MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:02

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim autentičnim tumačenjem otklonjene su neke nedoumice. Meni je drago što je to učinjeno. Iz kog razloga? Razlog se zove Dragan Đilas.

Zašto zaboravljate, dame i gospodo, ono čudotvorno građenje mosta na Adi, na Adi Ciganliji? Mi seljaci imamo jedan dobar običaj, da štedimo, da gledamo kad nešto gradimo gde se mogu postići neke uštede, kako novac uštedeti, kako nešto što brže uraditi da bude što jeftinije, efikasnije i da ga što pre možemo upotrebiti.

Ja ne razumem gradske čelnike, koji u privatnoj firmi dok su gradski čelnici, prihoduju 619 miliona evra, a u isto vreme tamo gde upravljaju u javnom sektoru, budu u minusu milijardu i 160 miliona. Ja to ne razumem, a posebno ne razumem Tužilaštvo, koji su izabrali upravo oni koji nisu išli našom seljačkom logikom, logikom Velikog Miloša, Karađorđa, da nešto treba uraditi što efikasnije, što jeftinije i što brže i što pre ga upotrebiti na korist svom narodu.

Šta su oni uradili? Oni su odabrali mesto gde je Sava najšira. Mi kad pravimo mostove na svom imanju gledamo da napravimo gde je najuža, gde je najjeftinije i gde t najbrže možemo uraditi.

Ako odaberemo da to bude na mestima koja su četiri-pet puta šira od onog mesta gde je to najefikasnije uraditi, onda smo mi protiv svog imanja.

Tako i ovi u Beogradu koji su gradili most na Adi, kao da su gledali da što više novca potroše, a ne da ga naprave najbrže, najefikasnije, da manje košta, jer kada su dizali kredite, građani Beograda su pisali menicu.

Kad vlast u Beogradu digne kredit, narod piše menicu, a pošto su to dugoročni krediti, pa i oni koji se nisu rodili, jeste da se nisu rodili, ali su potpisali menicu i postali žiranti tog kredita. Vlast, ovog puta beogradska, prilikom dizanja tih kredita zalaže sve građane i oni su u obavezi da taj kredit vrate, nikako Đilas.

Ja za taj most imam običaj da kažem da služi da prevede žedne preko vode. Spaja dve beogradske mesne zajednice, ali da krenemo redom.

Ovde govorimo da, bez obzira na te kredite, javne nabavke moraju da bude sprovedene i da ta komisija ima uvid kako se novac troši.

Ja pitam da li su po pitanju Mosta na Adi poštovane procedure? Ja tvrdim da nisu. Most koji je trebalo da košta 118 miliona, prvo je projektovana vrednost bila 90, pa je gospodin Đilas rekao da to treba da košta 118 miliona, pa je ispalo da košta 161 milion, pa je 2011. izračunato da već košta 404 miliona, znači, već ide tri puta gore. Na kraju tvrde da je to 450 miliona, uz nedostatak još nekih saobraćajnica. One saobraćajnice u Radničkoj, i još neke tu, koštale su 280 miliona. Kakav je to most u kome saobraćajnice, pristupne, a nisu sve izgrađene, koštaju dva puta više od mosta? Visok je 200 metara i na mestu te vlasti koja se pogodila tako, ja bih se popeo na najvišu tačku mosta i pogledao dole gde je ispod tvrdo tlo i zbog odgovornosti prema narodu skočio sa tog mosta, da sam to učino.

Naravno da Đilasu ne pada na pamet to. On bi sve nas gurnuo sa tog mosta za onih 619 miliona evra, koliko je prihodovao.

Ja ovde imam ugovor. Pa, ljudi, ovo je tako, oni su tovarili kao na ortačku kobilu, kao na tuđu kobilu. To je bilo što god hoće neko da uzme neki novac na Mostu na Adi, nema problema, poskupeo je čelik, tovari, tovari. Baš ih boli briga, Most na Adi je bio ortačka tuđa kobila na koju su mogli da se natovare svi troškovi Dragana Đilasa i prateće ekipe.

