Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, ja bih ispred SVM da govorim o tri tačke dnevnog reda. Imamo ih ukupno 60.

Ja bih da govorim o tri predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. To je Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, to je ratifikacija Sporazuma o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije i to je izbor guvernera Narodne banke Srbije.

Dozvolite mi da krenem ovim redom koji se nalaze ove tačke na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Prvo o Deklaraciji Svesrpskog sabora ili o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

Ova sednica traje tri i po sata i za ova tri i po sata ovu deklaraciju, osim predsednika Vlade Republike Srbije i gospodina Starčevića, narodnog poslanika niko ni pomenuo nije.

Mislim da su pripadnici srpskog naroda koji žive u Banjaluci, Vukovaru, Segedinu, Temišvaru, Beranama izuzetno razočarani i mislim da su u pravu što su razočarani, jer je ovde Narodna skupština, mislim na predstavnike srpskog naroda u Narodnoj skupštini trebali da pokažu neko nacionalno jedinstvo, da ovi ljudi pripadnici srpskog naroda koji žive van granica Republike Srbije vide da imaju podršku ovde u Narodnoj skupštini u liku narodnih poslanika, predstavnika srpskog naroda.

Evo ja kao pripadnik mađarske nacionalne manjine, koji zna kako je biti pripadnik nacionalne manjine moram da vam kažem da su ovi ljudi izuzetno razočarani. Znam da je tako, ali ćete vi naravno, odlučite na koji način ćete zastupati i te građane zahvaljujući …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Na mene možete da urlate, da vičete, nije nikakav problem.

Znači, ti ljudi su izuzetno razočarani i verujte mi da je tako i vi ćete naravno odlučiti kako će te zastupati te ljude i sve one ljude zahvaljujući kojima sedite ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da bih ja posle gospodina Starčevića želeo malo da govorim o ovoj deklaraciji i možda se na prvi pogled čini da je ova deklaracija srpsko pitanje, da je ova deklaracija deklaracija koja se tiče samo srpskog naroda. Pa naravno da se tiče srpskog naroda, ali se tiče i svih građana Republike Srbije.

Zašto tako mislim? Pa mislim tako zbog toga što sarađivati mogu predstavnici naroda ili nacija koji su svesniji svojih vrednosti i koji gaje dobre odnose …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Nije nikakav problem da dobacujete. Nije nikakav problem. To govori o vama. Nije nikakav problem.

Znači, možemo sarađivati, ne sa vama nego naravno sa ovom drugom stranom sale, možemo sarađivati. Sarađivati mogu one nacije koje su svesne svojih vrednosti i koje gaje odnose i sa onim pripadnicima tih određenih nacija koje žive van granica određenih država. U ovom slučaju, Republike Srbije.

Zbog toga želim da kažem da ćemo mi glasati, iako smo pripadnici mađarskog naroda, za ovu deklaraciju jer mislim da u ovoj deklaraciji nema ničega što bi bilo protiv bilo koje nacije, protiv bilo kog pripadnika neke druge nacije, a nije ništa ni novo. Znači, ovakve deklaracije i ovakvu nacionalnu politiku imaju još mnoge države u Evropi.

Ne treba ići daleko, treba otići samo do Mađarske i mislim da Mađarska vodi brigu o pripadnicima svoje nacionalne manjine na način na koji će i Republika Srbija da vodi računa o pripadnicima svoje nacionalne manjine, a ova deklaracija je u skladu i sa međunarodnim pravom.

Ja bih spomenuo tu samo nekoliko akata međunarodnog prava. Recimo, to je član 18. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ova Okvirna konvencija je doneta ili prihvaćena, usvojena pre 30 godina tačno. Onda imamo izveštaj Venecijanske komisije o povlašćenom tretmanu pripadnika nacionalnih manjina od strane matične države. Imamo preporuke Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS iz 2008. godine. To su preporuke iz Bocana.

Svi ovi međunarodni akti govore o tome da svaka država ima pravo da vodi računa o svojim nacionalnim manjinama. I nama je drago što i Republika Srbija vodi takvu politiku. Zbog čega? Zato što je to i ustavna obaveza. Zato što tu ima dve obaveze, a te dve obaveze su dve strane iste medalje. Jedna strana medalje je zaštita pripadnika nacionalnih manjina koji su građani Srbije i koji žive u Republici Srbiji, a druga strana medalje je zaštita pripadnika srpskog naroda koji žive u inostranstvu. To su dve strane iste medalje i zbog toga ćemo mi da glasamo za ovu deklaraciju.

Formiraće se Svesrpski sabor. Nešto slično u Mađarskoj postoji duže od dve decenije. Zove se Forum mađarskih poslanika Karpatskog basena gde su poslanici iz Ukrajine, Slovačke, Rumunije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Znači, iz onih država gde pripadnici mađarskog naroda žive tradicionalno kao pripadnici nacionalnih manjina i taj forum mađarskih poslanika Karpatskog basena se sastaje svake godine. Koliko vidim, Svesrpski sabor će se sastajati svake druge godine, ali su to već neke sitnice i tehnički detalji.

Bitno je da ti ljudi u dijaspori, u okruženju osećaju brigu Republike Srbije i funkcionera Republike Srbije.

Mislim da mi imamo pravo da govorimo o ovim stvarima zato što imamo najveći benefit od one nacionalne politike koju vodi Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i imamo najveći benefit i od izuzetno dobrih odnosa između Srbije i Mađarske. Oni koji još imaju benefit od toga osim svih građana iz Srbije i Mađarske, to su Srbi u Mađarskoj i nije mi teško da kažem i javno, gospodin Vučević zna jer smo mi o tome razgovarali, ali želim da kažem i javno, tu je i ministar Mali, pa će možda da obrati pažnju i možda će nekako pomoći stvari. Postoji srpska škola u Segedinu koja se gradi.

Evo mi kao pripadnici mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji smo apsolutno za to da osim sredstava koje daje Vlada Mađarske, ta sredstva da i Vlada Republike Srbije da to bude zajednički projekat i apsolutno nemamo bilo šta protiv toga da Vlada Republike Srbije finansira institucije srpskog naroda u Mađarskoj ili u bilo kojoj državi zato što i naše institucije finansija Vlada Viktora Orbana iz Mađarske.

Ukoliko bismo mi imali drugačije stavove, mi bismo bili licemeri, ali ovo je apsolutno u redu i jedino ovako možemo da gradimo budućnost i jedino ovako možemo da sarađujemo.

Juče je bila jedna godišnjica, 568. godišnjica bitke kod Beograda, gde su Srbi i Mađari zajedno se borili protiv trupa ili vojske Osmanskog carstva i zaustavili zajedno Srbi i Mađari najezdu ili ekspanziju Osmanlijskog carstva. Mi vojskovođu zovemo Hunjadi Janoš, vi vojskovođu zovete Sibinjanin Janko, ali se radi o istoj osobi. I mi, i Mađari i Srbi, smo se zajednički borili tada za čitavu Evropu. Nismo se borili jedino za sebe ili za drugi narod, borili smo se zajedno za čitavu Evropu. Nakon toga u 16. i 17. veku je došlo do procvata u ekonomskom i kulturnom smislu na zapadnoj strani Evrope. Zašto je do toga moglo da dođe? Zato što smo mi zaustavili kod Beograda trupe Osmanskog carstva. Znači, mi smo se borili za čitavu Evropu.

Sada se dešava nešto vrlo slično. Zbog toga je izuzetno značajno da se zajednički borimo za mir, sigurnost, bezbednost naših građana. Zbog toga je vrlo značajno što je na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije. Taj sporazum je potpisan 20. juna prošle godine na Paliću. Taj sporazum je, ako se ne varam, potpisao gospodin Vučević, tada još kao potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Tog dana je potpisano više desetina sporazuma između Republike Srbije i Mađarske.

Na toj sednici, pošto je to bila sednica Strateškog saveta Republike Srbije i Mađarske, a želim sve da podsetim da je Mađarska jedina država sa kojom Srbija ima takav strateški savet, i na toj sednici je predsednik Vučić baš ovaj sporazum istakao kao možda najznačajniji. Zbog čega? Ko je mogao da pomisli pre 15 godina, da ne idemo dalje u budućnost, ko je mogao da pomisli pre 15 godina da će se sklopiti Sporazum o unapređenoj strateškoj saradnji između Srbije i Mađarske?

To govori najviše o tome šta smo mi zajednički postigli u prethodnih 11 godina, kada je postignuto u ovoj Narodnoj skupštini istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Puno puta sam o tome govorio i u ovoj Narodnoj skupštini i tada smo stvorili osnove za to da danas možemo da pričamo o zajedničkim infrastrukturnim projektima, o razvoju železnice, o proširivanju kapaciteta na drumskim graničnim prelazima, o zajedničkim ekonomskim ulaganjima, o mešovitim preduzećima, pa i o saradnji u oblasti odbrane. Ovaj sporazum se tiče 32 teme ili oblasti vezano za tematiku odbrane i mislim da najviše govori o tome kakvi su odnosi između Srbije i Mađarske.

Što se tiče deklaracije, još jedna rečenica o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, tu se govori i o harmonizaciji planova i programa u školama. To je nešto što je apsolutno prihvatljivo za nas. Zbog čega? Zato što je doneta odluka, donet je zakon u prošlom sazivu o uvođenju nacionalne čitanke. Mislim da je to sasvim u redu i da je to za svaku pohvalu.

Zašto to mogu da kažem? Mogu da kažem zbog toga što smo se mi dogovorili i naravno prirodno je da je tako, da se nacionalna čitanka odnosi na učenike koji idu u srpska odeljenja. Nacionalne manjine imaju pravo da uče po svojim programima i planovima i te programe i planove definišu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Znači, u ovoj temi se vidi da se radi o dve strane iste medalje. Znači, zaštita pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa jedne strane i sa druge strane saradnja sa pripadnicima srpskog naroda koji žive u inostranstvu. Zbog toga mi možemo da glasamo za ovu deklaraciju.

Na kraju, još da kažem da podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera. Znam da više voli da se kaže guverner, a ne guvernerka. I meni je lakše da ne koristim taj rodno senzitivan jezik, pošto u mađarskom nema rodova gramatički, mi smo ovako tradicionalni, kao što znate. Apsolutno podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke.

Nekad sam i sam bio u Odboru za finansije Narodne skupštine, pa sam i tamo diskutovao o njenom prvom izboru, evo sada na treći mandatni period biramo gospođu Tabaković. Mislim da podaci i cifre najbolje govore o njenim rezultatima rada. Još jedino ima da pretekne Đorđa Vajferta i to je to. Opet da kažem, evo vidite najbolji guverneri su uvek iz Vojvodine.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, i za te tačke će glasati narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će glasati za izbor Vlade gospodina Miloša Vučevića. Želeo bih da obrazložim zašto smo doneli takav stav. Prvo bih govorio o ekspozeu, o samom ekspozeu. Posle bih da govorim o kandidatu za predsednika Vlade. Nakon toga o pojedinim članovima buduće Vlade i nakon toga o nekim našim očekivanjima od buduće Vlade Republike Srbije.

Mnogi su već hvalili u toku današnjeg dana vaš ekspoze, ali mislim da niko nije rekao precizno zašto je ovaj ekspoze bio dobar. Ja bih vrlo jezgrovito jednom rečju rekao da je ovaj ekspoze hrabar ekspoze zbog toga što ste govorili o svemu, o svakoj sferi društvenog života i razvoja Republike Srbije i govorili ste i nekim težim ili teškim temama.

