MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:02

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uprkos prehladi, ja ću probati da objasnim nešto oko "malog šengena".

Mi, poljoprivrednici, kad idemo na pijac, na običnu pijacu, pijaca je tržište, vodimo računa o tome koliko ćemo robe poneti. Koliko ćemo mi robe poneti na tu pijacu zavisi od toga koliko ta pijaca ima potrošača. Dakle, koliko građana dolazi na tu pijacu da kupuje robu, toliko robe nosimo, svesni konkurencije, pa nekad i one nelojalne.

Ne volimo damping, kad neko po povoljnijim uslovima tu robu prodaje. Sem što cenimo broj kupaca i količinu robe koju nosimo, mi svoju proizvodnju prilagođavamo broju kupaca na toj pijaci. Da bi robu izneli, moramo da proizvedemo. Da bi novac dobili, robu moramo da prodamo. Ako nema kupaca, onda nema ni potrebe da robu proizvodimo. Time imamo manji dohodak u domaćinstvu.

Sve što sam rekao odnosi se na državu. Što veće tržište, to veća šansa za razvoj.

Mi na CEFTA tržište, a potpis je bio 2006. godine, "malim šengenom" samo ubrzavamo transport robe, gde mi imamo suficit sa tim okolnim zemljama članicama CEFTE od skoro dve milijarde evra. Dakle, te dve milijarde evra dobiju naša preduzeća, dobiju naši poljoprivrednici, jer uglavnom artikal broj jedan su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ja ne dozvoljavam da seljaci, odnosno da mi pucamo u nogu svojim seljacima i da izađemo iz CEFTA tržišta, više volim da tu trgovinu ubrzamo, zato što će naši poljoprivredni proizvodi dolaziti svežiji, konkurentniji i tako dalje.

Po pitanju Albanije važe zablude, obim trgovine sa Albanijom je mali, ali smo mu tu deset puta veći izvoznici, nego uvoznici. Znači, imamo deset puta povoljniji odnos između uvoza i izvoza. Inače, sa zemljama CEFTA, a „mali šengen“ se radi o određenom broju zemalja iz tog tržišta, naš uvoz je pokriven izvozom sa 304%. To znači da naši seljaci i naši gledaoci i preduzetnici znaju. Mi tamo prodamo tri puta više robe nego što kupimo, znači toliko više novca donesemo u svoju proizvodnju, a novac se proizvodi, a ne štampa. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam već pokušavao da objasnim zašto su veća tržišta veće šanse za razvoj, zašto bi, recimo, Kinezi, Rusi, želeli više da investiraju u Srbiju, to može da bude razlog zato što se lakše putuje, lakše dobijaju radne dozvole prilikom investiranja, zato što možete da investirate u više država i zato što imate više potrošača i svoju investiciju planirate spram broja potrošača i ona, ukoliko je u Srbiji, je svakako veća po obimu za 20 miliona ljudi, ako je CEFTA tržište u pitanju, ili ako je EU u pitanju za daleko veći broj ljudi. To je razlog zašto bi investitori poželeli da dođu u Srbiju.

Gospodine ministre, po pitanju olakšanog prelaska preko granice, ništa nije sporno, ali se mora voditi računa o ljudima poput Kurtija, Jugoslava Ćosića, Rame itd.

Danas u štampi piše da je Jugoslav Ćosić iz Albanije, iz kosovskih izvora dobio 249.000 evra. Moramo paziti i na terorističke grupe, na protok novca. Morate paziti i na Boška Obradovića. On je sklon da sa Hilandara uzme 5.000 evra i da ih ne prijavi i unese u Srbiju. Morate da pripazite, a ja verujem da je policija uradila svoj posao, morate da pripazite i na neefikasno tužilaštvo.

Vi se svakako sećate da je za Boška Obradovića postojala osnovana sumnja da je novac iz budžeta namenjen političkoj stranci Dveri u iznosu od 35 miliona, preko preduzetničkih radnji svojih članova, ispumpao i stavio u svoj džep. Za taj novac Boško Obradović je kupio stan na Vračaru, odnosno na Dedinju, u kome stanuje i koji je registrovao na fizičko lice svog prijatelja koji na toj adresi ima građevinsku firmu.

