Ja se izvinjavam gospođi koja je sama sebi dodelila pukovnički čin.

(Slavica Radovanović: Ovo zaista nema smisla, nije lepo, rekao je da sam sama sebi dala čin, tako da morate da se izvinite, zbog svih policijskih službenika.)

LJudi, ali ja nisam ni počeo da govorim, a gospođa je već tražila da se izvinim za nešto, uopšte nisam govorio od jutros, koliko se ja sećam. Ali, bože moj.

Ja sam želeo da govorim o amandmanu o sumnji u verodostojnost platnog prometa. Gospođo Tabaković, ja ću navesti nešto što sam podneo krivičnu prijavu zbog razumne sumnje u verodostojnost platnog prometa , koji se desio između Šolakovog SBB, odnosno United Medija i njegovih kanala. Dakle, kao što je poznato, Šolak ima 30 prekograničnih kanala registrovanih u Luksemburgu. Luksemburški operator mi je napisao na moje pitanje da oni tamo ne emituju program, da jesu registrovani, ali program ne emituju. Kada se nešto ne emituje, samim tim ne može ni da se reemituje, bez vakcinacije ne može da bude revakcinacije. Početnog programa nema.

Gle čuda, novac koji se prikupi u Srbiji od pretplate za SBB i novac koji se nezakonito stekne emitovanjem domaćih reklama, suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju, taj novac koji se prikupi se šalje u inostranstvo, odnosno vrši se platni promet za navodno reemitovanje koje ne postoji. Znači, plaća se usluga koja ne postoji i s toga sam pre dve godine podneo krivičnu prijavu i da vam kažem da je ta krivična prijava u postupku i da nije odbačena.

Znače, ne možete platiti uslugu u inostranstvu koja ne postoji, jer se to smatra pranjem novca.

Dakle, očigledno je da ova grupa koja pokriva to pranje novca, koji se u njegovim programima favorizuju itd. upravo služi za to da se navodno politički ili kao opoziciono delovanje pokrije jedno krivično delo koje se zove pranje novca i ja vas molim da u buduće, shodno amandmanu, obratimo pažnju na plaćanje usluga koje ne postoje.

Bilo ko od nas da pokuša da plati neku uslugu u inostranstvu ili neku robu koju nije kupio odande, dobiće krivičnu prijavu i stoga želim da zakon bude jednak za sve, odnosno da se iskontroliše SBB i, ukoliko su moje reči tačne, procesuira pred nadležnim sudovima.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se veoma loše govorilo o izgradnji stadiona.

Recimo, u Rusiji ima najmanje pet super modernih stadiona. Naprosto, ja sam to video na televiziji i bio sam oduševljen.

Nedavno sam u Mađarskoj bio na Puškaš areni. Impozantno. Neverovatno. Stadion kao slika. Stadion kao naša Arena, samo malo veći, komforniji, potpuno pun, navijači. Fascinantno.

Dakle, nisam mogao da verujem koliko je taj stadion akustičan, koliko je lep, ali mi takav stadion nismo imali. Ovde je rečeno da naš fudbal ne vredi ništa. To je jedna velika laž. To je tako presna laž, kao neko igralište, parkić, ovo, ono, fudbal nam ne vredi ništa. To je takva laž, neverovatna. Reći ću vam - za osam godina srpski klubovi, a taj novac se troši ovde, prihodovali su od prodaje igrača, fudbalera, 320 miliona. Znači, srpski klubovi na bazi obeštećenja, plus Fudbalski savez, plus sami igrači koji su taj novac uneli, verovatno još toliko. Dakle, možemo računati da se u tom periodu uneli klubovi i igrači 600 miliona evra, i vi kažete ne treba nam stadion, igraćemo na livadi. Neverovatno.

