Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče, predsedništvo, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, Predlogom zakona o klimatskim promenama se uređuju pitanja od značaja za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i što je izuzetno značajno, i za prilagođavanje klimatskim promenama, izmenjenim klimatskim uslovima.
Krajnji cilj donošenja ovog zakona koji se zaista konačno nalazi pred nama posle najava od pre nekoliko godina i od prošlog saziva je da se dostigne smanjenje nivoa gasova koje se sa stanovišta nauke smatra neophodnim da bi se izbegle promene klime sa kojima se suočavamo na globalnom nivou.
Uspostavljanje ovog sistema je istovremeno i preduslov za uvođenje sistema trgovine emisijama koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena, a koji omogućava da se smanjenje emisije postigne, ne samo da se postigne već da se to dogodi na isplativ i ekonomski efikasan način.
Predložena rešenja takođe su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima EU u oblasti klimatskih promena, kao što smo to čuli i kao što je to ustanovio Odbor za evropske integracije kada smo na sednici u petak raspravljali o ovom predlogu u načelu.
Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi nastala je kao posledica ljudskih aktivnosti, uzrok su intenzivnijih i ekstremnijih promena klime od onih prirodno očekivanih. Kako bi se umanjili ovi uticaji na promenu klime i kako bi se prilagođavanje i opstanak živog sveta na zemlji, kako bi to bilo moguće, neophodno je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, ako pričamo o svetu, EU, pa i Srbiji.
Ovde je i uvažena ministarka, u uvodnom izlaganju, kao i uvaženi kolega, predsednik Odbora, spomenuo Sporazum iz Pariza. Dakle, usvajanjem ovog sporazuma iz Pariza, uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime 2015. godine, kao i stupanjem na snagu ovog sporazuma naredne, 2016. godine, međunarodna zajednica, uključujući i države članice Konvencije, potvrdila je opredeljenost za ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma potvrđeno je da će ekonomski rast, investicije, praćeni smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, vrlo brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno jedan od uslova plasiranja proizvoda i konkurentnosti same privrede. Ovakav razvoj jedan je i od pet strateških ciljeva same EU i to još od 2009. godine i jedan od osnova zelene i cirkularne ekonomije.
Postizanje navedenih ciljeva zahteva prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice konvencija i sporazuma, što je i predmet utvrđivanja ovog Predloga zakona koji se nalazi pred nama.
Republika Srbija je, kao što smo to čuli i u prethodnom izlaganju, članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 2001. godine, od 10. juna 2001. godine, a kada pričamo o Sporazumu iz Pariza, članica je od avgusta 2017. godine.
Uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, pored ispunjenja obaveza prema međunarodnoj zajednici, jedan je i od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika, šteta i gubitak od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa.
Značajno je istaći da je ovaj zakon nastao upravo kao rezultat rada na dva tvining projekta koji su finansirani od strane EU.
Jedan od osnovnih razloga donošenja ovog Predloga zakona o klimatskim promenama koji se, konačno, nalazi pred nama je uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ali i ispunjenje naših obaveza prema međunarodnoj zajednici, dakle, okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
S toga je važno sa aspekta, najpre, matičnog Odbora za evropske integracije naglasiti da donošenjem ovog zakona i pratećih predviđenih podzakonskih akata, se vrše usklađivanje našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
Naravno, usklađeno sa odredbama evropskog zakonodavstva koji se odnosi na države članice EU nije moguće postići u potpunosti, pre samog pristupanja Republike Srbije EU.
Pored toga, određene odredbe će biti deo pregovora za članstvo koji nas tek očekuje, s toga će potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU biti postignuta samo po pristupanju Republike Srbije EU.
Zahvaljujem na pažnji.