SRĐAN ŠAJN

Romska partija

Rođen 28. marta 1963. godine u Samošu, živeo i radio u Austriji, danas živi u Kovačici.

Jedan od osnivača Romske partije. Zalagao se da se Romima prizna status nacionalne manjine i za otvaranje Centra za inkluziju Roma.

Za narodnog poslanika je prvi put izabran na vanrednim parlamentarnim izborima 2007. godine kao predstavnik Romske partije. Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima 2012. godine na izbornoj listi Srpske napredne stranke. Na toj funkciji je ostao do kraja saziva 2014. godine.

Oženjen, otac dve kćerke.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kovačica
  • Samoš
  • 28.03.1963.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Poštovane dame i gospodo, izuzetno je teško govoriti o ovom amandmanu kada imate kao predstavnike Skupštine AP Vojvodine čoveka koji je predsednik SVM, neko ko je dosledan bio u insistiranju na ovom pitanju. Kada imate čoveka koji je izuzetan stručnjak za finansije sa svojim saradnikom koji od nedavno preuzeo odgovornost u Vladi AP Vojvodine za finansije.
Onda ste u situaciji da se ne obraćate onim ljudima koji su zaista dugi niz godina krivi za situaciju i za odnose između Skupštine Srbije, Vlade Republike Srbije, Skupštine AP Vojvodine i Vlade AP Vojvodine za ovu situacije da bi mogli da se adekvatno izjasnimo o ovom amandmanu i u punom kapacitetu. Zato sama dužan, prvenstveno predsedavajućem da kažem da mi moramo ovaj amandman i odluku koju donosimo da sagledamo u jednom širem političkom, pravnom okviru u kome se nalazimo danas. Onda na osnovu toga da zaista imamo utemeljenje u našoj odluci zašto se na ovaj ili onaj način izjašnjavamo o njemu.
Ono što želim da kažem to jeste da je SVM bio vrlo dosledan kada je vodio tu politiku. Međutim, to isto pokazuje odnose u Vojvodini da onog trenutka kada su oni imali realan uticaj, kada je liga imala realan uticaj i tada smo imali jednu situaciju. Međutim, kada taj uticaj nije više mogao da bude realan već je bio sporadičan jer je neko mogao da vodi politiku onako kako on hoće, onda je uticaj tih nekih drugih ideja bio izbrisan. Reći ću vam o čemu se radi, a to ima direktne posledice i na budžet i na ovaj amandman o kome mi govorimo.
Iako je gospodine Pastor u jednom razgovoru kada je radio realizaciju budžeta i Fonda za razvoj jasno rekao da je spreman da za proces integracije Roma odrede se određena sredstva i da u susretu ravnomernom razvoju svih pripadnika nacionalnih zajednica. Nekome to nije odgovaralo pa je onda to sveo na politiku da se za 40 firmi sa 1800 evra govori kako mi podstičemo razvoj integracije Roma upravo iz ovih sredstava iz ovog razdela o kome se govori.
Takođe, kada govorimo o uticaju gospodina Čanka, u razgovoru sa njim kada smo razgovarali, da se opredele sredstva i da pored hrvatskog jezika koji je kao novi jezik, ne kao stečena prava, uveden kao zvaničan jezik u AP Vojvodini kada govorimo o procesu promena gde je on imao realnu želju i realnu iskrenu nameru da to bude jedan od službenih jezika. Onda nije mogao tu stvar i da realizuje zato što neko u većini nije želeo ni to da uradi, a nije želeo ni da se formira zavod za kulturu Roma.
Mi danas imamo zavode za kulturu svih nacionalnih zajednica, nekih koje su manje brojnije u odnosu na Rome, međutim, ovog trenutka nemamo.
Šta to ukazuje i zašto to ima direktnu vezu sa ovim amandmanom? Ukazuje da se mi nalazimo u jednom pravno-političkom okruženju u kome moramo jasno da definišemo određene stvari. Mi moramo da donesemo napokon taj zakon i ja očekujem i od ministra finansija i od pokrajinskih organa vlasti koji su danas ovde da najbrže što je moguće otpočnu razgovore na tu temu o zakonu o finansiranju AP Vojvodine, da redovno imamo informacije o tome u kom pravcu idu ti pregovori i na kraju da 2014. godinu zaista ne dočekamo bez barem jednog ozbiljnog predloga zakona koji nam na vrlo jasan način demistifikuje sve ove dileme o kojima mi danas govorimo.
Nažalost, mi smo u jednoj neustavnoj situaciji. Jer, ako po zakonu o Vojvodini kojim određene stvari nisu ustavne, dovodi se u pitanje i to da li u tom budžetu od tih 7% treba da učestvuju u odlučivanju o njegovom trošenju svi građani Vojvodine, onako kako piše u Ustavu Republike Srbije, a tamo piše da u svim organima vlasti, republičkim organima vlasti, pokrajinskim organima vlasti, predstavnici nacionalnih zajednica moraju da budu zastupljeni.
Nažalost, izborni sistem u Vojvodini je takav da danas mi nemamo predstavnika Romske nacionalne zajednice, nažalost, mi nemamo ni u nekim drugim organima predstavnika Romske nacionalne zajednice i ja govorim da sve to ide u prilog tome da mi moramo napokon da uredimo državu, moramo napokon da definišemo neka ključna pitanja, moramo vrlo iskreno i otvoreno da govorimo o tome i kad to budemo uradili, onda možemo vrlo relevantno i da dajemo odgovore na određena pitanja kao što su ova.
U tom pravcu, ja doživljavam ovu raspravu kao inicijativu ne samo danas, nego da, kad su u raspravi i drugi zakoni, budu predstavnici AP Vojvodine ovde, odnosno Skupštine. Nije samo budžet kada ovde treba da bude neko iz Skupštine AP Vojvodine, nego i kad se ostvaruju ljudska, manjinska prava, možda kad smo donosili Deklaraciju o odnosima prema pripadnicima Mađarskoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini, možda smo i tada trebali da imamo predstavnika Skupštine AP Vojvodine.
Dakle, hajde da to promenimo. Hajde da navike koje su trajale 10 godina da AP Vojvodina isključivo preko svojih političkih predstavnika, partijskih, bude prisutna ovde u Skupštini, bude zaista prisutna kao institucija, da to bude naš pomak i da to pomogne svim poslanicima da možemo da donosimo odluke koje su u skladu sa interesima Vojvođana.
Ovo govorim i kao predstavnik Romske nacionalne zajednice i kao neko ko živi u Vojvodini, ko živi u Kovačici i očekujem da ćemo zaista u 2014. godini da stvorimo drugačiji pravno-politički ambijent i da stavimo tačku na ovo pitanje. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovde u pitanju samo Niš i Beograd. Ne možemo da rešimo pitanje pruge bez jednog celovitog rešenja koje će da bude zaista deo koherentne politike. Hajde malo da pređemo preko Dunava i da uđemo u Vojvodinu i da se pitamo šta je sa prugom od Novog Sada koja povezuje Kovačicu sa Beogradom i da vidimo da li je to onda politika jedne političke partije koherentna koja je sa jedne strane. Kaže, sedam posto nam dajte jer mi volimo Vojvodinu, a odmah ide amandman znate šta, ne interesuje me Vojvodina nego dajte nam zaobilaznicu Niš jer Niš je prioritet svih prioriteta.
Hajde da se već jednom opredelimo šta su nam prioriteti. Nemojte da predlažemo nekoherentnu politiku koja kad sakupimo sve amandmane ispod crte, daje toliko para koliko nemamo u dva državna budžeta. Hajde da onda ne pričamo samo o Beogradu i o Nišu. Hajde da pričamo da iz Kovačice 500 uglavnom žena putuje autobusom do Beograda zato što pruga koja povezuje Novi Sad, Kovačicu i Beograd, jednostavno ne funkcioniše i vozi 20 kilometara na sat.
To rešenje mora da se nađe na taj način što će da se predloži jedna koherentna i dugoročna politika.
Drago mi je što su tu predstavnici Vojvodine i nadam se da će da se slože sa mnom da nije problem samo Beograd i Niš, nego i malo šire ima problema i to je razlog zašto ne može da se prihvati amandman. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Dame i gospodo, ja bih nekoliko stvari izneo vezano za izvor za nacionalni savet i za ovaj amandman koji je podnet.
Posle obrazloženja gospodina Krstića da zaista mi imamo 44 miliona u odnosu na ono obrazloženje koje je bilo na Odboru, mislim da je to mnogo prihvatljivije.
Druga stvar koja je problem je problem nadležnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Kancelarija za ljudska i manjinska prava, slažem se tu sa predstavnicima SVM, nije neko ko ima određene nadležnosti ni po Zakonu o Vladi, a niti po odluci o formiranju Kancelarije.
Mi smo se nekoliko puta saplitali oko te odluke, jer ta odluka o formiranju Kancelarije jasno govori da je Kancelarija zadužena za davanje stručne pomoći Vladi, pa po određenim pitanjima i sva ta pitanja su dalja navedena koja su ta pitanja.
Znači, vlasno jedino jeste za izbore Ministarstvo pravde i jedini koji može da organizuje izbore, i tu se slažem sa gospodinom iz SVM, jeste Ministarstvo pravde i u tom pravcu verujem da će to tako i da bude.
Ono što ne sme da se desi na ovim izborima to je da ne sme da se dese izbori od pre četiri godine, kada se desilo da upravo ti ljudi koji su u Kancelariji za ljudska i manjinska prava su organizovali izbore, međutim ti izbori su bili organizovani na jedan vrlo sumnjiv način, a taj način jeste bio da su vladajuće stranke tada postavile svoje kontrolore i da su ti kontrolori tada bili plaćeni. O tome pričam, jer to ima direktno veze sa budžetom.
Postavio bih pitanje šta mi hoćemo da platimo iz tih sredstava. Znači, mi ne možemo da plaćamo kontrolore koje će neko da postavi na lokalu, pa su oni iz neke stranke i tu će upravo da se razlikuju ovi izbori u odnosu na one izbore koji su bili pre četiri godine. Dakle, neće vladajuća partija da postavlja svoje kontrolore i neće vladajuća partija svojim kontrolorima na taj način da ih pusti do 12 sati do kontrolišu izbore, a posle 12 sati da uđu i ostali.
Navešću primer gde se to dešavalo da ne bi došlo do zabune, pa da ispadne da je moja argumentacija netačna.
Mi smo imali situaciju u Bujanovcu da je brojem izbrojano na jedno izborno mesto 156 izlaznih birača, da li Albanaca ili Roma, a na istom tom izbornom mestu pronađeno je 500 listića za listu koju je predložila jedna od vladajućih stranaka.
Dakle, pitanje finansiranja i korišćenja tih sredstava je mač sa dve oštrice. Ukoliko se ta sredstva iskoriste, da se sa njima finansira neko, kao što se, recimo, na Voždovcu finansira sada jedna nevladina organizacija koja sa tim sredstvima vodi izbore za jednu političku partiju zato što je dobila milion dinara na ovim izborima. Onda je to stvar vrlo opasna i onda se to okreće na jedan vrlo opasan način.
Dakle, ono što mogu da prenesem, razgovor koji jesam imao kao koalicioni partner sa čelnim ljudima, i iz SNS, i u ime poslaničke grupe SNS, jedan od uslova, jedan od razloga kojih smo se dogovorili jesu da ovi izbori za razliku od onih izbora koji su bili pre četiri godine budu pošteni, da zaista se ne mešaju velike političke partije na tim izborima tako što će biračka mesta da formiraju kako njima odgovara. Savez vojvođanskih Mađara je imao sreće da na u lokalnoj vlasti u mnogim opštinama u Vojvodini. Pa vi niste osetili na taj način ono što smo mi kao jedna nacionalna zajednica koja je disperziona, gde nas ima u svakoj opštini.
Onda smo jednostavno doživeli da vladajuća stranka, recimo Zemun je tipičan primer bio za to gde su postavljali, znači, ne ljudi iz lokala, nego koji su postavljali na Republičkom nivou, koji su bili u vlasti svoje izborne komisije, naši birači su pustili posle naše kontrole, posle 12 sati. O tome zna OEBS, o tome znaju svi. Možete da zamislite kako su pošteni izbori kada vam puste kontrolora vašeg posle 12 sati, a do 12 sati su samo kontrolori koji su neki drugi.
Mislim za četiri sata ujutru može da se napravi svašta. Da je to zaista tako kao što ja tvrdim, govore mnogi podaci, govore svi oni koji su kontrolisali izbore, međunarodne organizacije sa kojima smo razgovarali. Dakle, mi ne smemo da dozvolimo da ovi izbori budu isti izbori kao što su bili pre četiri godine.
U tom smislu ono što mogu da kažem iz mojih razgovora, koje sam imao sa predstavnicima SNS, čiji sam član koalicije poslaničke grupe, da će ovi izbori da budu u tom smislu zaista drugačiji. Uz ovo obrazloženje koje smo dobili od ministra i uz ovo vaše obrazloženje, mislim da možemo da stvorimo uslove da bude drugačije. A, i mene interesuje da li će Kancelarija za ljudska i manjinska prava, tih deset miliona da iskoristi da prebaci recimo, čoveku koji je predsednik Romskog nacionalnog saveta, pa pokušava da zloupotrebljava tu Kancelariju za svoje neke lične interese.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39