Dakle, jedna država treba da gradi sve. Vi nama zamerate na svemu što vi niste izgradili. Niste stigli ili niste hteli. Verovatno i jedno i drugo. Imali ste preča posla. Gde su bolnice koje ste vi sagradili, Klinički centar Niš, vi sagradili možda, jel? Klinički centar Srbije, vi sagradili? Ovo u Novom Sadu što se gradi, vi sagradili? Vi sagradili možda Bokserski centar koji ste zaboravili od ovih sportova na Novom Beogradu, koji se gradi? Za sve sportove se grade neki nacionalni objekti. U vaše vreme se ništa nije gradilo.

Vi govorite o dugu. Šta ste rekli, 21 milijarda duga, jeste li tako rekli, jesam dobro zapamtio? Verovatno jesam. Neto budžetske rezerve trenutno iznose 23,5 milijardi. To je 18,5 milijardi više nego 2012. godine. Na računu Vlade ima više 6,5 milijardi, 24,5 milijardi stečenog novca više nego 2012. godine, pri tome zaposlili 500 hiljada ljudi više. Neto godišnja plata sa šest milijardi skoči na 24 milijarde. I onda neko ima obraza, kao vi ne vredite ništa, zadužili ste ovo. Na kamate pre nas smo platili osam milijardi. Dakle, visoke kamatne stope itd. Zlatne rezerve porasle za 31 do 32 tone. Ova država je uspešna. Ova država će nastaviti da gradi sve objekte i stadion, stadion povećava BDP u izgradnji, pesak, šljunak, armatura, radovi itd. Ova će država nastaviti, ova vlast će nastaviti u državi sve da gradi i da izgrađuje jednu modernu državu. Vi, bre, niste ni kućicu za papagaja napravili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, da i ja čestitam našim strelcima na osvojenoj zlatnoj medalji.

Pravo da vam kažem, bio sam iznenađen kada je ta informacija ovde objavljena podatkom i činjenicom da deo opozicionih lidera nije želelo da aplaudira našim strelcima. Dakle, to pokazuje ne koliko je njima stalo do strelaca, nego koliko im je stalo do zemlje koja je putem ta dva strelca i njihovog uspeha uspela da osvoji zlatnu medalju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se jedan vremešni student požalio da ga nema nešto na RTS-u, pa da se ja sa njim kladim da je njega, recimo, uživo prošle godine na kanalima RTS-a bilo više nego predsednika Republike, kome je zamerio na čestom navodnom pojavljivanju. Evo, ukoliko njega uživo na RTS-ovim kanalima u prošloj godini nije bilo više nego predsednika Republike, ja ću podneti ostavku, ali bi bilo lepo da on uzvrati ukoliko je taj podatak tačan.

Ovde je, takođe, jedan opozicioni poslanik rekao da mi ovom taksom zavlačimo ruke narodu u džepove. Pa, nisu to naše ruke. To su ruke ovog vašeg opozicionog lidera. Nismo mi trgovali sekundama. Nismo mi ni u RTS ulazili motornim testerama da ih prisilimo da i dalje trguju sekundama sa nama. To je radio vaš opozicioni lider koji je formirao tu listu sa kojom ste vi ovde ušli. Dakle, on je trgovao emisijama, sekundama. Nisu to naše ruke, već vaše.

Mi u RTS-u nemamo ni portira. Vladajuća većina nije promenila nikog od upravnog i tog nekog uredničkog dela, dok vi imate urednike. Recimo, naši su danas osvojili medalju. Ajde da vidimo te vaše urednike, recimo, nekog zabavnog programa ili kako se to zove. Recimo, oni tri godine finansiraju emisiju koja se zove „Jedan dobar dan“. Tri godine finansiraju emisiju koja ne postoji na RTS-u, a direktno to radi urednik koji je vezan za neke opozicione lidere, pa da vidimo čije su to ruke u džepovima građana.

Znači, ukoliko ta urednica finansira emisiju sa 120 hiljada evra tri godine, to je ravno, gospodine Jovanov, ja sam računao, dve bronzane medalje na Olimpijadi. Nije bila, ali je osvojila 120 hiljada evra. To su dve bronzane medalje.

Još nešto, za 2023. godinu ta urednica vezana za opozicione lidere je najavila još 200 hiljada evra za finansiranje emisije koja ne postoji. Znači, to je jedna zlatna medalja.

Znači, gospođa je uspela da ne bude na Olimpijadi, ali da osvoji dve bronzane medalje i jednu zlatnu, da toliko košta njeno angažovanje, odnosno da toliko plati emisiju koja se zove "Jedan dobar dan", koja nije postojala na RTS, nije se emitovala, ali je bila plaćena.

Tako su te vaše ruke vaših vođa, opozicionih lidera, u RTS-u, i to duboko u džepovima građana. Nismo mi od javnih poslova pravili privatne biznise, to ste vi, to su vaši lideri, to su vaši urednici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da budem do kraja dosadan, ja sam i dalje za eksploataciju litijuma po najvišim ekološkim standardima EU. To od početka tvrdim, to sam tvrdio. I kada je Vlada donela uredbu, rekao sam sledeće. Ja jesam dosadan, ali nisam naneo štetu svojoj zemlji. A vi tamo koji se kupate kod Ćusije na bazenu, treba da kažete i na delu pokažete da volite državu Srbiju i da joj niste naneli štetu.

Mi u Inđiji smo samo pre dve godine usvojili prostorni plan sa namerom da tu bude fabrika električnih automobila Volvo. Znači, dobili smo parametre, usvojili smo, investicija je bila teška 1,2 milijarde, 3.300 zaposlenih, da se proizvodi 250.000 električnih automobila godišnje. To je vredno pet milijardi, pet milijardi BDP najmanje vredan od tih automobila. Šta se desilo?

Onda su mangupi tipa Ćuskijini sa bazena pravili demonstracije, Vlada je donela tu uredbu i zbog nedostatka komparativne prednosti Volvo je odustao i otišao u Slovačku.

Vi ste, gospodine, bili teška štetočina po pitanju ekonomije Srbije, a ja imam pravo da budem dosadan, ali nikada neću biti protiv svoje zemlje, nikada neću nanositi štetu njenoj ekonomiji, vojnoj moći itd. Ja ću i dalje da budem seljak patriota, a vi se nemojte pozivati na seljake. Vi ste od jednog seljaka uzeli komad zemlje. Taj seljak je od ove vlasti dobio šest miliona dinara, a kad mu je došla kontrola da proveri ekološke standarde u njegovom gazdinstvu, ustanovljeno je da on nije ni najmanje uslove ekološke ispunio za bavljenje stočarstvom na svojoj farmi, u svom domaćinstvu, a ovamo, kao, on će da se bori protiv rudarstva. Ajde, idi, begaj. Ćao.

Gospođo predsedavajuća, ja sam uporan, po ovom amandmanu, čisto da podsetim ove koji toliko zamerki imaju na ekologiju danas na ponašanje, kako su se to oni ponašali kada su bili vlast po pitanju ekologije.

Pa sam se prisetio iz moje karijere, nemojte dobacivati, kako sam smenjen sa mesta predsednika Skupštine opštine Inđija za vreme vlasti ovih bivših. Dakle, radilo se o Fabrici za reciklažu olovnih akumulatora, koju su u Inđiji planirali i na kraju i izgradili na vodozahvatu Inđija. Da bi na vodozahvatu Inđija mogli da sagrade Fabriku za reciklažu olovnih akumulatora, gle čuda, tad vam nije smetala sumporna kiselina, olovo itd, morali su da promene prostorni plan, da izbrišu vodozahvat, pa da onda kad usvoje taj prostorni plan, dobiju dozvolu od Pokrajinske vlade u kojoj je bila neka nosilica ili nosilja izborne liste. A da bi se to desilo, pošto predsednik Skupštine takav skandalozan predlog nije želeo da stavi na dnevni red, da se iz prostornog plana izbriše vodozahvat i bunari, oni su se setili da smene predsednika Skupštine na jednoj sednici u zgradi Uprave vodovoda u kojoj je bilo sedište njihove stranke. Smenili su zlog predsednika Skupštine opštine i uspeli da isposluju dozvolu i sagrade reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija.

Tad im nije smetalo ni zagađenje vode, nije im smetalo ni olovo. Verovatno da ova što je bila pokrajinski sekretar za sport, verovatno je mislila da je olovo i sumporna kiselina tako dobra za sportiste, znači bez ikakvih uslova su uradili i sagradili reciklažu olovnih akumulatora, fabriku na vodozahvatu Inđija, gde se i dan-danas nalazi, jer je teško to sada razmrsiti posle njihovog odlaska sa vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se osvrnemo malo na RTS i na odnose sa Šolakovom imperijom.

(Aleksandar Jovanović: Hajde.)

Vi, gospodine sa Ćuskijinog bazena, da ćutite.

Radio televizija Srbije je više puta, po pitanju prenosa reprezentacije fudbalske i košarkaške, prepuštala prenose Šolakovim medijima sa kojima je blizak i ovaj vođa opozicije, da ne kažem crvenokosi, jer će mi to onda zameriti.

Dakle, ja sam postavio pitanje RTS-u o odnosu između „Dajrekt medije“ i RTS-a u odnosu na sportske prenose koji su bili emitovani na Šolakovim medijima, a da je to bilo suprotno tada članu 64. Zakona o medijima, gde takve najvažnije događaje od interesa za sve građane Republike Srbije mogu da prenose, pod jedan, mediji koji pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije i koji emituju program, ne reemituju, nego emituju program, reemitovanje je sasvim drugi pojam. To se nije događalo i RTS je prepuštao te najvažnije sportske prenose koji su bili krcati skupim reklamama itd. i tako su Šolak i ovaj vođa opozicije prihodovali. Moj interes je bio – zašto RTS prepušta te prenose i da mi kažu da li postoji neki ugovor između „Dajrekt medije“ i RTS?

Dobio sam odgovor žutog Bujketa koji je otprilike napisao ovako – da, tačno je da su prenosili i da imaju ugovor, danas vođom opozicije itd, odnose sa „Dajrekt medijom“, ali da je ugovor, „vaše pravo da znate sve“, kako beše ono RTS govorio, poslovna tajna. Dakle, nešto što je od interesa za javnost itd, nešto je javni servis, oni su sebi dali za pravo da, recimo, u odnosu sa „Dajrekt medijom“ imaju ugovor koji je toliko poverljiv da se o sadržini ugovora ne može ni diskutovati.

Nadalje, RTS, taj isti RTS, je dopustio da programi koji reemituju program, i to bez emitovanja, navodno reemituju program, uzme deo reklamnog tržišta. Naime, članom 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na domaće reklame, odnosno mogu da emituju samo izvorne luksemburške reklame i upravo zbog toga što ne koriste marketinško tržište Republike Srbije ne plaćaju Srbiji ništa, dok ovi domaći mediji, uključujući RTS, koji to daleko manje plaća, moraju da plaćaju REM-u, Ratelu poreze itd. Ovi programi koji reemituju program to ne plaćaju, ali nemaju pravo ni da deluju na marketinškom tržištu Republike Srbije, odnosno da emituju domaće reklame, ali gle čuda – oni svi, ti mediji, 30-ak kanala Šolakovih, imaju domaće reklame. Dakle, to nisu reklame iz izvornog programa iz Luksemburga. Ukupno emituju 33 kanala 200.000 sekundi dnevno, ubacuju domaće reklame, nezakonito i suprotno članu 27. Ako uzmemo samo po tri evra, to je 600.000 evra. Ako to pomnožite sa 365 dana, onda znate kolika je pljačka od strane Šolaka i ovog njegovog pomagača od danas vođe ovih opozicionih poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici ja i potpunosti podržavam ovaj zakon. Ukoliko želimo da imamo svoju vojsku, svoje organe bezbednosti a ne tuđe, ukoliko želimo da budemo dovoljno neutralni, a ne vojno neutralisani kao donedavno, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, a ne dobro razoružanu vojsku kao u vreme kada je načelnik Generalštaba bio jedan oficir koji je danas verovatno rezervni oficir, odnosno rezervni hrvatski časnik.

Dakle, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, da nemamo neutralisanu vojsku, onda moramo podržavati naše snage bezbednosti i stambeno ih obezbeđivati. Ne može svako da izdvoji 215 hiljade evra, ne može svako da ima dva stana na Vračaru, kao što su to imali za vreme bivše vlasti načelnici Generalštaba i tako dalje. Pa, ne znate ni odakle im tih 215 hiljada evra za taj stan, da li je to transfer novca iz NATO pakta, da li je … iz NATO pakta zato što ste dobro razoružali vojsku, zato što ste otpustili preko 30 hiljada vojnih lica iz vojske i tako je oslabili. Da li je to bila nagrada za to? Ja to ne mogu znati, ali je sigurno da ovi koji su ostali bez stana, koji nisu stambeno zbrinuti, nisu pravili takve greške, nisu bežali od rata, nisu bežali od eventualnih problema u bezbednosne zemlje i zaslužili su našu podršku, odnosno da na određen način dođu do stambene sigurnosti, da zbrinu sebe i svoju porodicu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam za reč, ali pripadnici bivšeg režima su me naprosto naterali na to.

Jedan od prethodnih poslanika je rekao da sada pripadnici snaga bezbednosti dobijaju drugi, treći stan preko veze. Ja mislim da je ona trebala da pogleda malo više po svojoj izbornoj listi. Baš je trebala da pogleda po svojoj izbornoj listi, jer na njihovoj izbornoj listi ima tamo nekih bivših pripadnika snaga bezbednosti koji sada imaju hrvatsku putovnicu, koji na Vračaru imaju dva, tri stana, koji su od Vojske prvo dobili jedan stan od 53 kvadrata, pa je onda Vojska prodala neko zemljište koje je bilo vlasništvo Vojske da bi mu kupila još jedan stan od 91 kvadrat, a onda se on nekako snašao, pa je preko Vuka Jeremića, odnosno CIRSD-a, kako se zvala njegova antivladina organizacija, koja je dobila novac od Patrika Hoa, a onda je postao investitor zgrade itd.

Pripadnici bivšeg režima treba prvo da pogledaju oko sebe, pa da vide kako su se delili stanovi, ali ne običnim vojnicima, već vrlo neobičnim oficirima.

Hvala.

Zahvaljujem.

Opet su ovi iz stranke bivšeg režima učinili sve da se ponovo javim za reč. Oni govore o tome kako mi nekome želimo da oduzmemo stan. One stanove koje su im oni podelili mi ne možemo da oduzmemo, naprosto nije ih bilo. Za obične vojnike, policajce itd. kod njih stanova nije bilo. Bilo je za ove visoke oficire itd. pa prema tome treba da znaju da stanove koje mi delimo, delimo na osnovu toga što ekonomija zemlje može da podnese izgradnju i dodelu tih stanova. U njihove vreme privrede i ekonomija zemlje je u potpunosti bila propala.

Još nešto. Vojska ne dobija samo, i policija, dobijaju stanove, dobijaju modernu opremu, dobijaju moderno oružje. Ponovo imamo avijaciju. U vreme kada je neko bio načelnik Generalštaba od avijacije smo imali samo vinske mušice u stranim ambasadama. To je bila njegova avijacija. Hvala.

Zahvaljujem.

Taman kada želim da prekinem da se javljam, oni me opet motivišem da se prijavim.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jedan vojnik bio zadovoljan, on mora da bude dobro opremljen, da se dobro hrani, da dobro vežba, da ima moderno naoružanje itd.

U naše vreme mogu da dobiju i stan. U njihovo vreme su dobijali samo otkaz. Ono - 30 hiljada vojnika izbrisano i prava je šteta što nisu ostali u sistemu, verovatno bi sada kod nas dobijali stanove. Ali oni su ih eliminisali, recimo, 63. padobranska brigada, sveli su je na bataljon. Dalje, 72. specijalna brigada otišla, sveli je na bataljon. E, to su njihove zasluge.

Mi sada imamo dobro naoružanu vojsku, bez obzira što su oko nas ovi iz NATO pakta pa nas sprečavaju da se još bolje naoružamo. Recimo, nabavili smo FK sisteme raketne, nabavili smo nove tenkove, helikoptere, novu pešadijsku opremu, imamo nebrojano artiljerijskog oruđa, haubice itd, proizvodimo, izvodimo oružje, kupujemo oružje. U njihovo vreme jedina privilegija je bila to što je načelnik Generalštaba bio član nekog saveta NATO pakta, što je bilo u vojsci zabranjeno, ali, eto, to je ono što su oni postigli za vreme njihove vlasti. Hvala.

Zahvaljujem. Dakle, posle izlaganja pukovnika koji je sam sebi dao čin, morao sam i ja da se javim za reč, a činove čujemo od poslanika, nesuđenog gradonačelnika Novog Sada.

Dame i gospodo, o platnim uslugama, moram nešto da kažem da njih ne bi bilo da nije bilo promena 2012. godine.

Dakle, imali smo potpuno razvaljenu državu teritorijalno obezglavljenu, ekonomsku nemoćnu, moralno unakaženu, vojnu nemoćnu, da sa privredom u kojoj su se dva fabrička dimnjaka dimila u celoj Srbiji. Dakle, nije bilo šanse da privreda napravi novac, sa kojim bi se ostvario platni promet i platne usluge. Oni danas nama zameraju, kažu da smo se zadužili, jel?

Hajde da vidimo ovako, pošto je guvernerka tu, neto devizne rezerve zatečene 2012. godine, su bile negde malo više od 5 milijardi evra. Danas su 23,3 milijarde evra, neto rezerve.

Na računu budžeta Republike Srbije bila je jedna velika nula, a sada ima šest i po milijardi. Kada sve saberemo, 18 milijardi više u neto rezervama i ovih šest i po milijardi što imamo na računu, to je 24,5 milijardi evra. Ukoliko bi vi ne daj Bože došli na vlast, možete da uzmete taj novac i da likvidirate ceo naš dug, ali da pitam šta je sa vašim dugom kada ste prodali celu društvenu imovinu, kada ste potrošili svu donatorsku podršku itd. i još se zadužili 15, 17 milijardi, kada ste banke opustošili itd?

Danas je BDP 70 milijardi. Sve i da smo dužni dvadesetak milijardi, ja vas pitam kao neko ko uzima kredite da li bi vi, kada bi imali proizvodnju od 30.000 evra, povukli kredit od 20.000 evra, da sledećih godina možete da proizvodite na svom imanju 70.000 evra? Povučete 20.000 evra na dvadesetak godina, dignete kredit i proizvodnja vam više ne vredi 32.000, nego 70.000 evra. Ja mislim da ste zdravo razumni, u šta ja pomalo sumnjam, da bi takvu vrstu kredita svakako uzeli.

Danas je BDP 70 milijardi, zatečeno 32 milijarde. Koliko ste vi usrećili narod pokazuje sledeća činjenica. Za vreme vaše vlasti nije bilo puno platnih usluga ovih zaposlenih. Imali ste 1.700.000 ljudi koji su imali posao, ali nisu imali baš svi platu, ali da uzmemo i da su i imali tu platu od 328 evra, znači, ukupan fond plata mesečnih, da preračunam na godišnji, bio je negde oko šest milijardi. Danas je godišnji fond plata na 2.300.000 i nešto zaposlenih negde oko 24 milijarde ili četiri puta više nego u vaše vreme. Zato može da bude obilje platinih usluga naših sve zadovoljnijih građana.

Hvala.

(Peđa Mitrović: Poslovnik!)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li bi bilo ovakvih platnih usluga, recimo, da kurs nije mirovao 12 godina?

Zamislite, u Srbiji kurs miruje 12 godina. Toga nije bilo ni u bivšoj Jugoslaviji, ni u Srbiji. Nikada toga nije bilo.

Za njihovo vreme za nekoliko meseci kurs je sa 78 dinara za evro otišao na 120 dinara. Samo za nekoliko meseci. Da ne govorim o „Agrobanci“, Razvojnoj banci Vojvodine i špekulacijama, „Tesla banci“ itd.

Još nešto, kurs je mirovao 12 godina, a devizne rezerve rasle. Nisu trošene, već, naprotiv, rasle. Nisu trošene da bi se veštački održavao kurs.

To pokazuje snagu naše ekonomije, to pokazuje koliki su rezultat dale investicije u ovu zemlju, u njenu ekonomiju, koja je toliko snažna da proizvodi novac koji ide u platne usluge.

Vaše platne usluge mogu da idu na Devičanska, Sejšlska i Mauricijus ostrva, jer tamo je taj novac koji ste vi izneli. Tamo možete da vršite te platne usluge, odnosno vaš lider cele te opozicione kompozicije.

Nije problem što je on, kako to naš narod kaže, uzeo novac, jer je novac imao auto-put do njegovih džepova, nego je problem što je taj novac iznet iz našeg platnog sistema. Znači, to su dvostruke štete i ja bih voleo… Recimo, da sam na vašem mestu, ja bih se izvinio građanima Srbije zbog ekonomske politike koja je vođena do 2012. godine, a koju je vodila vaša vlast. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ih opet galame ovi od Hakija Abazija. Haki Abazi im je tata novčan. Tek toliko da znamo.

Šteta što ova deklaracija o političkim i nacionalnim pravima Srba sa Svesrpskog sabora nije usvojena i u delo sprovedena posle Prvog svetskog rata i milion i 280 hiljada žrtava i 28% ukupne populacije tada u Srbiji.

Posle veličanstvene ratne pobede ujedinili smo se sa drugima u čvrstoj veri da su se oni ujedinili sa nama, a ispostaviće se da su se oni ujedinili protiv nas. Umesto da smo stvorili državu za nas mi smo u suštini stvorili državu protiv nas. Tu državu su 25 godina kasnije komunisti rasparčali u niz država koje su danas postale bašte za negovanje mržnje prema nama, prema Srbiji.

Ujedinjenje sa poraženim 1918. - 1945. skupo je koštalo Srbe i Srbiju. Jugoslavija je po meni bila spomenik kosturnica srpskog naroda sa Jasenovcem u vreme Drugog svetskog rata, tada najvećim srpskim gradom. U Jasenovcu gradu srbosjekom poklanih i maljem pobijenih Srba pod zemlju i Savu bačeno je 700 hiljada Srba, a u to vreme Beograd je brojao 350 hiljada stanovnika. Pobili su nam dva Beograda oni sa kojima smo se ujedinili 1918.

Na kostima jasenovačkih žrtava stvorena je komunistička Jugoslavija koja je bila mašina za dodatno rasrbljavanje srpskog naroda. Hteli smo sa drugima da stvorimo Jugoslaviju, državu prosperiteta za sve, a stvorili smo sebi vekovne mrzitelje. Koliko smo bili naivni govore činjenice - Srbi su uz podršku preko srpskog fizičara Mihajla Pupina, tada prijatelja američkog predsednika Vuda Vilsona, uspeli da jadransku obalu i Dalmaciju na određeni način dodele Hrvatima. Koliko smo bili ludi, pokazuje činjenica da je Pavelić tu istu obalu za vreme prve NDH dao Italiji, a srpski partizani ponovo je vratili Hrvatima 1945.

Za mene je ta socijalistička Hrvatska bila amnestija za Jasenovac i samo prelaz iz jedne u drugu NDH. Danas u toj drugoj NDH u Dalmaciji slave ustaše i Pavelića, a mrze Srbe i Srbiju koji su im darovali Dalmaciju.

Crnogorska obala je do 2018. bila od Ulcinja do Sutomora, da bi srpska vojska omogućila da se ta obala danas proteže do Herceg Novog. Danas ti Montenegrini kažu da je tada srpska vojska koju je predvodio polu-Crnogorac okupirala Crnu Goru. Zahvaljujući pobedi i poklonu srpske vojske danas od turizma žive te dve države, Hrvatska i Crna Gora.

U Jugoslaviju, gde smo okupili svoje mrzitelje, Srbi su ušli sa 49% stanovništva, svih drugih koji nisu bili Srbi bilo je 51%. Iz nje smo izašli sa 36%, a svih drugih je bilo 64%, a to znači, na ulasku 1921. godine, po prvom popisu, na 100 Srba u Jugoslaviji bilo je 106 onih koji nisu Srbi, a 1991. godine na kraju Jugoslavije na 100 Srba bilo je 177 onih koji su druge nacionalnosti. To su rezultati našeg udruživanja sa poraženima i nedostatka borbe za nacionalna i politička prava. Statistika je matematika, nauka, iz nje se više nego jasno vidi nad kim je izvršen genocid u šest decenija tokom 20. veka. Sve druge tvrdnje o nekom drugom genocidu je neistina. To je genocid nad istinom.

Mađarska je posle dva rata izgubila trećinu teritorija kao deo poražene strane u tim ratovima, a Srbija je kao pobednica u dva rata izgubila trećinu naroda kao pobednica. Ti gubici su valjda danas razlog da se dva naroda mađarski i srpski sve bolje razumeju. Strah od velike Srbije je izmišljen da se iz stvorenih komunističkih državica Srbi pobiju i proteraju, a teritorije na kojima su vekovima živeli zadrže. To je istina ako hoćemo da je vidimo, ona se vidi kroz „Oluju“ i progon Srba iz Sarajeva i Federacije Bosne i Hercegovine.

Danas je Srbija velika, vrednosno velika, i strah je u državicama oko nas, drugorazrednim protektoratima, danas od vrednosno velike Srbije. Moj apel našim autošovinistima, mi smo više puta imali kao narod naviku da kada nas neko napadne, jedan naš deo naroda se pridruži napadačima. Toga ima i danas. Molim vas, nemojte to da radite. Od naših unutrašnjih sukoba i podela jedino mi nikada nismo imali koristi.

Uprkos svemu kroz šta je srpski narod prošao u 20. veku, mi ne treba da gajimo ljubav prema mržnji. Srbija i srpski narod poštuje sve druge, ali i sebe. Ponosan sam na činjenicu da i posle svih sukoba iz 90-ih jedino Srbija nije promenila etnički sastav, nijedan narod ni manjina nije na traktorima bežala iz Srbije.

Svesrpska deklaracija sa srpskog sabora i okupljanja oko samih sebe, radi legitimne zaštite nacionalnih i političkih prava ostatka našeg ponosnog naroda. Dosta smo mi bili ludo hrabri, vreme je da budemo i mudri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe. O ovoj deklaraciji najbolje govore stihovi Alekse Šantića, očni glase: „I svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja. Živeo srpski narod“.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću na određeni način glasati za RTS da dobije tu taksu. Ali, moram vam reći, uprkos tome što svi građani uplaćuju taksu za RTS, da meni RTS sve više liči na N2.

Dakle, na RTS-u znamo da je Riđi vođa opozicije zaradio silan novac. Znate ono - 48 sati svadba, pa po 13 hiljada evra, pa jedno 300 emisija, pa jedno pet miliona evra i on je danas nezadovoljan. Nezadovoljan je time što nije više zaradio.

Znamo i kako je Riđi preprodavac sekundi zarađivao novac na RTS-u i mislim da RTS-u i nije trebala tolika taksa da su svoj biznis vodili na pravi način, da deo svog kolača nisu prepuštali Riđem, vođi opozicije.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve vrste televizija. Jedne televizije su iz nadležnosti Republike Srbije, druge televizije su tzv. televizije koje reemituju program. Dakle, te televizije koje reemituju program nemaju pravo na emitovanje domaćih reklama, što sada nije slučaj. RTS se uopšte ne buni zato što im neko uzima deo kolača i stoga mislim da im treba dati neke pare za taksu, ali oni moraju da se ponovo uozbilje i da se bore za taj novac, a ne da novac prepuštaju Riđem, vođi opozicije, za njegove privatne biznise koji se finansiraju javnim novcem, što preprodajom reklama, što emisijama koje gura kroz RTS. Hvala.