MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 01. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Član je Narodne seljačke stranke od osnivanja 1990. godine, koja je 1996. prerasla u Koaliciju Vojvodina, gde je vršio funkciju sekretara. Godine 2003. iz Koalicije je isključena Narodna seljačka stranka, a sa njom i Rističvić, pri čemu mu je poništen i mandat republičkog poslanika.

Od septembra 2000. godine bio je predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine. U sazivu od 2016. do 2020. godine obavljao je funkciju predsednika Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i zamenika člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu lokalnu samoupravu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat, kada se našao na 46. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Član je Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Oženjen je i živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 16:03

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne sudite da vam se ne bi sudilo. To su reči Isusa Hrista.

Bojim se da naše sudije, da naši tužioci, među kojima, verovali ili ne, ima i časnih, i to dosta, nezavisno pravosuđe od ove vlasti, ali ne i od bivše, ja se bojim da upravo poštuju ovo geslo. Kaže – ne sudite, da vam se ne bi sudilo.

Mnoge kriminalne radnje ostaju nedosuđene. Mnogo toga u javnosti ima u krivičnim delima, u zlim delima, gde tužilaštvu i pravosuđu ne pada na pamet da to kazni. Verovatno idu onom devizom – kad Đilas kaže znate li vi ko sam ja, ili Jeremić to malo snažnije kaže – znate li vi ko sam ja. Verovatno zbog toga kažu - ajde da ne sudimo, jer ovi kad se vrate, ako budemo sudili po zakonu, po sili zakona, oni će nama suditi po zakonu sile. Verovatno se toga boje i ovaj deo čestitih i poštenih sudija za koje sam rekao, verovali ili ne, ima ih, i brojni su.

Ko zlo ne kažnjava, taj novo zlo čini. To treba da znaju oni koji se boje da sude da im se ne bi sudilo.

Ukoliko imate gospođu iz Pančeva koja kaže narkodileru da treba iseliti novinara i pita ga da li može da iseli tog i tog novinara iz Pančeva, ukoliko sudovi i tužilaštvo po saznanju ne krenu da to kazne, onda saučestvuju u tome.

Danas ta gospođa izmišlja krivična dela. Tužilaštvo opet ništa ne čini, da odgovara onaj ko lažno prijavljuje krivično delo, ko na takav način uznemirava javnost, ništa ne čini da utvrdi da li ta osoba govori istinu ili neistinu ili ta osoba kaže da neće da kaže ko su svedoci, ko su žrtve jer, eto, ona neće to da saopšti dok tužilaštvo i sudovi ne zaštite svedoke i žrtve za koje ona neće da navede imena. Pa, kako tužilaštvo, sudovi, pa i policija da zaštiti NN osobe ukoliko ona krije te činjenice?

Tužilaštvo i pravosuđe se boji jednog preduzeća. Ja sam ovde govorio da mi nemamo problem sa opozicijom, da mi imamo problem sa zloupotrebom opozicije koja je zloupotrebljena, dela opozicije, koju uglavnom ovi drugosrbijanci nazivaju celom opozicijom, oni koji ne misle tako po njima nisu opozicija. Mi imamo problem sa Đilasovim preduzećem i Šolakovim biznisom. To vam govorim gotovo tri godine.

Ta gospođa je upravo posle pet, šest stranaka ušla u to preduzeće, koje ima dva službena naziva, jedan je valjda „Multikom“, a drugi je Stranka slobode i pravde. Uglavnom, svi iz „Multikoma“ su zaposleni u Đilasovoj firmi, pa ne znam, tužilaštvo bi moglo možda da pogleda, jer je zabranjen politički rad u preduzećima. Očigledno da se i to ne poštuje.

Uglavnom, sudovi su izgleda u nekom strahu da im ovi ne bi sudili, makar onaj deo koji nije pripadao DS.

Ovde su neke sudije osporene za koje sam i ja mislio da ih vredi osporiti.

Zločine treba kažnjavati. Na današnji dan ubijen je jedan Makedonac, jel tako, generale, u Splitu, 1991. godine. Podignuta je puška na državu koja je jednoj naciji obezbedila da bude prihvaćena među pobednike, iako je bila gubitnik, da bude u državi zajedno sa pobednicima, iako je bila poražena i koja je samo 30, 40 godina kasnije ponovo podigla pušku na državu, na zajednicu u kojoj je bila itekako priznata.

Ubijen je Makedonac, Gešovski, ispred vojne komande. Pokušali su da udave drugog, Nakova, čini mi se. I to je za mene bio početak oružanog ustanka iz Nezavisne Države Hrvatske protiv države koja nije dovoljno kaznila. I taj zločin koji se desio u Splitu nikada nije kažnjen. Nikada ni naši sudovi za ratne zločine se nisu potrudili da lica koja su umešana u Dobrovoljačku, pre nekoliko dana je bila godišnjica, iz 1992. godine u Sarajevu, da pokuša da kazni zločince i da pokuša da ukoliko stupe na tlo, a većinom se radi o kriminalcima, da stupe na tlo Srbije, da pokuša da ih privedu pravdi, jer su ubili gotovo 40 vojnika.

Među ovim drugosrbijancima ima onih koji to pravdaju time da je osam poginulo u Dobrovoljačkoj, a navodno ostali su poginuli u napadu na predsedništvo, koje je u tom trenutku bilo prazno, jer je Alija Izetbegović bio sa Kukanjcem u, čini mi se, UNPROFOR-ovom nekom vozilu.