Apsolutno niste izbegavali da date potencijalan odgovor na svaki problem koji se može pojaviti u sledećim godinama ili problemi sa kojima se suočavamo duži niz godina i zbog toga je vaš ekspoze bio hrabar. Hrabar je bio zbog toga što ste govorili o nekim pitanjima i o nekim temama o kojima se u ovoj Narodnoj skupštini ili nije govorili ili se govorilo mnogo manje. Pre svega mislim o susedskoj politici Narodnoj skupštini ranije ili nije govorili ili se govorilo mnogo manje. Pre svega mislim o susedskoj politici Republike Srbije. Vi ste o svakom susedu, o svakoj susednoj državi Republike Srbije govorili i to u veoma pozitivnom i afirmativnom tonu, što smatram veoma pozitivnim iskorakom i drago mi je što ste, nisam iznenađen i ne mogu da kaže da nije zasluženo, ali drago mi je što ste na prvom mestu Mađarsku spomenuli sa kojom država Srbija zaista gradi već duže od deset godina strateško partnerstvo. U ovom odnosu se ne radi o susedstvu, ne radi se o prijateljstvu, nego se radi o strateškom partnerstvu.

O tome najbolje govori činjenica da Republika Srbija trenutno ima osam potpisanih sporazuma o strateškoj saradnji sa različitim zemljama sveta, ali Mađarska je jedina zemlja sa kojom Srbija ima ne samo sporazum o strateškom partnerstvu, već i savet o strateškom partnerstvu koji se redovno sastaje, koji se sastoji od predsednika republika, vlada i članova vlada, pa čak i od pojedinih narodnih poslanika iz jedne i iz druge države i o veoma konkretnim infrastrukturnim i privrednim temama se govori na sednicama tog strateškog saveta.

Posebno bih želeo da vam zahvalim što ste ne samo spomenuli, već i citirali Ištvana Pastora u vašem ekspozeu. Juče je bilo tačno šest meseci od kada je on preminuo i veoma mi je bilo drago što ste ga spomenuli i što ste ga citirali. Čini mi se da je on jedini političar ili jedina osoba koju ste citirali u vašem ekspozeu i to je velika čast.

Želeo bih da govorim i o tome da je jako pozitivno što ste detaljno govorili o demografiji, o pitanjima demografije. To je svakako među najznačajnijim temama, ne samo u Republici Srbiji, već i u okruženju, pa čak i u čitavoj Evropi. Drago mi je što se i prethodnih godina, a i sada iz ekspozea se vidi da se oslanjamo na neka dokazana rešenja iz Mađarske. Mislim da ne treba izmišljati nešto što već funkcioniše. Drago mi je što je to jedan od rezultata konkretne saradnje između te dve države. Veoma je pozitivno što ste vi govorili o veoma konkretnim infrastrukturnim projektima i ne samo projektima od strateškog značaja ili od regionalnog značaja, već i o projektima koji su značajni za određene pojedine lokalne sredine u Republici Srbiji. Vi ste tu spomenuli najmanje tridesetak jedinica lokalne samouprave, opštine i gradove Srbije i mislim da je dobro što su se svi mogli prepoznati u ovom vašem ekspozeu i da ovo nije bilo neko apstraktno štivo nego ste govorili o konkretnim problemima i nudili ste konkretne projekte i konkretna rešenja.

Sada bih govorio nešto malo o vama. Konkretno, gospodine Vučeviću, mislim da je najprirodnije da predsednik najjače političke stranke bude predsednik Vlade Republike Srbije. Pored toga, raduje nas što ste vi iz AP Vojvodine, iz Novog Sada, što ste tri puta bili birani za gradonačelnika Novog Sada. Vi ste jedini u istoriji Novog Sada koji je tri puta biran za gradonačelnika tog vojvođanskog grada i dokazali ste se i na toj poziciji.

Ja bih želeo da spomenem samo nekoliko konkretnih realizovanih projekata koji su za nas iz SVM-a veoma bitni. Ne radi se samo o projektima koji su značajni za novosadske Mađare ili Novosađane već za sve nas.

Kao prvo, za vreme vašeg mandata je renoviran mađarski kulturni centar „Petefi Šandor“ i uloženo je milion evra u taj mađarski kulturni centar i uvršten je u mrežu ustanova kulture Novog Sada nakon nekoliko decenija.

Pored toga, završeno je i obnavljanje crkve Svete Elizabete, katoličke crkve u Novom Sadu. I spoljašnja i unutrašnja instrukcija je završena. Postavljeno je i osvetljenje i crkveni sat.

Kao treći projekat za vreme vašeg mandata kao gradonačelnika Novog Sada bih želeo da izdvojim novosadsko pozorište, da je obezbeđen stabilna budžet. Za one koji ne znaju, novosadsko pozorište je pozorište na mađarskom jeziku u Novom Sadu, ali ono što je interesantno, to je možda tema za razmišljanje za sadašnje čelnike Novog Sada, da je to jedina ustanova kulture u Novom Sadu koji nosi ime Novoga Sada, koja ima ime Novi Sad u svom nazivu.

Za vreme vašeg mandata kao gradonačelnika je završena izgradnja Studentskog doma „Evropa“ koja je veoma značajna institucija za vojvođanske Mađare.

Želeo bih da spomenem još jednu rečenicu, odnosno da vas citiram, ne bih ulazio u detalje, mi znamo o čemu se radi, ali bih želeo da vas citiram i da vam kažem, zbog toga vas vojvođanski Mađari, ne samo novosadski Mađari, izuzetno poštuju i da vas citiram da je bila i samo jedna nevina žrtva zaslužuje obeležje i smatram da je to pravi patriotizam. Hvala vam, gospodine Vučeviću, za te reči i zahvalni smo vam zbog toga.

Kompletno je renovirana zgrada i MZ Budisava i nazivi određenih naseljenih mesta su ispisani, od kada ste vi bili gradonačelnik Novog Sada, i na mađarskom jeziku kao i nazivi pojedinih ulica. Ni to se nikada nije dogodilo ranije.

Možda bi neko mogao da kaže da ovo nije u sklopu teme o kojoj razgovaramo, ali ja mislim da i te kako jeste zbog toga što mi, Narodna skupština, narodni poslanici se izjašnjavamo i o programu Vlade, ali i o sastavu Vlade i ovi su bili argumenti za zašto mi smatramo da ste vi u ovom trenutku najbolji kandidat za predsednika buduće Vlade Republike Srbije.

Kada govorimo o sastavu vaše buduće Vlade, neću, niti mislim da je potrebno da spomenem svakog budućeg ministra u Vladi, ima tu i novih lica koji će se tek sada dokazivati, ima i onih koji su promenili resor, pa će se dokazivati u nekom drugom resoru, ali ono što treba da se kaže neki bi možda to prećutali, ali mislim da je značajno, nije da brojimo krvna zrnca, ali vi ćete imati i trojicu pripadnika nacionalnih manjina u vašoj Vladi, dvojicu iz bošnjačke nacionalne zajednice i jednog člana hrvatske nacionalne zajednice i mislim da je to za svaku pohvalu i želim i njima puno uspeha u budućem radu i da reprezentuju ne samo Bošnjake i Hrvate, nego i sve ostale nacionalne zajednice koji žive na teritoriji Republike Srbije.

Kao što znate, gospodine Vučeviću, sada već svi znaju, mi, Mađarska nacionalna zajednica, nećemo imati člana Vlade, ali je to stav koji mi imamo 10 godina, koji nije od uticaja na našu podršku na Vladu i na našu saradnju.

Mi smo se videli prošle nedelje, dogovorili smo se otprilike za 25 sekundi. Mi ćemo i sada, kao i u prethodnim Vladama u poslednjih 10 godina, i u Vladi gospodina Vučića i u Vladi gospođe Brnabić, imati državne sekretare koji neće biti državni sekretari koji će se baviti samo onim temama koje su bitne za našu nacionalnu zajednicu, za vojvođanske Mađare, nego koji će se baviti svim onim temama koji spadaju u nadležnost onih ministarstava u kojima će raditi, a imaćemo ukupno osam državnih sekretara i u narednom periodu ćemo potpisati i koalicioni sporazum. To nije bitno zbog toga što smatramo da je to neophodno da bismo sarađivali i bez toga bismo sarađivali i držali bismo reč i vi i mi, ali je to bitno, da ljudi, da građani vide o čemu smo se dogovorili i na kraju mandata da vide šta je od toga realizovano.

Mi smo tako radili 2014. godine i 2016, 2020. i 2022. godine i jako puno toga je urađeno u ovim prethodnim mandatima i neki bi rekli da je to tako transparentno, a ja bih više voleo da kažem da je to tako javno i da je značajno da građani u svakom trenutku, pošto mi te sporazume objavljujemo i na srpskom i na mađarskom jeziku, da ljudi u svakom trenutku mogu da vide šta se od toga realizovalo.

Ono što još želim da kažem, što je u vezi funkcionisanja prethodne Vlade, ali pošto ste vi bili potpredsednik Vlade i ministar odbrane, niste vi jedini kome to treba da zahvalim, treba da zahvalim i predsedniku Vučiću, treba da zahvalim i ministru Gašiću, treba da zahvalim i bivšoj predsednici Vlade, sada predsednici Narodne skupštine gospođi Brnabić, ono što ste učinili u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.

Mi smo od 2015. godine kontinuirano govorili o opasnostima koje nosi u sebi migrantska kriza, koju nose ilegalni migranti. Mi smo jako puno o tome govorili, da je zadatak države svih oružanih snaga da obezbede mir i sigurnost svim građanima Republike Srbije i od oktobra 2023. godine, znači sada već pola godine, nema ilegalnih migranata na ulicama Republike Srbije. Nema ni na trgovima, nema ni u šumama, ni u šumskim područjima i građani Republike Srbije se na svakom području naše zemlje osećaju sigurno.

Ono što bih vas ja zamolio da ove mere održimo i u budućnosti. Znam da je to izuzetno skupo. Policija je non-stop na terenu. Znam da je to izuzetno skupo, ali mislim da građani to zaslužuju. Hvala vam još jedanput što je to tako i što će tako biti siguran sam i u budućnosti.

Želeo bih da kažem nekoliko rečenica o nekim značajnim infrastrukturnim projektima koji su se ili realizovali ili su na putu realizacije. Tu je i gospodin Vesić, koji nije promenio resor, zbog čega mi je drago, jer ne moramo ispočetka počinjati, nego možemo tamo nastaviti gde smo juče stavili zarez.

To što je ponovo uspostavljen saobraćaj, železnički saobraćaj između Subotice i Segedina je značajno, ne samo za Suboticu, ne samo za okolna mesta, ne samo za vojvođanske Mađare, nego za čitav region, za sve građane Republike Srbije i dokazalo se da je taj projekat takav da se u potpunosti susreo sa očekivanjima naših građana.

Samo jedan podatak, u prva tri meseca tim vozom je putovalo više od 20.000 građana, mislim da je to pravi podatak. Jako nas raduje i to što već vidimo svetlo na kraju tunela što se tiče izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, sada konkretno između Novog Sada i Subotice, odnosno državne granice. I gospodinu Momiroviću želim da se zahvalim, jer je on bio ministar infrastrukture kada je taj projekat započet, ministar Vesić je to nastavio.

Tu svakako najveću zahvalnost dugujemo predsedniku Republike gospodinu Vučiću i zbog toga što je ubrzao te radove. Živim u Subotici, pa vidim koliko su to koraci od sedam milja i koliko se gradi i kako se gradi i kako se radi, ali mislim da ćemo ubrzo videti kako je to značajan projekat ne samo za Srbiju, ne samo za Mađarsku, nego za čitav naš region i za privredu ovog našeg regiona.

Želeo bih da govorim i o nekoliko projekata iz sfere putne infrastrukture. I predsedniku Vučiću sam rekao, ima tu nekoliko projekata za koje se nadam da se mogu realizovati u ovom mandatu, kao što je rekonstrukcija puta između Bačke Topole i Bečeja, kao što je izgradnja određenih možda lokalnih ili međuopštinskih puteva o kojima bi se na prvu loptu možda moglo reći da su to samo od nekog lokalnog značaja, ali mislim da je zadatak svih i ministara i narodnih poslanika da realizujemo one projekte koji su značajni za naše građane, pa bih spomenuo, recimo, put koji bismo mi izgradili, koji želimo da izgradimo između Čantavira i Oroma.

