bude ugrožen nečiji život, povreda tela većeg broja ljudi ili, pak, oštećenje u vidno većem obimu, zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Moja je želja da se nikada ne desi nešto zbog čega bi ovaj zakon bio primenjen. Ovaj zakon je dokaz da država više neće tolerisati one kojih se svi stidimo, a poneki ih se i plaše i zbog njih ne posećuju manifestacije koje bi inače posećivali.
Ovim zakonom šaljemo poruku lošima da će biti oštro kažnjeni. Prošlo je vreme kada su loši momci bili u modi, prošlo je vreme kada se bezobrazluk opraštao. Ako je neko spreman da ugrozi nečiju bezbednost, moraće da snosi i posledice za to.
Ovim zakonom šaljemo poruku i ljudima koji nisu huligani, šaljemo im poruku da će biti bezbedni na sportskim stadionima, u sportskim halama i na ostalim sportskim priredbama.
Sportske tribine nisu pravljene za huligane, već su pravljene za ljude koji vole sport i koji žele da daju podršku timu za koji navijaju. Tribine nisu pravljene za dokazivanje gole sile ili za demonstraciju glupih ideja.
Od sada će i organizatori biti odgovorni za bezbednost publike i kazne za njih, kada ne obezbede sve potrebne uslove, idu, čak, i do milion dinara.
Ovaj zakon je poruka svetu: mi se ne ponosimo onim tzv. navijačkim grupama koje prave probleme. Nećemo više kasniti za civilizovanim i modernim državama.
Kažnjavaćemo izgrednike, jer niko nema prava da ugrozi bezbednost ljudi.
Niko, sem ovlašćenih lica, nema prava uzme pravdu u svoje ruke. Vlast u Srbiji ima zadatak da zaštiti svoje građane i da zaštiti svoj pravni poredak.
Zato pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon. Brisanje namere, na koju su se pozivali huligani, preventiva, koja je osnovni smisao ovog zakona, i poruka koju šalje ovaj zakon - da će huligani biti kažnjeni, a da će navijači i ostali građani biti bezbedni, daju nam dovoljno razloga da glasamo za ovaj zakon.
Zbog bezbednosti i sigurnosti, zbog navijača, zbog građana Srbije, G 17 plus će glasati za ovaj zakon.
Ako manje pričamo a više radimo, sređujući društvo, deo po deo, nećemo morati da zamišljamo kako bi nam bilo sa stranačkim prvacima ispred neke hale, između dve grupe huligana.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, naravno da ste svi pročitali Predlog budžeta i zato vam danas neću govoriti o tome što ste i sami mogli da vidite. Samo ću vas upoznati sa onim delom sredstava koja su namenjena Ministarstvu za omladinu i sport, govoriću o sredstvima koja se koriste u ovom ministarstvu samo za omladinu.
Osnivanjem zakona o ministarstvima, osnovano je Ministarstvo za omladinu i sport i ono je bilo neophodno mladim ljudima. Mladi ljudi u Srbiji znaju šta hoće i znaju da to mogu da urade. Delokrug Ministarstva za omladinu i sport je jasno definisan - poslovi državne uprave, Ministarstva za omladinu i sport, koji se odnose na sprovođenje nacionalne politike i strategije za mlade, akcione planove i programe za zaštitu interesa mladih, podučavanje mladih, zapošljavanje i volonterski rad, kao i na promovisanje omladinskih organizacija i udruženja.
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji imamo 512.646 mladih ljudi, starosti između 15 i 30 godina, a to je 20,6% stanovništva Srbije. Dakle, mladi predstavljaju izuzetno važnu kategoriju stanovništva Srbije. Stranka G 17 plus želi da mladi ljudi budu aktivni učesnici u procesu donošenja državnih odluka. Dakle, neophodno je posvetiti mladim ljudima potrebnu pažnju, u skladu sa njihovim potrebama i željama.
Ako se nečega užasavam, to je kada se stranke sete mladih ljudi samo kada su izbori, kada su im potrebni glasovi. Stranka G 17 plus se bavi mladim ljudima i kada nisu izbori, između izbora. Zato, stranka G17 plus poziva sve stranke u Skupštini, posebno stranke vladajuće većine, da daju podršku inicijativama mladih, da poboljšaju kvalitet života mladih.
Dobar znak je formiranje Ministarstva za omladinu i sport. Uskoro će biti urađeno i jedno veliko istraživanje, a na osnovu njega će biti urađena nacionalna strategija za mlade.
Ta strategija će biti urađena na demokratski i fer način. Imaćemo širok konstitutivni proces na svim nivoima, kako na republičkom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou.
Nacionalna strategija za mlade predstavlja proces izgradnje sveobuhvatnog programa unapređenja mladih, uz samo učešće mladih. Pri izradi strategije, pored mladih, biće predstavnici Vladinog sektora, poslovnog i civilnog sektora, i svi zajedno će doneti tu strategiju.
Da bi se postigli postavljeni ciljevi, neophodno je formiranje međuresorne radne grupe. Nju će činiti predstavnici različitih ministarstava. Nakon toga ćemo izraditi akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za mlade. Biće formirana kancelarija za mlade, ali kancelarija za mlade koja će stvarno biti na raspolaganju mladim ljudima, gde će mladi ljudi zaista moći da reše svoje probleme i da dobiju sve potrebne informacije.
Govorim ono što većina mladih misli, a mi ne želimo da budemo samo ukras ove zemlje. Moramo da stvorimo ambijent koji će omogućiti da se mladi aktivno uključe u društvene tokove. Imamo dovoljno razloga da budućnost gledamo s optimizmom. Verujem da će mladi uspeti da se izbore za svoje mesto. Ministarstvo omladine i sporta je, između ostalog, formirano i da se promoviše i unapredi položaj mladih.
(Predsednik zvonom opominje poslanike na pažnju)
Svi mladi ljudi imaju razloga da budu ponosni na stranku G17 plus, zbog toga što je to stranka koja se neprekidno obračunava s onima zbog kojih smo proglašeni za izgubljenu generaciju. Mi nismo izgubljena generacija i to ćemo i dokazati.
Želim da zahvalim svim omladinskim organizacijama koje, poput mene i ostalih omladinskih organizacija, rade na poboljšanju kvaliteta života mladih. Potrebno je napokon da radimo tako da interes mladih bude na prvom mestu svima nama. Želim da sve političke stranke mnogo više rade na poboljšanju kvaliteta života mladih ljudi. Pred ovom generacijom i pred generacijama koje stasavaju je ogroman posao i mi ćemo ga uspešno završiti.
Hvala.

Drage koleginice i kolege, javio sam se po Poslovniku, član 104.
Želim samo da vas obavestim da je jedan sat po ponoći. da većina naših građana glasača, ili kome god se obraćate na ovakav način, već spava. Mislim da nema potrebe više da se ponašate ovako, ajmo uozbiljite se, odlučite se, glasajte ovako ili onako, ili nikako, i ajmo da radimo malo.
Hvala.