MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, trgovina je dobar posao, posebno ako imate proizvodnju. Ako nemate proizvodnju roba i usluga, ako trgujete samo stranim robama, ako za strani pozajmljeni novac, ako za novac od prodaje kapitala kupujete stranu robu, onda ćete završiti kao loše poljoprivredno gazdinstvo.

Dobar poljoprivrednik gleda da robu proizvede. Loš poljoprivrednik koji robu ne proizvodi gleda da je kupi. Ukoliko nema novaca, on podigne kredit. Ukoliko ne proizvodi, kredit potroši kupujući robu od onih koji je proizvode. Kada više ne može da podigne kredit, onda prodaje kapital. Prodaje komad po komad zemlje, objekat po objekat, da bi finansirao svoje potrebe i da bi mogao da trguje.

Srbija je bila loše poljoprivredno gazdinstvo za vreme vladavine udruženog zločinačkog poduhvata, ovih koji bojkotuju Narodnu skupštinu, ali platu ne bojkotuju koju im daje Narodna skupština. Dakle, oni su primer loših domaćina. Mi treba da budemo primer dobrog domaćina, koji sem što trguje, proizvodi, transportuje, vrši usluge i od toga finansira egzistenciju svog stanovništva, podiže infrastrukturu, reguliše dugove, ove naše pomoću kojih dižemo infrastrukturu, a i one njihove koji su potrošeni i gde nisu stvarali izvor za vraćanje duga i tako uvećali problem ove zemlje.

Nadajući se da ćemo i dalje mi biti taj dobar domaćin, da ćemo Srbiju podizati, ja sam i predložio ovaj amandman, koji je gotovo identičan u tekstu kakav je Vlada predložila. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi po Sporazumu CEFTA imamo pozitivne trgovinske bilanse sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Kada je već gospodin Atlagić govorio o Republici Srpskoj, rat u Bosni i Hercegovini je, navodno, Armija BiH, Alijina Armija, vodila za multietničku Bosnu. Danas je u Bosni i Hercegovini jedina multietnička teritorija Republika Srpska, koju hoće da proglase za genocidnu. Narod koji je izgubio pola svog stanovništva u 20. veku je žrtva genocida, a ne genocidna.

Republika Srpska počiva na 30 hiljada života. Sa tim životima mi nećemo da trgujemo. Republika Srpska je otpor etničkom čišćenju, a ne etničko čišćenje. Republika Srpska na svoj ponos je višenacionalna Republika, što se za hrvatsku, muslimansku federaciju ne može reći.

Moj amandman se odnosi na jednak položaj na tržištu bez diskriminacije, što je Vlada takođe u svom tekstu napisala, navela. Pitam vas, gospodine ministre, po pitanju usluga postoje mediji, oni su pružaoci medijskih usluga, oni trguju medijskim uslugama. Mene ne interesuje što će N1 televizija da govori o genocidu. To je laž. Ne interesuje me šta emituje „Nova S“ ili kako se zove ta televizija. Mogu da emituju šta hoće, ali moraju da se registruju.

Pitam vas – da li su pružaoci medijskih usluga, elektronski mediji, u jednakom položaju u Republici Srbiji? Neverovatno je da domaći mediji, registrovani kod REM, a REM se pravi mrtav… To je neki kombinovani, uglavnom, stari sastav. Mislim da u REM treba pritvoriti dve trećine članova. Jedna trećina treba da se dopuni, a dve trećine treba pritvoriti. Oni nisu u REM zastupali jednakost na tržištu, već su zastupali Đilasa i Šolaka. Neverovatno je da domaći mediji u Republici Srbiji imaju lošiji položaj od navodnih prekograničnih televizija.

Dakle, radi se o „Junajted grupi“, „Junajted mediji“, međusobno povezanima. To su one firme čiji je vlasnik bio Dejvid Petreus, šef CIA, da li je tako, gospodine Lazanski, pukovnik, bivši šef CIA sa nekom aferom, pa su ga pedalirali, i bivši komandant vojnih snaga u Avganistanu, u Iraku, Libiji i Siriji. To je onaj koji verovatno islamizira Evropu, ali to je problem Evrope. Evropa će postati, vidim multietnička, multikonfesionalna, čak mislim da će sami Evropljani biti manjina. To nije problem. Mi nećemo Evropu da branimo od njihovog problema. Oni su napravili Evropu bez granica u Siriji, Libiji, Iraku itd, pa neka sad prime stanovništvo čije su države razorili.