Orom je na teritoriji opštine Kanjiža. Znam, ministre Većiću, da vi znate, ali neki ne znaju, koji prate ovaj prenos. Čantavir je na području grada Subotice. Tako bih mogao da kažem, recimo, i za rekonstrukciju i proširenje puta između Ade i Utrina u okviru opštine Ada itd, itd.

U Vojvodini trenutno ima 17 kapitalnih infrastrukturnih projekata koji su uvršteni u budžet Republike Srbije za 2024. godinu i to je dovoljan podatak da se vidi koliko se gradi na području AP Vojvodine, a ne samo na drugim područjima Republike Srbije ili, recimo, pitanje novog carinskog pristaništa na reci Tisi kod Kanjiže. To je jako značajano i za privredu i za sve naše građane.

Značajno je da preraste tzv. Ipsilon krak u auto-put punog profila i o tome smo razgovarali ranije, kao što to mogu da kažem i za projekat „Čista Srbija“, a u tom projektu je i Subotica i gradiće se kanalizaciona mreža ne samo u samoj Subotici, nego i na Paliću i u Čantaviru i u Bajmoku i prečistači će se isto graditi itd.

Ministru Martinoviću hteo bih da poželim puno sreće i uspeha u novom resoru. Neće biti lako, toga ste i vi svesni. Vi znate o čemu smo mi najviše govorili ovde u Narodnoj skupštini u prethodnih pa sada ima već 10 godina, možda i duže. Nadam se da će se taj problem baš u vreme vašeg ministrovanja rešiti, a radi se o problemu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača.

To je jedan problem koji nije rešen od 1986. godine. Mi se zalažemo za to i to je jedno međuresorno pitanje. Naravno, mi se zalažemo za to da poljoprivredni proizvođači, naravno, ne samo u Vojvodini nego svugde u Srbiji, te doprinose koje treba da plaćaju i treba da plaćaju, plaćaju u srazmeri sa visinom prihoda koji se ostvaruju od bavljenja poljoprivredom i veličine poseda.

To trenutno nije tako i mislim da apsolutno nije pravično da isti doprinos plaća i onaj koji poljoprivrednu proizvodnju vrši na dva hektara i onaj koji vrši na 200 hektara ili 2.000 hektara, tako da je to jedan vrlo komplikovan problem, ali se nadam da ćemo se zajednički uspeti izboriti za rešenje i tog problema.

Puno sreće želim i ministru Selakoviću u novom resoru, kao i svim budućim članovima Republike Srbije i predsedniku Vlade i potpredsednicima i da kažem na poslanike SVM, kao i do sada, i u budućnosti možete da računate.

Tako je kako ste citirali Ištvana Pastora – mi nismo partneri Republike Srbije, mi smo građani Republike Srbije i životno smo zainteresovani za to da Republika Srbija, čiji smo državljani, bude jedna uspešna, prosperitetna zemlja.

Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio cenjene kolege iz opozicionih stranaka da ne pokušavaju da uvuku…

Replika, nije Poslovnik, replika.

Kao prvo moram, molim vas da ne dobacujete, nisam ni ja dobacivao. S druge strane molim vas da ne pokušavate da nas uvučete u neki nepostojeći konflikt.

Nas ne zanima ko je i šta govorio pre 10, 15, 20 ili 30 godina. Kad bismo se time bavili mogli bismo i o vama da kažemo što šta, ali se mi bavimo sadašnjošću i budućnošću.

Ono što je značajno, saradnja između SNS i SVM je donelo jako puno dobrog i vojvođanskim Mađarima i Srbima iz Mađarske. Postignuto je političko pomirenje, nacionalno pomirenje, istorijsko pomirenje pre 10 godina. O tome smo razgovarali, govorilo u ovoj Narodnoj skupštini u prošlom sazivu i ako treba da ponovimo ponovo ćemo da ponovimo.

Srpska napredna stranka je bila spremna na neke korake na koje vi iz kukavičluka nikada niste bili spremni kada ste bili u mogućnosti da budete spremni na te korake kada ste bili na vlasti i kada smo i vas molili da stavimo van snage neke uredbe iz 1945. godine kojima je celokupna mađarska zajednica bila žigosana kao fašistička nacija i Vlada Aleksandra Vučića je 2014. godine te uredbe stavila van pravne snage i nakon toga smo se mogli skoncentrisati na zajedničke projekte, na razvoj infrastrukture.

Za razliku od vas da vam kažem čime se mi bavimo. Ja sam u Subotici juče primio čelnike Srba iz Mađarske. Mi razgovaramo o tome šta možemo zajednički uz pomoć Vlade Srbije i Vlade Mađarske da uradimo da bi bila što bolja pozicija i Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji i to je što nas interesuje, a ne ono šta je bilo pre 10, 15 ili 20 godina. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi profesore, dame i gospodo narodni poslanici, svaka poslanička grupa bira način kako misli da iskazuje svoje stavove u Narodnoj skupštini. Ja ću pokušati da veoma kratko govorim o kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine i da odmah kažem da će poslanička grupa SVM podržati izbor gospođe Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine.

Ona osoba koja može da bude predsednik Vlade, i to uspešno i to na način da ima najviše mandata i najduže vreme provedeno na funkciji predsednika Vlade u istoriji Srbije, a to je Ana Brnabić, ta osoba može da bude, pretpostavljamo, uspešna i kao predsednica Narodne skupštine. Doduše, Narodna skupština je drugačiji organ. To je predstavničko telo građana, gde su prisutni svi predstavnici građana, svi oni koji su zahvaljujući onima koji su nosioci suvereniteta dobili poslaničke mandate, ali verovatno je teže biti predsednik Vlade nego predsednik Narodne skupštine. Mi vama možemo da ponudimo svu pomoć i saradnju na ovoj novoj funkciji na kojoj ćete biti, siguran sam, izabrani veoma, veoma brzo.

Ono što nas motiviše, to je da ste vi uspešno vodili Vladu Republike Srbije u nekoliko mandata od 2017. godine, da smo mnogo toga zajedničkog uradili za građane Srbije, za vojvođanske Mađare, za Srbe u Mađarskoj i za sve građane i Srbije i Mađarske. Vi ste bili predsednik Vlade kada smo završili obilaznicu oko Subotice „Ipsilon krak“. Vi ste bili predsednik Vlade kada smo završili Akva park na Paliću. Vi ste bili predsednik Vlade kada smo se približili, sada je već zaista pitanje dana i nedelja kada će se završiti rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Vi ste bili predsednik Vlade kada su se realizovali projekti u svim opštinama i gradovima gde Mađari tradicionalno i u većem broju žive u Republici Srbiji. Vi ste uvek imali razumevanja i uvek ste bili otvoreni za realizaciju svih onih projekata koji su predviđeni od 2014. godine koalicionim sporazumima između SNS i SVM.

Naravno, zaslugu za sve ovo što sam rekao, osim vas kao predsednice Vlade, još uvek, i članova Vlade, ima i predsednik Republike Aleksandar Vučić, pošto je on bio potpisnik svih tih koalicionih sporazuma i 2014. i 2016. i 2020. godine, kao i 2022. godine, ali siguran sam da ćete vi svemu tome i u budućnosti doprineti sa ovog mesta, sa mesta predsednika Narodne skupštine, kao što ste doprineli i sa mesta predsednika Vlade ili predsednice Vlade Republike Srbije.

Veoma nas ohrabruje što ste imali hrabrosti da odmah kažete da želite da pružite ruku opoziciji i da želite da vodite dijalog sa opozicijom. To je jako bitno i jako značajno za nekoga ko je prvi među jednakima tu u Narodnoj skupštini. Ja se samo mogu iskreno nadati, ne mogu da kažem da sam optimista, ali mogu da se nadam da će ta vaša ispružena ruka biti prihvaćena i da ćemo zajedničkim snagama uspeti da se izborimo za atmosferu u ovom domu koja priliči i parlamentu i građanima Srbije i da ćemo veoma brzo moći da se bavimo sa onim pitanjima čije rešavanje od nas građani Republike Srbije očekuju.

Veoma se nadam da ćemo mi u roku od nekoliko dana izabrati vas za predsednicu Narodne skupštine, da ćemo izabrati potpredsednike Narodne skupštine i članove skupštinskih odbora i delegacija i da ćemo veoma brzo imati i sledeću sednicu gde ćemo izmeniti Zakon o ministarstvima. Pretpostavljam da će se menjati taj zakon, obično se menja u svakom sazivu, što je sasvim prirodno, i da ćemo veoma brzo imati na dnevnom redu i izbor Vlade Republike Srbije, jer ima puno toga da se uradi. Jako puno vremena smo izgubili zahvaljujući izbornoj kampanji i sprovođenju izbora, ali izmerili smo legitimitet svakog političkog činioca u Republici Srbiji i sada je vreme da radimo.

Pošto je ovo moje prvo obraćanje u ovom sazivu Narodne skupštine, želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim građanima koji su podržali Izbornu listu SVM i koji su na omogućili da imamo za jednog više poslanika, koji su omogućili da imamo šestočlanu poslaničku grupu, koji su omogućili da povećamo i broj mandata i broj glasova u izuzetno teškim okolnostima, jer smo mi dva dana pre raspisivanja izbora izgubili lidera i predsednika stranke. To se nikome u istoriji Srbije nije desilo. U takvim okolnostima smo morali da učestvujemo u izbornoj utakmici i želim da se zahvalim građanima koji su prepoznali našu staloženost, smirenost, realnost, naš izborni program i koji su nas podržali, zahvaljujući čijim glasovima smo tu ponovo u Narodnoj skupštini i čije interese želimo da zastupamo u ovom mandatu.

Ja ću sutra u Subotici imati za gosta lidere Srba iz Mađarske. Mislim da je to izuzetno bitno i značajno i mi ćemo kao politička stranka, kao SVM, i u budućnosti raditi ne samo na ostvarenju interesa vojvođanskih Mađara, nego i svih građana Republike Srbije, kao i Srba u Mađarskoj. Želimo da budemo činilac stabilnosti i nadam se da ćemo imati stabilne političke prilike i da ćemo u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, moći da se okrenemo poboljšanju i politički uslova i ekonomskih uslova i infrastrukturnim projektima i da će biti prilike da će sa obe strane ove sale sve kolege narodni poslanici omogućiti ovaj parlament da radi.

Na samom kraju želim da kažem da smo mi ponovo kandidovali gospođu Elviru Kovač za potpredsednicu Narodne skupštine. Mislim da ćete u njoj imati dobru koleginicu u vođenju sednica Narodne skupštine, a kao što ste i do sada u svojstvu predsednice Vlade mogli da računate na poslaničku grupu SVM, pa eto mogu da vam obećam i u budućnosti kada ćete sedeti na tom mesto gde profesor sedi, a kome se zahvaljujem što, kao najcitiranijem naučniku u Srbiji, vodi ove sednice i snalazi se veoma dobro. Ovo je neki drugi žanr, ali profesor se snalazi i u ovim vodama.

Hvala lepo i unapred vam želim puno uspeha kao predsednici Narodne skupštine. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati predlog za razrešenje dosadašnjeg ministra privreda gospodina Radeta Baste i dozvolite mi da u samo nekoliko rečenica obrazložim zbog čega će tako poslanička grupa SVM postupiti.

Po našem Ustavu u Republici Srbiji važi čist parlamentarni sistem državne vlasti. U čistom parlamentarnom sistemu državne vlasti ministre, članove Vlade predlaže mandatar. Član Vlade odgovara za svoj rad predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini. U ovom slučaju je predsednica Vlade predložila razrešenje dosadašnjeg ministra privrede sa funkcije i u ovakvim situacijama je to jedno tehničko pitanje. Da je ministar privrede podneo ostavku, Skupština o ovom pitanju i ne bi trebala da raspravlja, ali pošto on nije podneo ostavku, a predsednica Vlade je podnela predlog za razrešenje dosadašnjeg ministra privrede, Narodna skupština treba da se izjasni o tome pitanju. Jedino je Narodna skupština organ koji ima nadležnost da razreši ministra privrede u ovom slučaju ili bilo kog člana Vlade.