Ja ovde imam ugovore koji se zovu ugovor o pružanju usluga rukovodioca projekta, inženjera konsultanta. Ugovor obuhvata period od 2006. godine, pa je produžavan, 58 meseci je trebalo da traje. Ali, gle čuda, kako neko vrši nadzor nad nečim što nema građevinsku dozvolu?

Ja vas pitam da li mogu konsultantske usluge da se vrše u izgradnji na objektu koji nema građevinsku dozvolu? To je meni nezamislivo. Šta ako ne dobiju građevinsku dozvolu? Koji grad, koja direkcija, sme da potpiše tako nešto? Konsultantske usluge se vrše od 2006. godine, inženjera. Mora je inženjer osmatrao tako vazduh, uticaj vlažnosti vazduha na moguću izgradnju itd, mora da je posmatrao uticaj onog marsovca itd, koliko on može da naškodi čupanjem saobraćajnih znakova u blizini i ne znam šta je taj konsultant radio.

Znate li kolika je plata tih inženjera, mesečno? Nemojte da padate u nesvest, 16.000 evra, a lice za odnose sa javnošću, valjda je trebao da govori o tome kako radovi stoje, ne napreduju, ništa se ne dešava itd, to lice ne verujem da se pojavilo između 2006. i 2008. godine, to lice je imalo 4.000 evra. Znači, od 4.000 evra, pomoćno osoblje 3.500 do 16.000 evra. Pa, dragi moji građani, vi koji napadate narodne poslanike, samo da znate da taj Đilasov ugovor i ovi njegovi prijatelji sa 16.000 evra, to znači ovako – da jedan narodni poslanik u Skupštini bude dve godine i radi za jednu mesečnu platu inženjera koji je osmatrao ptice iznad mesta dve godine gde će se most graditi. Početna cena, a sve bez javnih nabavki, nema javnih nabavki, nema žalbi, nema ničega. Firma, ne znam da li je to Skot uvalio ili ko, ili ko je tad bio ambasador, mora da je Dženifer Braš, ona je ovako Đilasa volela. Ugovor je bio sa firmom „Luis Berger“, ako sam dobro rekao, SAD.

Dakle, oni su dobili taj ugovor i osnovni ugovor je bio na 6.489.000. Pa kad su valjda videli kako ovi đilasovci drpaju, onda su rešili da se oni priključe. Bojim se da ih je neki balkanski virus uhvatio, đilasovski, neki žuti, pa kad su videli kako ovi nadziđuju cene čelika, ovoga, onoga, rešili malo i oni da se potpomogunu i da se oporave.

Osnovni ugovor je bio 6.489.000, na 58 meseci, što znači da su oni mesečno, inženjer konsultant, koji je osmatrao ptice dve godine, da je mogao mesečno da računa na prihod od 120.000 evra. Znači, 120.000 evra lice za odnose s javnošću, 4.000, neki tamo pomoćni vozač 3.500, inženjer 16.000 itd.

Onda ide aneks, čuveni aneks. Aneks 1 – dodaj, dodaj još 320.000 evra i dodali. Onda aneks 2, oni to zovu adendum, ja to zovem aneks, je vredeo 155.000, pa im je onda, kako naš narod kaže, guza uhvatila galop, pa je aneks 3 vredeo 6.710.000. Zamislite kad jednim aneksom prebacite osnovnu cenu, znači aneks za jednu godinu 6.710.000, a početna je bila 6.489.000, znači, ovih 6.710.000 se dodaje, sve bez javnih nabavki, bez ikakvih žalbi, bez ičega. Anekse koje sam ja pronašao, a ima ih ukupno četiri, poslednji je izgleda bio malo skromniji, 1.400.000. Sveukupno, ovi ugovori o konsultantskim uslugama rukovodioca projekta inženjer je od 58 meseci je 24 meseca proveo u posmatranju ptica. Građevinske dozvole nije bilo, zato što je gradnja počela odmah po dobijanju građevinske dozvole, tek decembra 2008. godine. To možete vrlo lako proveriti na internetu. Most je trebalo da košta 161 milion, 118, pa 161, pa je koštao 404, pa košta 450.