Dakle, postoje oni koji zločine opravdavaju, ali Tužilaštvo za ratne zločine ne može da juri samo krivce među srpskim narodom. Mora da ceni srpske žrtve, bez obzira što ja mislim da su u tom Tužilaštvu za ratne zločine i sudovima, uglavnom, pretežno, članovi DS, recimo, supruga Zorana Živkovića je sekretar tog suda, koji su podnosili izveštaj američkoj ambasadi o aktivnostima Tužilaštva i ulozi gospođe Kandić u svim tim predmetima. Imam zapisnik o tome.

Naši sudovi se nisu potrudili da ispoštuju i žrtve srpskog naroda na način na koji su ispoštovali žrtve koje su Srbi naneli nekim drugima, pa čak često su kažnjeni oni koji nikakav zločin nisu učinili, posebno u Hagu, a Boga mi i među domaćim pravosuđem, jer Nataša Kandić je bila ta koja je držala taj tas boginje pravde, pa gde ona kaže treba da prevagne nema veze da li si kriv ili nevin, kao u Hagu, ili si Srbin ili si nevin.

Mnogi u te sudove, kao ovo sad za Tačija, mnogi u te sudove kao u Hagu idu, kako se zove, ovaj, Haradinaj, pa imate u Hrvatskoj Gotovinu, uglavnom Gotovina za Gotovinu, to ti je geslo, ili si Srbin ili si nevin, uglavnom budu pozvani na te sudove da bi bili oslobođeni. Njih pozivaju, ne da ih osude, već da ih oslobode, da ne bi neko drugi mogao da ih kazni, kao i Gnjilansku grupu. Pošto je suđena u Srbiji, pošto je sudija Majić oslobodio Gnjilansku grupu, koji laganjem, uzimanjem duše na desetine Srba lišilo života, nealbanaca, i preko 200 mučilo i metodom laganog uzimanja duše, mučenjem do smrti. Dakle, ti likovi, ti zločinci koji su bili osuđeni, pa apelacionom presudom Majića oslobođeni, više nigde ne mogu da budu kažnjeni, jer je njima suđeno jednom i više niko ne može da ih privede pravdi. To je receptura koju su naši sudovi prepisali od Haga itd, koji su pozivali na suđenje one koji su napravili zločine nad Srbima samo zato da bi ih presudama oslobodili i da za ta dela više nijedan sud ne može da ih goni.

Dame i gospodo, danas je Đurđevdan. Čestitam slavu svima. U mnogim domovima će se zaoriti pesma tuge i očaja koja se zove Đurđevdan. Na današnji dan 1942. godine, ravno u zoru, iz sarajevskih zatvora i malih logora u kojima su bili Srbi, ustaše su najavile Srbima đurđevdanski uranak. Tri hiljade sarajevskih Srba, iz Sarajeva i okoline, koji su pokupljeni u te logore i zatvore je natovareno u stočne vagone u koje je moglo da stane 40 ljudi ili sedam konja, kako je pisalo na vagonima. Po 200 ljudi je strpalo u svaki vagon, ukupno 3.000 ljudi je strpano i upućeno preko Slavonskog Broda za Jasenovac. U Slavonskom Brodu su pretovarani oni koji su preživeli put do Slavonskog Broda. Oni su od strane ustaša natovareni u te vagone u ranu zoru na Đurđevdan.

Iz tuge, očaja, inata i ponosa jedan od mladića Kulturno umetničkog društva „Sloga“ iz Sarajeva je zapevao pesmu Đurđevdan. Na to su ustaše reagovale, zatvorile kapke na prozorima i veliki broj Srba nije stigao do Jasenovca, do te fabrike smrti, već se pogušio zbog nedostatka vazduha. Uprkos svemu, ispevana je pesma Đurđevdan i danas se ona peva i svi oni koji je pevaju i slušaju treba da se sete da je nastala u momentu ljudskog očaja Srba koji su putovali prema fabrici smrti u Jasenovcu.

Goran Bregović je osamdesetih godina, čini mi se, samo složio tu pesmu i ona je pesma tuge i na današnji dan mi seljaci se obično setimo, koji smo poreklom iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, tog stravičnog zločina kada je u jedan voz, u jedno jutro, strpano 3.000 žrtava. Profesor dr Vidović, koji je preživeo sve to, koji je bio živi svedok ispevanja ove pesme, je bio živi svedok koji je bio u toj kompoziciji smrti koja je putovala prema fabrici smrti.

Drage moje sudije, vi koji niste osporeni, vi koji ćete proći, treba da znate da ne treba da se bojite Đilasa i da ne treba zakon da bude paučina, kako se kaže, kroz koju se provlače velike muve i bumbari, tipa Đilas, a samo se kažnjavaju mali. Ne treba da se bojite da sudite zato što Đilas i Jeremić prete da će suditi svim političkim protivnicima, pa i medijima koje će kao da oslobode. Kao dokaz da sam govorio da imamo problem sa Đilasovim preduzećem i Šolakovim biznisom neka vam posluži to da posle REM, za koji sam govorio, i „Telekoma“, odjednom ide i zahtev za nacionalnu frekvenciju, jel tako, gospodine Jovanov, koju žele da im se dodeli. Naučili su to posle 2000. godine. Od pet nacionalnih frekvencija koje su podeljene, svih pet su podelili oni, pa misle da je red, pošto su to delili kao vlast, da ovu jednu dodele kao opozicija i verovatno misle da je dodele sami sebi i da na takav način iskontrolišu još jednu nacionalnu televiziju.

Da vas podsetim, kada su delili frekvencije, dugim cevima, oružanim putem su zabranili BK televiziju, jel tako, gospodine Marković, dugim cevima su upali u BK televiziju, a po meni jednu od boljih televizija u to vreme i zauzeli je.

