MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mnogih Beograđana ili nazovi "Beograđana", mi koji ne živimo u Beogradu ponekad više volimo svoj glavni grad, nego oni koji u njemu žive, borave, a neki od njih Beogradom i rukovode.

Ta ljubav prema svojoj zemlji, ta ljubav prema Beogradu je pre svega proistekla iz toga što mi želimo da naš glavni grad izgleda lepo, da bude sređen. Za nas je važnije državu uređivati nego njome vladati. To važi za lokalne samouprave, to važi i za gradove. Ali, vi dragi moji Beograđani, ne cenite sebe, ne cenite dovoljno svoj grad, ne cenite trud prošlih generacija, ne cenite ni Branka Pešića. Da on nije napravo Mostarsku petlju i Gazelu bojim se da bi skela bila pomagalo da prelazimo. Ono što je Đilas napravio, to ni izbliza nije praktično kao ono što je napravio Branko Pešić. Vi sebe ne cenite dovoljno. Nemate tu vrstu ljubavi koju ima seosko stanovništvo.

Preko Brvna, nedavno je bila priča o tome kako je unuk vozio dedu preko reke traktorom i nije stigao da ga odveze kod lekara. Preko Brvna seosko stanovništvo ide da brani državu, da trči na Košare, Paštrik. Seosko stanovništvo sasvim drugačije doživljava državu na način na koji su to radili naši preci.

Ja vas pozivam da zanovite tu vrstu ljubavi prema svojoj zemlji, prema svom gradu, prema svojoj lokalnoj samoupravi na način na koji to seosko stanovništvo ima i prema selu i prema gradovima i prema državi. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira što me je gospodin Orlić pomenuo dva puta, koristiću vreme grupe.

Dakle, gospodine Orliću vi samo mislite da imate N1 televiziju, glavni grad nema N1 televiziju i to što su Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić međusobno sučeljavali i što su rekli – dobro veče ispred beogradskog studija, ne znači da je to vaša televizija. Zvanično po onome što sam dobio od REM, a na osnovu Adria news koja je vlasnik N1 televizije, ta televizija je registrovana u Luksemburgu, nije vaša, a navodno program koji emituju – Dobro veče iz beogradskog studija, emituju iz Ljubljane. To je odgovor koji sam ja dobio. Prema tome, očekujem da Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić Jugoslav, ja očekujem pošto oni tvrde da program emituju iz Ljubljane, sledeći put malo jodluju u špilhoznama. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi gospodina Krlića imate vi u Beogradu i cirkusante. Mali je ono šator za toliko velike cirkusante. Kad se nešto na selu gradi, a morate voditi računa, a morate voditi računa da Beograd treba da bude lep. Beogradsko stanovništvo uglavnom potiče sa sela, ali ja sam zato da ne preterujemo. U ovom trenutku imamo na selima više kuća nego stanovnika. Moramo paziti da ovo stanovništvo koje imamo bude ravnopravno raspoređeno. Moramo dizati infrastrukturu i uslove tamo. Ne moramo mi imati hale, stadione, pozorišta i tako dalje, ali makar osnovna infrastruktura da se ne gazi preko brvna, makar da to bude od onog grebanog asfalta, nekategorisani putevi, da se to malo uredi i da ljudi mogu lakše da dođu do glavnih gradova svojih opština. Mislim da kad se nešto gradi na selu svi izlaze, donose jagnje, prase, to su plodovi tora. Znači, nisu lignje, dagnje nego prase i jagnje, zato kažem plodovi tora. Kada se nešto gradi u Beogradu za nas je neverovatno.

Mi ne možemo da verujemo da kad se nešto na selu gradi maltene ljubimo ruke graditelja. To je isto stanovništvo u Beogradu koje je došlo sa sela. Ne možemo da verujemo da takve vrste ljubavi nema prema izgradnji, dogradnji nego da se to ometa. Hajde, ne moraju da iznesu prase, jagnje, ne moraju da iznesu gajbu piva graditeljima i tako dalje, ali ne moraju da ih maltretiraju i tuku, moraju deke da ih brane. Tamo deka jadan pored onog trga dok se gradi, deka čeka, deka gleda da ove nindže ispregleda, za nas je neverovatno. Verovatno i taj čovek je poreklom sa sela koji je rešio da brani pravo na izgradnju. Nemate vi samo Bastaća, nemojte da zaboravite, nečuveno je da bivši gradonačelnik, bolje reči „kradonačelnik“ Dragan Đilas smogne snage da u gradu u kome je rukovodio, u kome bog zna šta nije izgradio, izađe da čupa znake, sklanja ograde i tako dalje i sprečava graditelje da grade.