Da je po našem Ustavu u Srbiji kancelarski sistem, kao što je npr. u Nemačkoj ili u Mađarskoj ili u nekim drugim državama, Skupština i ne bi trebala da raspravlja o razrešenju ministra, već bi predsednik Vlade mogao, u ovom slučaju predsednica Vlade bi mogla da razreši ministra i bez odobrenja Narodne skupštine. Pošto je Srbija zemlja sa čistim parlamentarnim sistemom državne vlasti, Narodna skupština je jedini organ koji ima nadležnost da izabere i da razreši bilo kog člana Vlade.

Zašto sam rekao da je ovo tehničko pitanje? Ovo je tehničko pitanje zbog toga što je predsednica Vlade predložila razrešenje ministra na predlog JS iz koje stranke je i izabran za ministra dosadašnji ministar privrede. U saglasnosti sa predsednikom SPS, pošto su te dve stranke zajednički nastupile na izborima, to je bio jedan politički predlog, kao što i treba da bude, u skladu sa koalicionim sporazumom, a predsednica Vlade je to formulisala na način kako je to predviđeno Ustavom. Zbog poštovanja koalicionih odnosa, zbog poštovanja nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa SVM će glasati za taj predlog.

Interesantno je što su se već određene opozicione poslaničke grupe izjasnile da neće podržati predlog za razrešenje ministra. Ne znam da li postoji jedna država u svetu u kojoj opozicija ne glasa za razrešenje člana Vlade, ali u Srbiji je to tako.

Mi ćemo glasati za razrešenje dosadašnjeg ministra zbog tih tehničkih razloga o kojima sam govorio i iz još jednog razloga, a to je da po našem Ustavu Vlada organ koji vodi politiku. Uvođenje ili ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji je svakako jedno vrlo bitno političko pitanje i po tom pitanju treba da postoji jedinstvo unutar Vlade Republike Srbije. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali o krucijalnim, strateškim pitanjima ne može da bude soliranja u Vladi. Zbog toga ćemo isto da podržimo Predlog predsednice Vlade.

Na kraju da kažem, mi se u potpunosti slažemo, trenutno, kao što smo se slagali u ovih prethodnih godinu i po dana sa stavom Vlade da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji zbog toga što smatramo da bezbednost građana treba da bude na prvom mestu i ta bezbednost bi svakako bila ugrožena u energetskom i još nekim pitanjima ukoliko bi Srbija uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Iako se mi naravno zalažemo od osnivanja SVM za naše punopravno članstvo u EU, trenutno ova dva pitanja nisu i ne mogu da budu povezana.

Rekao sam, bezbednost treba da bude na prvom mestu, bezbednost u energetskom smislu, ali i bezbednost u svakom drugom pogledu. Još jednom bih želeo da apelujem na Vladu Republike Srbije, pošto je tu ministar Milićević, da Vlada vodi računa i o bezbednosti građana u vezi migrantske krize. Puno puta smo o tome razgovarali, rekao sam to prethodnih dana i ministru unutrašnjih poslova i predsednici Vlade, nije normalno da se građani Subotice i još nekih gradova i naselja u Srbiji bude na rafalnu paljbu migranata.

Puno toga je učinjeno, mnogo je u većoj meri policija i Žandarmerija prisutna na terenu, zahvaljujemo što je to tako, ali apelujemo još jednom da se obezbedi bezbednost građana u svakom pogledu, pa i u tom pogledu.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će glasati za predlog predsednice Vlade za razrešenje dosadašnjeg ministra privrede. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne Skupštine, gospođo predsednice Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da govorim ispred Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara povodom ove tačke dnevnog reda i da kažem unapred da je svih ovih dana od kada traje ova sednica i prethodna sednica Savez vojvođanskih Mađara, poslanička grupa, bila prisutna, aktivno učestvovala u raspravi kao što to činimo i sada, iako su pojedini poslanici opozicionih stranaka pokušali da pokažu i da obmane javnost da postoji neki problem unutar vladajuće većine i da Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara nije učestvovala u raspravama.

Mi smo učestvovali u raspravama kao što to činimo i sada i to ne govorim zbog toga da bi se pravdao, jer nema potrebe za tim, nego govorim zbog toga da bi se videlo koliko ima politikanstva i ovih nedelja kada je Srbiju zadesila najveća tragedija u svojoj istoriji u mirnodopskim uslovima. Mislim na tragediju u školi „Ribnikar“. I želim još jednom da izrazim najdublje saučešće roditeljima i srodnicima stradale dece, kao i srodnicima svih stradalih u ubistvima poslednjih nedelja, jer je svako ubistvo tragedija, a ubistvo dece je svakako najveća tragedija i zbog toga kažem da je to sigurno, ta tragedija u Osnovnoj školi „Ribnikar“, svakako najveća tragedija u istoriji Srbije u mirnodopskim uslovima, jer ne možete to upoređivati sa tragedijama u ratnim okolnostima. Ali, u mirnodopskim uslovima je svakako bila najveća tragedija.

Mi ne želimo da učestvujemo u politikanskom nadmudrivanju i ne želimo da igramo „igre“ koje igraju pojedini poslanici opozicije koji ne razumeju trenutak i svu onu tragediju koja se desila i tragedije koje su se desile i predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade je najjači instrument kojim narodni poslanici raspolažu u parlamentarnim demokratijama. To je jedno sredstvo koje se ne upotrebljava svakodnevno i kada se podnese predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade onda to treba da bude osnovano.

Opozicija je prikupila onoliko potpisa sa koliko potpisa raspolaže. To je u ovom trenutku 84. Svi su potpisali zbog toga što ne zna se kako su potpisivali taj zahtev, jer se ispostavilo da kada se treba pojaviti, kada treba sesti u klupe, kada treba obezbediti kvorum za sopstvenu tačku dnevnog reda, onda to nisu sposobni, ali su sposobni da prozivaju članove, poslanike, vladajuće većine, što nisu prisutni.

To čine na društvenim mrežama i ono što je najveća ironija i najveća tragedija to čine poslanici opozicije koji nisu bili u stanju da dođu u zgradu, u dom Narodne skupštine juče da daju kvorum za sopstvenu tačku dnevnog reda i da stanu iza onoga šta su potpisali.

Potpisali su predlog za glasanje o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova.

Znate, zadatak narodnih poslanika nije samo da sede u sali. Evo ja sam juče na primer otvorio jedan Međunarodni naučni skup na Paliću i ponosan sam na to da se održava Međunarodni naučni skup sa učesnicima iz pet zemalja na Paliću. Nakon toga sam krenuo na sednicu Narodne skupštine, došao otprilike do Novog Sada kada se ispostavilo da opozicija nije u stanju da stane iza svog predloga i da juče sednice neće biti pa sam se vratio, pa sam danas došao ponovo.

(Narodni poslanik: Tek sad.)

Ne tek sad.

(Radomir Lazović: Nego kad?)

Ja se slažem sa ovim načinom rada. Možete slobodno da me prekidate i ukoliko će predsedavajući na isti način reagovati, onda vas sledeći put neće biti 84, to je sigurno, neće vas biti ni 20. Ja se slažem. Možemo i na ovaj način. Meni ne smeta.
Znači, mi danas raspravljamo o predlogu za glasanje o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova. Samo nisam shvatio iz svih tih politikantskih izlaganja iz redova opozicije šta je to ministar unutrašnjih poslova skrivio, šta je ono što je u negativnom smislu uradio od kada je ministar unutrašnjih poslova.
Očekivao sam da ćemo čuti neko obrazloženje konkretno, jer kao što rekoh to je jedan instrument koji se ne upotrebljava svakodnevno i ja se iz ugla taktike i strategije slažem što ste vi podneli taj predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, zbog toga što Ustav, odnosno ministru unutrašnjih poslova, je u Ustavu piše da ukoliko predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade ne dobije većinu u Narodnoj skupštini isti potpisnici ne mogu da podnesu predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade u sledećih 180 dana.
Znači, dragi narodni poslanici iz opozicije, ono što ste vi ovim predlogom učinili, koji će se naći zahvaljujući nama poslanicima iz vladajuće većine na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine, to je da ste vi zacementirali Vladu Republike Srbije i sve članove Vlade Republike Srbije za narednih najmanje 180 dana. Zbog toga sam rekao, zahvaljujem, da ovo što ste učinili to apsolutno ide u korist vladajućoj većini, Vladi, svim članovima Vlade.
Čekamo one predloge zakona koji su najavljeni od strane Vlade Republike Srbije, ja se nadam da o njima nećemo raspravljati po hitnom postupku, nego lepo u redovnoj proceduri kako treba o takvim veoma, veoma krucijalnim stvarima raspravljati i temama u Narodnoj skupštini, ali vrlo brzo ćemo doći i do te tačke, a do tada će najverovatnije i sledećeg dana biti ove rasprave, opozicija će reći sve ono što misli da treba da kaže. Meni je jako drago što ovu sednicu ne završavamo za dva, tri dana kao što je to ranije bilo, ne samo u ovom sazivu, već i u prethodnom i onom sazivu pre onog prethodnog saziva i onom sazivu pre prethodnog saziva, nego da opozicija dobija mogućnost od predsednika Narodne skupštine da svih ovih nedelja kaže u direktnom prenosu sve ono što misli da treba da kaže o Vladi i o svim ovim političkim temama zloupotrebljavajući ove tragedije koje su nas nažalost zadesile prethodnih nedelja.
Što se tiče ministra unutrašnjih poslova, ja ne želim da koristim svih 20 minuta, jer ovo sada nije situacija kada po nama treba se baviti političkim temama. Mi učestvujemo u raspravi, ali kažem ono što treba da se kaže o temi ono što je naš način razmišljanja i ne želimo da zloupotrebljavamo ovu mogućnost. Znači, ono što mi želimo da kažemo, ono što ja želim ispred poslaničke grupe SVM da kažem, povodom ovog predloga za glasanje o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova, mi apsolutno podržavamo rad gospodina Gašića na čelu MUP-a, kao što to činimo i sa radom celokupne Vlade na čelu sa gospođom Anom Brnabić zbog toga ćemo glasati protiv ovog predloga za glasanje o poverenju ministru unutrašnjih poslova i mi sve ono što mislimo da treba na drugačiji način tretirati, rešavati u direktnim razgovorima kažemo i ministru unutrašnjih poslova i njegovim saradnicima i želim i ovom prilikom sve ovo da ponovim ukratko da ne bude da nemamo svoj način razmišljanja i da ne bude da ne očekujemo od Vlade i od ministra unutrašnjih poslova rešavanje onih problema koji postoje za građane koje mi zastupamo tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Znači, ono na čemu trebamo zajednički da radimo i što i činimo, ali treba da budemo mnogo, mnogo efikasniji to je povećanje pripadnika nacionalnih manjina u redovima policije, MUP-a. Mi koristimo svaku mogućnost da pozivamo pripadnike mađarske nacionalne zajednice da se prijavljuju na konkursima MUP-a, jer mi želimo da ih bude što više među pripadnicima unutrašnjih poslova i to svakako jeste jedan cilj na čijem ispunjenju mi zajednički radimo.
Druga stvar koju želim da kažem, a radi se o konkretnoj stvari, mi smo pre desetak godina izmenili Zakon o unutrašnjim poslovima i molim ministra unutrašnjih poslova da obrati pažnju na ovo šta ću da kažem, verujem da ovo nije stav Vlade, nego stav načelnika pojedinih policijskih uprava.
Mi smo pre 10 godina izmenili Zakon o policiji i nije više uslov da pripadnik policije MUP-a nema državljanstvo još neke države osim Republike Srbije. Znači, dvojnim državljanima je desetak godina omogućeno da budu zaposleni u MUP-u zahvaljujući toj odredbi smo u nekoj meri uspeli da podignemo, da povećamo broj pripadnika nacionalnih manjina u policiji, ali se javljaju sa terena pojedine informacije da se u poslednje vreme traži od pripadnika policije da pod materijalnom i krivičnom odgovornošću potpišu da nemaju državljanstvo druge države osim Republike Srbije. Takve podatke imamo, da ne govorimo u vazduh, da kažem konkretno, takvi podaci se pojavljuju na primer u vezi rada PO u Zrenjaninu. Znači, u Zrenjaninu.
Mi smatramo da u 21. veku činjenica što neko ima državljanstvo još neke države osim Republike Srbije ne sme da diskriminiše pripadnike MUP-a. Ova država je imala i guvernera Narodne banke koji ima dvojno državljanstvo. Mislim da nije veća pretnja po nacionalnu bezbednost ukoliko pripadnik policije pod znacima navoda, ali zaista pod znacima navoda, običan policajac ima dvojno državljanstvo kad može i član Vlade, može i guverner Narodne banke, itd.
Treća stvar koju želim da kažem, konkretno da se zahvalim ministru što na drugačiji način tretira od prvog dana svog mandata na čelu MUP ogroman problem ilegalnih migracija i iliegalnih migranata. Zaista ogromni problemi postoje i dan danas na terenu i u Potisju, i u opštini Kanjiža, i u opštini Novi Kneževac, i u Subotici i u opštinama i naseljenim mestima zapadne Bačke, ali su akcije policije kontinuirane i želim da apelujem i na ministra i na pripadnike MUP koji rade u veoma teškim uslovima i svih ovih godina rade u veoma teškim uslovima da energično reaguju na ove stvari. Republika Srbija ne sme da ima nijedan jedini kvadratni metar na svojoj teritoriji gde policija ne sme da interveniše, a vi znate da je bilo ranije takvih situacija u određenim šumama npr. u Subotici itd. koje su migranti za sebe da tako kažem preuzeli, da ne upotrebim drugu reč. To se dešavalo ranije i morao protiv toga energično da se borimo, jer je zadatak svih nas, i narodnih poslanika, i Vlade, i svih ministara i bezbednosnih struktura da na prvom mestu garantuju sigurnost građana Republike Srbije. Naravno, treba da budemo humani i naravno treba da razumemo sve ljudi, ali građani naše zemlje treba da budu na prvom mestu.
Ovo su neke teme na kojima zajedničkim snagama treba da radimo, kao i do sada, ali vam želim uspeha u daljem radu, jer sam siguran da ćete ostati ministar unutrašnjih poslova. Poslanička grupa SVM će glasati protiv predloga opozicije za glasanje o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova. Hvala