Da vas podsetim samo da ti borci za slobodu medija, koji se pozivaju na zakone, nezavisno sudstvo itd, to kod njih ništa nije važilo, su 2003. godine zabranili najtiražniji list, mislim da je „Nacional“. Najtiražniju novinu su zabranili 2003. godine.

Da vas podsetim da je Rajo Rodić vlasnik „Glasa javnosti“ i „Kurira“, čini mi se, 2009. godine gotovo leteo u nebo, jer su mu automobil digli u vazduh kod Marakane, čini mi se. Da vas podsetim da su tada bili spremili Zakon o medijima, 2009. godine, da su upali u „Glas javnosti“ i „Kurir“, da su uhapsili vlasnika, ne znam da li je bio glavni i odgovorni urednik, Raju Rodića.

To su ti borci za slobodu medija koji su dodeljivali sve frekvencije dok su bili vlast i sada bi tu jednu, preostalu da dodele sami sebi, kao opozicija.

Drage moje sudije, zakon je za svakoga zakon. Valtazar Bogišić – zakon je zakon ma koliko opor bio i, na kraju kaže, najveća nepravda kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima. Drage moje sudije, sadašnje i buduće, to treba da vidite i da znate da narod pita – kada ćete kazniti Đilasa? Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na svojoj sednici podržao Zakon o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Šta više, pozdravio je taj sporazum s obzirom da se radi o biljnom karantinu i zaštiti bilja.
Kao što je većini poljoprivrednika poznato, a verujem i većini narodnih poslanika, radi se o značajnom tržištu, državi našem prijatelju koji se često zalaže za naše nacionalne državne interese, a ta saradnja sa njima je još dragocenija jer je rezultirala izvozom na hiljade tona voća i povrća, što je obuhvaćeno ovim sporazumom. Radi se o fitosanitarnoj kontroli kojom jedna i druga strana međusobno kontrolišu izvoz i uvoz.
Moram da upozorim naše poljoprivrednike po ko zna koji put da Rusija više nije Sovjetski Savez, da se tamo ne može izvoziti sve i svašta, da su ruske kontrole, kontrole u Rusiji, Belorusiji daleko strožije nego kontrole prilikom izvoza u EU i da moraju dobro da paze da ne dolazi do prepakivanja od strane trgovaca, nakupaca voćem i povrćem.
To je jednom rezultiralo i hapšenjem u Republici Srbiji. Mi smo majstori da izigramo sami sebe i ja upozoravam poljoprivrednike koji izvoze recimo 132 hiljade tona jabuka, izvoze ukupno voća oko 180 hiljada tona ili 180 miliona kilograma da se nije igrati sa izvozom od 180 miliona kilograma, da bi neko prepakovao nekoliko šlepera i na crno zaradio neki novac jer time podriva i ugrožava srpsku ekonomiju, a time i ekonomsku moć naših poljoprivrednika, a često se radi o malim poljoprivrednim gazdinstvima koji na hektar, dva ili na nekoliko hektara gaje jabuke, kruške, šljive, breskve, kajsije i na taj način stvarno donose novac svom poljoprivrednom gazdinstvu, na takav način izdržavaju svoje porodice, školuju decu, kupuju odeću, obuću, kupuju mehanizaciju i moram reći da od kada sam ja predsednik Odbora za poljoprivredu da od tada gotovo polovinu Odbora čine stalni članovi i da smo u svrhu što bolje saradnje i proizvodnje voća i izvoza uspeli deo podsticaja sa ratarstva da prebacimo na voće, tako da subvencionišemo i sadnju voća, subvencionišemo ograde, subvencionišemo stubove, subvencionišemo, podstičemo proizvodnju time što dajemo 50 do 65% troškova i prilikom izgradnje zalivnih sistema.
Sve to doprinosi kvalitetnoj proizvodnji voća koje nalazi svoje tržište u Srbiji.
Ukoliko želite da imate ukusnu voćku, ukoliko želite da imate slatku voćku morate da imate i odgovarajuće sadnice, odnosno morate proizvodnju da vršite po standardima, jer danas, ponavljam, Rusija više nije Sovjetski savez, ne možete u Rusiju izvoziti sve i svašta, već to mora da bude takvo voće kakvo su oni uvozili dok međusobno nisu uveli sankcije sa EU.
Tu šansu koju nam pruža EU sankcijama koje uvodi Rusiji i Rusija odgovara kontra sankcijama, ta šansa za naše voćare ne sme biti upropašćena neodgovornim postupcima pojedinaca.
Stoga, moje upozorenje vezano za biljni karantin i zaštitu bilja da će gotovo svaka prevara od strane ruskih organa biti otkrivena, a to će napraviti nemerljivu štetu Republici Srbiji, poljoprivrednim gazdinstvima, posebno malim poljoprivrednim gazdinstvima o kojima se radi prilikom izvoza voća.
Postoje veliki voćnjaci, za njih sam takođe zabrinut, ali najviše za male farmere, jer njih ima puno i mali farmeri nisu samo predmet poljoprivrede, već predmet demografije. Ukoliko oni ne opstanu na područjima gde sad rade, proizvode voće, te teritorije će se prazniti.
Da vas podsetim da je i starosna struktura 62 godine na selu i ukoliko napravimo neku brljotinu sa voćem i povrćem, ukoliko pogasimo te male farmere i mala poljoprivredna gazdinstva onda će ta teritorija ostati pusta, a to će biti i bezbednosni problem, problem suvereniteta i integriteta Republike Srbije.
Stoga, još jednom opominjem sve one koji proizvode voće i koji trguju voćem i povrćem da im ne pada na pamet da prepakuju naše proizvode, odnosno da im menjaju nekim stranim i da na takav način ugrožavaju sami sebe. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tri sporazuma, jedan je sa istokom, dva su sa zapadom. Radi se o Sporazumu Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o biljnom karantinu i zaštiti bilja, sa druge strane o naučno-tehničkoj saradnji sa SAD i treći je sa Pokrajinom Kvebek u državi Kanadi.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se Kanade tiče, u njoj živi značajan broj Srba. Posebno posle ratnih dešavanja mnogi balkanski narodi su našli utočište u Kanadi, a među njima i Srbi. Procenjuje se da je u toku 20. veka u Kanadu došlo oko 200.000 Srba, a danas se na popis izjašnjava oko 100.000 da je srpskog porekla, odnosno da su Srbi.

