Zahvaljujem poštovana ministarko sa saradnicima, predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici.
Iz ugla evropskih integracija, moram da naglasim da je među preporukama u izveštaju Evropske komisije koji je bio objavljen 6. oktobra prošle 2020. godine, za Poglavlje 15. koji se tiče energetike, stoji ocena Srbija je postigla izvestan napredak u oblasti energetske efikasnosti kroz usvajanje pravila o energetskom obeležavanju, ali da se očekuje usvajanje izmena zakona o efikasnom korišćenju energije, da je potrebno dalje usvajanje podzakonskih propisa, kojima će se postići potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU, naročito sa direktivom energetskim svojstvima zgrada, s toga svakako pozdravljamo da je donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalne upotrebe energije predstavlja jednu od ispunjenja, jednih od preporuka Evropske komisije navedenih upravo iz Izveštaja Evropske komisije od početka oktobra prošle godine, upravo za Poglavlje 15. energetika.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici je delimično usklađen, kao što smo o tome razgovarali na Odboru sa sekundarnim izvorima prava EU, zbog toga što je potpuna usklađenost moguća postići upravo ulaskom Republike Srbije u EU i donošenjem podzakonskih akata, određeno je u kom roku će se oni doneti.
Moramo naglasiti i da, iako još nije doneta odluka na nivou evropske zajednice kojim se precizira rok transponovanja nove direktive oblasti obnovljivih izvora energije za zemlje članice, za same zemlje članice još uvek nije doneta iz opšte obaveze koje proističu iz procesa usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, znači da se pravni sistem Republike Srbije uskladi.
Ne postoje prepreke, zapravo da se transponuje nova direktiva i donošenjem zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije izvršava se transponovanje ove politike u pravni sistem naše zemlje Republike Srbije.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u procesima pristupanja Evropskoj uniji najdalje navodi još neke zanimljive podatke koje bih želela da iznesem, na primer da su obnovljivi izvori energije činili 20,32% bruto finalne potrošnje energije, doduše to su podaci za 2018. godinu, što je ispod cilja koji je zapravo postavljen u pogledu nacionalnih obnovljivih izvora energije Republike Srbije, što je 27% za 2020. godinu.
Nadalje kada gledamo razne podatke iz Izveštaja o proizvodnji električne energije, pričamo o samoj EU za 2020. godinu, pokazuju da su obnovljivi izvori u koje spadaju kao što znamo energija vetra, Sunca, hidroenergija, biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije EU, to je famozna brojka od 38% struje generisano pomoću obnovljivih izvora, dok je sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37% električne energije, a treći izvor energije je u samoj EU čini nuklearne energija sa 25%.
Nadalje, spomenutim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima definisano je da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi primenjuju propisi, zapravo o zaštiti životne sredine, iz te oblasti.
Ovaj Predlog zakona, načelno obuhvata osnovne principe sadržane u direktivama, u više spomenutih direktiva koje su potrebne za donošenje, još jednom naglašavam, podzakonskih akata. Posle donošenja tih podzakonskih akata će zapravo biti potpuna usklađenost i preuzete sadržaj odredbi i uputstava EU.
Predlog zakona o energetskoj efikasnosti, racionalnoj upotrebi energije, regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti velikim delom je izmenjena u pravcu povećanja energetske efikasnosti i u samoj EU i postizanja većih ušteda energije.
S toga kao, složićemo se svi, važnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena i upravo zbog ovih promena bilo je neophodno dodatno usklađivanje i našeg zakonodavstva.
Ono što sam spomenula i na samoj sednici Odbora za evropske integracije, moramo naglasiti da je EU u oktobru prošle godine, 2020. godine, objavila Strategiju masovne energetske obnove zgrada, s obzirom da se očekuje da se stopa renoviranja u narednih 10 godina minimum duplira.
U nekoliko rečenica, još da spomenem obavezno, da ne zaboravimo i bespovratna sredstva EU, a moram da spomenem i uspešni primer mog rodnog grada, grada Zrenjanina. Naime, tamo su prošlog meseca otvorili prvu „pametnu zgradu“ u Banatu. Pokretanjem regionalnog centra za energetsku efikasnost prvog takve vrste u celoj Republici Srbiji obeležen je završetak jednog uspešnog IPA projekta prekogranične saradnje Rumunija – Srbija – „Pametna i održiva potrošnja energije“.
Zahvaljujem na pažnji.