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 109. stav 1. alineja 5. Pošto samo predsedavajući može da povredi Poslovnik, vi ste, gospodine predsedniče, povredili Poslovnik član 9. stav 1. alineja 5. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku.

Znači, to nije vaše diskreciono pravo, nije vaše diskreciono pravo po Poslovniku da li ćete da izreknete opomenu ili nećete. Vi ste u obavezi da izreknete opomenu narodnom poslaniku koji se neposredno obraća. Prethodni govornik iz opozicije meni se neposredno obraćao i nije ni razumeo šta sam ja govorio.

Odmah da kažem, ja bih po Poslovniku i po Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije imao pravo da govorim u ovoj Skupštini na svom maternjem jeziku, na mađarskom. Ja bih razumeo da on nije mene razumeo da sam govorio na mađarskom, ali sam govorio na čistom srpskom jeziku i on mene nije razumeo.

Predlažem vam, gospodine predsedniče, da obezbedite ili slušalice za narodne poslanike, možda nije čuo, ili ako je čuo, a nije razumeo, onda se radi o nekoj drugoj stvari, ali onda mislim da niste vi nadležni i onda mislim da tu unutar ove sale nema pomoći.

Unapred da kažem, da ne bude problema zbog toga, neću biti na sednici ni u utorak, evo da se pravdam opozicionim narodnim poslanicima, neću biti na sednici ni u utorak, zato što će se na Paliću održavati strateški savet između Republike Srbije i Mađarske, biće predsednica Republike Mađarske, biće predsednik Republike Srbije, biće premijeri obe države, biće narodni poslanici, iz Srbije i Mađarske će razgovarati predstavnici o strateškim pitanjima i zbog toga neću biti na sednici. Zahvaljujem na razumevanju.

Izvinite što sam prekoračio za 20 sekundi vreme.

Ne tražim da se izjasnimo o povredi.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, pre nego što nastavim dalje želeo bih da vam se zahvalim što ste ovde i što predsedavate bez obzira na to što ste sahranili oca pre nepuna dva dana. Mislim da to dokazuje i pokazuje vaš odnos prema Narodnoj skupštini, ovoj državi i generalno prema poslu.

Gospođo potpredsednice Skupštine, gospođe ministarke, članice Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, ovih 11 prvih tačaka našeg dnevnog reda. Obično se ističe Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o Javnom tužilaštvu, Predlog zakona u uređenju sudova, Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva. Ali, ima tu još nekih predloga zakona zbog potrebe usaglašavanja našeg sistema pravosuđa i generalno državne uprave sa izmenjenim Ustavom.

Ustav je izmenjen 09. februara prošle godine kada je proglašen akt o promeni Ustava u ovoj Narodnoj skupštini, a prethodno su građani na referendumu 16. januara potvrdili te ustavne izmene.

Danas raspravljamo o temi o kojoj se u ovoj Narodnoj skupštini raspravlja otprilike na svakih 15 godina, što znači da nije neka tema koja je svakodnevna, nije neka tema o kojoj se svakodnevno raspravlja u Narodnoj skupštini, a to je dobro što je tako, jer ne bi bilo prirodno, ne bi bilo dobro za pravnu sigurnost, ne bi bilo dobro za funkcionisanje države kada bismo svake godine menjali zakone koji regulišu oblast pravosuđa.

Danas važeći zakoni su doneti 2008. godine, znači nedavno nakon usvajanja Mitrovdanskog ustava krajem 2006. godine i o svemu ovome na ovaj način govorim zbog toga da bi ukazao na to da smo imali reformu pravosuđa 2008. godine. Tada su doneti novi zakoni iz oblasti pravosuđa, svi oni zakoni koji će danas biti izmenjeni, odnosno na čije mesto će doći novi zakon, nakon ustavnih izmena.

Ja se sećam tadašnje rasprave 2008. godine pošto sam bio učesnik i te rasprave u ovoj Narodnoj skupštini, ima tu još poslanika koji su bili tada deo parlamenta pa jedino što smo uloge malo promenili. Oni koji su bili na vlasti su danas u opoziciji, oni su koji su bili u opoziciji danas su na vlasti. Mi iz SVM smo tada bili deo vladajuće većine, ali smo bez obzira na to glasali protiv tih predloga zakona. Ima tu poslanika koji se toga sećaju, a glasali smo protiv pre svega zbog još uvek važećeg, do duše u nekoj meri je izmenjen Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Taj zakon se sada ne menja. Taj zakon donet je 2008. godine, a izmenjen 2013. godine i važi i dan danas, a 2008. godine smo glasali protiv seta pravosudnih zakona zbog toga što je tada predložen Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštva u potpunosti bio takav da nije vodio računa o tome da pravda treba da bude dostupna građanima Republike Srbije.

Tada je broj osnovnih sudova, odnosno tadašnjih opštinskih sudova smanjen sa 138 na 34. Ukinuti su sudovi koji su do tada postojali 150, 200 godina unazad, kao što su na primer sudovi u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, Senti, Temerinu i mi smo zbog toga glasali protiv tog predloga zakona. Tada je opstalo ili ostalo svega osam osnovnih sudova na teritoriji AP Vojvodina. Nakon toga, nakon promene vlasti 2013. godine, a tada je ministar pravde bio ministar Selaković, uspeli smo da vratimo neke od tih sudova. Na primer sud Bečeju, funkcioniše i dan danas od te 2013. godine, sud u Senti i formirali smo sudsku jedinicu u Bačkoj Topoli osnovnog suda u Subotici.

Ono što nije vraćeno je sud u Temerinu, osnovni sud, nekadašnji opštinski sud u Temerinu i u Kanjiži. Možda će biti prilike i za to u nekoj narednoj izmeni tog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali nakon 2013. godine mislim da je pravda u većoj meri dostupna građanima Srbije nego što je bila dostupna 2008. godine od tadašnje reforme pravosuđa do 2013. godine.

Što se tiče sada predloženih zakona, želim da kažem da je izuzetno dobro što se poštuju rokovi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava je predviđeno da će se zakoni iz oblasti pravosuđa uskladiti sa izmenjenim Ustavom u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmenjenog Ustava. Taj rok ističe 9. februara i evo danas u subotu, inače što je meni interesantno, tačno 21 godine nakon toga što sam diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu evo počinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona.

Ali, nije to bitno. Bitno je što se poštuju rokovi, jer to u ovoj državi nikada nije bila praksa i vrlo retko se dešava da se poštuju neki rokovi koji su predviđeni Ustavom ili Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava.

Siguran sam da ćemo ove zakone usvojiti do 9. februara i da ćemo poštovati taj rok koji smo sebi propisali. Šta je još bitno? Bitno je što smo pre skoro godinu dana Ustav izmenili na način da možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu. To se skoro nikad nije desilo u istoriji ove države.

Kada smo raspravljali o promeni Ustava u prošlom sazivu, ja sam nabrajao sve ustave ove države, počev od Sretenjskog pa zaključno do Mitrovdanskog ustava i skoro se nikad ili nikad se nije desilo da se radilo o ustavnom kontinuitetu i da je Ustav izmenjen i u materijalnom i u formalnom smislu na način kako je to bilo predviđeno tada važećim Ustavom. Mi smo to pre skoro godinu dana uspeli da uradimo.

Ono što je sada predviđeno predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, to je razrada onoga što sada stoji u Ustavu, što je ova Narodna skupština usvojila pre godinu dana i što su građani potvrdili pre toga na referendumu.

Ono što su dobre strane izmenjenog Ustava, to je u većoj meri garantovanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti tužilaštva, ukidanje tzv. probnog mandata za sudije, znači garantovanje stalnosti sudske funkcije i to su neke vrednosti univerzalnog karaktera koji su u temeljima liberalno-demokratske ustavnosti i to je svakako pozitivno.

Ono što sam rekao pre godinu dana kada smo raspravljali o Aktu o promeni Ustava, to bih želeo da kažem i sada. Bez obzira što je Ustav već izmenjen i mi smo glasali zbog ovih vrednosti za promenu tog Ustava, ali ipak u zagradi bih želeo da kažem ono što sam i tada rekao - nisam preterani optimista i nisam siguran da je dobro što Narodna skupština u potpunosti ostaje bez nadležnosti u materiji izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Zašto?

Zato što je ustavno načelo suverenosti građana. Naš Ustav kaže – suverenost potiče od građana a građani suverenost vrše pomoću narodne inicijative i referenduma ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ti predstavnici se biraju na tajnim, slobodnim, višestranačkim izborima i ti predstavnici nosilaca suverenosti, tj. građana, su narodni poslanici, članovi parlamenta. I dan-danas sudovi, sudska veća, presude donose u ime naroda. Naš Ustav kaže, član 145. – presude se donose u ime naroda.

Presude se donose u ime naroda, a istovremeno predstavnici naroda, predstavnici nosilaca suverenosti se isključuju iz procedure izbora sudija koji presude donose u ime istog tog naroda čiji smo mi predstavnici. One sudije koji će presude donositi u ime naroda neće birati predstavnici naroda, tj. nosilaca suverenosti, već uski krug kolega. Ja, naravno, znam da će u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva i dalje biti istaknuti pravnici, da će te istaknute pravnike birati Narodna skupština, znači ne mogu da kažem da se stopostotno kida nit između nosilaca suverenosti i sudija koje presude donose u ime naroda, ali Narodne skupštine kao predstavnika naroda više u proceduri izbora nosilaca pravosudnih funkcija nema. To je nešto što je od nas očekivala Evropska unija, to je nešto što je od nas očekivala Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.