Srbi su značajni posebno u Kvebeku zato što su kohezioni faktor. Da vas podsetim da je u Kvebeku održan referendum i da je to bila pokrajina koja se umalo nije odvojila od Kanade i vrlo tesan rezultat je bio. Mislim da su kanadske vlasti dobro postupile, zato što je značajan broj Srba, posebno onih koji su izbegli iz rata, našao svoj novi dom u Kanadi. Verujem da će se to Kanadi vratiti, zato što su Srbi državotvoran narod, zato što čuvaju državu, zato što ne vole da im se država raspada, što je bio slučaj bivše Jugoslavije. Zato su proglašeni najvećim zlikovcima na teritoriji bivše SFRJ, ne zato što su bili isključivo krivi, ne zato što su bili najgori, već zato što su bili armatura bivše Jugoslavije koju su stvorili balkanskim ratovima, Prvim svetskim ratom. Stvorili su jednu veliku državu, koju su kasnije komunisti, dakle, od jedne velike države pravili niz malih država koje su prerasle u drugorazredne i trećerazredne protektorate, koji i dalje, bez obzira što su se odvojili od Srbije, bez obzira što im je Srbija svojom pobedom omogućila da formiraju na teritoriji SFRJ svoje nacionalne državice, mrze i ne podnose Srbiju. I dalje se nastoji da se Srbi, ovog puta u Crnoj Gori, pretope u neku drugu naciju i da Srba i srpske države bude što manje na Balkanu.

S tim u vezi, prelazimo na naučnu i tehnološku saradnju sa SAD. Najbolji dokaz kako naučna i tehnološka saradnja može da preraste, nisu to samo Tesla i Pupin, imamo i gospodin Vujić koji je bio u Apolo programu, u NASI itd, najbolji promoteri i politički na određen način promoteri mogu da budu upravo iz sfere nauke i tehnologije.

Da spomenem dva srpska seljačeta – Mihajlo Pupin i Nikola Tesla, što je dokaz da nešto što je vredno ne bira gde će da se rodi. Obično se nešto što je vredno rodi u sirotim, malim sredinama i obično iz tih malih sredina nikne nešto veliko, neki novi naučni i tehnološki potencijal. Nažalost, to će govoriti o onom trećem sporazumu, srpsko selo sa prosečnom starošću od 62 godine, teško će u budućnosti moći da iznedri tu vrstu seljačića koji će biti dovoljno bistri, koji će svoju inteligenciju, svoja iskustva stečena boravkom na selu u mladosti, koja će uspeti kad odu u veliku sredinu da pretoče u neka velika dostignuća, po čemu su bili poznati i Nikola Tesla i Pupin, jedan iz Idvora, drugi iz Smiljana. Dakle, obojica su vrlo vredne veličine, a obojica imaju, posebno Pupin, i političku konotaciju.

Posebno bih ja voleo i želeo, najviše na svetu, da naša saradnja sa SAD bude iz vremena saradnje Mihajla Pupina i Vudroa Vilsona. Voleo bih da ponovo američki predsednik, a bili smo se malo pomerili za vreme Trampa, dakle, ja sam navijao, otvoreno priznajem, da Tramp pobedi. Tramp je pobedio na glasanju, ovaj drugi je pobedio na brojanju i ostvarili su ono što je Staljin govorio – nije bitno ko glasa, bitno je ko broji. U Americi je Tramp imao – jedan čovek, jedan glas, a ovaj drugi, Bajden, on je imao, onako, sedeći kući u papučama, on je imao priliku – jedan mejl, tri glasa. Dakle, zahvaljujući tome je onaj za koga sam ja navijao, Tramp, izgubio, ali se video neki napredak po pitanju sporazuma između gospodina Trampa i gospodina Vučića, koji je težište bacio na ekonomiju, što bih ja svakako pozdravio.

Voleo bih da se zanove odnosi između Amerike i Srbije. Gotovo mi je neshvatljivo da Amerikanci imaju neke svoje simpatije i postaju mentori nekih država i državica koje su nastale na tlu Balkana i na tlu bivše Jugoslavije. Ja se bojim da oni stvaraju tampon zonu prema Rusiji i Kini, s obzirom da su za vreme Tita finansirali Josipa Broza, ne zato da bi širio komunizam, već zato da bi ga zaustavio na svojim granicama i da interesi Sovjetskog Saveza ne mogu da se izliju, odnosno, bilo im je jeftinije da darivaju Josipa Broza novcem, drugom donatorskom podrškom, da mu podižu ekonomsku moć, koja nije zavisila od privrede već od tih donacija, da bi on mogao da napravi armiju, jer je njima bilo daleko jeftinije da Tito ima snažnu armiju koja bi se oduprla Staljinu i Sovjetskom Savezu, nego da finansiraju svoju vojsku, nosače aviona, baze, itd, što bi njima bilo desetak puta skuplje. Oni su spojili dobro i korisno i podržali tu varijantu gde je jedna velika država pretvorena u niz, u šest malih država, od kojih je pet postalo protektorati.

