Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li su pored frilensera i tzv. gastarbajteri dužni da plaćaju porez na dohodak građana u domovini? Naime, u medijima se proteklih dana mogla pročitati činjenica da su i oni rezidenti Srbije, naše radnike na privremenom radu u inostranstvu čini i srpskim poreskim obveznicima. No, mi u SVM to tumačimo drugačije i čvrsto verujemo da to zaista nije bila namera države.
Frilenseri su zapravo bili oni koji su poručili da su po njima iste namete dužni da plate i gastarbajteri, odnosno oni koji imaju prebivalište ili stan i porodicu u Republici Srbiji.
Međutim, kao što sam to rekla, mi u SVM to tumačimo drugačije. Verujem da i vi gospodine ministre u Ministarstvu finansija tumačite drugačije i mislite da naši građani koji rade u inostranstvu mogu biti oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana ili dela tog poreza ovde, ukoliko je u zemlji gde oni rade plaćen porez na njihovu platu, odnosno dohodak, a Srbija sa tom zemljom ima potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Svesni smo toga da Srbija ima potpisane sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kada pričamo o zemljama članicama EU, sa 26 zemalja članica EU. Lakše je reći da je jedina zemlja sa kojom Srbija to nema samo Portugal.
Postoje sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u kojima je predviđena primena metoda izuzimanja. Prema tim ugovorima, sporazumima naši rezidenti nemaju obaveza plaćanja poreza na dohodak u Srbiji po osnovu zarada koju su ostvarili kod stranih poslodavaca u državama sa kojima su takvi sporazumi zaključeni.
Formalno, i gastarbajteri, a i oni ljudi koji svakodnevno idu na posao preko granice, u drugu zemlju, na primer oni koji svakodnevno odlaze na posao u Mađarsku, a žive u Srbiji, bi bili obveznici, jer su rezidenti Srbije, ali nije namera države da oporezuje one ljude kojima se isplaćuje zarada u inostranstvu, već je opredeljenje da se oporezuju oni kojima uplate stižu u Srbiju.
Ovo pitanje je izuzetno značajno za nas, za vojvođanske Mađare i stoga vas zaista molim, gospodine ministre, da nam odgovorite i da razjasnimo ovu dilemu.
Činjenica je da određeni broj naših građana, znači vojvođanskih Mađara, živi na severu Vojvodine, a rade, svakodnevno idu na posao u Mađarsku, a neki od njih, ne znamo tačan broj, ali ima ih koji su na privremenom radu u zemljama zapadne Evrope, znači u zapadnoevropskim zemljama.
Moj kolega Đevanović Danijel će kasnije, kada krene rasprava po listi govornika, detaljnije pričati na ovu temu, ali vas svakako molim da iskoristimo vaše redovno prisustvo ovde da vi kao ovlašćeni predlagač ovih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana jednostavno razjasnite ovo i, ako mogu tako da kažem, da smirimo građane, razjasnimo situaciju, umirimo ljude. Jer, zbog spekulacija, kažem, uglavnom zbog frilensera, njihovih izjava, medijskih nekih senzacionalističkih naslova su se ljudi, možda i sa pravom, uplašili da će biti dvostruko oporezovani.
U preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe ja ću govoriti o još dva predloga zakona o izmenama i dopunama, o izuzetno značajnim temama za vojvođanske Mađare.
Naime, predložene izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju su u skladu sa preporukama iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesima pristupanja EU za 2020. godinu u onom delu koji se odnosi da je potrebno da Vlada Republike Srbije usvoji predlog Agencije za restituciju, predlog koeficijenta i metodologije za izračunavanje novčane naknade.
U cilju planiranja, utvrđivanja novčanog iznosa koji je potreban za isplatu akontacije obeštećenja, potom obeštećenja koje ne prelazi iznos od 1.000 evra, kao i za planiranje iznosa emitovanih emisija obveznica za svaku narednu godinu zaista je bila potrebna izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine, obeštećenju koje se sada nalazi pred nama, što mi svakako pozdravljamo.
Naime, do danas Agencija za restituciju je pravosnažno okončala oko 80% postupaka po zahtevu za vraćanje oduzete imovine u pogledu naturalne restitucije i svega oko 10% u pogledu obeštećenja.
Agencija za restituciju nije započela donošenje rešenja o visini obeštećenja iz vrlo jednostavnog razloga, što do sada nije utvrđen koeficijent obeštećenja koji će, naravno, Vlada Republike Srbije utvrditi nakon donošenja, usvajanja ovih izmena i dopuna ovog zakona.