Ova država je na evropskom putu i treba da bude na evropskom putu. Savez vojvođanskih Mađara je stranka koja se zalaže za priključenje Republike Srbije Evropskoj uniji što pre, ali sam imao potrebu da ove stvari kažem, jer bez ovih argumenata, bez ovih činjenica mi ne bismo imali celovitu sliku.

Možemo mi sada da kažemo da politika više neće biti od uticaja na pravosuđe i da će od sutra ili od usvajanja ovog zakona pravosuđe u potpunosti biti nezavisno, ali, znate, to je sa ovom temom isto tako kao što je i sa slobodom medija. Kao što ni na medije, ni na sudije, pritisak ne mogu da vrše samo političari, samo parlament, samo Vlada, već to mogu da čine i tajkuni, to mogu da čine i određeni subjekti privrednog života, to mogu da budu mediji, to mogu da budu neki istaknuti, bogati, neka istaknuta bogata udruženja građana, tzv. „en-dži-o“ itd.

Zbog toga, kada kažemo da će sudski sistem u potpunosti, da će sudije biti u potpunosti nezavisne, daj bože da bude tako. To više neće zavisiti od vas, kao ministra pravde, neće zavisiti od nas kao narodnih poslanika, neće zavisiti od, recimo, predsednika Odbora za pravosuđe, koji je do sada bio po funkciji član Visokog saveta sudstva, ali će zavisiti od nekih drugih.

Određene sudije se i te kako bave politikom, određene sudije se i te kako pojavljuju na medijima i te određene sudije ne dele uvek mišljenje sa predstavnicima poslanika iz vladajuće većine, nego se dešava, bogami, da imaju simpatije prema određenim opozicionim poslanicima. Tako da je to to, da bismo imali celovitu sliku.

Želeo bih da kažem da apsolutno podržavamo one delove predloga svih ovih zakona koji se odnose na prisustvo pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na javne tužioce, na dosadašnje zamenike javnih tužioca, odnosno sada na tužioce odnosno glavnog javnog tužioca, na sudije i sudije pripravnike.

Predlozima zakona je predviđeno isto ono rešenje koje je bio naš amandman 2008. godine u prethodnoj reformi pravosuđa, a suština tih rešenja je da se prilikom izbora sudija i javnih tužilaca vodi računa o sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije u sudu. To je jako dobro, ali je dosadašnje vreme u prethodnih 15 godina pokazalo da to nije dovoljno i nije nikakva tajna, taj sastanak je bio javan, mi smo pre nedelju dana imali sastanak sa ministarkom pravde i dogovorili smo se da ćemo raditi na tome da podzakonskim aktima budu predviđeni i određeni mehanizmi za poboljšanje srazmera ili udela pripadnika nacionalnih manjina u pravosuđu.

Ja tu, naravno, ne zastupam ideju tzv. ključa koji je važio za vreme komunizma, ali je jednostavno neprirodno da pripadnike nacionalnih manjina skoro nema u pravosuđu, ni u sudovima ni u javnim tužilaštvima. To nije krivica ove Vlade, nije krivica ni prethodne vlasti, to je zaostavština 90-ih godina i svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se poboljša udeo odnosno srazmera pripadnika nacionalnih manjina.

Tu postoje i preporuke OEBS-a, poznate kao preporuke iz Graca, koji baš govore o tome da podzakonskim aktima treba razraditi mehanizme, da bismo imali veći broj pripadnika nacionalnih manjina u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima.

Zašto je ovo bitno? To je bitno zbog toga da bi pravda bila u većoj meri dostupna građanima, to je bitno zbog toga da bi građani pripadnici nacionalnih manjina mogli da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. Ukoliko pogledate koliko postupaka se vodi na jezicima nacionalnih manjina, bez obzira što su u mnogim sudovima u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, onda ćete videti da su ti podaci poražavajući. Ima nešto malo u Subotici, ima nešto malo u Novom Pazaru, ima nešto malo u Nišu i to je to. Ali je to manje od 200 sudskih postupaka ukupno na teritoriji Republike Srbije godišnje. Šta je razlog? Razlog je što nema ljudi koji bi mogli da vode te prvostepene postupke na jezicima nacionalnih manjina. Zbog toga ćemo zajedničkim snagama da radimo na povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina i u sudovima i u javnim tužilaštvima.

Da zaključim, veliki posao je odradila i ova Narodna skupština i Ministarstvo pravde, svakako treba da se zahvalimo i gospođi Popović, ministarki pravde, i gospodinu Vinšu koji je kao pomoćnik ministra mnogo radio na ovim predlozima zakona i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine u ove prethodne dve godine. Ja se nadam da ćemo ove predloge zakona usvojiti za nekoliko dana, da ćemo poštovati rok koji smo sebi zadali i ja se nadam da će vreme pokazati da će, bez obzira na sve one rezerve o kojima sam ja govorio, sudski sistem biti nezavisan, na usluzi građanima.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala.

Uvaženi predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj izveštaj, kao što smo i na prethodnim sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji aktivno učestvovali. Zato mi dozvolite da vam iznesem stavove naše poslaničke grupe.

Mi o ovom pitanju, o pitanju Kosova i Metohije govorimo zbog toga što smatramo da ovo nije pitanje…

Mi govorimo o ovom pitanju u Narodnoj skupštini zbog toga što pitanje Kosova i Metohije nije pitanje samo za srpski i albanski narod, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije, zbog toga što je, kao što ste i vi rekli, predsedniče Republike, mir i stabilnost na prvom mestu. To treba da bude u interesu svih građana Republike Srbije i zato ovo pitanje, iako je svakako najbolnije za srpski i albanski narod, nikako nije pitanje samo za srpski i albanski narod.

Želeo bih da se zahvalim vama, predsedniče Republike, što ste došli u Narodnu skupštinu i što imamo prilike da razgovaramo o ovoj temi. Možda bi bilo bolje da su poslaničke grupe izrazile spremnost da razgovaraju o konkretnom „non pejperu“ i verovatno bi bilo korisnije da je taj razgovor obavljen bez javnosti, bez kamera, a ne tu svako da drži svoje govore i da juri neke glasove svojih potencijalnih birača, ali pošto za to nije postojala spremnost od strane većine opozicionih poslaničkih grupa, onda je dobro što ste došli ovde u Narodnu skupštinu i što razgovaramo o ovoj temi ponovo u Narodnoj skupštini.

Inače, u prethodnim decenijama, recimo, u prethodnih 16 godina, ovo je već deseti put da ja lično imam prilike da govorim ispred Saveza vojvođanskih Mađara o pitanju Kosova i Metohije. To kažem zbog toga da bih ukazao na to da je dug vremenski period iza nas i bojim se da su ovi predlozi o kojima ste vi govorili na današnjoj sednici i o kom predlogu ste govorili i prethodnih dana za građane Srbije preko medija, da su ovi predlozi svi gori i gori kako vreme prolazi.

Mi smo 2007. godine ovde u Narodnoj skupštini odbacili plan Marti Ahtisarija. Godine 2008. smo poništili protivpravnu odluku o nezavisnosti Kosova. Nakon toga smo imali ukupno 11 deklaracija, rezolucija, dve platforme i uvek treba da govorimo i da razgovaramo o ovoj temi.

Ono što je novina u prethodnih skoro 10 godina u odnosu na neke prethodne periode, to je da predstavnici vlasti i vi, predsedniče republike, i predstavnici Vlade na mnogo iskreniji način govore o ovoj temi. Nema više mitova, nema više praznih obećanja, nema više busanja u grudi, nego se govori iskreno o svim ovim problemima. Vi ste prethodnih dana, kao i danas na sednici Narodne skupštine brutalno iskreno govorili o tome kakvi predlozi postoje od strane EU i SAD i koje mogu da budu posledice prihvatanja ili ne prihvatanja tih predloga.

Opet, sa druge strane, mislim da je suštinsko pitanje i ovo pitanje ću formulisati kao retoričko pitanje i mislim da je bolje, predsedniče Republike da ne pokušate da date odgovor na to pitanje, bolje je za sve nas, da nemamo odgovora na to pitanje, da li EU iskreno želi Srbiju ili ne želi. To kažem zbog toga što je Republika Srbija u prethodnim godinama, pa čak i decenijama, učinila dosta toga što je EU od nje zahtevala.

Ovo govorim kao predstavnik jedne stranke koja je svakako za evropske integracije nijednog jedinog dana nismo dovodili u pitanje to naše suštinsko opredeljenje da učlanjenje u EU treba da bude na prvom mestu i da je to u interesu svih građana Republike Srbije, ali opet kako vreme prolazi, sve više i više se postavlja pitanje, da li uopšte postoji spremnost u evropskim strukturama za to da Republika Srbija postane punopravna članica EU.

To govorim zbog toga što je mnogo toga učinjeno, vode se ovi pregovori godinama. Apsolutno je svima evidentno ne samo u Srbiji, ne samo u regionu, nego svugde da je Republika Srbija, da je Beograd, konstruktivna strana u tim razgovorima. Bez obzira na pretnje, bez obzira na zločine, bez obzira na sve što se događalo i ovih dana i prethodnih nedelja i meseci na Kosovu i Metohiji, bez obzira na sve one incidente koji su učinjeni da upotrebim najblažu reč, mada bi mogao to i drugačije da formulišem, koji su učinjeni protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ja sam to rekao i u septembru, kada smo poslednji put govorili o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini, a želeo bih sada da ponovim, da izrazim duboko divljenje predstavnicima srpskog naroda sa Kosova i Metohije ispred SVM što trpe sve ono što trpe.

Svakako ova Narodna skupština bez obzira na političke razlike, bez obzira na razlike što se tiču nacionalnog verskog ili neke druge pripadnosti. Treba da pod pomoćne ljude na Kosovu i Metohiji predstavnike Srpskog naroda sa Kosova i Metohije.

Ono što sam počeo da govorim bez obzira na sve ove pretnje, bez obzira na incidente, bez obzira na najbrutalnije ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Svakog dana na svim mogućim pregovorima i razgovorima je Beograd strana koja je konstruktivna. Bez obzira na sve, niste nijednom ustali i niste nijednom rekli e, mi nećemo više da nastavljamo razgovore, zato što je mir i sigurnost kao i stabilnost na prvom mestu.

Ja ne znam da li su svi građani svesni toga? Da li su svi narodni poslanici svesni toga? Čime se predstavnici Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji suočavaju svakodnevno.

Mi ovde na drugim područjima Srbije smo ostavili davno iza nas praksu kada ste, ili kada smo pustili dete u školu nismo mogli da budemo 100% sigurni u to da će živo i zdravo to dete da se vrati iz te škole. Oni žive u takvim okolnostima i to treba svakako javno da se kaže i to je najbitnije da se osigura, da se obezbedi mir, sigurnost za sve.

Govorio sam i o tome i prošli put želeo bih sada da ponovim. Pre deset godina u ovoj Narodnoj skupštini je postignuto istorijsko pomirenje između Srpskog i Mađarskog naroda. Doneta je deklaracija o osudi akata protiv civilnog Mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine.

Tadašnji predsednik Republike, tadašnji predsednik Republike Mađarske se izvinio za zločine koji su učinjeni 1941. i 1942. godine u Novom Sadu i drugim područjima Vojvodine. Došlo je do polaganja zajedničkog venca, zajedničkih venaca u Čurugu.

Mislim da to istorijsko pomirenje donosi rezultate ne samo za Mađare i Srbe, bez obzira da li živeli u Mađarskoj ili u Srbiji, nego za sve građane Republike Srbije, zbog toga što između te dve države poslednjih deset godina može da se razgovara o privredi, infrastrukturi, energetici, zajedničkim projektima i od toga svi imaju koristi.