Dakle, taj novac je bio namenjen za izbornu kampanju, trebao je da se neutrošen vrati u budžet Republike Srbije. On ga je stavio, preko preduzetničkih radnji, u svoj džep. To kriminalno delo je Boška Obradovića, kad je uvideo da mu je policija na tragu, to je bio razlog da se priključi koaliciji Dragana Đilasa i da danas najsurovijim lažima napada funkcionere, Vladu Srbije, a bogami, ja ću reći, i državu Srbiju, želeći da kredibilitet države, po pitanju, recimo, izvoza oružja, dovede u pitanje i na takav način konkurenciji u prodaji naoružanja i municije olakša put, a svakako, to neko plaća, kao što su plaćali Jugoslava Ćosića da Kurtija predstavlja u Srbiji kao poželjnu političku ličnost, da je Srpska lista problematična zato što tamo predstavlja državu Srbiju, da Olivera bez svake sumnje su ubili Srbi. Sve je to ono što smo slušali na N1 televiziji.

Verujem da je novac koji je Jugoslav Ćosić primio iz američke ambasade, da novac koji je završio u njegovoj firmi, na njegovim ličnim računima i povezanim licem sa njim, u iznosu od preko 1.400.000 evra, bio razlog zašto se neke emisije organizuju, zašto se kriminalizuje država Srbija, njeni funkcioneri i sumnjiče da su oni, a ne Albanci, ubili Olivera Ivanovića, iako su ga, i sam Kurti proglasio teroristom, nekoliko puta zatvarali, pokušavali da ga osude. Jugoslav Ćosić, njegova televizija, neregistrovani mediji u Srbiji, zahvaljujući upravo novcu koji se unosi iz Albanije, iz američke ambasade, žele svu tu krivicu da prebace na državu Srbiju, njene funkcionere i cilj je jasan – destabilizacija u korist naših protivnika. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle 2000. godine, izvršena je privatizacija, bolje reći grabizacija. Posebna meta su bili poljoprivredni kombinati. Tajkuni koji su se bavili švercom devedesetih godina i koji su bili srećni dobitnici sankcija i koji su za vreme Miloševića napunili džepove, stekli su pravo da kroz privatizaciju dodatno oplode svoj kapital.

Posebno je to bilo štetno u poljoprivredi. Kupovinom kombinata i ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta, ugrozili su mala poljoprivredna gazdinstva koja su devedesetih godina podnosila najveći teret ekonomskih pritisaka i socijalnog mira, ekonomski pritisak na našu zemlju spolja. Tih devedesetih godina nijedan od ovih tajkuna ni Mišković, ni Miodrag Kostić i njima slični nisu se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, bavili su se švercom, bolje reći.

Mnogi od njih su švercovali naftu, cigarete, dobijali kontigente, zaradili novac, a onda su po proceni „Fajnešnl integritija“ međunarodne organizacije kroz privatizaciju izneli 51 milijardu dolara van naše zemlje, em su pokrali građane, em su pokrali državu, em su taj novac izneli van finansijskih tokova Srbije. Siromaštvo ne proizvode siromašni nego bogati. Bogati uzmu novac lopatama, štekuju ga na određeno mesto i ono više ne može da dođe do siromašnih, do običnih ljudi i radnika seljaka.

Dame i gospodo, kroz kupovinu kombinata, tajkuni su kupili i prerađivačke kapacitete, ali i otkupne stanice, neretki su monopoli danas po pitanju otkupa, recimo, malina, suncokreta, drugih poljoprivrednih proizvoda, šećerne repe, tu imate dominantne otkupljivače koji ranije kupljene kombinate, kroz otkupne stanice koriste da bi zadržali monopol, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji gde velikim posedima ugrožavaju male, nego i kroz otkup dodatno, jer kroz otkupne stanice diriguju način na koji će se otkupiti poljoprivredni proizvodi i to se dešava svake godine.