Danas imate svetsko čudo da, recimo, svi mogu da se odvoje od Srbije, od Srbije može da se odvoji i njena pokrajina. Ali, gle čuda, Srbi ne mogu da se odvoje ni od svoje pokrajine. Gotovo neverovatna situacija.

To su sadašnji odnosi u svetu. Ja bih voleo da Amerikanci to pomere i da dođemo u doba Vudroa Vilsona koji je cenio srpski narod toliko i njegove žrtve u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, da je 28. juna ili jula 1918. godine istakao srpsku zastavu, a to je prva zastava jedne strane države, iznad Bele kuće, u znak priznanja jednom malom balkanskom, ali moralno velikom narodu koji je dao 1.264.000 žrtava da bi stvorio Jugoslaviju.

Moram i to naglasiti da su za razliku od nas Vudro Vilson i Mihajlo Pupin bili daleko pametniji. Moram reći da bi i ta Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila daleko više obogaljena da nije bilo Pupina. Mogu da navedem primer Banata, mogu da navedem primer, mislim, Bledskih jezera itd, gde su Slovenci zahvaljujući Pupinu i Vudrou Vilsonu dobili to, čak su bili dobili i pola Koruške, pa su tražili sve da se to izjašnjava referendumom, pa su taj deo izgubili, svojom krivicom, a ne krivicom Vudroa Vilsona, Nikole Pašića i Mihajla Pupina. Takva je saradnja bila da sve što su Srbi poželeli su i dobili.

Ali, Srbi nisu poželeli ono što je Vudro Vilson poželeo. Vudro Vilson je želeo da svi mali narodi, brojčano mali narodi, Srbi spadaju u duhovno i moralno velike narode, da svako dobije nacionalnu državu i Vudro Vilson se zalagao da Srbija dobije izlaz na more, međutim, mi smo se opredelili, Srbija se opredelila da posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, da se na određeni način ujedini sa poraženima i valjda je očekivala da će poraženi biti dovoljno zahvalni, da neće razbijati novonastalu državu.

Stoga sam ja zabrinut, recimo, za Evropsku uniju, s obzirom da u programu moje stranke od 1990. godine stoji da želi da uđemo u Evropsku zajednicu, da imamo sa evropskim zemljama jednu granicu, jedno tržište, jednu valutu, slobodan protok ljudi, kapitala itd, ali sam zabrinut za Evropsku zajednicu zato što oni koji su razbili Jugoslaviju, koja je bila zajednica pobeđenih i poraženih gde su poraženi trebali ipak da imaju neku vrstu zahvalnosti i da ne razbijaju i ne dižu pušku na one koji su im dozvolili da partizanskim pokretom, u kome su opet Srbi bili većina, naprave svoje nacionalne državice i pri tome u te nacionalne državice gotovo pola srpskog naroda ubace, ja sam očekivao da takvi narodi i takve države ne dižu pušku na svog oslobodioca, međutim, i to se desilo. Zato sam zabrinut malo i za Evropsku uniju, ali oni su prvi birali, šta da im radimo.

Izabrali su Sloveniju i Hrvatsku, koje su poznate po tome da iz svake zajednice žele da iskoče, kao što su želele da iskoče iz Austrije, iz Austrougarske, tako su želele da iskoče i iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tako su hteli da iskoče iz Kraljevine Jugoslavije, dizali su ličke ustaške ustanke itd. Tako su želeli da izađu iz komunističke Jugoslavije, koja je stvorena i koja je prerasla gotovo u konfederalnu zajednicu gde je, ispostavilo se, to bio prelaz iz jedne nezavisne države Hrvatske, barem po pitanju Srba, u drugu nezavisnu državu Hrvatsku i pogledajte šta se sve dešavalo na teritoriji koja se nekada zvala Nezavisna država Hrvatska, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu, kakvi su strahoviti zločini učinjeni prema Srbima. Gotovo milion Srba više ne živi na teritorijama gde je živelo 1991. godine, to popisi jasno kažu, u Federaciji Bosne i Hercegovine imate više Kineza u Sarajevu u Federaciji nego Srba. Dakle, iz toga se vidi da surovo etnički počišćen narod je optužen za etničko čišćenje.

Stoga verujem da obnavljanje nekih odnosa sa Amerikom moglo bi da jednog dana rezultira da i oni, a teško je da priznaju svoju grešku, priznaju da su se ogrešili o srpski narod, koji je jedino bio kriv zato što je voleo zemlju koju je stvorio, voleo tu državu i pokušao da sačuva, bio armatura te bivše Jugoslavije. Zato je srpski narod proglašen najgorim, isključivim krivcem, oni koji su počinili genocid i etničko čišćenje, iako dokazi statistike same i u Hrvatskoj – njihovi podaci i podaci u Bosni i Hercegovini kažu da je na teritoriji bivše Nezavisne države Hrvatske realizovan treći deo Pavelićevog programa, a da je ona Jugoslavija koja je bila između dve NDH bila prelazna osnova za njih.

Za nas je to bila država za koju je vredelo raditi, zalagati se i graditi je, država u kojoj su svi trebali i bili ravnopravni. Oni su to videli kao prelazno rešenje da iz jedne NDH odu u drugu NDH, da stvore svoje nacionalne države i da budu pretenciozni, odnosno da požele da i teritorije na kojima su živeli Srbi i srpski narod, koju su rasparčali, raskupusali federalizacijom posle rata 1945. godine, na takav način veliki broj Srba ostave van zajedničke države koju su stvorili.