Ali zašto o ovome govorim kada je tema Izveštaj o Kosovu i Metohiji, zato što želim i ovom prilikom da ukažem na to da to je to istorijsko pomirenje mađarski narod mogao da postigne baš sa srpskim narodom, i to što je srpski narod, predstavnici srpskog naroda, što su bili spremni i hrabri, odlučni za takvo istorijsko pomirenje sa mađarskim narodom, govori o tome da problem nije u srpskom narodu, kao što problem nije bio ni u mađarskom narodu.

Mislim da ovo može da posluži kao presedan i za neke druge relacije. Pošto ste vi konstruktivni u svim tim razgovorima i pregovorima svih ovih godina, ja se nadam, nisam optimista, ali se nadam da će do takvog kompromisnog rešenja doći.

Dobro je što ste pitanje KiM, vratili u žižu javnosti, ne samo u Srbiji, regionu, nego i šire. Dakle, 2008. godine, 2010. godine, 2011. godine se o toj temi govorilo na način da je tu sve završeno. Opet, polazeći od ovog non pejpera koji vam je uručen, vidi se da se ne govori o potrebi međusobnog priznanja i kompromis je svakako moguć.

Da bi se do kompromisa došlo, obe strane moraju da poštuju ono što su prihvatili, ono što je postignuto na tim razgovorima i na tim pregovorima. Prištinska strana je pre skoro 10 godina, prihvatila obavezu da se formira zajednica srpskih opština.

Mislim da bez formiranja zajednice srpskih opština, bez poštovanja do sada postignutih dogovora, jednostavno do takvog kompromisa ne može doći i ja se nadam da su svi svesni toga i da će imati instrumente, da će imati odlučnost da traže od Prištinske strane da poštuje ono što je prihvatila pre 10 godina.

To bi bio jedan dobar signal, to bi značilo da se ovi pregovori i razgovori vode sa ciljem da bi se do rezultata došlo. U međuvremenu Srbija, Vlada Republike Srbije, treba da podržava Srbe sa KiM. Ja sam rekao i prošli put, a reći ću i sada, nama apsolutno ne smeta što Srbija pomaže u finansijskom i u svakom drugom smislu Srbe sa KiM, kao što nam ne smeta ni to kada vi to činite sa srpskim narodom u BiH, ili u Mađarskoj, ili bilo gde drugde gde Srbi žive.

Vi ste danas rekli podatak, prošli put sam vas to pitao, sada ste rekli odmah na početku, skoro 900 miliona evra Republika Srbija daje na KiM, i mi sa tim nemamo problem i reći ću zbog čega.

Mi sa tim nemamo problem zbog toga, što i Mađarska pomaže Mađare u Vojvodini, u Srbiji i vi sa tim nikada niste imali problem. Evo baš sada je u toku ceremonija potpisivanja ugovora sa privrednim društvima iz Vojvodine, a radi se o podršci države Mađarske preko Fondacije Prosperitati, tu je u Republici Srbiji, znate vrlo dobro zamenik ministra spoljnih poslova Mađarske i upravo je sada u toku u Senti potpisivanje tih ugovora.

Ti ljudi, ta privredna društva će zapošljavati ljude tu u Srbiji, onda su domaća privredna društva osnovana ovde u Republici Srbiji i tu će da plaćaju ovaj porez. Srbija je uvek, predstavnici Srbije su uvek i vi lično gledali sa razumevanjem na tu činjenicu. Ako je to tako bilo, a tako je bilo od prvog trenutka, ne znam zašto bismo imali problem mi sa tim što Srbija daje 900 miliona evra godišnje za Srbe na području KiM.

Reći ću i to da iz istorijskih razloga, razumemo i to koliko znači KiM za srpski narod i ne postoji nijedna država u svetu, nijedna koja bi dobrovoljno, pa čak ni pod bilo kakvom pretnjom, priznala nezavisnost dela svoje teritorije. Takve države nema, takve državne vlasti nema, i to je jednostavno nemoguće. Mi apsolutno razumemo, mi vojvođanski Mađari apsolutno razumemo šta to znači, jer je Trijanonskim mirovnim diktatom iz 1920. godine, tadašnja Mađarska izgubila dve trećine teritorije i preko noći 3,3 miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi. Iz istorijskih razloga znamo i to kroz šta prolaze predstavnici srpskog naroda na KiM, jer smo imali vrlo sličnu situaciju dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, za vreme kralja Petra i kralja Aleksandra, ukidane su i škole i bilo je i onemogućeno i korišćenje jezika za Mađare u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevini Jugoslaviji, ali govorimo o periodu od pre blizu 100 godina.

Sada važe neki drugačiji međunarodni standardi. Sada je značaj i međunarodnog prava drugačiji nego što je bio pre stotinak godina i upravo zbog toga, bez obzira što nemam nekih iluzija, svi treba da poštuju međunarodno pravo i apsolutno je evidentno u ovom konfliktu ili u ovoj situaciji na čijoj strani je međunarodno pravo.

Ja bih želeo da zamolim i predsednika Republike i Vladu i sve koji su u mogućnosti da razgovaraju, da vode te pregovore, da budu odlučni, da budu strpljivi, bez obzira šta sve treba da trpe na tim razgovorima i da svakako obezbede za sve građane Republike Srbije i mir, i sigurnost, i stabilnost, i ekonomski prosperitet i mogućnost evropske budućnosti.

Suviše ovo dugo traje. Od bombardovanja 1999. godine je proteklo 24 godine. Oni koji su se rodili te godine završili su fakultet, možda su se oženili, možda su se udali, možda su dobili dete, decu. Suviše dugo ovo traje, ali razumemo pozicije i predsednika Republike i Vlade i želimo da budete istrajni i da svakako mir, sigurnost, stabilnost i evropska perspektiva budu na prvom mestu, kao što je to bilo i do sada. Za tu borbu, za ta stremljena mi u Savezu vojvođanskih Mađara vama svakako pružamo podršku, kao što smo to činili i prethodnih godina.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo vrlo kratko, nisam želeo da reagujem, jer nema na šta da se reaguje, ali pošto su neke neistinite stvari tu izrečene, onda imam potrebu da reagujem.

Bilo je reči o mađarskom programu RTV. Prethodna govornica je bila u emisiji 17. novembra, ja sam bio u emisiji 24. novembra, po pola sata. Ne vidim šta je tu problem. Bila je poslanica koja predstavlja jednu opozicionu stranku, nedelju dana kasnije sam bio u istoj emisiji, ista pravila, isto vreme emitovanja programa, ali ono što uvažena prethodna govornica nije rekla, i ja bih želeo da se to objasni sa stanovišta novinarske etike i funkcionisanja pravne države i nezavisnosti i objektivnosti medijskog servisa.

Kako je moguće da samo tokom oktobra meseca uvaženi otac narodne poslanice koji je ranije bio glavni i odgovorni urednik programa na mađarskom jeziku u radiju Novi Sad u svojstvu političkog analitičara i istoj onoj emisiji dva puta gostovao? Kako može otac uvažene narodne poslanice da bude objektivan kao politički analitičar na tobože režimskom javnom servisu Vojvodine i da analizira politička dešavanja, a da je njegova kćerka zainteresovana strana u smislu opozicionog narodnog poslanika. Tako da ja tu ne vidim ništa sporno, neka gostuju svi oni koji su pozvani u emisiju bili narodni poslanici, politički analitičari, ali da se ne govori o tome da se bilo ko favorizuje jer to jednostavno nije tačno ili ako se favorizuje onda to sigurno nije SVM niti je SNS niti bilo koja stranka koja je na vlasti. To su stvari koje su proverljive.

A što se tiče Ana Marije Viček, ne vidim ništa sporno u tome da neko sa svog privatnog profila, pa bila to i državna sekretarka i potpredsednica stranke, iskaže svoje mišljenje. Pa, nećete valjda da branite ljudima, pa vi ste pokret slobodnih građana, a slobodne građani valjda imaju pravo da iskažu svoje mišljenje sa privatnih profila na raznim društvenim mrežama. Ako mislite da sloboda govora pripada samo vama, onda treba da promenite stranku, jer to verovatno onda nije u skladu sa nazivom stranke ili pokretom. Hvala vam.

(Zorna Lutovac: Replika.)

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo članovi Vlade, gospođo guvernerko Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, juče je moja koleginica Rozalija Ekres govorila o Predlogu budžeta i rekla je iz kojih razloga će poslanici Poslaničke grupe SVM podržati budžet, Predlog budžeta za narednu godinu, kao i set pratećih zakona, govorila je i o nekim za nas bitnim projektima.

Iskoristio bih mogućnost i vreme poslaničke grupe da govorim o jednom sporazumu koji nije dobio dovoljnu pažnju tokom rasprave, pa bih ja iskoristio nekoliko minuta jer se radi o jednom sporazumu koji će imati veoma, veoma praktične posledice u svojoj primeni.

Radi se o ugovoru između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Ono što smatram vrlo bitnim i što govori o značaju ovog međunarodnog sporazuma jeste da se radi o strateškom partnerstvu i da u ovom trenutku Srbija takav sporazum ima sa svega šest država. To su Italija, Francuska, UAE, Rusija, Kina i Azerbejdžan. Znači, Mađarska je sledeća sedma zemlja sa kojom Srbija ima sporazum o strateškom partnerstvu.

Inače, dve zemlje imaju ukupno potpisana 153 sporazuma. U preambuli se govori o prijateljstvu koje spaja dve države i dva naroda, o dalekosežnim istorijskim i kulturnim vezama koje doprinose stvaranju čvrstog strateškog odnosa i prijateljstva i ovaj ugovor obuhvata ukupno 22 oblast saradnje i radi se o veoma, veoma konkretnim pitanjima.

Poziva se sporazum i na neke bilateralne ugovore koji su prethodili i koji su prethodno bili potpisani, prethodnih godina, odnosno prethodnih decenija.

Što se tiče predmeta sporazuma, o čemu se konkretno radi? Na primer, navešću samo nekoliko oblasti, to je održavanje vojnih grobova i ratnih memorijala, to je oblast evropskih integracija. Kao što znate, Mađarska i premijer Viktor Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto uvek govore o potrebi prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.

Ovaj sporazum govori i o ekonomskoj i tehničkoj saradnji. Govori o pravima srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Govori o velikom značaju procesa istorijskog pomirenja, o kom pitanju sam i ja u nekoliko navrata govorio ovde u ovoj Skupštini i u ovom sazivu, što je postignuto pre devet godina. Govori se o razmatranju potrebne izmene sporazuma o graničnoj kontroli i znamo vrlo dobro kakva je situacija na graničnim prelazima, na drugim graničnim prelazima i da treba raditi u interesu toga da taj granični prelaz, pre svega na Horgošu, bude što prohodniji i kasnije ću govoriti još dve, tri rečenice o tome.

Sporazum govori o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, prehrambene industrije, poljoprivrede, naučne i tehnološke saradnje itd.

Ono što smatram bitnim i što je i te kako u vezi i sa budžetom za narednu godinu to je da je Mađarska trenutno treći spoljnotrgovinski partner Republike Srbije odmah iza Nemačke i Kine. Mislim da je to jedan odličan rezultat, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Mađarska pre 10 godina bila svega dvanaesti spoljnotrgovinski partner Srbije, 2018. je postala šesti partner, a sada, kao što sam rekao, treći. To je život i iz toga imaju prednost svi građani Republike Srbije, kao i građani Mađarske.

Rekao bih u vezi i budžeta za narednu godinu i ovog sporazuma da se radi o nekim veoma konkretnim projektima, kao što su mađarsko-srpske železnice, izgradnja, odnosno nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, sada u najskorijoj budućnosti, između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. Veoma je dobro da je izgrađena pruga između Subotice i Segedina. Namera je da se to nastavi i ka Baji.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš i potrebu prohodnosti. Želeo bih da istaknem i sada govorim o Predlogu budžeta, da se predviđena sredstva za proširenje graničnog prelaza u Horgošu i predviđena su sredstva za izradu tehničko-projekte dokumentacije za proširenje puta Ipsilon kraka, odnosno obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija od petlje Jug Subotica.