I za tog monstruma, most monstrum, treba, koliko sam ja čuo, i neki tunel, da će to koštati, sveukupno da se on završi, da bude u punoj funkciji, da će to koštati oko milijardu i po. Znači, osnovni ugovor 6.489.000, za konsultanta inženjera, a konačno, sa četiri ova aneksa, verujem da tu ima još, 15.088.497 evra, što mi je nekako 250% više od projektovane cene.

E, sad, autentično tumačenje, da je ova vlast bila, svakako ne bi dopustila da ovo bude bez javnih nabavki. Zašto? Možda IBRD ima propis da kad oni daju kredit, ne trebaju javne nabavke, mada mi je to onako vrlo labavo.

Oni su dali 69,6 miliona, Evropska agencija za rekonstrukciju dodala je dva ili tri miliona, a Grad Beograd, zapamtite, Grad Beograd iz budžeta, iz javnih sredstava, ne iz kredita 87 miliona. Sad ja pitam da li je ova država spremna da se obračuna sa tim? Kako je moguće da je neko iz gradskog budžeta uzeo za prvu ruku, u ovoj prvoj podeli od 161 milion, 87 miliona iz budžeta za Most na Adi i konsultantske ugovore, inženjera konsultanta koji je nadgledao te faze i iz gradskih izvora, i da sve to bude, i ugovori i aneksi, bez javnih nabavki. Onda se vi čudite zašto ja taj savez koji ovde bojkotujem, verovatno sad ne mogu da uđu da tovare opet neke obaveze na narod i da pune svoje džepove, i onda se čudite zašto ih ja zovem savez lopuža, varajića i prevaranata. Upravo zbog ovoga.

Danas oni bojkotuju državu, a Grad Beograd, samim tim i država Srbija, građani grada Beograda će plaćati sve ove promašaje promašaje koji su promašili javne nabavke. U ovoj državi za vreme žute vlasti, za vreme ovih žutih žohara, za vreme žutih pijavica koje su isisale 619 miliona evra, sa jedne strane, u svoje džepove, a sa druge strane isisali su 400.000 radnih mesta i pri tome prodali sav društveni kapital ove zemlje. Da li neko tužilaštvo koje su oni selektirali, pa je tužilaštvo njihove partije, to je tužilaštvo gde tužioci idu sa mafijašima, gde se više tužioci druže sa mafijašima, nego mafijaši s tužiocima. Mafijaši ne pozivaju tužioce na rođendan, nego tužioci mafijaše pozivaju na rođendan, valjda da im budu pri nadzoru da ne bi nešto klepili sami. Da li ova država gde sudi Majić onako, onako, zamislite kako sudi Majić, kad bi Majić dobio ovaj slučaj ja mislim da bi on doneo sudsku odluku da odlikuje Dragana Đilasa koji je bez javnih nabavki ugovor za inženjera konsultanta povećao za 250%.

U ovoj državi za vreme njihove vlasti državne tajne su bile javne, a očigledno da su javne nabavke bile tajne. Sve su obrnuli. Od vojske su napravili dobro razoružanu vojsku. Od vojno-neutralne države su napravili vojno neutralisanu državu. Dobro su popunili svoje džepove, pokrali sve što nije bilo zakucano za zemlju, a ono što je bilo zakucano za zemlju prodali drugima.

Most na Adi je najkorumpiranija stvar koja se desila ovoj državi. Ovde sam izvadio neke primere. Recimo, u Kini most duži tri puta uz visinu od 18 metara višu je koštao tri puta manje. Drugi most u Kini koji je bio dva i po puta duži koštao je dva puta manje. Most na Adi je naša najskuplja korupcija koja ničim nije kažnjena.