Komisija i njen odlazeći predsednik nikada se na ozbiljan način nisu pozabavili tom temom. Rezultat toga su zamrla poljoprivredna gazdinstva koja ćemo teško oporaviti, rezultat toga su monopoli koje imaju određeni otkupljivači, gde je dvojica ili jedan sam, sednu i dogovore se, odrede neku cenu koju hteli ili ne hteli, poljoprivredni proizvođači zbog nedostatka konkurencije moraju da ispoštuju.

Poznato je, recimo, da ti monopoli sa jedne strane ugrožavaju cene poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane taj monopol ide prema Vladi i državnim organima.

Ja ću navesti jedan primer iz 2011. godine, kraja 2011. godine, kada Vlada Mirka Cvetkovića donosi odluku, niti izazvana na kraju godine, kada je kampanja šećerne repe bila već u toku da otkupe 15.000 tona šećera u korist države Srbije. Vlada je donela tu odluku po ceni, odnosno za 13 miliona evra. To je cena 86, 87, eura centi ili 105 dinara, što je bila cena iznad normalne cene za 30, najmanje 30 euro centi, što znači da je zaradio nijednom zaslugom, oko pet miliona evra samom tom kombinacijom sa Vladom Republike Srbije.

Druga kombinacija koju je imao sa Vladom, to je monopol, da u otkupu šećerne repe i kontroli kvaliteta, kroz digestiju svakom poljoprivredniku ukrade na šećernoj repi oko 15%, jer je sam sistem kontrole takav, da ukoliko želite da proverite merenje digestije, vi ste morali da najavite uzimanje uzorka i kada to najavite, digestija bude normalna, 15, 16% i kada prođe taj prvi kamion, ukoliko ne najavite ponovo kontrolu, što je gotovo nemoguće na svakom vozilu, vaša digestija padne na 14% što kada podelite, dobijete kroz manju cenu od 6 do 10%, pa i 15%. Dakle, sa dve strane, sa dva kraja je Miodrag Kostić krao poljoprivrednike i to mu nije bilo dosta, kada za taj novac kupi jahtu, ne registruje na državu Srbiju da pravi biznis, nego je registruje na belosvetska ostrva, da bi izbegao plaćanje poreza, na jahtu koju je kupio novcem, koje je oteo od poljoprivrednika u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, telekomunikacija, ogroman biznis. Recimo, odlazeći predsednik komisije i sama komisija nisu uradili ništa po pitanju SBB, a tu ima više prekršaja, to je za zatvor. Ja mislim da naši nadležni organi treba da se pozabave, ne samo odlazećim predsednikom, već i članovima Komisije za zaštitu konkurencije.

Nemoguće je bilo bez zle namere, propustiti neke činjenice, odnosno činjenje koje je počinio SBB. Setimo se, spajanja IKOM-a, kupovine IKOM-a od strane SBB-a. U trenutku kupovine, SBB je već zauzimao preko 50% tržišta u Srbiji, a IKOM je imao 9%. Samim tim, ostvario se dominantan položaj SBB na teritoriji Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije, kroz neke čudne naočare je to posmatrala i dopustila takvu vrstu spajanja i dopustila na uštrb drugih kablovskih operatora, uključujući i „Telekom“ to spajanje i time dominantan položaj Šolakovog i Đilasovog SBB, „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, koji su vlasnici SBB-a.

Dalje, Komisija za zaštitu konkurencije je istom kablovskom operatoru SBB čiji je vlasnik „Junajted medija“ i „Junajted grupa“ dopustila sledeće, svi znate da se elektronski mediji moraju registrovati u Republici Srbiji. Pružaoc medijskih usluga dozvolu dobijaju od REM-a, ali pri tome, Komisija za zaštitu konkurencije treba da se stara da svi mediji budu u jednakom položaju. To je posebno osetljivo, jer mediji utiču na ceo politički i društveni život u Srbiji.