Srbiju je stvorio Nikola Pašić i Kralj Aleksandar, Vudro Vilson i Mihailo Pupin, ali su Vudro Vilson i Mihailo Pupin imali drugo rešenje koje mi kao pobednici nismo dovoljno ozbiljno shvatili, tj. da izađemo na more, da stvorimo srpsku nacionalnu državu.

Mi to nismo prihvatili. Velikodušno smo zajedno sa poraženim prihvatili da budemo deo jedno nove zajednice koja se zvala Kraljevina SHS. S toga bih voleo da nešto iz istorije naučimo.

Da ja pređem ponovo na saradnju sa Rusijom, i ponovo da kažem da ova zaštita bilja, biljni karantin, jeste šansa ali da je i kontrola Ruske Federacije izuzetno žestoka, izuzetno korektna, ali pri tome je rigoroznija nego ona u Evropskoj uniji, da treba pažljivo pratiti njihove uslove, odnosno da ne dođemo u poziciju da izvoz ugrozimo, značajne količine izvoza vođa i povrća, jer bi nam greška bila još veća zato što bi ugrozili sebe, svoje farme, svoje porodice i zato treba paziti na ove veletrgovce, prekupce i nakupce da ne prepakuju nešto iz Grčke ili evropskih zemalja, Poljske, Nemačke itd. jabuke, tu treba izuzetno kontrolisati svaki tovar, ne dozvoliti nikakvo mešetarenje da za nekoliko šlepera takve robe ugrozimo ekonomski napredak sopstvene zemlje, posebno u poljoprivredi, jer smo mnogo podsticaja uložili u nove zasade jabuka.

Savetovao bih naše poljoprivrednike da probaju da podižu veće površine zasada pod kruškama, zato što su skuplje. Rod je sličan rodu jabuka, malo se teže održavaju i neguju, ali bi valjalo pokušavati, zato što Rusija podiže svoje voćnjake jabuka.

U jednom trenutku kao što se desilo i sa pšenicom, Rusija može postati izvoznik ili može zadovoljavati svoje potrebe sa jabukama. Zato bi trebalo voditi računa u poljoprivrednoj politici, da malo pažnje posvetimo i uzgoju krušaka, jer ni jedna kruška koja se ubere u Srbiji u hladnjačama ne dočeka Novu godinu, sve budu prodate pre nove godine, zato što je potražnja velika, a proizvodnja u Srbiji, nisam siguran da zadovoljava naše potrebe.

Dilema Rusija, Kina, Evropa za mene ne postoji. Aktuelna politika je takva da hoćemo da budemo dobri sa jednima i drugima. Hoćemo da prijatelji ostanu prijatelji, a da protivnika pokušamo da napravimo manje protivnike, od neprijatelja manje neprijatelje, a po mogućstvu da neki pređu na našu stranu.

Ja ću vam to plastično objasniti zato što postoje ultra nacionalisti. To su ovi dobrovoljni davaoci tuđe krvi, koji bi ostatak jednog nedoklanog naroda da povedu u avanturu, moram da ih upozorim da isključivost, a i one evroljube i u jednom i drugom smislu i prema Evropskoj uniji i prema evru, dakle da upozorim i jedne i druge da moramo da igramo i sa jednim i sa drugima.

Navešću primer, maline i jabuke. Recimo, 95% jabuka koje se proizvedu u Srbiji kupi Ruska Federacija, odnosno carinska unija ili kako oni to zovu Rusija, Kazahstan, Belorusija, a 95% malina i većinu borovnica kupi Evropska unija. Srpski seljaci znaju da se ne bi valjalo odreći ni maline ni jabuke. Ako se odreknete i jednog, gubite drugo, gubite novac, gubite ekonomsku sigurnost.

Ja ekonomsku snagu jedne zemlje vidim, ne po količini zlata i dijamanata, srebra, plemenitih metala itd. koje ta zemlja poseduje, već po količini hrane i pijaće vode koju ta zemlja proizvodi ili može proizvesti i to je neka dobitnička kombinacija na koju treba zaigrati.

Ko voli miris hleba treba da poštuje i poljoprivrednike koji su taj hleb proizveli i podsticaji subvencija treba da budu što veći, a kada uđemo u EU oni će biti tri puta veći nego što su do sada. Zato je moja težnja zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike da što pre uđemo u EU.

Na kraju da kažem da se manemo srpsko srpskih zađevica, da sklapamo i dalje sporazume. Dok su svi bili protiv nas, mi smo bili protiv sebe, bolje reći, bili smo, borili smo se protiv sebe i između sebe, a u takvoj borbi uvek izgubimo mi.

Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?

Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.

Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.

Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.

Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.

Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.

Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.

Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.

Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?

Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.

Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.

Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.

Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.

Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Direkcije za vodu, to je dokle se došlo sa zalivnim sistemima iz fonda Abudabi? Posebno me interesuje naravno deo koji je u blizini tamo gde ja radim i živim, a radi se o projektima Slankamen Novi, Slankamen Stari. To su dva projekta zalivnih sistema, a treći zalivni sistem je Stara Pazova. S tim u vezi interesuje me dokle se došlo sa zalivnim sistemima u opšte, a posebno na zalivima tri pomenuta sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre deset godina, Dušan Petrović je obećao da će se navodnjavati u Srbiji, da je to državni projekat za navodnjavanje milion hektara. To njegovo obećanje nije bilo prazno, bilo je ispunjeno maštom, iluzijama i prevarama, dakle, od toga nije bilo ništa, koliko ja znam, a predsednik sa Odbora za poljoprivredu, uporno i dosledno se radi na realizaciji projekta iz Abudabi fonda oko navodnjavanja i s tim u vezi želeo bih odgovor na ova pitanja, tako da sa tim nekim odgovorima, na sledećim sednicama mogu da upoznam i Narodnu skupštinu.