Želeo bih da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije što je pre nekoliko dana, što su doznačena sredstva za završetak Akva parka na Paliću, 480 miliona i uz tih 230 miliona koje su ranije doznačena, sada je zatvorena finansijska konstrukcija i obezbeđena su sredstva za završetak Akva parka.

I na samom kraju, ako mi dozvolite predsedavajući, još jednu rečenicu u svojstvu predsednika „Grupa prijateljstva“ u Narodnoj skupštini sa Kraljevinom Španijom, želeo bih da govorim o tome da je vrlo dobro što će se ratifikovati i okvirni protokol o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Ovaj Sporazum se odnosi na transport, održivu mobilnosti, upravljanje vodom, energetikom, upravljanje čvrstim otpadom, pametne gradove, sanaciju i dekultivaciju, zaštitu životne sredine itd.

Kao što je Mađarska prijateljska zemlja Srbije, tako je i Kraljevina Španije, a te dve zemlje nas podržavaju na svim međunarodnim forumima i mislim da je bitno da se ovde ne govori samo o budžetu koji je svakako najbitnija teme, nego i o potvrđivanju Sporazuma sa ovim prijateljskim zemljama, kakva je Mađarska i Španija. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja zaista ne znam dokle ovo može da ide? Ja ne znam, ovo trovanje javnog mnjenja što čini uvaženi poslanik prethodni govornik, ove neistine, ove insinuacije, ove optužbe da vlast želi da podigne spomenik fašistima u Novom Sadu?

Koliko puta još uvaženi narodni poslanik ovo želi da ponovi kod svake tačke dnevnog reda, ma o čemu da Narodna skupština raspravlja?

Ja ne znam, zaista, zašto to tolerišete? Zaista ne znam kako bilo ko može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine? Ako ovo već treći ili četvrti put može, onda ja zaista ne znam ko i na osnovu čega može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine?

Što se spomenika u Novom Sadu tiče, spomenik će biti podignut pošto je 29. avgusta 2018. godine Skupština grada Novog Sada donela odluku, citiram, evo tu je odluka, o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine.

Na postamentu, opet citiram, će na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku u četiri reda biti upisan tekst – U spomen svim nevinim žrtvama 1944 -1945. godina.

Kao što sam i prošli put rekao, ja bih zaista molio sve, ja razumem da ste vi, iako ste doktor nauka i profesor univerziteta, sitni politikant, ja to razumem, znamo se dugo vremena, ali vas molim da ovo ne radite jer nije ljudski, nije civilizacijski, nije moralno i nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Vi kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka pozivate na rušenje pravnog sistema?

Kao što sam prošli put rekao i sada citirao, doneta je odluka od strane Skupštine Novog Sada. Postoji saglasnost od Ministarstva za socijalna i boračka pitanja na izgradnju tog spomenika. Ova Narodna skupština je pre nekoliko godina donela Zakon o ratnim memorijalima. Nijedan spomenik se u ovoj državi ne može podignuti, a da nema saglasnosti od strane tog nadležnog ministarstva Republike Srbije, Vlade Republike Srbije.

Ovo što vi činite ne prvi put kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka je, da najblaži izraz upotrebim, podstrekivanje na izvršavanje krivičnog dela.

Ja znam da vi imate imunitet, kao i svi mi narodni poslanici. Ja znam da vi imate i imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti, ja to znam, ali vi ćete dovesti u neprijatnu situaciju vaše sledbenike. Ne znam da li ih imate, ali ako ih imate postoji krivično delo iz člana 344. Krivičnog zakonika Republike Srbije, nasilničko ponašanje. Postoji krivično delo isto iz Krivičnog zakonika Republike Srbije - izazivanje verske, rasne netolerancije, nacionalne netolerancije.

A što se tiče imena i što se tiče ove tematike koju vi pokušavate da plasirate u javnost, vi mi pokazujete neke papire. Evo, dobro, i ja ću da pročitam neka imena, ali još jednom da ponovim, na spomeniku neće biti nijednog imena i prezimena, ali ajde i ja da pročitam nekoliko imena, da bi ljudi razumeli o čemu se radi i ko su te nevine žrtve.

Na primer, Gizel Abalg, rođena 1944. godine. Nije greška, imala je godinu dana. „Ratni zločinac“, „saradnik okupatora“? Kako vas, bre, nije sramota?

(Janko Veselinović: Kako tebe nije sramota?)

Kako vas nije sramota?

Idemo dalje.

Idemo dalje.

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine.

(Predsednik: Janko Veselinović da ne dobacuje.)

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine, imala godinu dana.

Julijana Očkaj, rođena 1943. godine, imala dve godine.

Eleonora Štraus, rođena 1944. godine, imala jednu godinu, godinu dana.

Ana Prefer, rođena 1942. godine, imala tri godine, itd.

Ja vas molim, nije civilizacijski ovo što radite, nije ljudski, nije u redu. Razumem da vi želite neke jeftine političke poene. Ali, kao što sam vam prošli put pokušao objasniti, u ovom visokom domu je postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Zahvaljujući tom istorijskom pomirenju nikada ovakvi odnosi nisu bili između dve države i dva naroda. Ostavili smo iza sebe ta bolna poglavlja prošlosti.

Formirana je Komisija međuakademijska krajem 2010. godine. Čiji ste poslanik bili 2010. godine? Krajem 2010. godine je predsednik Republike Srbije bio Boris Tadić. On je formirao, zajedno sa tadašnjim predsednikom Republike Mađarske međuakademijsku komisiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka za utvrđivanje broja civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.

Ovo što vi citirate, to su imena sa spiska te komisije, koju komisiju su činili članovi akademija nauka, istoričari, profesori istorije. Oni su utvrdili tu listu.

Još jednom da ponovim, tu međuakademijsku komisiju je formirao lično Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike.

Ko ste vi, ko sam ja, da dovedemo u sumnju naučni rad redovnih članova akademija nauka? Znate, i sitno politikanstvo ima neke svoje granice. Ne možete da dovedete u pitanje baš sve i svakoga.

Kada smo mi podneli inicijativu Skupštini grada Novog Sada za podizanje tog spomenika, na kom spomeniku neće biti ni jednog imena i prezimena, mi smo priložili link na ovaj spisak koji je utvrđen od strane ove međuakademijske komisije između Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Na tom spisku ima više od 1.300 imena.

Ako ovo budete još jednom pokušali da učinite, što ste danas učinili, što ste juče učinili, što nas trujete takvim nebulozama i takvim optužbama, ja ću da vam čitam svaki put 10, 20, 50 novih imena i videćete da su to nevine žrtve.

Ja vas molim, kao i predsedavajućeg, da ne dozvoljava ovo što uvaženi prethodni govornik pokušava zarad ubiranja nekih sitnih političkih poena. Vrlo je ozbiljna tema. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodine podpredsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade i gospodo narodni poslanici, gospođa Rozalija Ekres je juče kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM iznela razloge zbog kojih će poslanička grupa SVM podržati ovaj rebalans budžeta, kao i sve druge predloge iz budžeta, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Dozvolite mi da ukratko koristeći vreme poslaničke grupe govorim o nekim projektima. Gospodin Vesić je juče vrlo ispravno rekao da treba da se govori o projektima i da treba govoriti o konkretnim stvarima, pa mi dozvolite da govorim o nekim konkretnim projektima koji su bitni za Suboticu, severnu Vojvodinu, a neki projekti su od mnogo, mnogo šireg značaja.

Počeću od onih projekata koji su vezani za razvoj železnice i govoriću veoma konkretno podatke iz Predloge rebalansa. Projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, predviđeno je 5,8 milijardi dinara više u rebalansu u odnosu na prvobitni predlog budžeta za 2022. godinu. To je zbog toga što su predviđena sredstva i za neke ne predviđene radove da bi se interesi građana u potpunosti poštovali, pošto kod ovakvih velikih projekata se uvek ispostavi da još nešto treba popraviti, put ili gasovod izmestiti ili bilo šta da se uradi da bi građani u potpunosti mogli da žive normalno svoj život. Ono što je još bitno, kod ovog projekta je predviđeno da 50% radova najmanje izvode domaći izvođači što je vrlo dobro za interese Republike Srbije.

Drugi projekat je izgradnja pruge između Subotice i Segedina, osam i po milijardi dinara ove godine i još je predviđeno 700 miliona dinara isto za dodatna ne predviđene radove da se naknadno ne bi ispostavila da nešto nije urađeno kako treba i kako valja.

Ipsilon krak - mi smo uspeli zahvaljujući koalicionom sporazumu između SVM i SNS u prethodnim godinama da završimo Ipsilon krak, obilaznicu oko Subotice, 30 godina to niko pre nas nije uspeo da učini. Oko 30 miliona evra je potrošeno na tu obilaznicu koja je u potpunosti završena. Dva nadvožnjaka su nakon toga izgrađena zbog poljoprivrednih proizvođača i sada je predviđeno u rebalansu 57 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije da bi se taj Ipsilon krak pretvorio u autoput pošto se ispostavilo da smo bili u pravu kada smo mislili da je to jedan vrlo važan put, da će to građani da koriste, to rasterećuje i granični prelaz Horgoš, pošto je moguće sa autoputa direktno stići do graničnog prelaza Kelebija, ali kada siđete sa autoputa onda taj Ipsilon krak nije autoput punog profila i zbog toga treba da se proširi zbog bezbednosti saobraćaja.

Sledeća stavka je Akva park na Paliću. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što je obezbeđeno 230 miliona dinara ove godine i biće obezbeđeno još 480 miliona dinara da bi se u potpunosti završio Akva park na Paliću. To nije projekat od lokalnog već od regionalnog značaja i Palić će povratiti stari sjaj i uzevši u obzir tu komponentu banjskog turizma očekujemo ta sredstva krajem novembra u skladu sa dogovorom.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš. Vrlo je dobro što je predviđeno 720 miliona ove godine i 900 miliona dinara sledeće godine za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš. Svi mi znamo kakvo je stanje tamo pogotovo u letnjim mesecima, pola Evrope tamo prolazi, i zbog toga je jako bitno da se prošire kapaciteti graničnog prelaza.

Ima još jedan projekat koji nije toliko popularan, ali je neophodan. To je zatvor u Subotici i izmeštanje zgrade zatvora iz samog centra grada. Za to je predviđeno 12,8 miliona dinara. U prvobitnom predlogu budžeta je bilo predviđeno 10 miliona dinara, a 61 milion sledeće godine i 30 miliona 2024. godine. Izmestiće se centralni zatvor, odnosno zatvor iz centra grada, što je bitno za građane Subotice.

Još dve stavke samo da pomenem. Narodno pozorište u Subotici i to je najveća investicija u kulturi na teritoriji Republike Srbije, a sada nema sredstava, ne treba da budu sredstva. Sva sredstva su obezbeđena. Prošlih godina smo uspeli da se izborimo za ta sredstva i nadam se da će i javna nabavka biti uspešna u smislu da neće biti prigovora i da će se radovi moći planiranom dinamikom nastaviti i da će se Narodno pozorište u Subotici konačno završiti.

Na samom kraju da spomenem i ja Projekat „Čista Srbija“. To je sledeća faza u Subotici, 110 kilometara kanalizacione mreže u Subotici na Paliću u Bajmoku i Čantaviru i dva prečistača otpadnih voda u Čantaviru i u Bajmoku. To je vrlo značajno za Suboticu.

To su samo neki projekti, pošto mi je vreme isteklo, koji su predviđeni za Suboticu i mislim da ovakav vid saradnje se apsolutno isplati, da je u interesu građana i želeo bih da se zahvalim što su sva ova sredstva i svi ovi projekti predviđeni rebalansom budžeta, željno očekujemo i Predlog budžeta za narednu godinu, a glasaćemo naravno za rebalans. Hvala.