Za nas koje živimo na selu je to ne shvatljivo, neočekivano. Mi ne razumemo zašto gospodin Bastać, zašto gospodin Boško Obradović, zašto novopridošli Borko Stefanović koji je zbog odborničkog mesta, iz Novog Sada došao u Beograd, promenio ime, promenio prebivalište, još samo da promeni pol. Nama nije jasno, zašto beogradske policija, pa i komunalna policija ne privede pravdi pomenutu gospodu. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi pitanja ja pozdravljam juče izgovorene reči predsednika Vlade Republike Srbije – nema kompromisa sa sivom ekonomijom. Svi moraju da imaju iste uslove na tržištu. Tako kaže predsednik Vlade, Ana Brnabić. Ja snažno podržavam tu izjavu i činim sve da se na našem tržištu to i učini.

Stoga pitanje za Vladu, za ministarstvo koje kontroliše telekomunikacije, za REM i druga regulaciona tela koja regulišu i kontrolišu elektronske medije, pozivam se na Zakon o elektronskim medijima, na Zakon o oglašavanju, pozivam se na zakon koji potvrđuje konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope i ovde vam pokazujem da naši gledaoci znaju, ovde je 80 velikih firmi, brendova, u Republici Srbiji, koje reklamiraju, tzv. prekogranični kanali, ja ću reći piratski kanali, koji uzimaju hleb domaćim registrovanim kanalima time što emituju reklame, naravno iz Luksemburga i Ljubljane.

Ja sam dobio odgovor od slovenačkog sektora za elektronske medije, Tomaž Gorjanc, koji kaže da u svim TV programima koje sam ja navodio, uključujući Sport klubove, Foks, Foks lajf, Univerzal, TLC, N1, kaže da se emituju samo slovenske reklame. Po Zakonu o elektronskim medijima, prekogranični programi ne smeju da budu izmenjeni.

Dobio sam čudan odgovor od REM-a – da N1 televizija, kao što sam govorio, nije registrovana u Srbiji. Znači, to je neregistrovani medij koji, ukoliko tužite, a ima ih, na primer, tu u Republici Srbiji, oni ne odgovaraju jer nisu upisani u registar elektronskih medija u Srbiji. Time ne plaćaju nadoknadu za emitovanje koje domaći kanali plaćaju, pravi domaći kanali koji su registrovani u Republici Srbiji. Time ne plaćaju ni naknadu SOKOJ-u. Ne plaćaju ništa, a pri tome emituju reklame i time ugrožavaju one koji plaćaju.

Navodno su to prekogranični kanali koji program emituju iz Ljubljane, registrovani su u Luksemburgu, a evo, Slovenci tvrde da oni te kanale smatraju u Sloveniji za prekogranične.

Dakle, oni emituju program iz Srbije i REM se drznuo da kaže da su vlasnici napisali da se taj program emituje iz Luksemburga i da se taj program emituje iz Ljubljane.

Zato tražim od ministarstva nadležnog za telekomunikacije i od regulatornih tela da pošalju inspekciju u Luksemburg i u Sloveniju i da utvrde kakav se program emituje u tim zemljama, odnosno da li je signal u Srbiji televizije N1, sport klubova i 27 tzv. lažnih prekograničnih, u stvari piratskih kanala, da li je promenjen? To je rad na crno.

Ukoliko se borimo protiv rada na crno, mediji treba da budu ti koji snažno nose tu poruku, ne samo Vlada. Vlada tu poruku iskaže, mediji treba da prenesu. Kako će mediji da nas podrže u borbi protiv rada na crno, ukoliko sami 27 kanala imaju piratskih, ukoliko piratski kanali treba, koji rade na crno, treba tu poruku da prenesu javnosti?

Dakle, ja sam nezadovoljan odgovorom REM-a koji kaže da nije nadležan za prekogranične kanale. Znači, sve televizije mogu sad da odu u Ljubljanu, da prepakuju program i kažu – mi signal šaljemo u Sloveniju, pa signal ide nazad, mi nismo domaći mediji i ne plaćamo nikakvu naknadu, kad to mogu da rade ove 27, navodno, prekogranične televizije, zašto to ne bi uradili i svi drugi domaći kanali i emitovali program na crno, jer na crno trpe nelojalnu konkurenciju zato što neko daje specijalne popuste na reklame, jer ove reklame nemaju pravo da emituju prekogranične televizije ukoliko ih ne emituju u zemljama odakle dolaze, ukoliko ih ne emituju u Luksemburgu, ukoliko ih ne emituju u Ljubljani, jer tvrde da su tamo registrovani.

Svi ti mediji su okupljeni oko SBB-a, Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Zato je drugi zahtev opozicije – dajte nam REM, jer ukoliko se promeni sastav REM i utvrde se ove mahinacije koje su vredne preko 100 miliona evra godišnje, u tom trenutku će ekipa Đilas, Petreus ostati bez nelegalno stečenog novca, a mi ćemo uraditi tržište.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo telekomunikacija, REM i druga regulatorna tela – šta će učiniti da zaustave ovaj rad na crno? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano za pitanje Vojislava Šešelja. Šta misli država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije da preduzme protiv Nebojše Medojevića, Radničke fronte iz Zagreba, takozvane naše stranke iz Tuzle, koja je učestvovala u demonstracijama, gde se pozivalo na nasilno obaranje vlasti što je krivično delo iz Krivičnog zakonika 308. i 309? S tim u vezi, opšte je poznato da je Boško Obradović tražio da se uhapsi legalno izabran predsednik, da je u tu svrhu opkolio predsedništvo, uvozio kamione i tako dalje.

Moje drugo pitanje vezano je za decentralizaciju gospodina Fatmira - da li je tačno da je Srbija decentralizovana zemlja i da je Kosovo naša Pokrajina?

Moje sledeće pitanje je vezano za medije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja i želim da postavim sledeća pitanja. Pod broj jedan - da li je Televizija N1, da li su sportski kanali, da li, pre svega, Televizija N1 i SK, tzv. kanal, koji se emituje u 13 varijanti, da li su registrovani u Regulatornom telu za elektronske medije? Dakle, da li su upisani kao elektronski mediji?

Sledeće pitanje je u vezi Televizije N1 i sličnih kanala koje sam već nabrojao - da li plaćaju naknadu za emitovanje koju plaćaju domaći televizijski kanali Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u? Da li plaćaju naknadu, s obzirom da domaći kanali plaćaju tu naknadu i do 500 hiljada evra?

Ako to nije tačno, ako Televizija N1 nije registrovana kao domaći medij, ako Televizija N1 ne plaća naknadu za emitovanje, moje sledeće pitanje je - da li se Televizija N1 i slični kanali smatraju prekograničnim kanalima, što znači da imaju pravo da reemituju program i s tim u vezi ko je dozvolio, ako su prekogranični kanal, ko je dozvolio da, sem reemitovanja programa iz inostranstva, emituju program iz studija u Beogradu i da emituju domaće reklame i time ugrožavaju poslovanje regularnih televizijskih domaćih kanala koji žive od reklama? Dakle, da li je tačno da oni program ne reemituju, nego da ga emituju iz studija u Beogradu i da pri tome puštaju domaće kanale, što je kršenje Međunarodne konvencije u Savetu Evrope o prekograničnim kanalima?

Dakle, ogroman novac se na takav način odliva, reći ću vam i kako, jer moje sledeće pitanje se odnosi na sledeće – da li sportski kanali i N1 televizija naplaćuju i emitovanje domaćih reklama, čime krše Zakon o oglašavanju, koji je ova Skupština donela?

Poslednje pitanje vezano za N1 televiziju i slične tzv. prekogranične kanale, ja tvrdima piratske, je sledeće – da li je tačno da kablovski operater koji bi takve kanale trebalo da isključi, a REM to da naredi, da li je tačno da, za razliku od domaćih medija kojima prilikom emitovanja na kablovskom operateru SBB, SBB ne plaća nikakvu naknadu? Da li je tačno da, za razliku od toga, strani prekograničnim kanalima, uključujući i N1 televiziju i slične kanale, SBB kablovski operater, vlasništvo Šolaka, verovatno Đilasa i Dejvida Petreusa, tim kanalima plaća naknadu od nekoliko evra centi do evra? Pa, ispada da mi finansiramo N1 televiziju koja radi protiv Vlade Republike Srbije, protiv legalnih organa vlasti, koja ovde nije registrovana, koja emituje protivpravno program i još je mi finansiramo pretplatnicima SBB, jer novac dobijaju od SNV za emitovanje.