Nemoguće je da mediji domaći budu u lošijem položaju od lažnih prekograničnih televizija koje su registrovane fiktivno u Luksemburgu. One stvarno imaju pravo da reemituju program u Srbiji, reemituju. To znači istovremeno emitovanje u Luksemburgu i takav izvorni program, sa takvim izvornim reklamama, može da bude reemitovan u Srbiji, a ne može da bude prekrajan, ne može da se proizvodi u Srbiji i ne može da bude piratski, lažni prekogranični kanal.

Ja sam ne znajući za ovo nastupao po dva puta na N1 televiziji. Više neću nastupati. Nastup na televiziji N1 koja nije registrovana, lažni prekogranični kanal, je isto kao vožnja u ukradenom automobilu za koji znate da je ukraden. Znači, televizije N1 i „Nova“ se bave krađom reklamnog prostora, krađom programa i zajedno sa SBB uništava domaće medije.

Domaći mediji plaćaju REM naknadu za emitovanje, plaćaju Sokoju, plaćaju RATEL. Ovi lažni prekogranični kanali nikom ništa ne plaćaju u Srbiji. Time su u povlašćenom položaju na teritoriji Republike Srbije u odnosu na domaće medije. Domaći mediji koji žive od reklama i plaćaju sve ove naknade su žrtve ponovo ovih televizija zato što te televizije emituju domaće reklame i isplati im se, jer ne plaćaju porez itd, da ga emituju jeftinije. Time uzimaju hleb regularnim kanalima. Dva puta su u lošijem položaju, već sam vam naveo, domaći mediji u odnosu na lažne prekogranične medije. To su pružaoci medijskih usluga. Time se trguje i o tome govorim u ovom amandmanu.

Vlada Republike Srbije, nadležna regulatorna tela moraju da se bave time.

Od REM-a sam dobio odgovor koji su pisali vlasnici „Junajted grupe“ i „Adrija njuz“, vlasnici „N1“ i „Nove“, u kome se pozivaju na odgovor onih koji su instalirali te piratske televizije. Oni kažu da nisu nadležni za lažne prekogranične kanale. Jesu, nadležni su za SBB za regulatora i nadležni su da nalože regulatoru da isključi lažne prekogranične kanale, kažu ne mogu da utvrde. Po zakonu imaju pravo da angažuju strana pravna i fizička lica u svrhu pomoći da se takve neke pojedinosti utvrde.

Dame i gospodo i treći put su naši domaći mediji, koji su registrovani u Republici Srbiji u nepovoljnijem položaju, zato što SBB domaćim kanalima, čiji program koriste u 80% slučajeva, ne plaćaju za emitovanje ništa. Dok ovim lažnim prekograničnim kanalima, plaćaju i do tri evra po korisniku, odnosno pretplatniku SBB-a. Ima lažnih prekograničnih kanala koji dobijaju milionske cifre mesečno, za navodno reemitovanje, u stvari emitovanje se vrši i proizvodnja u Srbiji.

Tom povlašćenom položaju, lažnih piratskih medija se mora stati na put. To je isto, kao kada bi u povlašćen položaj doveli trgovca ukradenih automobila, u odnosu na regularnog proizvođača i trgovca automobila. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju su veletržnice, to je za nas poljoprivrednike veoma zanimljivo ali moram reći da se radi o trgovini na veliko.

Stranka bivšeg režima je takođe trgovala na veliko. Prodala je zemlju za fotelju, trgovali su nacionalnim interesima ove zemlje, trgovali su suverenitete ove zemlje i prodavali ga budzašto. Proizvodnja ih nije interesovala za kredite i za novac od prodaje kapitala za tuđi novac trgovali su tuđom robom.

Što se poljoprivrednika tiče, poljoprivrednici su 90-ih godina podneli teret socijalnog mira, to izdržali, cene poljoprivrednih proizvoda su bile ispod socijalnih. Jedan vagon pšenice je vredeo kao gajba piva zbog inflacije. Kamion stoke, za kamion stoke niste mogli dobiti više od 100 maraka. Poljoprivrednici u Srbiji ili seljaci su svesno bez velike pobune izdržali teret vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju. Mi smo sanjali da posle promena država to poljoprivrednicima vrati.

U to vreme Miodrag Kostić i ostali današnji veliki poljoprivrednici se bavili švercom nafte i preprodavali poljoprivrednicima. Nije im palo na pamet da se bave poljoprivredom po socijalnim cenama. Danas su oni veleposednici, dok smo mi sanjali san o tome da posle promena država sve to vrati poljoprivrednicima što su izgubili ne obnavljajući mehanizaciju 90-ih godina i opremu, dotle su tajkuni zajedno sa pojedinim liderima DOS-a, sanjali san da kada do promene dođe kako da zaposednu stotine i stotine hiljada hektara poljoprivrednih površina. To su i učinili. Kada su kupili kombinate radnike su otpustili, stoku rasprodali, a time naše prerađivačke kapacitete, klanice itd, ostavili bez sirovina.

Tako su uništili prerađivačku industriju. Preduzeća su ima bila kao školjke, isisaju kapital i to vrate u činiju, odnosno ono što im nije trebalo vraćaju se Agenciji za privatizaciju, koja je onda morala da izdržava takve firme iz koje su oni isisali kapital. Poljoprivrednicama nikada nije vraćen interes i ja sam se zalagao da poljoprivredno zemljište ne bude predmet privatizacije.

Vlahović, ima poslanika ovde koji su bili u to vreme poslanici, izašao za govornicu i obećao mi, to stoji u stenogramima, i obećao da poljoprivredno zemljište neće biti predmet privatizacije, i slagao. Tražio sam da 30% prerađivačkih kapaciteta ode u vlasništvo poljoprivrednicima, kao nadoknada za izgubljenu dobit 90-ih godina. Ni to nisu mogli da dobijemo, nego su to šećerane, recimo, dali Miodragu Kostiću za tri evra, zajedno sa šećerom ni ugovorenom šećernom repom. Ali, Miodragu Kostiću to nije bilo dosta, pa je morao i da prepakuje, zbog prepakivanja je cena šećera i u Srbiji preferencijalna, šećer je u Bosni je bio dva puta jeftiniji nego u Srbiji, koji je taj šećer proizvodila. Kada se domogao zemljišta, onda mu se nisu neke parcele dopale. Onda je Vlada Mirka Cvetkovića, zamenila 1.200 hektara zemljišta koja je kupio Milorad Kostić, sitne parcele, to je spisak ovoliki bio, za ovoliki spisak državnih parcela, ukrupnjavali su privatno, a Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kaže, da se zamena može vršiti samo kada se ukrupnjava državno, ali su ukrupnjavali Koletovo. Što znači da je Kole upravljao državom.

To je bila ta vrsta trgovine i ja slobodno mogu reći da su oni prodali zemlju za fotelju, seljake su ostavili bez perspektive, bez mogućnosti da kroz preradu zarade ono što su izgubili ne samo 90-ih godina, već ono što u primarnoj proizvodnji danas, eventualno izgube, zbog niskih cena ne mogu ga kroz prerađivačku industriju da zarade, zato što im oni nisu omogućili da budu suvlasnici prerađivačkih kapaciteta. Ova država nije radila za običan narod, radila je za tajkune i za međusobno povezane funkcionere. Privatni biznisi su spojeni sa javnim funkcijama i da nije bilo promene 2012. godine ova država bi verovatno bila bivša.

Mi moramo ubuduće voditi računa i dobro izračunati ono što je gospođa Jeftović rekla, 300 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, to znaju kolege i sa desne i sa leve strane u Vojvodini danas vredi oko pet milijardi. Po ceni PIK Bečeja, u nekoj ponovljenoj privatizaciji, cena PIK Bečeja sa tri hiljade hektara zemlje je bila 50 miliona evra, to je sto puta manje zemljišta nego što su oni prodali sa svim kombinatima i zadrugama. Trista hiljada poljoprivrednog zemljišta vrede pet milijardi evra. Država je zbog tajkuna i bivših funkcionera oštećena za četiri milijarde 950 miliona evra samo u poljoprivrednom zemljištu, a da bi se bavili samo poljoprivrednim zemljištem stoku su poklali, radnike otpustili, prerađivačka industrija ostala bez prerade mleka, mesa, jaja i tako dalje. Tako da je šteta višestruka.

Verujem da ćemo kroz veletržnice nešto učiniti, ali bez učešća poljoprivrednika u skladištenju, bez učešća poljoprivrednika u preradi, bez učešća njihovog u vlasništvu tih kapaciteta koje valja podizati, subvencionisati, bez učešća u hladnjačama, silosima, skladištima, bez učešća u preradi veletržnice će biti malo. Hvala vam.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ste slušali prethodnog govornika 40 sekundi duže. Dakle, to je dabl laki meni, dva put sreća. Ne kupuje srećke ali dobija na lutriji.

To je čovek koga ste stavili mimo liste govornika da govori o KiM na najvažnijoj sednici i on se sada žali na proceduru i zato ja mogu da kažem – ako, ako, tako vam i treba. Isto to mogu da kažem i za poslanika Đurića.

Juče ste im mimo Poslovnika dali pravo na člana RIK i na zamenika člana, iako nemaju od 12 do 14 narodnih poslanika u grupi da bi to pravo ostvarili.

Danas je poslanik Đurić, a moje prvo pitanje se odnosi na predsedavajućeg Skupštine, šta će učiniti povodom nečuvenog nastupa danas poslanika Đurića? Šta ćete preduzeti zato što postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici, gde se kaže da je to veliki zločin, ali ne i genocid?

Mi narodni poslanici ukoliko ne poštujemo dokumenta Narodne skupštine ne zaslužujemo da budemo narodni poslanici. Poslanik Đurić je zlonamerno ovde pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida. Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Dakle još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora. Zato je moje pitanje – šta ćete preduzeti s tim u vezi?

Ja žalim za svim žrtvama u Srebrenici, ali i za žrtvama oko Srebrenice. Da nije bilo žrtava oko Srebrenice, a radi se o 3.267 osoba srpske nacionalnosti, od čega su najmanje 2.500 civili, da nije bilo žrtava, da nije bilo zločina oko Srebrenice, koji ima više elemenata genocida nego ono što bošnjački lideri tvrde i Haški tribunal, dakle, da nije bilo tog prvog zločina od 1992. do 1995. godine, verujem da ne bi bilo zločina ni 1995. godine.

Dakle, ja žalim za muslimanskim žrtvama, ali meni su drage izmišljene žrtve, one koje glasaju. Zašto su mi drage? Zato što su živi, zato što glasaju, a žalim za svakom stvarnom žrtvom, ali pitam da li su srpske žrtve nezakonite, da li su proglašene van zakona?

Da li neko od bošnjačkih lidera, čast Ivanu Mustafiću, ali od najjačih muslimnskih bošnjačkih lidera da li je neko došao u Bratunac? Da li je neko na Petrovdan došao da se pokloni, da oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se desile i njihove žrtve? Da li je neko došao u Srebrenicu? Borisa Tadića ne računam. On je onako, pola naš, pola njihov. Dakle, u Srebrenicu je došao predsednik Republike Srbije Boris Tadić, poklonio se žrtvama. To je uradio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Da li znate kako je prošao? Svi smo videli, došao je Dodik.

Pitam da li je Izetbegović došao u Bratunac, i stariji i mlađi? Nije. Zato je sramota ono što je gospodin Đurić narodni poslanik uradio u Narodnoj skupštini, negirajući i međunarodne zakone i Deklaraciju Narodne skupštine. Zato pitam šta ćete preduzeti povodom toga?

Moje drugo pitanje ide tužilaštvu. Evo ga Đorđe Vlah, dan posle afere Jeremića, takođe toplo pripijen kao ono za Tadića što sam pokazivao. Evo ga ovde. Pitam šta će tužilaštvo preduzeti povodom delovanja Jeremića dok je vršio najviše državne funkcije? Da li će ga goniti zato što je delovao protiv ustavnog uređenja Srbije i Crne Gore koja je imala svoju teritoriju i svoje granice i svoju Ustavnu povelju i protiv delovanja proglašenja lažne države KiM i njegove podrške toj državi, takođe protiv ustavnog uređenja Republike Srbije? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku pozajmiti i prepraviti neke stihove kralja Nikole.

On je napisao „Onamo, 'namo“. Onamo, 'namo, za brda ona, govore da je Njegošev grob, a danas znamo za brda ona, Njegošev Srbin postade rob.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od onih koji se nije slagao sa tim, jedan od onih koji se nije slagao sa tim da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude sa Srbijom, je preminuo. I zato ja izjavljujem u ime poslaničke grupe i mnogih kolega saučešće porodici Momira Bulatovića, za koga ponavljam, nije se slagao da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude vazda sa Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na to – da li je tačno da je krajem 2007. godine, da su predstavnici bivše vlasti, bivšeg režima odlazili u američku ambasadu i da su kod Dženifer Braš tražili da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti pre nego što se održe predsednički izbori na kojima je trebalo da pobedi Boris Tadić i da bi u suprotnom njegova pobeda bila dovedena u pitanje, što se i desilo, 14. februara 2008. godine Boris Tadić je dao zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost, a Boris Tadić je privremeno pobegao u Rumuniju? Da li je time on menjao zemlju za fotelju? Da li su kasnije odrađivali posao tako što su naručili mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je išlo u korist nezavisnosti Kosova, divlje države Kosova, odnosno naše pokrajine Kosovo i Metohije?

Takođe, s tim u vezi, da li su zamenom Rezolucija UN pregovore iz UN, gde su prisutni Rusija i Kina, da bi dogovoreni posao odradili, koji su dogovorili 2007-2008. godine i zamenili zemlju za fotelju, da li su to odrađivali time što su promenili Rezoluciju i izbacili UN iz pregovora i uveli EU?

Da li je tačno da su ustanovili granične prelaze na Jarinju i Brnjaku? I sa tim u vezi, da li je tačno, da bi o svemu tome ćutao, Đorđe Vukadinović dobio od Lutrije Srbije za vreme vladavine Borisa Tadića za svoju organizaciju Nezavisna vlaška politička misao ili srpska politička misao, da je dobio dva miliona i 400 hiljada dinara da bi o takvoj vrsti usluga koje su se dešavale za vreme vlasti DS, a i DSS, ćutao, a danas, koliko vidim, je veoma glasan?

Dame i gospodo narodni poslanici, sledeće pitanje je vezano za izborne zakone. Da li je tačno da su zakoni o izboru predsednika, narodnih poslanika, zakoni kojima se definišu izbori u lokalnim samoupravama i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u osnovi doneti pre 2012. godine, odnosno za vreme dok je ovaj deo opozicije vladao Srbijom, a sada govore da su to neki lopovski zakoni? Da li to znači da su oni te lopovske zakone doneli?

Na kraju, svi ste gledali Utisak nedelje, neki od vas su gledali, svi ste gledali delove u društvenim mrežama, Nove S televizije i ja pitam, da li je poput ostalih lažnih prekograničnih kanala, kao N1 televizija, ta televizija neregistrovana, da je lažna prekogranična televizija, kao 20-ak spornih kanala iz „Junajted medije“, kojima se nelojalno konkuriše? To je pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije, za REM, RATEL. Time se nelojalnom konkurencijom, radom na crnom, uništavaju i ugrožavaju domaći mediji i u osnovi služe za ispiranje novca. Oni su tvrdili da program reemituju N1 televizija iz Slovenije, ali sam ja od njihovog regulatora Tee Antnonić dobio odgovor da to naprosto nije tačno. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.

Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.

Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.

Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?

Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.

Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.

Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.

Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.

Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39