Vi gospodo, moji prijatelji iz SNS, po meni, morali ste da počistite republičkog tužioca, jer je tužilaštvo samostalno od ove vlasti ali vam nije samostalno od bivše vlasti. Sudovi jesu nezavisni od ove vlasti ali nisu nezavisni od bivših. Zato ovo prolazi bez ikakve kazne, a naš narod više od hleba, više od plata želi da se ove krađe kazne. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako glasati za ovaj zakon, ali ću verovatno glasati za amandmane, amandman kojim se ovaj rok produžava duže od dve godine.

Razlog su marsovci. Ako recimo onaj Đilasov marsovac ode na Mars, prekine studije, koliko njemu treba vremena da se vrati? Verovatno mu treba duže od dve godine, verovatno je već tamo boravio pre nego što je zauzeo zgradu Rektorata. To je izvesni Srđan Marković koji se drznuo da pokuša da zauzme zgradu predsedništva, pa kada to nije uspeo, sprečile ga „Kobre“, onda je u kratkim gaćama zauzeo Rektorat.

Student koji ima 31 godinu, fale mu tri četiri godine do penzije, da bude student penzioner. Prvi uslov za penziju je 15 godina staža. Pošto već ima 12, verovatno mu fale tri godine studentskog staža da ode u penziju i da bude student penzioner. Očigledno da se ugledao na gromade tipa Ješić, Šutanovac koji su studirali 12, 13 godina. Ovaj marsovac će očigledno da ih nadmaši.

Inače, ovaj student je ljubimac beogradskih profesora, Danice Popović, onda Teodorovića itd. On je perjanica. Ovog studenta niko ne proganja. Inače, studenta Jakšića koji je utvrdio da je profesorka Danica Popović plagirala prevod udžbenika i izbrisala pokojnog profesora Babića, dobila honorar od 1.400.000 dinara za to autorsko delo ili redakturu, dakle njoj nije omiljeni student Jakšić koji je to utvrdio, jer ima prosek deset, ali njen omiljeni student je gospodin Srđan Marković koji posle pokušaja zauzima predsedništva uspešno je zauzeo Rektorat.

Njemu pomaže Boško Ljotić, u poslednje vreme žutić koji se pridružio ovim žutim pijavicama i ide stazama Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je rekao nama ne trebaju glasači, nama trebaju borci. Očigledno da savez propalica i prevaranata želi da to geslo sprovede u delo Dimitrija Ljotića i zato im je bio potreban Boško Obradović i zato su im potrebni ovakvi borci. Evo, od izbora odustaju, znači ta parola ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci, ta parola koja je pripadala Dimitriju Ljotiću može komotno da se pripiše Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalim članovima saveza lopuža, prevaranata i varajića. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. govori o tome kad prestane da postoji onaj koji je patent tražio, recimo to ova Đilasova, Šolakova televizija, N1 i Nova S, šta su oni patentirali kad prestanu da postoje, dugovi će ostati dobavljačima u Srbiji, a profit je davno iznet napolje. To su one lažne prekogranične televizije koje poput tog šor kompanija služe sa ispumpavanje pretplate i novca koji dobiju preko „Cas Medija“ od reklama u Srbiji. To je u regionu oko 500 miliona evra, od toga je preko 60% u Srbiji.

Onda se nemojte čuditi odakle Đilasu 619 miliona evra. Postoje čvrsti dokazi da je Šolakova „Junajted medija“ milione i milione evra prebacivala „Dajrekt mediji“ koja se vezuje za Dragana Đilasa, koji je nedavno povodom hapšenja nekih ljudi iz „Dajrekt medija“ pokazao da i te kako stoji iza te forme i dalje.