Znači to su pitanja koja su vezana za Ministarstvo kulture i informisanja. Očekujem, s obzirom da sam slična pitanja postavljao, da konačno dobijem odgovor, a najvažnije u svemu je kada tužite N1 televiziju, ne možete da dobijete na sudu, jer ona nije registrovana u Srbiji kao elektronski medij i može o vama da objavi bilo šta.

Najvažnije moje pitanje je da li je N1 televizija, koja emituje program iz Beograda, emituje reklame, registrovana u Registru elektronskih medija, u REM-u u Republici Srbiji? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ste čuli za drugi zahtev opozicije koji je u stvari prvi, da im se da, njihovim partijama polovina REM-a, to je Regulatorno telo za elektronske medije.

Pozvaću se ovde na zakon, a pitanja su vezana za Ministarstvo informisanja i kulture, vezaću se za Zakon o elektronskim medijima, za Zakon o oglašavanju i za Zakon, odnosno za Sporazum, konvenciju broj 132 u Savetu Evrope koji smo potpisali o emitovanju, reemitovanju stranih prekograničnih kanala.

S tim u vezi - pitam Ministarstvo kulture informisanja, a samim tim i REM, kada će kablovskom operateru SBB-u, koji je pod kontrolom Šolaka, Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIE i komandanta vojnih snaha u Avganistanu, kada će SBB-u, regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, naložiti da se iz programa isključi N1, 10 sportskih kanala i drugi tzv. prekogranični kanali, iza čijeg vlasništva i suvlasništva stoji SBB.

Naime, o čemu se radi? Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM, a moje jedno od pitanja je da li je N1 televizija registrovana u našoj zemlji kod REM, jer emituje program iz studija u Beogradu, što za prekogranične kanale i za reemitovanje nije dozvoljeno.

Dakle, da li je taj kanal legalan, jer bi morao biti domaći i morao bi biti registrovan u REM-u i plaćati mu nadoknadu? Sledeće moje pitanje da li je tačno da ti prekogranični kanali u reemitovanju ubacuju domaće reklame, čime dolazi do prekršaja međunarodne konvencije, zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima i zbog kršenje Zakona o oglašavanju?

Da li je tačno da u strane programe prilikom reemitovanja, koje moraju da reemituju u izvornom obliku, ubacuju domaće reklame, a na te domaće reklame ne plaćaju porez i da tako na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM i koji za to plaćaju nadoknadu, za razliku od stranih kanala?

Strani kanali, prilikom reemitovanja iz beogradskog studija, a za toga stoji Šolak, Đilas i Petreus, ubacuju domaće reklame i samo na sport klubu za jedno veče se emituje 10.000 sekundi, što samo na porezu po jedan evro po sekundi, iznosi utaju poreza od 10.000 evra za jedno veče, što za 365 dana izlazi blizu četiri miliona evra.

Dakle, šta će i poreska služba učiniti da se ovaj poreski prekršaj utvrdi. Po našim zakonima, kada operater takve kanale pusti, regulatorno telo za elektronske medije u obavezi je da upozori kablovskog operatera, da takve kanale prekogranične isključi iz programa i ukoliko to ne učini, onda je REM u obavezi da izrekne zabranu emitovanja kablovskom operateru, a u ovom slučaju se radi o SBB.

Dakle, pitanje još jedno – kada će REM zbog svog kršenja Zakona o elektronskim medijima, zbog kršenja Zakona o oglašavanju i zbog kršenja međunarodne konvencije o reemitovanju, kada će REM naložiti kablovskom operateru da isključi N1 televiziju, sportski klub 10 kanala i druge prekogranične kanale, koje reemituju strane programe uz ubacivanja, prekrajanja i ubacivanja domaćih reklama?

Ukoliko to kablovski operater SBB ne učini, kada će REM naložiti da se taj operater isključi, odnosno da mu se izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti?

S tim u vezi hoću da kažem da tim stranim prekograničnim kanalima od pretplate koji ubira SBB, na 54% tržišta Republike Srbije, plaća prekograničnim kanalima emitovanje programa, dok domaćim kanalima čiji program koristi u 80% slučajeva, uvredljivosti 80%, ne plaća ništa. Radi se o eksploataciji domaćih programa, domaćih televizija, sa konkurencijom stranih kanala koji ništa ne plaćaju za pristup SBB, čak naprotiv SBB uzima od jednih, a ovima drugim plaća.

Dakle, pitanja su jasna i očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja i regulatorno telo za elektronske medije precizno odgovori šta će preduzeti povodom ove nečuvene eksploatacije koja je na godišnjem nivou cifri od 150 milioni evra.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39