Polazeći zaista od činjenice da je restitucija važan korak u prevladavanju nepravde koja je naneta oduzimanjem imovine po uspostavljanju novog režima nakon Drugog svetskog rata, kao i da zaista nema pravne države i vladavine prava bez zaštite svojinskih interesa i prava, za Savez vojvođanskih Mađara je pitanje povrata imovine ne samo deo našeg stranačkog programa ili našeg izbornog programa, već i Koalicionog sporazuma koji su nedavno, 13. novembra, potpisali predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor, i predsednik SNS, Aleksandar Vučić.
U Koalicionom sporazumu se konkretno navodi da će se u skladu sa pregovaračkim Poglavljem 23, poštujući načelo zaštite imovinskih prava i pravične naknade, nastaviti proces restitucije, posebno kada je reč o povraćaju poljoprivrednog zemljišta i povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama.
Koliki je, zapravo, napredak učinjen po ovom pitanju u poslednjih osam godina vidljivo je kada se uporedi stanje pre osam godina, iz 2012. godine, i danas kako stojimo, 2020. godine ili ako samo gledamo kakva je bila situacija krajem prošle 2019. godine.
Naime, od 2012. godine kada je Agencija za restituciju počela da prima zahteve, podneto je ukupno 75.400 zahteva, a do kraja prošle, 2019. godine, usvojeno je ukupno 57.700 mišljenja i prvostepenih odluka o povraćaju oduzete imovine, što predstavlja, znači ako gledamo broj 75.500 i 57.700, oko 77% od podnetih zahteva.
Kada je počelo podnošenje zahteva za povraćaj oduzete imovine stari vlasnici iliti njihovi naslednici su potraživali oko 100.000 hektara oduzetih njiva, oduzetih nakon Drugog svetskog rata, kao i više stotina fabrika, mlinova, salaša, magacina, ciglana, itd.
U odnosu na sve tražene nepokretnosti najviše problema bilo je, a ima ih danas koji su još uvek aktuelnim sa vraćanjem poljoprivrednog i šumskog zemljišta, a trenutno stanje oko povraćaja poljoprivrednog zemljišta je manje – više slično u skoro svim lokalnim samoupravama, vojvođanskim opštinama. Prema podacima, dostupnim podacima Agencije za restituciju, najviše poljoprivrednog zemljišta je vraćeno u opštini Bačka Topola, nadalje Kikindi, Bečeju, Starom Bečeju, Srbobranu, Senti, Novom Kneževcu, Zrenjaninu itd.
U decembru prošle godine, dakle pre godinu dana, je najavljeno da se očekuje okončanje naturalne restitucije u naredne tri godine, a ostalo je da se vrati još oko 47.000 hektara oranica u Vojvodini.
U Agenciji za restituciju je već sada pripremljeno oko 2.500 rešenja o pravu na obeštećenje, a za očekivati je da će se zaista nakon usvajanja ovih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, koje su predložene, doći verovatno do povećanja ovog broja rešenja.
Mi u poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara smo zaista svesni da naknadna pravda ne može do kraja i u potpunosti da obešteti vlasnike iliti njihove naslednike, ali smatramo da su predložene izmene i dopune zakona opet jedan korak, još jedan korak ka pravdi.
Naredni predlog zakona o kojem bih želela da govorim je Zakon o javnoj svojini. Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini sadržani su zaista u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni ovog zakona u prethodnim godinama.
Naime, Predlogom zakona se vrši izmena člana kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina, jedinice lokalnih samouprava, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahteve za upis prava svojine nad nepokretnostima do 31. decembra ili 2020. ili do kraja ove tekuće godine, imajući zaista u vidu da veliki broj ovih subjekata još uvek nije podneo zahteve za upis prava svojine u javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima nad njima, usled čega bi protekom navedenog roka izgubili to pravo.
Te kako su zaista u prethodnom periodu postojali otežani uslovi rada ovih navedenih subjekata, izazvani pandemijom sa kojom se svi suočavamo, svetskom pandemijom izazvanom virusom Kovid-19 i uvođenjem početkom godine, odnosno krajem prvog kvartala i vanrednog stanja u Republici Srbiji, neophodno, smatramo da je zaista neophodno omogućiti ovim subjektima da se rok za podnošenje naknadnog zahteva produži do kraja sledeće godine ili do 31. decembra 2021. godine.
Dakle, ovim predloženim izmenama Zakona o javnoj svojini se sada, moramo i to reći, po sedmi put u proteklih devet godina produžava rok za upis javne svojine, ovaj put usled sticaja nepredviđenih okolnosti i globalne pandemije sa kojom se suočavamo.
Sigurna sam, sa druge strane, da ćemo se svi složiti u tome da je korisnije da se postupak upisa javne svojine jednostavno ubrza i da se pojednostave administrativne procedure kako bi se, kao što sam spomenula, autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalnih samouprava, javnim preduzećima, omogućilo da samostalno raspolažu imovinom, da steknu ekonomsku samostalnost i odgovornost i da imaju sopstvene izvore sredstava.
Upis prava svojine važan je kako zbog usklađivanja podataka koje stoje, postoje u Katastru i podataka sa samog terena, tako i zbog zaista pravne sigurnosti, usklađivanja pravnog okvira i implementacije brojnih zakona na nivou jedinica lokalnih samouprava, a sve su to, složićete se, pretpostavke novih investicija i privrednog razvoja.
Državna revizorska institucija godinama konstatuje kako ne postoji potpun opis imovine Republike Srbije i lokalnih samouprava i upozorava da to unosi pravnu nesigurnost, stvara rizik, da se javna imovina koristi na neadekvatan način, čak i da može biti zloupotrebljena.
Upravo neujednačena evidencija i nepostojanje upisa prava javne svojine otežava nažalost i otvaranje nekih pregovaračkih poglavlja u pregovorima sa EU, pitanje svojine i pitanje zaštite ljudskih i imovinskih prava ili neko napredovanje u tome. Znamo da je to deo Poglavlja 23 koje može biti tzv. blokirajuće poglavlje.
Jasno je da proces upisa svojine ide veoma teško i sporo na terenu. Mislim da treba svi da budemo realni i da sagledamo realno situaciju, brojne probleme sa kojima se jedinice lokalnih samouprava suočavaju u tom postupku. U kojoj meri je zapravo upis javne svojine je važna tema govori i činjenica da EU iz IPA projekata kroz tzv. program „eksčejnd“ u saradnji sa našim Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalnom konferencijom gradova i opština finansira projekte čiji cilj je jačanje administrativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprava za obaljanje upisa javne svojine kao i vrlo značajno ozakonjenje nelegalnih objekata.
Na terenu, nažalost, ima još uvek brojnih problema, ali bih podsetila i na pitanje državnih puteva drugog reda u Vojvodini. Naime, shodno zakonu u svojini AP Vojvodine su i državni putevi drugog reda. Do osnivanja javnog preduzeća koje bi upravljalo državnim putevima drugog reda u Vojvodini, njima upravlja Javno preduzeće za upravljanje državnim putevima „Putevi Srbije“. Uprava za imovinu AP je zapravo inicirala postupak upisa javne svojine u korist AP Vojvodine na tim putevima ili delovima trasa, tamo gde je to bilo moguće. U popisu te imovine uprava se ponovo suočila sa brojnim problemima na terenu, između ostalog zbog nedostavljanja podataka, zbog katastearskih parcela preko kojih prelaze trase puteva drugog reda, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na velikom broju tih parcela, preklapanja državnog puta drugog reda sa državnim putevima prvog reda koji su u javnoj svojini Republike Srbije, a određeni delovi, deonice tih puteva nisu ni izgrađeni.
U nastojanju zaista da doprinesemo rešenju ovih problema, održavanju puteva drugog reda, ponovo je SVM u svom koalicionom sporazumu potpisanim sa SNS naveo kao važnu stavku da se za održavanje, popravku i izgradnju puteva na području AP Vojvodine izdvoji minimum 20% sredstava od ukupnog godišnjeg iznosa planiranog za rad i poslovanje Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i da će prioritetni projekti rekonstrukcije državnih puteva u odgovarajućoj srazmeri biti realizovani, kada gledamo celu teritoriju naravno naše zemlje Republike Srbije, i na području AP Vojvodine.
Dakle, da sumiram, na dnevnom redu se zaista nalazi više predloga zakona, ali smatrali smo da su ove teme te koje su za nas izuzetno značajne.
Mi ćemo naravno u danu za glasanje svojim glasovima podržati sve predložene izmene i dopune i nove predloge zakona. Zamolila bih zaista predlagača da umirimo ne samo tzv. gastarbajtere, ljude koji se trenutno nalaze na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama, već i one naše građane kojih ima više stotina, možda i više hiljada, ne znamo zaista tačan broj, koji svakodnevno odlaze na posao u Mađarsku, a žive na severu Vojvodine, da čuju odgovor od vas, da mogu da budu mirni. Zahvaljujem na pažnji.