Drugo moje pitanje vezano je takođe za vode, odnosno da li Ministarstvo poljoprivrede upoznato sa idejnim projektom Institutom za vode Černi, a radi se o snabdevanju pijaćom vodom stanovništva Srema, odnosno opština koje se nalaze na teritoriji Srema, radi se o izvorištu Stara Draga Hrtkovci i za snabdevanje svih opština u Sremu je potrebno oko sto miliona evra. Znam da postoji idejno rešenje i moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede, da li se radi na tom projektu s obzirom da i predsednik Republike, a i državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije da traži što više projekata da se realizuje iz ove oblasti.

Sledeće moje pitanje, naravno, omiljeni REM. Sledeća pitanja su upućena REM-u, to je vezano za ove Šolakove i Đilasove kanale, odnosno moje pitanje REM-u – Da li znaju za član 64. Zakona o elektronskim medijima, odnosno za činjenicu da prenose kvalifikacija za evropski i svetsko prvenstvo u fudbalu isključivo, podvlačim, isključivo mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celu zonu Republike Srbije? Dakle radi se o nacionalnim kanalima. Da li im je poznata ta činjenica, s obzirom da su oni sastavili tu lisu najvažnijih događaja u kojoj spadaju kvalifikacije.

Da li im je poznata činjenica da se taj isključivi prenos za televizijske kanale, za te sportske priredbe ne realizuje na kanalima koji pokrivaju celo tržište, već na Šolakovim i Đilasovim kablovskim kanalima koji lišavaju prava građane Republike Srbije da prate najvažnije sportske događaje, što je definisano članom 74. i listom najvažnijih događaja koje je sastavio sam REM?

Da li im je poznato da ti prekogranični kanali za koje ja tvrdim da su lažni, emituju u sklopu toga na desetine hiljada sekundi reklame na sport klubovima, odnosno na Novoj sport i Novoj S televiziji i da prilikom prenosa tih događaja ne ovlašćeno u kanale koji navodno reemituju program ubacuju na desetine hiljada sekundi u toku dana reklama, što je u nekoj neto vrednosti oko pedeset hiljada evra po jednom kanalu, a radi se o 13 kanala sport klubova i ukupno 30 kanala koje pripadaju Junajted mediji koji svakodnevno emituje reklame.

Pitam REM da li im je poznata činjenica da je članom 27. o oglašavanju zabranjeno da prekogranični kanali ubacuju domaće reklame?

Takođe, pitam REM da li im je poznato da posle poslednjih izmena i dopuna u sastavu Saveta REM-a, da su Junajted medija i njena CAS medija sa svojih prekograničnih lažnih kanala prešli na prekrajanje klasičnih prekograničnih kanala kao što su „Discovery“, „History“, „Fox“ kanali, kanal „TV 1000“, da se na tim kanalima preko CAS medija emituju reklame, takođe u dnevnom iznosu i po 10.000 sekundi što sa onim prvim slučajem, pitam REM da li im je jasno da na takav način, neovlašćeno, protivzakonito, suprotno zakonu o elektronskim medijima, suprotno zakonu o oglašavanju Junajted grupa ubira više desetina miliona evra na godišnjem nivou i na takav način ugrožava domaće kanale koji treba da žive od marketinga, odnosno od tih reklama na koje domaći kanali imaju isključivo pravo, a ugrožavaju ih lažni kanali Junajted medije, Junajted grupe, CAS mediji, Dajrekt medije tzv. Šolakovi i Đilasovi kanali?

Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju Kosova i Metohije, kada je teško Vlasima, možete da zamislite kako je nama.

Moje prvo pitanje je u stvari čestitka. Dakle, čestitam predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim kolegama poslanicima, bez obzira na političko opredeljenje, čestitam povlačenje priznanja lažne države Kosovo od strane države Sijera Leone. To je značajno, posebno za nas iz vladajuće većine, što demantuje one koji kažu da ćemo se mi odreći naše južne pokrajine Kosovo i Metohija zarad ulaska u EU. To ih najbolje demantuje, nismo mi Vuk Jeremić, nismo mi Boris Tadić, nismo mi Dragan Đilas, nismo mi Borko Stefanović, da bi to učinili. Ipak, hvala svima koji ulažu napore da se međunarodno priznanje, lažne države, divlje države Kosovo i Metohije, NATO baze, a ja mislim da će biti država samo dok bude NATO baze, da posle toga će ponovo biti naša južna pokrajina. Hvala svima koji se zalažu u tom pravcu.

Pitanje se odnosi, ponovo na izbore – šta će Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo policije, preduzeti povodom najave ometanja izbornog procesa koji sledi za par meseci u Republici Srbiji u izborima za narodne poslanike, pokrajinskim izborima i izborima za lokalne skupštine.

Naime, određena vrsta kriminalaca koji sebe predstavljaju kao političarima, ovi iz ovog žutog dela nesrećne opozicije, najavljuju da će nezakonitim sredstvima, kriminalnim radnjama, pokušati da onemoguće sprovođenje izbora u određenim opštinama, u određenim lokalnim samoupravama, a time ometati izborni proces u Republici Srbiji, da će to pokušati. Zato je moje pitanje - šta će Vlada Republike Srbije, nadležni organi preduzeti da se to predupredi, a ako se bude dešavalo da se efikasno takvo ometanje otkloni u toku izbornih radnji i da se takvi počinioci procesuiraju u najstrožem mogućem obliku kažnjavanja?