Kakav je to patent kada recimo prenos NovaS televizija reemituje u Srbiji a da ga prethodno nije realizovala ni za tržište Luksemburga, ni za gledaoce u Sloveniji, odakle kako tvrde emituju program. Kako je to reemitovanje bez emitovanja baš bih voleo da mi državni organi utvrde i da mi objasne, s obzirom da tako funkcioniše ovaj Šolak, Đilas, SBB, „Dajrekt“, „United medija“, „Adria njuz“, Jugoslav Ćosić, Vojvoda od Luksemburga, biznis? Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci se bavim lažnim prekograničnim televizijama koje emituje kablovski operator SBB, koji je u vlasništvu „Junajted grupe“. Svakako ste svedoci ovih dana da sam bio u pravu.

Pitanje za Ministarstvo kulture i za REM – šta će preduzeti povodom laži koje je izneo Jugoslav Ćosić da se program emituje u Luksemburgu i Sloveniji?

Ovde imam odgovore i slovenačkog, a i luksemburškog regulatora, koji kaže da to nije tačno. N1 televizija, Nova S, Sport klubovi, jesu registrovani u Luksemburgu, ali na području Luksemburga ne emituju program, ne emituju. Prema tome, odatle ne može biti reemitovan. Odgovor slovenačkog operatora je identičan. Ti kanali nisu licencirani u Sloveniji i ne emituju program na području i za gledaoce Slovenije. Reemitovanja, dakle, nema. Iz toga je proisteklo niz krivičnih dela i dela protiv Zakona o elektronskim medijima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi ljubitelji fudbala, svakako ste svedoci da je televizijske prenose Srbija-Portugal i Luksemburg-Srbija realizovala televizijska prekogranična strana televizija, koja se ovde izdaje za prekograničnu televiziju, da bi izbegla poreze, doprinose, takse, obaveze prema Sokoju, REM-u, RATEL-u, da je realizovala prenose za teritoriju Republike Srbije. To je suprotno Zakonu o elektronskim medijima.

Po Zakonu o elektronskim medijima pravo prenosa sportskih događaja sa liste najvažnijih događaja od posebnog značaja prema Zakonu o elektronskim medijima Republike Srbije može da ostvari samo televizija sa nacionalnom pokrivenošću, dakle, televizija koja pokriva celu teritoriju Srbije i osim kabla ima i slobodan pristup da gledaoci mogu da gledaju to preko predajnika na anteni.

Broj dva, televizija Nova je prekršila član 100. po kome sebe svrstava numerički pre nacionalnih kanala, što je prekršaj tog zakona.

Takođe, u vezi njihovog predstavljanja za lažnu prekograničnu televiziju, koja služi za ispumpavanje prihoda, a sam Jugoslav Ćosić je rekao da je to 500 miliona evra godišnje na ovom tržištu. Taj novac se ispumpava preko ovih lažnih prekograničnih kanala.

Lažni prekogranični kanali imaju pravo na reemitovanje, svim gledaocima kažem, ne na emitovanje, nego na reemitovanje. Reemitovanje po zakonu označava preuzimanje, istovremeno emitovanje, kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja, bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, prilozi, rubrike, reklame, oglasi i reportaže. To Nova S, kao i N1 televizija, Sport klubovi ne rade.

Da bi nešto bilo reemitovano, mora da bude prvo emitovano u nekoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno. Vi ste svakako gledali taj prenos. Da bi taj prenos bio reemitovan na stranoj televiziji, moralo je istovremeno u Luksemburgu da bude na isti način, sa istom oznakom kanala emitovan i onda bude preuzet ovde.

Ja sam otišao korak dalje i proverio. Ta grupa i Nova S televizija, N1, Sport klub, koji je odloženo to prenosio, nema pravo prenosa u Luksemburgu. Za tržište Luksemburga i za gledaoce u Luksemburgu, oni nisu ostvarili pravo prenosa.