Mediji stvaraju sliku. Na osnovu slike koju mediji pružaju, oblikuje se javno mnjenje, a na osnovu javnog mnjenja, ljudi stiču svoje mišljenje, nezavisno od toga da li hoće ili neće. Na bazi informacija koji jedan čovek prima, on formira svoje mišljenje i retki su oni koji ne koriste medije danas. Kada gledate neke televizijske kanale ili čitate neka sredstva informisanja, imate priliku da budete dezinformisani, a ako ništa ne čitate i ne gledate onda niste informisani.

Takođe, kroz medije se vrši oglašavanje raznih proizvoda koji su na našem tržištu i tako se utiče na svest kupaca, da biraju na osnovu svesti i podsvesti koja se formira u gledanju TV programa, formira se određena želja za određenim proizvodima i to se stiče oglašavanjem.

Ali, gle čuda, komisija članovi i odlazeći predsednik je propustila priliku da vidi i da interveniše, da kablovski operator postaje vlasnik TV kanala. To je u nekoj tržišnoj utakmici u Evropi, bilo zabranjeno mnogim zemljama.

To što su zabranili u svojim zemljama su dopustili da se u Srbiji desi. Ali, to što je Evropa dopustila, što su Šolak i Đilas izlobirali pojedine činovnike u Briselu, mene ne čudi. Mene čudi što je Komisija za zaštitu konkurencije propustila priliku da tako nešto zaustavi, da interveniše ili da kaže – kablovski operator ne može biti vlasnik medija, jer će u tom slučaju svoje medije da gura ispred drugih medija, što se i desilo. Komisija za zaštitu konkurencije je opet imala neke čudne naočare i nije gledala šta se dešava.

Pa, je recimo, član 100. Zakona o elektronskim medijima prekršen tako što je SBB televizijske kanale, čiji je vlasnik, „N1“ i „Novu“ stavio ispred „RTS-a“, „RTS–a 2“, „Pinka“, medija sa nacionalnom frekvencijom iako ih zakon obavezuje na logično ređanje kanala, oni su to propustili.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže da najvažnije događaje, fudbalske utakmice, po zakonu, ne mogu da prenose mediji koji ne pokrivaj celo tržište Republike Srbije, što je „N1“ i Sport klubovi vlasništvo SBB čine Komisija za zaštitu konkurencije, imala je čudne naočare o kojima sam govorio i propustila je priliku da to vidi i interveniše.

Nadalje, svi znamo da domaći mediji plaćaju naknadu REM-u, RATEL-u, Sokoju, poreze, i tako dalje, da žive od reklama. Svi znamo da SBB domaćim medijima za njihov program, za njihov proizvod, koji pušta kroz svoj kabl ne plaća ništa. Komisija za zaštitu konkurencije je ćutala. Znači, ne plaća ništa medijima koji plaćaju sve.

Ali, gle čuda, tri vrste prekograničnih kanala, pravi prekogranični boksovi koji u Bugarskoj ubacuju reklamu što je nedozvoljeno, i treća vrsta kanala, dvadesetak lažnih prekograničnih, koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu, i glume da reemituju program. Ne može program da se reemituje ako nema emitovanja.

Regulatori Luksemburga, pa i Slovenije, odgovorili su nam da takvi programi koji se reemituju u Srbiji se ne emituju početno ni u Sloveniji, ni u Luksemburgu, kako tvrdi SBB, „Adria News“ i druge povezane firme sa SBB.

Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže – vi to ne možete da činite. Na takav način, s obzirom da strani prekogranični kanali ne plaćaju nikakve naknade ni REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, ni poreze, došli su u povoljniji položaj na tržištu Republike Srbije spram medija koji ispunjavaju svoje obaveze koje su domaći i koje su ovde registrovani.

Radom na crno, ti lažni prekogranični kanali, uzeli su hleb emituju reklame, uzeli su hleb našim domaćim mediji koji sve to plaćaju.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, kome su se lokalni mediji obraćali je rekao ovde meni da takav zahtev nikada nije dobio, što je bila jedna laž i prevara. Lokalni mediji koji su bili ugroženi takvim ponašanjem SBB i raznih prekograničnih kanala koji služe za ispumpavanje pretplate za razliku od domaćih kanala kojima SBB za njihov program ne plaća ništa.

Svojim kanalima „N1“, „Nova“ i Sport klubovima plaća i po nekoliko evra po korisniku i vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ne. Ona se finansira iz pretplate građana Republike Srbije tako što se novac ispumpava u Luksemburg.

U Luksemburgu samo fiktivno registrovani i kažu – pošto u Luksemburgu ne radimo tamo ništa ne plaćamo, a u Srbiji smo navodno reeminovali program, a nema reemitovanja bez emitovanja, a utvrdili smo da reemituju program, ona ni u Srbiji n plaćaju ništa. Onda se jedan virtuelan šetajući signal, koji kaže – eto, mi u program proizvedemo u Beogradu, pa ga prošetamo do Luksemburga i Slovenije i onda ga i vratimo u Srbiju. To je emitovanje kroz tužni tok tog signala, to nije reemitovanje. Reemitovanje istovremeno preuzimanje emitovanja, bez izmena dopuna i ubacivanja domaćih reklama.

Znači, ako je ovo program koji treba da se reemituje mora da ide ovakav kakav trenutno ide i nikakav drugačije ne može da se reemituje u bilo kojoj drugoj državi, ukoliko se to smatra reemitovanjem. To se ne dešava. Oni krše sve zakone, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila da zaštiti domaće medije od ovih lažnih piratskih prekograničnih kanala koji radom na crno ugrožavaju one koji sve plaćaju i koji žive od reklama. Reklame umeću preko Čas Medija koja je i Dajrakt medija, koje su članice, gde SBB, "Unitet group" i Junajted medija, taj biznis ukupno vredi oko 500 miliona evra godišnje u regionu, Srbija, Bosna i Hrvatska, od toga 70% biznisa u Srbiji… znači iz Srbija se godišnje ispumpa 350 miliona evra na lažne prekogranične kanale i onda vas čudi odakle Đilasu 619 miliona evra, onda se čudite odakle gospodinu Šolaku dva "Falkon" aviona od 35 i 20 miliona evra, vi se čudite, a Komisija za zaštitu konkurencije im je to omogućila propuštajući priliku da spreči ovakvo ponašanje i da spreči monopole kojima SBB i da spreči da lažni prekogranični kanali radom na crno guše domaće medije.

Ako na reklamnom tržištu otmu samo 20 miliona evra, kad podelite na 200 lokalnih medija elektronskih, dobijate da svaki mediji oštećen kroz reklamu za 100.000 evra, svaki lokalni mediji sa 100.000 evra će opstati, unaprediti svoj program bez tih 100.000 evra preti opasnost da se taj mediji ugasi.

Na kraju da vas pitam šta mislite, gospodo iz Komisije za zaštitu konkurencije? Šta mislite vi iz REM-a? Šta mislite vi iz RATEL-a? Šta mislite ako ovi lokalni mediji uzmu i na isti način, u jednoj sobi na jednoj adresi u Luksenburgu registruju svih 200 naših domaćih kanala i kažu i oni - evo, i mi smo prekogranične televizije i prestajemo da plaćamo sve obaveze, poreze RATELU, REM-u, Sokoju, i raznim drugim udruženjima izvođača? Šta mislite onda da će se desiti? Onda će Srbija ostati bez jednog elektronskog medija.

Da kažem sledeće, generalni sekretar, izvršni direktor u REM-u su servisi Šolakovog i Đilasovog biznisa, kao što je to bila ova Komisija za zaštitu konkurencije. Oni tvrde da u Evropi, u EU mediji mogu da se registruju u jednoj zemlji, a da emituje program u drugoj. Da, tačno je, ali mi nismo članice EU i nikada nismo tu preuzeli obavezu. Dakle, to je jedna laž, skupo plaćena masna laž, koju činovnici u REM-u, RATEL-u i Komisiji za zaštitu konkurencije puštaju u javnost da bi za neki dinar pustili ogromne milionske poslove Šolaku i Đilasu i oštetili domeće regularne medije.

Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svakako poznato da svaka naša pevačica, pa i nisko rangirana pevaljka, kad ode u neku evropsku zemlju da nastupa u bilo kojoj kafani, mora da taj nastup prijavi, mora da plati porez. Ako nije rezident te zemlje, mora da plati porez i tamo i ovde.

Zato moje pitanje poreskoj upravi je sledeće – da li N1 televizija, „Nova S“ i televizija pod nazivom „Sport klub“, a ima ih više, ima ih desetak, da li imaju poreski broj, PIB? Ako nemaju poreski broj, moje pitanje vezano za poresku upravu i Ministarstvo finansija – kako onda oni plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju uopšte bilo koju poresku obavezu Republici Srbiji kad nemaju PIB, tj. poreski broj, preko koga se evidentira njihova poreska obaveza? Kako njihovi dobavljači uopšte mogu da koriste prethodni porez ukoliko oni nemaju PIB?

Dakle, radi se o jednoj divljoj televiziji, piratskoj, koja godinama u Republici Srbiji ne plaća ništa, a u međuvremenu se pojavila i televizija „Nova S“, a njihovim stopama idu i sport klubovi, koji emituju reklame, emituju na reklamnom tržištu reklame za preko 20 miliona evra godišnje i pri tome izbegavaju da plaćaju bilo kakav porez, što se vidi, i poreska uprava to treba da utvrdi iz nedostatka PIB-a, poreskog broja, preko koga se evidentira plaćanje tih obaveza.

Dakle, samim tim, možemo da utvrdimo da su to nelegalne, ne registrovane, prekogranične televizije, strane televizije, koje imaju nameru da kreiraju medijski pejzaž i da utiču na političke prilike u Republici Srbiji.

Oni su čak u prethodnim izborima učestvovali u političkom marketingu. Zamislite da mi osnujemo neku televiziju u Srbiji i u Albaniji zakupimo studio i u Skoplju i počnemo da emitujemo program protiv vladajućih struktura u Tirani, u Skoplju i govorimo mi smo prekogranična televizija, mi smo tamo fiktivno registrovani u Luksemburgu ili u Srbiji i mi nemamo nikakve obaveze prema vama i možemo da se mešamo u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, odnosno to se sada zove Severna Makedonija. Kako će se sutra zvati, ja to tačno ne mogu znati, ali sam siguran da vam ne bi dozvolili da imamo svoje televizijske kanale, divlje piratske koji se mešaju u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, u bilo kojoj drugoj zemlji.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo kulture i informisanja dodatno – šta će učiniti da spreče da lažne, prekogranične, strane televizije emituju predizborni politički marketing i politički program kojim utiču direktno na rezultate izbora? To se zove krađa glasova, samo što gospođa Marinika ne zna, jer i ona učestvuje u krađi glasova, tako što su birači, kad su je birali i glasali za izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, onda je ona tih 15.000 glasova uzela, neovlašćeno od tih birača i prenela kod Dragana Đilasa, pre toga kod Jankovića, Živkovića itd, preselila mimo izborne volje tih birača 15.000 glasova. Dakle, to se zove krađa glasova, tako što strane televizije kreiraju političke prilike, utiču u izbornoj kampanji na rezultat izbora, time što emituju program iako su te stanice ne registrovane u Republici Srbiji i nemaju poreski broj.

Takođe, za MUP pitanje – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića, organizatora demonstracija od 16.ovog meseca pred Vladom Srbije, gde je skupio 150 ljudi, da se kobajagi protestvuje protiv medijskih nesloboda, nekih pritisaka zato što je neko na letku napisao da je njegova televizija luksemburška, što je on sam priznao? Dakle, Zakon o javnom okupljanju kaže da se javni skup morao prijaviti pet dana ranije. Ukoliko on to nije učinio, pitanje za MUP – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića i ostalih organizatora zbog organizovanja ne prijavljenog javnog skupa, što je kažnjivo po Zakonu o javnom okupljanju? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam kontra pitanje. Šta će nadležno ministarstvo uraditi da se kamerama pokriju sve saobraćajnice, imajući u vidu tragične događaje koji se događaju na našim ulicama? To je veoma bitno i zbog suzbijanja kriminala. Mnogo ubistava je izvršeno na ulicama i verujem da se preko video nadzora to može pomoći, da se počinioci lako otkriju i da se samim tim broj ubistava na ulicama smanji.

Dame i gospodo, postavljam pitanje Ministarstvu prosvete – šta će Ministarstvo prosvete, Vlada i drugi nadležni preduzeti da se povrati narušena autonomija Univerziteta u Beogradu, koja se desila zauzimanjem Rektorata od strane vremešnih studenata, a mislim da ni rektorka nije sveta krava, i to treba reći? Ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli, ali u svakom slučaju, smatram da ulaskom političkih lidera, koje ona nije videla ili smatra da politički lideri nisu članovi političkih stranaka, da je narušena autonomija Univerziteta?

S tim u vezi, pitam Ministarstvo – šta će preduzeti da se povrati autonomija Beogradskog univerziteta i da Rektorat više ne bude politički brlog jedne političke organizacije, koja sebe naziva „jedan od pet miliona“.

Sledeće moje pitanje je šta će tužilaštvo, Ministarstvo pravde i nadležni organi preduzeti protiv Rade Trajković, odnosno da se gospođa Rada Trajković sasluša i da pruži tužilaštvu informacije ko joj je i kada i gde nudio snimke ubistva srpskog političara na KiM Olivera Ivanovića? Ovo je veoma bitno, zato što u Srbiji postoje i takve političke snage koje misle da iza ubistva Olivera Ivanovića stoje državni organe Republike Srbije, pri tome ne dozvoljavajući nijedan promil da su Olivera Ivanovića, a ja pretpostavljam opravdano, ubili Albanci, odnosno oni isti koji su ga nekoliko puta pritvarali i protiv njega vodili sudski postupak. Mislim da su oni iza likvidacije Olivera Ivanovića, ili su ga likvidirali ili uz pomoć stranih službi takođe naručili njegovu likvidaciju.

Gospođa Rada Trajković pokušava da surovo ubistvo Olivera Ivanovića na ulici prišije državi Srbiji i državnim organima. S tim u vezi, pitam tužilaštvo, koje jeste samostalno, ali je državni organ, šta će preduzeti da se u ime istine sasluša Rada Trajković i pruži informacija o tome ko je i kada njoj nudio snimke ubistva Olivera Ivanovića i zašto to ranije nije saopštila našim državnim organima?

Poslednje pitanje, a to ću kasnije, vezano za prekogranične televizije. Molim gospodina Atlagića da mi pomogne. Ovo su prekogranične televizije.

Prekogranične televizije imaju pravo na preuzimanje, istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, bez prekrajanja i umetanja. Ovo su tri fotografije, istovremeno snimljene, N1 televizije gde se vidi da nema istovremenog preuzimanja, da se radi o tri različite fotografije i s tim u vezi pitam Ministarstvo kulture – šta će preduzeti, s obzirom da ima sredstva odvojena za nadzor nad sprovođenjem zakona iz oblasti medija, povodom ovog pitanja da se izvrši nadzor nad primenom zakona o lažnim prekograničnim televizijama, koje pripadaju kompaniji SBB, preko kojih oni ispumpavaju novac iz Republike Srbije od pretplate koju uplaćuju korisnici, a radi se o sumi od 500 miliona evra, a koja se preko lažnih prekograničnih kanala ispumpava napolje, a prekogranični kanali ne emituju program u zemlje u kojima su registrovani, nema preuzimanja medijske usluge, nema reemitovanja? Ovo je čist dokaz i s tim u vezi određeni veštak već vrši veštačenje koje ću dostaviti Narodnoj skupštini i Ministarstvu za kulturu. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci se bavim lažnim prekograničnim televizijama koje emituje kablovski operator SBB, koji je u vlasništvu „Junajted grupe“. Svakako ste svedoci ovih dana da sam bio u pravu.

Pitanje za Ministarstvo kulture i za REM – šta će preduzeti povodom laži koje je izneo Jugoslav Ćosić da se program emituje u Luksemburgu i Sloveniji?

Ovde imam odgovore i slovenačkog, a i luksemburškog regulatora, koji kaže da to nije tačno. N1 televizija, Nova S, Sport klubovi, jesu registrovani u Luksemburgu, ali na području Luksemburga ne emituju program, ne emituju. Prema tome, odatle ne može biti reemitovan. Odgovor slovenačkog operatora je identičan. Ti kanali nisu licencirani u Sloveniji i ne emituju program na području i za gledaoce Slovenije. Reemitovanja, dakle, nema. Iz toga je proisteklo niz krivičnih dela i dela protiv Zakona o elektronskim medijima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi ljubitelji fudbala, svakako ste svedoci da je televizijske prenose Srbija-Portugal i Luksemburg-Srbija realizovala televizijska prekogranična strana televizija, koja se ovde izdaje za prekograničnu televiziju, da bi izbegla poreze, doprinose, takse, obaveze prema Sokoju, REM-u, RATEL-u, da je realizovala prenose za teritoriju Republike Srbije. To je suprotno Zakonu o elektronskim medijima.

Po Zakonu o elektronskim medijima pravo prenosa sportskih događaja sa liste najvažnijih događaja od posebnog značaja prema Zakonu o elektronskim medijima Republike Srbije može da ostvari samo televizija sa nacionalnom pokrivenošću, dakle, televizija koja pokriva celu teritoriju Srbije i osim kabla ima i slobodan pristup da gledaoci mogu da gledaju to preko predajnika na anteni.

Broj dva, televizija Nova je prekršila član 100. po kome sebe svrstava numerički pre nacionalnih kanala, što je prekršaj tog zakona.

Takođe, u vezi njihovog predstavljanja za lažnu prekograničnu televiziju, koja služi za ispumpavanje prihoda, a sam Jugoslav Ćosić je rekao da je to 500 miliona evra godišnje na ovom tržištu. Taj novac se ispumpava preko ovih lažnih prekograničnih kanala.

Lažni prekogranični kanali imaju pravo na reemitovanje, svim gledaocima kažem, ne na emitovanje, nego na reemitovanje. Reemitovanje po zakonu označava preuzimanje, istovremeno emitovanje, kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja, bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, prilozi, rubrike, reklame, oglasi i reportaže. To Nova S, kao i N1 televizija, Sport klubovi ne rade.

Da bi nešto bilo reemitovano, mora da bude prvo emitovano u nekoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno. Vi ste svakako gledali taj prenos. Da bi taj prenos bio reemitovan na stranoj televiziji, moralo je istovremeno u Luksemburgu da bude na isti način, sa istom oznakom kanala emitovan i onda bude preuzet ovde.

Ja sam otišao korak dalje i proverio. Ta grupa i Nova S televizija, N1, Sport klub, koji je odloženo to prenosio, nema pravo prenosa u Luksemburgu. Za tržište Luksemburga i za gledaoce u Luksemburgu, oni nisu ostvarili pravo prenosa.

Sad vas ja pitam – šta su onda reemitovali u Srbiji? Na poluvremenu su stavljali reklame, suprotno zakonu. Dakle, sve vreme je prenos išao samo za teritoriju Srbije. Time su dokazale Nova S, samim tim N1 i Sport klubovi, da su oni lažni, piratski prekogranični kanali, koji se izdaju za strane prekogranične televizije, a u suštini su to naše televizije. Time je proisteklo niz krivičnih dela.

Ja pozivam i poresku upravu da samim tim proveri poslovanje celog ovog sistema „Junajted grupe“ i „Junajted medije“, SBB, N1, Sport klubova, „Adrije njuz“ i drugih povezanih lica. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -