Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da bi se razumela dinamika pregovaračkog procesa između Republike Srbije i EU, moramo se podsetiti nekoliko stvari.
Najpre da je u Strategiji proširenja uz Izveštaj o napretku Republike Srbije o evro-integracijama za 2015. godinu zaključeno, između ostalog, da je ključni princip politike proširenja fokus na fundamentalna poglavlja. Dakle, da se među prvima otvaraju, a među poslednjima zatvaraju fundamentalna poglavlja 23 i 24, koja su uz poglavlje 35 u slučaju Republike Srbije tzv. blokirajuća poglavlja.
U novoj metodologiji procesa proširenja, jačanja procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan, naglašava se da će fundamentalna poglavlja u budućim pregovorima imati još važniju ulogu i posebno se ističe da bi verodostojnost procesa trebalo pojačati još snažnijom fokusiranošću na fundamentalna poglavlja, na suštinske reforme koje su nužne za uspeh na putu naše zemlje ka EU.
Druga stvar koje moramo da se podsetimo je da se uspeh pristupanja meri ne samo brojem otvorenih, već i brojem zatvorenih poglavlja. Nova metodologija proširenja naglašava da se, iako je važno konkretnije podsticati i nagrađivati reforme, napredak u reformama, u određenim situacijama može se, nažalost, pribeći i merama koje bi proporcionalno sankcionisale svaku ozbiljnu ili dugotrajnu stagnaciju ili čak nazadovanje u sprovođenju reformi ispunjavanju uslova pristupnog procesa.
Nova metodologija, je ono što mi pozdravljamo okrenut ka budućnosti. U to će se programu podsticati transformacija privreda Zapadnog Balkana, funkcionalne tržišne privrede koje se mogu u potpunosti integrisati u jedinstveno tržište EU, stvarati nova radna mesta i mogućnost za preduzetnike, poboljšati poslovno investiciono okruženje, podstaći vladavinu prava i zaustaviti odliv mozgova.
Ono čega se treba još podsetiti je da se u Zagrebačkoj deklaraciji, koja je usvojena ove godine 6. maja, na Samitu EU i Zapadnog Balkana, navodi da kredibilitet posvećenosti Zapadnog Balkana, evropskim integracijama, između ostalog zavisi i od jasne komunikacije sa javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.
Dakle, u povećanju efikasnosti pristupnog procesa veliku ulogu će imati strateška komunikacija. Od presudne je važnosti informisati sve društvene aktere o vrednostima evro integracija i značaja reformi. Zbog toga je i održavanje prvi put plenarne sednice od izuzetnog značaja. U godišnjem izveštajima će se u budućnosti jasnije i konkretnije ocenjivati upravo politička komunikacija. Da krenem od izveštaja.
U prvom pasusu Izveštaja Evropske komisije se navodi da će tempo pristupnih pregovora Republike Srbije i EU zavisiti od napretka vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom koje su ključne za taj proces. Uz ocenu da se napredak u vladavini prava, nažalost napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasna kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupne pregovore u Izveštaju se ukazuje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u domenu političkih kriterijuma i vladavine prava.
Dobra vest je da se u paketu proširenja konačno izraz „aksešen“ ili pristupanje pojavljuje 43 puta na 66 stranica. Budući da se proteklih godina nažalost u brojnim dokumentima EU uglavnom koristio izraz perspektive pridruživanja.
U kojoj su meri ove teme, dakle, vladavina prava i nova metodologija važne za obe pregovaračke strane govori podatak da se izraz - vladavina prava u dokumentu paket proširenja pominje 39 puta na 66 stranica i da su u zajedničkom programu predsedavanja Savetom EU. Nemačka, čije predsedavanje traje od 1. jula do kraja ove godine, Portugalija, koja preuzima predsedavanje početkom sledeće godine i Slovenija, koja predsedava u drugoj polovini sledeće godine, potvrdile izuzetan značajno evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i naglasile da je njihov cilj da se proces proširenja na region temelji na ojačanoj metodologiji koji je uobličila Evropska komisija.
I da pričamo o ocenama. Kao što je poznato, a želela bih sve nas da podsetim, 2015. godine u odnosu na prethodne izveštaje utvrđena je, uvedena je nova metodologija ocenjivanja stanje i napredak u određenim oblastima se ocenjuju na dve skale na petovalentnim skalama. Analitičari su izračunali da je prosečna ocena koju je Srbija dobila u Izveštaju Evropske komisije za ovu godinu 3,03, za prošlu godinu je bila 2,95, za 2018. 2,82, 2017. godinu 2,96, dok je 2015. godine kada je uvedena nova metodologija ova ocena bila 3,15. Ukoliko pokušamo da uporedimo, da napravimo uporednu analizu, vidimo da izveštaj za 2020. godinu dominantna ocena stanja, umerena pripremljenost, ocena, naime, ocena umerena pripremljenost je data za 22 pregovaračka poglavlja od 35.
U izveštaju za prošlu 2019. godinu je ova ocena data za isti broj istih pregovaračkih poglavlja. Dobar nivo pripremljenosti u izveštaju za 2020. godinu je utvrđen za šest poglavlja, dok je u prošlogodišnjem izveštaju, dakle u izveštaju za 2019. godinu ocena dobra pripremljenost data za pet pregovaračkih poglavlja.
U poslednja dva godišnja izveštaja slabije od osrednjeg, dakle ocenom izvestan nivo pripremljenosti je ocenjeno stanje pripremljenosti u pet poglavlja, Poglavlje 11. poljoprivreda i ruralni razvoj 23. pravosuđe, osnovna prava 24. pravda slobode i bezbednost, 27. životna sredina i klimatske promene, 33. finansijske i budžetske odredbe.
Što se tiče druge ocene, znači ne stanja već napretka u ovim oblastima, u izveštaju za 2020. godinu dominanta je ocena i izvestan napredak koja je data za 14 poglavlja. Vidljiva je značajna razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg izveštaja kada je ocena izvestan napredak data za čak 20 poglavlja. Ograničen napredak je ocena data za 11 poglavlja. Inače, ocena ograničen napredak se zapravo prvi put pojavila prošle 2019. godine kada je data za pet poglavlja.
Ohrabrujuće je što ove godine ne postoji ocena, nema napretka ili ti „no progres“ dok je u Izveštaju za 2019. godinu prema oceni Evropske komisije ta ocena bila za tri poglavlja. Izveštaj za 2018. godinu za osam. Izveštaj za 2020. godinu uvodi novu ocenu, jako ograničen napredak za poglavlje 23 i da pričamo o dobrom napretku. Ocena dobar napredak u izveštaju za 2020. godinu o kojem raspravljamo je data za sedam poglavlja, što je svakako ohrabrujuće pozitivan signal jer u prošlogodišnjem izveštaju ocena dobar napredak je data za četiri poglavlja, u izveštaju za 2018. za dva, a za 2016. godinu za četiri.
Da pričamo šta je sve Vlada Republike Srbije za vrlo kratko vreme od svog formiranja do sada učinila upravo i koje preporuke Evropske komisije je ispunila kao što je to i deo koji je uradila i Narodna skupština Republike Srbije. U Izveštaju Evropske komisije se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. godine, da je time ozbiljno se uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju nezavisnost pravosuđa.
Na tragu ovih preporuka Evropske komisije za 2020. godinu nova Vlada Republike Srbije na svojoj desetoj sednici podnela je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Prateći preporuke da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne, izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, predloženim ustavnim promenama postupa se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa SSP kojim se predviđa da će Srbija naročito biti usredsređena na jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti. Postupa se na ovaj način i u skladu sa tačkom 14. pregovaračkog okvira koji naglašava da će Srbija u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU obezbediti potpuno sprovođenje reformi, ključnih reformi i propisa, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući i reformu pravosuđa.
Evropska komisija u svom izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način, identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji. Shodno preporukama iz ovoga Izveštaja Evropske komisije Vlada Republike Srbije je ponovo na spomenutoj Desetoj sednici usvojila Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije i Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje sprovođenja ovog Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije.
Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Komisija je u izveštaju ocenila da je Srbija pokazala spremnost, predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga, ali da treba da ulaži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Da citira, izveštaj – takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu i Srbija bi trebalo da nastavi da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu, navodi se u izveštaju. Podsećam, da u opštoj poziciji EU u delu pregovarački okvir načela na kojima se zasnivaju pregovori stoji da ovaj proces treba postepeno do kraja pristupnih pregovora da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa. Dakle, tu stoji postepeno, do kraja pristupnih pregovora, a ne hitno.
U oblasti osnovnih prava Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali je potrebno da pojača institucije ljudskih prava, garantuje njihovu nezavisnost, uključujući alokaciju neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, kao i da postupa po njihovim preporukama. S toga je dobro da smo ovih dana imali i raspravu o izveštajima nezavisnih regulatornih tela i da se ozbiljno bavimo njihovim preporukama.
Potrebno je da Srbija pojača mere zaštite prava lica, koja su izložena diskriminaciji, da ih ne nabrajam, uključujući naravno i osobe sa invaliditetom i druge ranjive pojedince, da aktivno vodi istragu i osuđuje zločine iz mržnje, da osigura izuzetno značajnu implementaciju zakonodavstva, koja se tiče nacionalnih manjina, a koja će obezbediti vidljiv napredak u efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u celoj zemlji.
Implementacija manjinskog akcionog plana i relevantnog zakonodavstva mora da vodi opipljivom napretku i efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, u praksi još uvek postoje problemi, nacionalne manjine su i dalje podzastupljene u javnoj administraciji i da se malo bavim spoljnom politikom.
U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60% i da Srbija mora da pojača napore, kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, u periodu do prijema u EU. U preporukama iz Izveštaja Evropske komisije, ukazuje se da usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, da je i dalje na niskom nivou, a Vlada Srbije se poziva da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedvosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije.
Fokus EU, kao što je poznato, na dugoročnom, socijalno-ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana i zbog toga ova komisija predlaže do devet milijardi evra fondova IPA 3 za period od 2021. do 2027. godine, radi jačanja investicionog kapaciteta ovog regiona. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, treba da pojača regionalnu integraciju, da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu. Plan za Zapadni Balkan obuhvata 10 oblasti, među kojima su: transport, infrastruktura, čista energija, životna sredina, digitalna budućnost, privatni sektor i socijalni kapital.
U Izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, da se bavimo malo i Narodnom skupštinom, uključujući ulogu prerogativne parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta.
Evropska komisija ocenjuje da novi saziv Narodne skupštine treba da nastavi međupartijski dijalog koji će se naravno nastaviti početkom sledeće godine, uz posredovanje Evropskog parlamenta, kako bi se unapredili parlamentarni standardi i postigao širok partijski i društveni konsenzus, u reformama vezano za put u EU.
Ispunjen, i to moram da naglasim da je posle prvog dela međupartijskog dijaloga pre izbora, ispunjeno dosta preporuka, zaključaka Trećeg međupartijskog dijaloga, a između ostalog, u ovoj Narodnoj skupštini pre nekoliko dana je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što sam rekla, Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije, formirane su radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i radne grupe za praćenje sprovođenje Akcionog plana, za sprovođenje medijske strategije.
Još pre godinu dana, tačnije 23. decembra 2019. godine kao ispunjenje zaključaka preporuka dijaloga, usvojene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o sprečavanju korupcije i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Takođe, Narodna skupština je izabrala i nadzorni odbor i to je bila jedna od preporuka koji sprovodi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka kandidata i sredstava javnih informisanja u toku izbornih aktivnosti.
Da pokušam da zaključim, u ovom uvodnom obraćanju sam se zaista trudila da pričam o određenim delovima izveštaja, takav kakav jeste. Velika je stvar, ogromna je stvar što uz saradnju sa Vladom Republike Srbije, Odbor za evropske integracije, trenutno rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svi mi smo se pripremili za nešto što zaista nikada nismo radili, naime, čak ni sam Odbor za evropske integracije jedno vreme nije raspravljao o izveštaju. Prošle godine jeste, pre nekoliko godina nismo i kada je izveštaj objavljen 6. oktobra mi nismo imali još novu Vladu, ni sam odbor, nismo bili konstituisani, ali zbog toga smo pre desetak dana imali sednicu odbora na kojoj smo pozvali gospodina ambasadora Sema Fabricija koji nam je predstavljao izveštaj, imali smo izuzetno kvalitetnu raspravu i na osnovu te rasprave smo formulisali zaključke o kojima ćemo danas ovde raspravljati.
Ja se zaista zahvaljujem predstavnicima delegacije EU u Srbiji koji su prihvatili poziv, bez obzira na kratkoću vremena. Ne želim sada da otvaram diskusiju, ali mi je izuzetno žao što predstavnici Nacionalnog konventa nisu prihvatili taj predlog, pozivajući se na pandemiju, a i na to što mi njih na sednicu Odbora nismo pozivali, a zapravo ih pozivamo kada raspravljamo o pregovaračkim pozicijama, dok na primer na plenarnu sednicu Nacionalnog konventa, naš Odbor za evropske integracije nije dobio poziv.
Zaista svima želim izuzetnu i kvalitetnu raspravu i zahvaljujem se i predsednici Vlade i ministarki za evropske integracije, ministru spoljnih poslova i ministru za ljudska, manjinska prava, društveni dijalog, što će nadam se, ceo dan provesti ovde sa nama i da ovo uvodno izlaganje zaključim jednom zanimljivom konstatacijom.
Kada govorimo o brzini i uslovima evrointegracija, podsećam da je rimski imperator Trajan doneo Dekret i to je bilo negde, 2. vek naše ere, pre 1.800 godina, da stranac koji u tri uzastopne godine ispeče dovoljnu količinu hleba, može dobiti sva prava rimskog građanina.
Ja sam lično, a i svi verujem, članovi Odbora i većina nas, jer sada imamo Narodnu skupštinu gde je posvećenost evropskim integracijama stopostotna, ubeđena da su svi građani Republike Srbije u prethodnih, najmanje šest godina, ako govorimo samo od 2014. godine do danas, ispekli dovoljnu količinu hleba i treba da zavređuju sva prava evropskog građanina. Zahvaljujem.