Sad vas ja pitam – šta su onda reemitovali u Srbiji? Na poluvremenu su stavljali reklame, suprotno zakonu. Dakle, sve vreme je prenos išao samo za teritoriju Srbije. Time su dokazale Nova S, samim tim N1 i Sport klubovi, da su oni lažni, piratski prekogranični kanali, koji se izdaju za strane prekogranične televizije, a u suštini su to naše televizije. Time je proisteklo niz krivičnih dela.

Ja pozivam i poresku upravu da samim tim proveri poslovanje celog ovog sistema „Junajted grupe“ i „Junajted medije“, SBB, N1, Sport klubova, „Adrije njuz“ i drugih povezanih lica. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici moje pitanje se odnosi na, verovatno na Ministarstvo kulture i informisanja.

Dakle, opšte poznato da je RTV Srbije javni servis, i mislim da na naš zahtev mora da nam dostavi informacije. Do sada sam na skupštinskim zasedanjima više puta to ponavljao, ali to nije bilo u obliku pitanja. Zato ovog puta postavljam pitanje, tražim da nam Javni servis odgovori po pitanju sportskih prava, Javni servis i REM.

Opšte je poznato poslanicima da po Zakonu o elektronskim medijima najvažnije događaje, a tu spadaju sportski događaji, olimpijske igre, svetska prvenstva, evropska prvenstva u fudbalu, košarci, kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva, da to spada u najvažnije događaje čiju listu sastavlja REM.

Najvažnije događaje mogu da prenose televizijski kanali, elektronski mediji koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i imaju slobodan pristup, dakle, da nisu samo u kablu već da se može prenosima može pristupiti daljinskim upravljačem na repetitore. Dakle, moraju mediji prenose najvažnije događaje moraju da pokriju celo tržište Republike Srbije i da gledaoci mogu da biraju da li će to da rade na satelitskom kanalu, odnosno kablovskom kanalu ili putem slobodnog pristupa predajniku. To se poodavno ne dešava.

Zato ja pitam, imajući u vidu činjenicu da sportska prava kupuju televizijski kanali koje to pravo nemaju, pa se postavlja sumnja – zašto sportska prava ne kupuje Nacionalni servis od organizatora sportskih događaja, FIFA, UEFA, raznih međunarodnih sportskih saveza itd?

Zašto oni to ne kupuju kada imaju pravo da prenose najvažnije događaje? Zašto to onda, drugo pitanje koje sami sebi postavljamo, zašto to onda pravo kupuju, sportsko pravo kupuju oni koji nemaju pravo da to emituju, koji ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije i gde nema izbora o slobodnom pristupu?

Zašto to pravo kupuju oni koji nemaju pravo da emituju, a oni koji imaju pravo, to pravo ne koriste? Zato sam došao do zaključka i postavljam pitanje, da li RTS sportska prava kupuje direktno u zadnjih pet godina, kupuje direktno od sportskih organizacija tih sportskih primedbi, FIFA, UEFA ili kupuje od nekog drugog, odnosno da odgovore, od koga su u poslednjih pet godina ta prava na emitovanje sportskih priredbi najvažnijih događaja kupovali? Da li su kupovali direktno ili su kupovali od preprodavaca?

Takođe, sa posebnom pažnjom da mi se odgovori, da li su sportska prava kupovali od Đilasa i Šolaka, odnosno od „Junajted grupe“, „Junajted medije“, SBB i drugih, „Dajrekt medije“ i drugih povezanih, „Adri njuz“ i drugih povezanih pravnih lica sa Đilasom i Šolakom? Da li je Nacionalni servis kojom slučajnošću kupovao ta sportska prava od onih koji nemaju prava da emituju to, a kupuju da bi preprodavali? Da li je to tačno, ukoliko su kupovali sportska prava od SBB, „Junajted grupe“ i „Junajted medije“ i drugih pravnih lica povezanih sa Đilasom i Šolakom, za koji novac su to učinili?