Moje sledeće pitanje je – šta će Ministarstvo kulture i informisanja, šta će Ministarstvo pravde preduzeti povodom presude koja je doneta u Višem sudu u Frankfurtu, u Nemačkom sudu, koji je presudom izdao privremenu meru zbog piraterije „Junajted grupe“, gde spadaju „Junajted medija“, SBB, Šolak i Đilas, gde je sud u Nemačkoj utvrdio da su dekodirali nelegalno kanale Telekoma i prikazivali ga na platformama „Junajted grupe“, i time izvršili akt piraterije i po procenama nemačkog suda naneli Telekomu Srbije štetu od stotinu miliona evra - šta će se preduzeti od strane ministarstva i šta će preduzeti naše pravosuđe i tužilaštvo da po tom pitanju kazni „Junajted grupu“ i u Srbiji, kao što je kažnjava i u Sloveniji, Nemačkoj i tako dalje?

Na kraju, moje pitanje vezano za poljoprivredu je, šta možemo da učinimo u narednom ciklusu da se ubrzaju isplate subvencija podsticaju u poljoprivredi? Koliko možemo da ubrzamo taj proces? To je pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za Upravu za agrarna plaćanja, pošto novca ima sasvim dovoljno, pošto se radi o obrađivanju određenih zahteva i predmeta, pošto se oni umnožavaju. Da li postoji mogućnost da zaposlimo određeni broj ljudi i da ubrzamo proces obrade zahteva poljoprivrednika, a samim tim pošto ima dovoljno novca, ta isplata bude efikasna i brža, ne samo da ne bi neko pomislio u ovo predizborno vreme već i u budućem periodu? Hvala vam.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Šta će Ministarstvo za državnu upravu preduzeti, ako na teritoriji opštine Stari grad opštinsko rukovodstvo, na čelu sa Bastaćem, koji je poznat po nabijanju kese na glavu političkim protivnicima, odnosno kumovima koji prikupljaju novac, dakle, šta će preduzeti ukoliko se ne formira opštinska izborna komisija?

Postoji indicije da Bastać i njegova kriminalna ekipa, koja trenutno vlada na teritoriji opštine Stari Grad, neće formirati opštinsku izbornu komisiju, sa ciljem da deligitimizuje predstojeće izbore. Ukoliko to ne učine, koliko ja znam, a to pitam Ministarstvo za državnu upravu, grad Beograd treba da preduzme određene radnje da bi građani Starog Grada imali pravo da posle kriminalca izaberu novo rukovodstvo na predstojećim lokalnim izborima, koji se održavaju zajedno sa izborima za narodne poslanike, što daje posebnu težinu, s obzirom da RIK i lokalna izborna komisija treba da obave zajedničke izborne radnje, na teritoriji, ne samo Starog Grada, već u celoj Srbiji.

Moje drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a i druge organe, šta će preduzeti povodom, po meni širenja lažnih vesti, od organizacije koja se zove BIRODI? Ta organizacija je poznata po tome što njeni predstavnici sede u ekspertskom timu Dragana Đilasa, zajedno recimo sa ovim Čedomirom Čupićem, poznatim kao seksualni predator na fakultetu, kao čovekom koji je falsifikovao svoje kolege i za to priznao u tužilaštvu krivicu, onda možete zamisliti kada takve moralne veličine, koje se druže sa gospodinom Čupićem i koji su članovi Đilasovog ekspertskog tima, za svaki slučaj za Šolakovu i Đilasovu televiziju objave da je to televizija koja ima najbolje izbalansirani program i uređivačku politiku.

Po meni to spada u širenje lažnih vesti. Ne znam zašto je ova država dopustila da strane televizije, a ja sam vas upozoravao godinu dana, da strane prekogranične, fiktivno strane prekogranične televizije, registrovane fiktivno u Luksemburgu, mogu da učestvuju aktivno u procesu pred izbore, odnosno čak i u izbornoj kampanji. S tim u vezi, nisu registrovane u Srbiji, ne znaju kada su izbori u Luksemburgu, a ovde će emitovati program i ova nevladina organizacija BIRODI pokušava da to što oni rade, protiv Vlade Republike Srbije, a reći ću i protiv države Srbije, da predstave kao izbalansirani program i za mene BIRODI nije nevladina organizacija gospodine Orliću, nego je to antivladina i antidržavna organizacija, koja širi lažne vesti.

Ja sam vas upozoravao, prethodnih godinu dana, da N1 i Nova S televizija, zajedno i sa dvadesetak lažnih prekograničnih televizija, koje pripadaju Šolaku i Đilasu, će u izbornoj kampanji pokušati sve da učine da u izboranoj kampanji šire lažne vesti, da utiče na izborni proces u Republici Srbiji.

Ja vas pitam, s obzirom da je u Crnoj Gori, zabranjeno emitovanje programa dve naše televizije, koji su nedvosmisleno registrovane u Republici Srbiji, emituju program u Republici Srbiji i samim tim u Crnoj Gori istovremeno se preuzima program, znači legalne su prekogranične televizije, a Crna Gora je zabranila emitovanje legalnih prekograničnih televizija, jer navodno utiču na javno mnjenje i na gospodina Đukanovića.

U ovom slučaju mi dopuštamo da lažne prekogranične televizije rade gore stvari i nema nikakve reakcije države i s tim u vezi moje pitanje - šta će država preduzeti povodom širenja lažnih vesti i povodom toga što strane televizije aktivno učestvuju u izbornoj kampanji i zamislite recimo, da Rusija na takav način to radi u Americi? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -