Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ove Đinđićeve sledbenike, čudom ne mogu da se načudim. Recimo, Đinđić je skinuo sa Gradske skupštine petokraku. Oni ovim SSNO čuvaju. Đinđić je uveo veronauku, a oni su, koliko ja vidim, protiv vere, protiv SPC, protiv svega i svačega.

Još nešto. Dame i gospodo, oni su čuvali nacistički most. To im je bio simbol nečega oko čega se oni okupljaju. Oko čega se okupljaju, to je znak i šta su, pomalo. Sada su se okupili oko komunističkog relikta koji je izgrađen na mestu Kraljevske vojne akademije, koja je Srbiju osnažila, vojvode, slavne vojskovođe itd. Oni se okupljaju oko onoga što je srušilo Kraljevsku vojnu akademiju i na određen način su smatrali da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti. Tako su mene učili u školi.

Dakle, s jedne strane, čuvaju komunističke relikte, a s druge strane nacističke. Onda trče kod Bartulice, da li je tako, gospodine Jovanov, trče kod Joveve, trče kod Picule. Kako ćete u EU da trčite kada ste za nacizam i kada ste za komunizam? Rezolucijom Evropskog parlamenta i EU, koliko se ja sećam, oba ta poretka su ocenjena kao totalitarna i preporučeno je zemljama EU da odbacuju sve to. Za šta ste vi, ljudi? Da li ste vi nacisti, da li ste vi komunisti? Ali, po pitanju količine mržnje, a teško je nahraniti one koji se mržnjom hrane, za mene ste i jedno i drugo.

Za mene je svetinja bila Kraljevska akademija. Znate li zašto? Naravno, ima ovih nekih vojnih što su radili kod Ponoša, oni vole sve kontra. Za mene je to bila svetinja zato što je na predlog 1850. godine građena artiljerijska škola. Predlog je bio, ja mislim Garašaninov, ispravite me ako grešim. To je bio njegov predlog.

Znate ko je bio prvi upravnik toga i ko se starao o izgradnji? Čeh Františeh Zah, kasnije srpski general. On je bio upravnik te artiljerijske škole koja je prerasla u Kraljevsku akademiju i ujedno bio predavač, ne znam koliko generacija.

Ali, još nešto, Františeh Zah je imao sveslovenski plan koji je doneo u Srbiju. To je pretočeno, znate u šta? U Načertanije. I vi ste sada na određen način protiv Kraljevske akademije koja je srušena 1949. godine, koju su srušili oni koji su bili protiv vere, koji su bili za to da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove, a ne oslobodilačke itd. Vi to podržavate. Ja čudom da se načudim.

Još nešto, ovde je ovaj spomenuo Slankamen. Kaže on – nećete valjda kamen sa Brača da pošaljete u Slankamen? Gle čuda! Ne, neka ga pošalju Ponošu, u one stanove što je drpio. Pa, da nam pošaljete u Slankamen. Je li tako, gospodine ministre? Vi znate Srbe tamo u Slankamenu i oko Slankamena. Vi da nama pošaljete kamen s Brača, mi bi to odmah vratili u Hrvatsku ili bacili u Dunav. Slankamen je bio deo Vojne krajine. Svaki kamen u Slankamenu svedoči o junačkoj borbi hrišćana. Svaki kamen. Koliko je ta pobeda hrišćana bila vredna govori, je li tako ministre, i tursko kupatilo koje je sačuvano samo u Slankamenu i Beču, preko Save i Dunava. Znači, bez obzira što su bili junaci, bez obzira što su se tukli sa Turcima, znali su da ispoštuju i poražene na kraju.

Vi koji ste bežali iz Vojne krajine itd, koji ste bežali iz svog Golubića, vi nama kažete da mi u Slankamenu treba da dobijemo taj vaš brački kamen sa Generalštaba, koji je za mene simbol uništavanja jedne pristojne demokratske Srbije koja je postojala dok komunisti nisu došli sa Sutjeske i velikom bitkom za Dedinje uglavnom zauzeli pola Beograda. Nećete valjda da nam pošaljete? Ako pošaljete, vratićemo vam, bacićemo taj kamen u Dunav. I nemojte Ponoša da dovodite s kamenom, jer može da baci i njega zato što je on, za razliku od čuvara Vojne krajine, a to su bili Srbi u Sremu itd, na teritoriji Vojvodine, dakle, oni su bili junaci. Slankamen je nešto više nego što vi znate.

Slankamenačka bitka je odredila da ovaj deo Evrope bude hrišćanski. Ima ljudi koji to znaju. Mi to posebno ne ističemo. Srpska istorija nije zabeležila prečanske pobede zato što je komunizam imao poredak da se ne spominju velike pobede Srba u Vojvodini, jer su oni smatrali da samo Prvi srpski i Drugi srpski ustanak i kraj priče o istoriji, i onda kao Kosovska bitka. Po pitanju veličine bitke, bitka kod Slankamena je imala 80.000 učesnika. Bio je barut u upotrebi. Znači, 30.000 hrišćana je pobedilo 50.000 Turaka, Osmanlija. I kasnije kod Sente, sa te dve bitke su ih naterali da potpisu Karlovački mir i obavezu da ne prelaze preko Save i Dunava. Zato što je bilo veoma bitno za hrišćansku Evropu, za tadašnje Rimsko carstvo, kako se to zvalo, a veoma bitno i za pomoć Srbima da konačno na teritoriji današnje Srbije se ostvari pravo na srpsku državu ovom narodu itd.

Vi ste našli da vređate Slankamen! Da li znate da je srpsko vojvodstvo postojalo tamo u 16. veku? Znate li ko je Zmaj Ognjeni? Da li znate ko je Zmaj Ognjeni Vuk? Vi znate samo ko je Ponoš, koji je pobegao iz Golubića, nije branio ni svoje selo. Vi nama govorite da smo na neki način izdajnici?! Vi izdajnici! Vi! Vi pustili sve šiptarske teroriste i samog Kurtija, sve pustili na slobodu osuđene, a pohapsili sve srpske oficire i generale, deo izbacili u Hag, deo penzionisali. I vi nama kažete da smo izdajnici! Pa, meni je čast što smo izdali vas. Svako je budala ko poštuje vas. I danas ste našli da vređate Srbe, istorijske Srbe koji su doprineli! Na mestu Ponoša, ja bih se ubio.

Istorijske činjenice kažu da je kod Slankamena bila jedna velika bitka, da tamo postoji spomenik, da je to bila bitka za hrišćanstvo, da je to bila velika pobeda hrišćana, ali da su ti hrišćani znali kad dižu spomenik da ugrade i deo koji je polumesec, da odaju počast i onima koji su se junački borili za svoju vrstu religije itd. Hrišćani su pobedili i to je omogućilo kasnije oslobađanje Srbije. A vi ste na Sutjesci, vi komunjare, i sada ove zeleno-žute koji to poštuju, pa vi ste hteli da ukinete hrišćanstvo. Progonili religiju, progonili crkvu, progonili sve one koji idu u crkvu.

Šta je sad? Skinuli ste petokrake, stavili orlova sa mačevima i mislite sada da ste i vi neki srpski narod itd. Ne, vi ste gušili i demokratiju, vi ste gušili nacionalne osećaje Srba. Vi poštujete i dalje Sutjesku. Izvinite, ja poštujem one koji su tamo poginuli, verovatno u zabludi da će stvoriti neki poredak. Međutim, vi ste našli da pričate o dve prikolice kamenja da ćete poslati u Slankamenu. To je za mene neprihvatljivo. Na Slankamenu je svetinja, svetinja za sve hrišćane ukoliko se tako osećaju. Ja se tako osećam i ne mogu da prihvatim to vaše neprijateljstvo. Vi se mržnjom prema Srbima hranite i vašu glad je teško utoliti. Živela Srbija!

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju je replika, zbog prozivke poslanika, koji sedi u grupi ljudi koji za vreme NATO pakta, odnosno čiji su lideri za vreme NATO pakta, pobegli van zemlje. On mene pita gde sam ja bio.

Ja bih sad mogao da pitam njih, gde su bili njihovi lideri za vreme agresije Nato pakta, koji su na određen način i njihovi neki simboli uz nacistički most itd. Čisto da pitam, gde su bili njihovi lideri. Evo ja ću reći gde sam bio.

Bio sam dežuran u Skupštini, a bio sam najglasniji opozicionar Slobodana Miloševića, kritičar, to možete da proverite i možete da proverite govor dan pred rad, 23. marta. Možete da proverite, ima toga sada, gde god kliknete, možete da vidite kako sam se ja ponašao za vreme Slobodana Miloševića. Ali kada su nas počeli bombardovati, ja nisam bio opozicija svoje zemlje, ja nisam hteo da pobegnem.

Vaši lideri su pobegli i vi pitate mene gde sam bio. Bio sam tada, kada je gađan prvi put Generalštab, bio sam dežuran u Skupštini Srbije sa sekretaricom Slavicom, Cacom, itd. Bila je neka radna obaveza i onda smo morali po pozivu da budemo u Narodnoj skupštini, koja je bila ratni cilj.

Bio sam dežurni u Skupštini Srbije, kada je u Takovskoj gađan RTS, bio sam i prvi put kada je gađan MUP, onaj stakleni MUP kada je gađan, i tada sam bio dežurni. I sada ako mislite na to prvo gađanje Generalštaba, bio sam u Skupštini Srbije, a između tog dežuranja, ja sam se družio sa radaristima. Dakle, 78 dana, sem kada sam bio dežurni, ja sam vreme provodio u svom selu, gde je premeštene radarska jedinica gospodina Kasalice i kapetana Prve klase, majora i kapetana Prve klase Boškovića i sa njima sam proveo taj ostatak rata od 78 dana i svi ukupno u tom selu i oni zajedno sa nama, gađani smo 23 puta. Veštinom tih ljudi, uglavnom profesionalnih vojnika, izbegnute su žrtve, ali ta jedinica poznata je i po tome pošto iz viđenja radarske jedinice, kod zaokreta na Pančevu, prva usnimila čuveni nevidljivi avion i daljom sinhronizacijom vojnih jedinica pomogla da on tamo negde u donjem Sremu bude oboren. Eto ja sam bio tu.

Mogu da vam objasnim i za onog vašeg lokatora koji je takođe na vašoj listi, kome, Milivojevića, kome nisu smeli u Kruševcu da daju pušku, jer nisu znali na koju stranu će da puca, pa su lokatoru dali lopatu da čisti…e ti si sa njima, ja sam bio sa ovima i za vreme rata i sada. To je to, živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani „piculići“, dakle, svesno toga da ovaj predlog neće proći, čisto da shvatite da sam ja sam shvatio situaciju po medijima, shvatio situaciju pritisaka iz EU, pritisaka Nemaca, pritisaka Hrvatske, koji ovi piculjići aktivno služe, u Srbiji postoje dve vrste medija, jedni elektronski mediji su iz nadležnosti Republike Srbije, a drugi su, takozvani mediji, koji reemituju program.

Mediji, iz nadležnosti Republike Srbije plaćaju sve takse, REM-u, RATEL-u, autorska prava itd. Mediji koji, navodno reemituju program ne plaćaju ništa. To su mediji, takozvani luksemburški, ima ih tridesetak kanala, ima i drugih klasičnih prekograničnih medija poput „CNN“, „Sky“ itd. koji se drže Zakona o prekograničnoj televiziji, dakle reemituju program.

Tridesetak kanala fingira da reemituje program, pritom tog emitovanja nema ni u Luksenburgu, pa se postavlja pitanje – kako reemitovanje vamo ako početno emitovanje ne postoji, što je luksemburški regulator i potvrdio?

Ti mediji su naprosto pod zaštitom ovih „piculića“, kako ih ja zovem i s obzorom na tu okolnost ja ne očekujem da na ovoj sednici bude usvojen moj Predlog zakona.

Što se tiče medija iz Republike Srbije, s obzirom da plaćaju sve oni imaju pravo po Zakonu o oglašavanju na izvorne, odnosno na reklame namenjene srpskom tržištu. Dakle, plaćaju sve, imaju prihode od reklama i to je sasvim normalno.

Ovi drugi mediji po članu 27. Zakona o oglašavanju nemaju pravo na domaće reklame, oni ih uporno godinama emituju i tako potkradaju regularne domaće televizije, a izgleda da je u modi u poslednje vreme da je bolje biti nezakonit u Srbiji nego zakonit.

Dakle, oni koji poštuju zakone, koju poštuju i medijske slobode na teritoriji Republike Srbije oni nemaju nikakvu zaštitu za razliku od onih koji nezakonito emituju program, što Zakon o prekograničnoj televiziji može da potvrdi i da sve reemituju program kao što tvrde takav program ne sme biti namenjen zemlji prijema u potpunosti, sadržinski ili pretežno.

Dakle, oni non-stop krše zakone, na određeni način urušavaju medijske slobode tako što nezavisnost medija zavisi od prihoda. Ukoliko otimaju prihode domaćim televizijama koje plaćaju sve televizije koje ne plaćaju ništa, ukoliko to rade nezakonito oni bitno ugrožavaju nezavisnost medija i slobodu medija u Srbiji što svi ovi „piculići“ se zalažu za to.

Po pitanju slobode medija često oni luksemburški mediji kažu – u Srbiji nema medijskih sloboda. Oni uporno tvrde da uređivačke odluke donose tamo negde u Luksemburgu i da odande rukovode tom svojom televizijom, ponavljam, koja ne emituje program u Luksemburgu što je njihov regulator potvrdio, znači fingiraju reemitovanje da ne bi plaćali obaveze, a pri tome, konzumiraju prava koja pripadaju domaćim medijima. S toga ja očekujem da u nekom narednom periodu ovaj moj Predlog bude usvojen.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da nešto kažem o uvredi koju je poslanik preko puta, koji više nije tu, uputio Atlagiću i meni. Moja poruka njemu je da mudre ljude ne može baš svako uvrediti zato što oni sa jednakom mirnoćom podnose i pohvale i uvrede. Još da dodam, jaki ljudi opraštaju, slabi ne mogu da oproste, a retardima je sve oprošteno, a ja ga takvog smatram.

Dakle, dame i gospodo, što se tiče biračkog spiska, njima niko ne može pomoći sa bilo kojim biračkim spiskom. Sve da im damo da dopišu jedno milion, pomoći im nema. Ne možete naći toliko Srba koji će glasati da je u Srebrenici izvršen genocid. Ne možete naći toliko Srba i naroda drugih nacija koji će glasati za to da se Rusima uvedu sankcije. Ne možete naći toliko građana Republike Srbije koji bi otpisali Kosovo. Ima neka grupa oko njih koja željna vlasti može i to da učini. Ne možete naći toliko ljudi koji će biti spremni da zbog unitarne Bosne otpišu Republiku Srpsku. Naprosto, to je u Srbiji nemoguće i Hrvati im nikako ne mogu pomoći. Hrvati su im čak odmogli, proterujući 400.000 Srba sa teritorije Kosova i Metohije su ojačali biračka prava patriota u Srbiji.

Dakle, možemo im dati bilo koje pravo u biračkom spisku, sve da dopišu milion, njima pomoći nema zato što jednostavno oni misle da je demokratija imperiorni proizvod koji se može uvesti i tako se ubaciti u stanovništvo. Demokratija je nešto što na osnovu dijaloga samo niče. To je otprilike, ja mislim, neka izreka Gandija. To svakako kolega Bajatović bolje zna od mene.

No, ja sam se javio i zbog drveta, zbog tržišta drveta i drvnih proizvoda. Dakle, ja mislim da posle donošenja ovog zakona, kao predsednik Odbora za poljoprivredu sam u obavezi da kažem da smo mi prihvatili taj zakon i da tražimo od poslanika Narodne skupštine da to isto učine i verovatno će to tako i biti.

Moje izlaganje je otprilike za biomasu. Ona može da bude od šumskog otpada, od drvne industrije. Ona može da bude i poljoprivrednog poreklo. Ja mislim da to nedovoljno koristimo. Da to dovoljno koristimo za proizvodnju toplotne energije, da koristimo i za proizvodnju recimo biogasa, a da neobradivo poljoprivredno zemljište, koga u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada hektara, zasadimo mi s kantusima itd, svakako bi proizveli određenu količinu gasa, toplotne energije, određenu količinu električne energije da bi bili manje zavisni od izvoza.

Zato je moj apel, šteta što ministar poljoprivrede nije prisutan, da po pitanju subvencija razmislimo i o subvencionisanju te vrste proizvodnje, da uključimo neka neobrađena poljoprivredna zemljišta u proizvodnju biomase i da tako, već sam rekao, budemo manje zavisni od uvoza gasa.

Vidimo da su vremena veoma teška, da svakog časa ovi Evropljani pokušavaju da nam kažu da će nas u sred zime ostaviti bez gasa, bez struje itd, pokušavajući da izvuku neke političke poene za ove svoje pristalice ovde. Dakle, da bi izbegli tako nešto, mi u budućnosti moramo u sopstvenim izvorima da koristimo sve što možemo da koristimo, da proizvedemo što više biogasa, da proizvedemo što više iz toga električne energije, odnosno i toplotne i da je to moguće.

Samo da kažem da od žetvenih ostataka samo u Vojvodini mi zaoremo i spalimo četiri miliona tona. Od toga, to je toplotna vrednost, negde kad se pretvori u energetsku vrednost, to je negde oko 1,3 miliona tona nafte bi manje uvozili nego što uvozimo ukoliko bi iskoristili ceo taj potencijal.

U Srbiji verujem da toga ima još dva puta više i verujem da od te vrste žetvenih ostataka, kukuruz, slame itd, mi možemo kad bi sve iskoristili da uštedimo tri miliona i više tona nafte, pa da iskoristimo samo jednu trećinu od toga, to bi bio neki napredak koji bi omogućio i da smanjimo uvoz, a i da samim tim ojačamo svoju suverenost, svoju nezavisnost, slobodu ove zemlje, slobodu njenih građana. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se EXPO-u radujem. Dakle, ja verujem da se raduju svi sa ove strane zato što znaju kako se država gradi. Oni preko znaju kako se država ruši i to ne u našem interesu, ne u interesu naroda u Srbiji, nego zbog raznih spoljnih interesa gde su se oni pridružili.

Mislim da će nacionalni stadion biti nešto veličanstveno. Dakle, neko ko voli sport, neko ko ide na utakmice da navija za svoju reprezentaciju, neko ko na tim utakmicama iskreno navija, ne skače kao majmun na toj utakmici i navija protiv svoje reprezentacije, šireći političke poruke. Dakle, to nije nikakvo navijanje.

Dakle, ja sam već naveo primer u Mađarskoj kada sam gledao našu reprezentaciju, kako se iskreno navija za svoju zemlju, kako se svoja zemlja bodri itd. kako izgleda jedan lep nacionalni stadion i zato ja mislim da i vi ukoliko imate razloga da navijate za Srbiju, treba da podržite taj projekat.

Znam da ste vi protiv bilo čega što se u Srbiji gradi. Vi stalno govorite o korupciji, čak i da postoji, ona se odvija kroz neku gradnju, kroz izgradnju puteva, zgrada itd. Šta je bilo sa vama? Neko je tu navodio šta sve u Kragujevcu nije izgrađeno u proteklom periodu. A zašto vi to niste izgradili? Zašto mislite da sve vaše greške koje ste pravili i sve one lenjosti koje ste imali mi treba da otklonimo tako na brzinu?

Država se sporo gradi, brzo se ruši. Vi ste na strani rušenja, mi smo dali zakletvu da ćemo braniti ovaj narod i ovu državu, a vi ste dali zakletvu da ćete braniti Šolaka i ja vas razumem.

Hvala.

(Radomir Lazović: Poslovnik!)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da obavestim narodne poslanike da je Odbor podržao ovaj zakon. S tim u vezi, članovi Odbora i Odbor u poslednjih nekoliko saziva smatra da naša biljna proizvodnja, a o njoj se otprilike radi treba da bude namenjena našem stočarstvu, prerađivačkoj industriji, što direktno kroz stočarstvo i na takav način stvaramo veći dohodak po jedinici površine.

Mi moramo napraviti neku vrstu zaokreta u našoj poljoprivrednoj politici, dakle sići sa nekog puta koji baš ne vodi nigde i da pređemo na put na koji se svojevremeno prešli Holandija i Danska.

Naša biljna proizvodnja treba da bude povezana sa stočarstvom, jer u suprotnom imamo, da se tako izrazim, fudbal sa razvezanom loptom. Ukoliko naša biljna proizvodnja, posebno sad posle suše, bude koristila za strano stočarstvo postavlja se pitanje šta mi to sve subvencionišemo?

Preporuka Odbora je bila da subvencije budu izvršne posebno za voćarstvo, povrtarstvo, odnosno za stočarstvo i da takav način biljni potencijal koji koristimo u svoje svrhe.

Ja ću vam opisati slučaj sa kompozicijom od 1.500 tona kukuruza koji je letos izlazio u EU. Za njega smo dobijali negde oko trista hiljada evra, ta količina je dovoljna da se utovi pet hiljada svinja i svi agroekonomisti kažu da jedna utovljena svinja, prerađena je negde oko 500 evra, pa kada pomnožite 500 evra sa pet hiljada, dobijete negde dva i po miliona evra.

Dakle, ne razvijajući stočarstvo mi ono za šta bi mogli kroz prerađivačku industriju da ostvarimo dva, dva i po miliona evra, ostvarujemo samo 300 hiljada. Hoću da kažem da Odbor smatra da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od evra i država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede mora ubuduće sredstva iz podsticaja što više plasirati u povezivanje biljne proizvodnje sa stočarstvom. Hvala vam.

Dame i gospodo, prethodni govornik je zaboravio da kaže da tog nekog zaokreta nije bilo, ali da je namere bilo, ali na samom Odboru su podržani oni koji blokiraju puteve. Dakle, blokatori puta, nevladinu organizaciju, udruženja poljoprivrednika na svaki pokušaj spajanja stočarstva sa biljnom proizvodnjom su reagovali tako što su izlazili na ulicu. Pri tome su imali podršku upravo onih opozicionih poslanika koji su i u Odboru za poljoprivredu i to svakako treba priznati.

Sa jedne strane ponekad su glasali za neki predlog, o kome sam otprilike govorio, ali u praksi su tražili, da recimo, oni koji ne ispunjavaju uslove za subvencije, da ih svakako dobiju. Ukoliko nekoga uvatimo u zloupotrebama, ukoliko ih inspekcija pošalje u pasivu, onda oni traže da to ne može tako. U suštini mi smo postali zarobljenici raznih blokatora, drumskih razbojnika koji su obogaljili poljoprivrednu proizvodnju. Pet puta više izdvajamo podsticaja nego 2012. godine, ali rezultati su svakako manjkali i zbog nečega što je SSP, odnosno nekoga ko je svojevremeno potpisao SSP, kojima je naša slabašna poljoprivreda bila prepuštena razvijenoj poljoprivrednoj politici.

Godine 2012. su vladali upravo njegovi kadrovi, odnosno predstavnici tih političkih stranaka koji nisu vodili računa o tome da izlažu poljoprivredu koja je bila slabašna, veoma moćna poljoprivredi i to je rezurtiralo slobodnu trgovinu, odnosno povećanim uvozom i posebno je šteta u proizvodnji mesta, od toga polovinu svinjskog mesa uvozimo upravo zbog toga što neko ne dozvoljava blokadama puta da povežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Hvala.

Dame i gospodo, čisto kratko.

Pomenuo je Holandiju. Holandija je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Govorim o stočarstvu, a neki se ponašaju kao stoka.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuo je Holandiju. Holandija je davno spojila, kao i neke zemlje koje imaju razvijenu poljoprivredu u EU, davno je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Holandija ima tri uslovna grla po hektaru, Srbija ono što smo zatekli ima 0,3 grla po hektaru, a kada mi iznesemo takav predlog, zaokret u poljoprivrednoj politici onda oni aktiviraju ove svoje nevladine organizacije i drumske razbojnike da to spreče. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Kena je već rekao da mere u stočarstvu koje Srbija ima nemaju nigde u Evropi. Po pitanju po hektaru prosečni podsticaj u Evropi koja je povezala biljnu proizvodnju sa stočarstvom je 225 evra. Recimo, Rumunija svega 130 evra. U Srbiji je to 40.000 dinara i nadam se da možete toliko da izračunate.

Sledeće što je bitno je recimo u Holandiji da ima tri uslovna grla. Kad hoćete da smanjiti broj grla po hektaru izbiju protesti poljoprivrednika, a u Srbiji kad hoćete da povežete poljoprivrednu proizvodnju, biljnu proizvodnju sa stočarstvom vi organizujete nevladina udruženja građana naklonjena vama da blokiraju puteve i da kao drumski razbojnici spreče da se poveće biljna proizvodnja sa stočarstvom.

Na kraju priča o Albancima. Zamolio sam tog kolegu koji je o tome govorio da bude pažljiv sa time zato što sav višak koji u izvozu imamo imamo zahvaljujući CEFTA tržištu. Tu je Albanija. Odnos uvoza i izvoza sa Albanijom 6:1 u našu korist i ukoliko mi pokušamo da zabranimo uvoz ranog povrća, paradajza, nečega u kontri ćemo izgubiti ogroman novac, odnosno suficit koji je u CEFTI 1,2 milijarde evra u našu korist.

Hvala.

Zahvaljujem.

Ovo je kad poljoprivredu naučite sa toalet papira koji ste ukrali iz Narodne skupštine, onda otprilike nastupate kao što je nastupao pomenuti gospodin.

Dame i gospodo, sve razvijene poljoprivrede su razvijene zato što su spojili svoju poljoprivredu sa prerađivačkom industrijom. Ni Holandija, ni Danska, ne bi imale neki veliki izvoz da nisu uradile ono što oni sprečavaju da uradimo.

Oni pričaju o poljoprivredi i izvozu a ja moram reći da je izvoz sad tri puta veći nego u njihovo vreme. A u njihovo vreme, verovali ili ne, oni su uvezli, kad pričaju tako o zaštiti životne sredine, uvezli su 150 hiljada tona radioaktivnog đubriva. To možete da proverite kod ministra. Za vreme Dragina ste uvezli 150 hiljada tona mineralnog đubriva tako što ste prvo granicu radioaktivnosti podigli gore, uvezli đubrivo a onda tu granicu radioaktivnosti vratili. Time ste ozbiljno i za večito doveli u pitanje poljoprivredu. Prava je sreća što ste vi davali takve podsticaje, što je poljoprivredna politika bila tako bedna u vaše vreme, da su seljaci imali novca za vrlo malo mineralnog đubriva pa nisu koristili puno kilograma po hektaru i tako smo se spasili toga da večito imamo posledice, odnosno da ne možemo da koristimo poljoprivredno zemljište. U pitanju je bilo negde preko milion hektara poljoprivrednog zemljišta koje ste tako ugrozili.

Šta više da vam kažem? Morate zajedno sa nama, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i ukoliko stvarno želite, ja vas kao predsednik Odbora za poljoprivredu pozivam da učestvuju u tome, u investicijama, da spojimo biljnu proizvodnju sa stočarstvom i prerađivačkom industrijom i tako maksimalno unovčimo ljubav prema hrani. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbor je podržao oba zakona kojima se potvrđuju sporazumi za vino i vinovu lozu, odnosno za saradnju u oblasti poljoprivrede sa Kubom.

Moram reći samo da mi je žao što je ambasador koji je potpisivao ovaj sporazum, koji je do nedavno bio ambasador u Republici Srbiji, povučen, odnosno završio je svoj mandat u Republici Srbiji, koji je nekoliko puta dolazio kod predstavnika Odbora za poljoprivredu želeći da u toku njegovog mandata taj sporazum bude potvrđen, a on je u ime Republike Kube bio ovlašćen da taj sporazum potpiše. Kuba je prijateljska zemlja, nama naklonjena i meni i članovima odbora je bilo izuzetno drago što smo učestvovali u predlaganju Skupštini da ovaj sporazum zakonom potvrdimo.

Drugi je o vinu i vinovoj lozi. Kaže čuveni naš pesnik jedan: „Ne razumem ljude koji prodaju vino za novac, a šta lepše od vina mogu kupiti?“ Dakle, ta ljubav prema vinu koja je svetska, gde naši vinari sada postižu neke rezultate, svakako može da bude unovčena i meni je žao što smo zatekli tako malo površina sa vinovom lozom. Nešto je za sada uvećano i mislim da će doći vreme da tome dodamo tempo, jer imamo izuzetno povoljne regione za uzgoj vinove loze. Bivše vlasti, sem što su sebi podizali vinograde, drugima za to nisu isplaćivali podsticaje, sem sami sebi.

Dakle, ova država je mnogo uložila i ovaj narod samim tim, jer kad država uloži i narod uloži taj novac, usmeri ga vlast. Dakle, meni se izuzetno dopada ulaganje u vinovu lozu i mislim da tu po hektaru možemo da postignemo nekoliko desetina hiljada hektara ako od toga napravimo kvalitetna vina, a naši ljudi, naši poljoprivrednici, naši stručnjaci su izuzetno talentovani u svim oblastima, mnogo su aktivni u svim oblastima.

Dakle, ukoliko nastavimo sa investiranjem u vino i vinovu lozu, vrlo brzo ćemo napraviti izuzetno dobre rezultate koristeći i ugovore o slobodnoj trgovini koje imamo. Posebno je meni drag onaj sa Kinom, jer nudi veliku mogućnost da na tom tržištu po pitanju vina postignemo izuzetne rezultate. Stoga je odbor predložio da zakonom potvrdimo oba ova sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o sertifikatima. Sertifikati mogu da budu razni. Recimo da ovde postoje i sertifikati na laž. S tim u vezi, kada bi se na laž, na ludilo plaćao porez, kad bi se dobijali sertifikati, kada bi to bio izvozni proizvod, ja mislim da prekoputa mene bi bili ozbiljan izvozni potencijal.

Danas onih ljudi koji su sinoć onoliko lagali ovde nema. Naravno, nema ni izvinjenja, zato što su oni vakcinisani protiv sramote i zato što njima stvarno treba darivati sertifikate na laž. Nema ni gospođe nosilje izborne liste preko koje je došla ova ekipa prekoputa mene, dakle, nemaju nikakvu potrebu da se izvine na onome što su sinoć radili. Ovde su ponavljali, sertifikat treba da bude i na lešinarenje.

Dakle, više ne znam čime bi se oni bavili da nadstrešnica nije pala. Šta bi bila njihova politika, pošto im se „Ribnikar“ na određeni način izlizao? Pošto više nisu mogli da jašu na sprečavanju ekonomskog razvoja Srbije, na litijumu, dakle, ne znam šta bi bila njima tema, od lešinarenja do lešinarenja, znači to su njihovi sertifikati. S tim u vezi, očekujem da se u toku dana izvine na onome što su pokušali da koriste, da bi ostavili utisak na Ursulu fon der Lajen, odnosno nešto što se navodno dogodilo negde nekome itd, 24. septembra su pokušali da podvale i preko Narodne skupštine kroz nacionalni javni servis, dakle, pokušali da prezentiraju svim građanima, a to nisu činili pre 20 dana, nego su sačekali da Ursula dođe ili su mislili da je to pogodno da pred 1. novembar zagreju situaciju.

Zato molim sve koji to mogu da učine, da im se u jednom prigodom izda sertifikat na laž, na lešinarenje i hvala na tome što ste mi omogućili da iznesem to da danas niko odavde nema potrebu, ni onaj večiti student što studira 43 godine, niko od njih nema potrebu da se izvini na onome što su juče širili lažne vesti, a što je kroz nacionalni servis dopiralo do svih građana u Republici Srbiji. Mislim da je to i krivično delo i da bi na neki način njihovi ti tužioci mogli jednog dana da otvore istragu protiv ovih ljudi koji su nemilice juče širili lažne vesti. Hvala.

Dame i gospodo, govorio sam o sertifikatima, sada su u pitanju licence koje se izdaju geodetskim organizacijama. Pretpostavljam da te licence o stvarima o kojima sam ja govorio dobiju narodni poslanici koji su bili preko puta mene i koji su neverovatno lagali juče tokom celog dana našeg zasedanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pomno, kao i vi, gledao seriju o Šojiću. Dakle, taj kapetan lađe i ta serija su previše ozbiljna stvar za ove koji sede preko puta mene. Šojić je vodio stranku koja se zvala "stranka zdravog razuma", a ja mislim, čast izuzecima kojih preko svakako ima, da mi imamo posla sa strankama koje vode ljudi i lideri koji su apsolutno bez ikakvog razuma. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, neću više govoriti o onome što sam vam već rekao. Ne želim da dopustim da se lešinarenje sa druge strane nastavi.

Dakle, dame i gospodo, ja da sam opozicija, ja bih za ova tri zakona izrekao neke kritike na sasvim drugačiji način.

Zbog potrebe građana, je bih kao opozicionar tražio da se ovo reši što pre i što brže, da recimo ne bude 100 evra na selu nego da bude 20 evra. Recimo, ja bih to predložio. Ali ja imam utisak da naša opozicija želi da na svaki način spreči ovu vrstu legalizacije, imam utisak da pokušavaju da spreče gradnju u Republici Srbiji, setimo se samo „Beograda na vodi“, imam utisak da žele da spreče svake investicije recimo u proizvodnji električnih automobila, mada se zalažu navodno za ekologiju, a pritom favorizuju, upotrebu nafte, gasa itd.

Na njihovom mestu bih debelo razmislio o načinu na koji deluju, jer imam utisak da su spolja kreirani i da su pribegli nezakonitom bavljenju politikom, odnosno nezakonitom načinu bavljenja politike, s obzirom da stalno potenciraju neke teme pokušavajući da spreče investicije u Republici Srbiji, što samim tim usporava ekonomski razvoj Srbije do koga njima svakako nije stalo.

Dame i gospoda narodni poslanici, treba i da zamisle kako je ljudima 250.000 njih iz „Oluje“ koji su da bi sklonili porodicu od mraza, oluje, vetra, snega itd. izgradili kuće, recimo, ja živim u Inđiji i toga ima dosta puno, pritom su sa mukom gradili to što su mogli da izgrade, dakle, nisu legalno gradili, ali ih je muka na to naterala. Ja bih na njihovom mestu imao razumevanja za takve ljude i to je jedan od razloga gde bih ja tražio da se to što pre ubrza kada bih ja bio opozicija na njihovom mestu.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za sudske takse predlažem da svi građani, svi pojedinci, sve organizacije koje podnose tužbe i prijave protiv lažova koji to namerno rade, koji šire lažne vesti, što po društvenim mrežama, što kroz medije, da sve tajkunske televizije koje pomažu u širenju lažnih vesti, umesto da ih suzbijaju, oni ih još više šire sa ciljem organizovanja protesta, nasilja itd.

Sve tužbe zbog ljudi koji su želeli da spale, ako su to uopšte ljudi, koji su želeli da spale ljude, koji su želeli da spaljivanjem unište političku stranku, vladajuću političku stranku zajedno sa njenim predsednikom, zajedno sa njihovim članovima i pristalicama, sve te tužbe po meni treba osloboditi takse, jer samo tako, po meni možemo zavesti red u ovoj državi.

Malo pre je jedan govorio i širio dalje lažne vesti. Prvo je rekao da je pravio svoju stranku. To je laž, nije on pravio nikakvu stranku, on je kupio reformsku stranku iz Niša. Dakle, njegov potpredsednik zajedno sa njim je kupio tu stranku, potpredsednik je uhvaćen sa pištoljem kome su izbrisani brojevi i po meni svi koji njih tuže treba da budu oslobođeni takse.

Nadalje, rekao je da će se kastrirati, to kod njega nije moguće, to je još jedna laž. Sledeća stvar, govorio je da mu ispiramo mozak, mislim da je to još jedna laž, tamo se kod njega nema šta isprati. Dakle, imamo posla sa, tamo gore sedi jedna beda, koju čak ni deda ne može da gleda. Hvala vam.