Takođe da se proveri koliko je u toj preprodaji bila zarada SBB, „Junajted grupe“, „Junajted medija“, ponovo da podsetim, oni koji nisu imali prava da prenose najvažnije sportske događaje, a ta prava su kupili da bi ih preprodavali? Da li je to bio fingirani namešteni posao između „žutog Bujketa“, REM, i Đilasa, Šolaka i sa njima međusobno povezanih pravnih lica? Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ste slušali prethodnog govornika 40 sekundi duže. Dakle, to je dabl laki meni, dva put sreća. Ne kupuje srećke ali dobija na lutriji.

To je čovek koga ste stavili mimo liste govornika da govori o KiM na najvažnijoj sednici i on se sada žali na proceduru i zato ja mogu da kažem – ako, ako, tako vam i treba. Isto to mogu da kažem i za poslanika Đurića.

Juče ste im mimo Poslovnika dali pravo na člana RIK i na zamenika člana, iako nemaju od 12 do 14 narodnih poslanika u grupi da bi to pravo ostvarili.

Danas je poslanik Đurić, a moje prvo pitanje se odnosi na predsedavajućeg Skupštine, šta će učiniti povodom nečuvenog nastupa danas poslanika Đurića? Šta ćete preduzeti zato što postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici, gde se kaže da je to veliki zločin, ali ne i genocid?

Mi narodni poslanici ukoliko ne poštujemo dokumenta Narodne skupštine ne zaslužujemo da budemo narodni poslanici. Poslanik Đurić je zlonamerno ovde pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida. Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Dakle još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora. Zato je moje pitanje – šta ćete preduzeti s tim u vezi?

Ja žalim za svim žrtvama u Srebrenici, ali i za žrtvama oko Srebrenice. Da nije bilo žrtava oko Srebrenice, a radi se o 3.267 osoba srpske nacionalnosti, od čega su najmanje 2.500 civili, da nije bilo žrtava, da nije bilo zločina oko Srebrenice, koji ima više elemenata genocida nego ono što bošnjački lideri tvrde i Haški tribunal, dakle, da nije bilo tog prvog zločina od 1992. do 1995. godine, verujem da ne bi bilo zločina ni 1995. godine.

Dakle, ja žalim za muslimanskim žrtvama, ali meni su drage izmišljene žrtve, one koje glasaju. Zašto su mi drage? Zato što su živi, zato što glasaju, a žalim za svakom stvarnom žrtvom, ali pitam da li su srpske žrtve nezakonite, da li su proglašene van zakona?

Da li neko od bošnjačkih lidera, čast Ivanu Mustafiću, ali od najjačih muslimnskih bošnjačkih lidera da li je neko došao u Bratunac? Da li je neko na Petrovdan došao da se pokloni, da oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se desile i njihove žrtve? Da li je neko došao u Srebrenicu? Borisa Tadića ne računam. On je onako, pola naš, pola njihov. Dakle, u Srebrenicu je došao predsednik Republike Srbije Boris Tadić, poklonio se žrtvama. To je uradio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Da li znate kako je prošao? Svi smo videli, došao je Dodik.

Pitam da li je Izetbegović došao u Bratunac, i stariji i mlađi? Nije. Zato je sramota ono što je gospodin Đurić narodni poslanik uradio u Narodnoj skupštini, negirajući i međunarodne zakone i Deklaraciju Narodne skupštine. Zato pitam šta ćete preduzeti povodom toga?

Moje drugo pitanje ide tužilaštvu. Evo ga Đorđe Vlah, dan posle afere Jeremića, takođe toplo pripijen kao ono za Tadića što sam pokazivao. Evo ga ovde. Pitam šta će tužilaštvo preduzeti povodom delovanja Jeremića dok je vršio najviše državne funkcije? Da li će ga goniti zato što je delovao protiv ustavnog uređenja Srbije i Crne Gore koja je imala svoju teritoriju i svoje granice i svoju Ustavnu povelju i protiv delovanja proglašenja lažne države KiM i njegove podrške toj državi, takođe protiv ustavnog uređenja Republike Srbije? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -