Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da po ovom zakonu, recimo gospodin koji je nekada imao neka patriotska obeležja, kaže o trgovini ljudima, kako su to Srbi na KiM u delovima ulazili u EU. Ja sam očekivao da bude malo patriota, ali čovek koji sedi sa ljudima koji kažu da je u Srebrenici bio genocid, koji kažu da je Kosovo jedna lažna država, da treba priznati nezavisnost, čovek koji otpisuje Republiku Srpsku, sedi sa onima koji su protiv Svetog Save, protiv Srpske pravoslavne crkve, koji su protiv patrijarha, nema šta nisu uradili antisrpsko, on danas sedi sa njima i nas za nešto optužuje.

Dakle, rekao je da je, verovatno je mislio na Aleksandra Vučića, diktator. Da je Aleksandar Vučić diktator, ti ne bi tako govorio. Da je on diktator, ne bi vi imali više hiljada javnih okupljanja. Da li vi znate uopšte šta je diktatura? Naravno da ne znate. Vi činite sve da dokažete da je Srbija poslednja zemlja u kojoj diktature ima. Ono što vam je on tolerisao, niko vam na svetu ne bi tolerisao. Mnogi od vas bi bili u nekim apsanama, zatvorima, itd. Vi treba u ruku da poljubite Aleksandra Vučića šta vam sve toleriše. Hvala.

Zahvaljujem.

Šta sada reći posle nastupa nesuđenog carinskog savetnika? Zamislite, čovek se kandidovao da bude carinski savetnik i sada kada je to došlo na dnevni red, on ćuti. Oni ga odbili. Teško je priznati da je dijagnoza kriva, nije kriv on. Tamo su nešto ustanovili i rekli su da on nema poslovne sposobnosti da bude carinski savetnik. Danas, umesto da nam kaže kako se to tamo odvijalo, on nastupa tako da potvrđuje onu moju tezu da su oni prekoputa smešniji od crtanog filma, da je Šojić bio naučna ustanova za nastupe, odnosno za delovanje ove grupe preko. Čast izuzecima. Dakle, Šojić je imao stranku „Zdravog razuma“. Ovi imaju stranku bez razuma. Tako sam ja zaključio slušajući ove nastupe.

Međutim, moram da kažem i sledeće, kada bi se na ovu njegovu delatnost… U međuvremenu je bio, šta je bio, zaposlio se u službi za zapošljavanje, jer je rešio da bude nezaposlen i zaposlio se tamo i, gle čuda, on priča o korupciji.

32/1 AL/MP 16.10 – 16.20

Samo za nekoliko meseci je stekao stan u Beogradu 100.000 evra. Dakle, tada još nije dobio od države pare za stranke itd. ali gde čuda on priča o korupciji, a ja ne mogu da verujem da neko za nekoliko meseci rada u Službi za zapošljavanje može da zaradi stan od 100.000 evra. Možda je onaj deda, koji ga se odrekao, možda je bio prevaren itd. ili mu je u nedostatku zdravog razuma u jednom trenutku dao tih 100.000 evra.

Dakle, ja cenim ovako – kada bi se na glupost plaćala carina ja mislim da bi on bio najveći carinski obveznik. Hvala.

Zahvaljujem.

Evo poslali me. Ima mnogo boljih ovde, posebno iz SNS-a, a ja nisam SNS. On je bio, ja nisam. Nisam još uvek. Oni su poslali mene spram kvaliteta protivnika. Kaže – kod nas ima stotine hiljada boljih od tebe, ali za onog tamo preko si dovoljan ti.

Dakle, o sopstvenom kvalitetu treba da mi odluči protivnik i to će biti svakako na moju štetu. Ali, dame i gospodo, da to malo uozbiljimo, ja sam sam kriv. Dakle, kad gospodin stavi na tanjir jednu šniclu treba da razmisli da li sam tu šniclu ja možda proizveo na farmi, protiv koje je toliko osetljivo govorio. Pa možda ako uzme komad hleba možda pomisli da je to od moje pšenice. Možda ako uzme neku salatu možda pomisli da to iz moje bašte. Iz njegove nije sigurno. Dakle, čak i kad priključi mobilni telefon treba da razmisli, možda je to struja koju je onaj koji nije nikakav itd. proizveo.

Ali, ja nešto da koristim što je on proizveo – teško. To ne postoji. Dakle, čovek koji ništa ne proizvodi, a troši. To naš narod na selu kaže – ništak.

Dakle, dame i gospodo, tačno je da se ja bavim stočarstvom, ali ovakav primerak kod mene u štali još nije bio. Hvala.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, i železničke nesreće i druge nesreće se dešavaju, ali retki su oni koji pokušavaju u svetu i bilo gde, da od toga prave politiku i da probaju svaku tragediju i da iskoriste, retki su oni koji trguju tuđom nesrećom, retki su oni koji trguju tuđim leševima.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, zašto ne kažu da su sa brze pruge krali delove da bi prouzrokovali nesreću, da bi naškodili vlasti. Ova vlast pravi pruge itd., koje oni nikada nisu ni želeli da prave, a onda se prisete da prave diverzije i kradu opremu i delove pruge od Beograda do Novog Sada, sada već i do Subotice.

Dakle, to su oni i to govori o njima šta su sve spremni da urade, da iskoriste nesreće koje se dese, ali i da prouzrokuju neke nove. U njihovo vreme, železnička nesreća je bila gotovo nemoguća. Dakle, sa nekim fatalnim ishodima. Dakle u njihovo vreme nijedna pruga nije mogla da podnese brzinu veću od 20 kilometara na sat, koliko ja znam. Jednom za vreme njihove vlasti kada su 10. novembra neki gosti krenuli prema meni za Svetog Aranđela da budu prisutni, od 10. do 21. novembra, nisu uspeli da stignu prugom Bar – Beograd.

Dakle, toliko se brzo železnica kretala, i toliko se aktivno vršio saobraćaj. Kaubojska divižanska je bila za njih svemirska brzina za vreme njihove vlasti i zato su nesreće bile teško moguće posebno železničke u njihovo vreme, pa i saobraćajne ove na putevima, bilo je više rupa nego puteva, auto puteva gotovo nije bila, i prethodni govornik da bude srećan. Kada krene na Skupštinu, naravno trezan, ne kao onaj njegovi pijani, on duplo manje vremena provede na putu, nego kada je bio ranije, kada je bio vlast. Zato što mu je ova vlast napravila auto put od Trstenika do Beograda. Dakle, zato treba da bude zahvalan.

Po pitanju SNS, ja nikada nisam poželeo da budem SNS, mislim da nisam bio dovoljno kvalitetan, jer ja imam svoju stranku i tako dalje. On je promenio tri, četiri stranke i treba da bude zahvalan SNS, a znam zašto kritikuje. Doveli su mu vodu u selu, napravili su mu auto put, a znaš zašto kritikuje SNS? Zbog Devenporta, Devenport je u njegovo ime tražio da on dođe u SNS da bude ministar poljoprivrede i sad je kivan zašto ga SNS nije primio i otuda taj jed, kritika i tako dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo je dirljivo slušati ove iz antinarodnog pokreta. Stvarno dirljivo.

Oni govore o kvalitetu života, a u njihovo vreme prosečna plata je bila 330 evra. Šta se moglo tada kupiti za 330 evra? Oni pokušavaju da dokažu da se moglo kupiti više nego danas sa 1.000 evra. Ali samo da ih podsetim da u njihovo vreme zaposlenih,

8/3 MZ/CG

ako su svi imali platu, bilo je 1.700.000. Danas zaposlenih na manji broj stanovnika, sada je manje 500.000 stanovnika, nažalost, nego ranije, ima 2.300.000, što sa većim platama, što sa novim platama, 600.000 ljudi prima 600.000.000 evra, sa onim povećanjem od 300 do 1.000 evra za onih 1.700.000. Znači, negde svakog meseca naši građani dobiju novca da mogu da kupe robe, da koriste usluge za 1.800.000.000. Neto plata u njihovo vreme je bila negde malo više od 500.000.000 evra mesečno, danas je to 2.300.000.000.

Oni nemaju stida nimalo, obraza nimalo, a kad dođu i još govore kako su prisutni neki batinaši, a pored njih sede jahačice policije, pored njih sede gospođe koje su britvom cepale antifašističke transparente, pored njih sede ljudi koji su ovde pravili nerede u Narodnoj skupštini, uključujući i topovske udare, pa vatrogasni aparati itd. A onda pričaju o nasilju, kako su oni žrtve. Znači, oni isti koji skaču po policajcima, otimaju opremu itd., oni isti koji pale, ruše sedišta vladajućih stranaka itd. Oni su prva opozicija koja tuče vlast. Ne postoji u svetu i Evropi takva opozicija, toliko nasilna, koja napada vlast i pri tome ima podršku dela tužilaštva. I danas oni dođu i kažu – kvalitet života je takav.

Ovde u ovom amandmanu se radi o otkupnim mestima u poljoprivredi, o poljoprivrednim proizvodima i o otkupu životinja. Ja imam specifično mišljenje o jednom specifičnom otkupu. Recimo, bogate strane službe lako nađu u našoj zemlji, nažalost, jeftine ljude. Znači, ti jeftini ljudi napišu neke izveštaje, predlog izveštaja Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu i onda preko antivladinih organizacija, tako antinarodni pokreti nama serviraju mišljenje Evropske unije, Marte Kos i ostalih ljudi koji obožavaju Republiku Srbiju, odnosno koji pokušavaju na svaki način da ometu u rastu koji sam pokazao i da prikažu.

9/1 JJ/MO 11.20 – 11.30

Trgovina životinjama je ovim zakonom precizirana i poljoprivrednim i ovim zakonom precizirana je i poljoprivrednim proizvodima, znači, otkupno mesto mora da sadrži ko otkupljuje cenu, uslove, kvalitet itd. To podržavam, ali ovaj otkup iz Evrope koji preko stranih službi, preko raznih Picula i „piculića“, gde strane službe kupuju jeftine ljude, to nikako ne mogu da podržim i nikako ne mogu da razumem da neko ode na magareću livadu u Brisel i da traži sankcije sopstvenoj zemlji.

Takav neko valjda treba da razmisli, valjda imaju nešto u glavi da razmisle da građani birači neće da glasaju za to da im neko uvodi sankcije, odnosno da traži da se sankcije prema rođenoj zemlji uvedu. Zato kažem da su to u suštini antinarodni pokreti, tu nema nikakvog kvaliteta i nije čudo što gube birače. Dok se zamajavaju time, neko drugi se prišunjao, uzeo im birače i sada po svaku cenu žele primedbama neosnovanim itd. da pokušaju uvredama da povrate birače koje su definitivno izgubili i to koliko vidim, te strane službe će sve manje davati novac njima, jer im više nisu potrebni. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ovo zaslužuje neku opomenu. Ne može neko da mi inputira ono što nisam rekao. Kao, nije čula dobro, pa neka sada čuje.

Recimo njihov lider je bio na vlasti u Trsteniku, vi to svakako znate. Znači, iznela je grubu neistinu da nikada nisu bili vlast, a svakako jesu bili vlast u Opštini Trstenik. To je jedno.

Drugo, ako se ona prepoznala u antinarodnom pokretu o kome sam govorio, svaka joj čast. Hvala.

Zahvaljujem.

Evo i da se javim u ovoj diktaturi, dakle, gde je sve dozvoljeno.

Nisam ja nosio pištolj sa izbrisanim serijskim brojevima. Ne, nisam ga ja nosio. Nisam ja pucao u Vrnjačkoj banji, ni niko oko mene, na prostorije protivničke stranke. Nisam ja divljao ovde po Skupštini i bacao topovske udare, pucao, dimne bombe, prskao suzavcem, prosipao vino itd. Ne, nismo mi. Nismo mi ispred Skupštine pucali u čoveka, to ste vi.

Vi ste govorili o amandmanima na način na koji sad ja uzvraćam. Teško je ostati pristojan u obračunu ili navodnom dijalogu sa nepristojnim ljudima. Teško je nerazumnima dokazati da su nerazumni. Da se to može oni ne bi bili nerazumni. Teško je lekarsku sposobnost primeniti na nekima koji ne žele da se leče.

Dakle, vi sve činite da dokažete da diktature nema. Nigde u svetu nema na hiljade nezakonitih skupova, nije dozvoljeno. Posle par minuta policija to razjuri u svim zemljama koje vi smatrate više demokratski nego u Srbiji.

Nema diktature kada dođete i zauzmete zgrade fakulteta. Mi vam damo 18 milijardi više para za obrazovanje, a izađe 11 hiljada stručnjaka manje zato što smo, u suštini, dali pare da se fakulteti, odnosno da se visoko obrazovanje, umesto da se vrši, da se radi politički rad, samo ovaj nazovi rektor, papica ovaj, je jasno pokazao da njemu nije bilo stalo do rada Univerziteta, nego mu je stalo, pre svega, bilo do politike ili do sopstvene kandidature.

Nismo mi sprečavali istragu zbog smrti nekih ljudi, vi ste sprečili u oba slučaja i po pitanju nadstrešnice i smrti ove devojke. Nismo mi koristili oružje, jer nije kod nas nađeno sedam automatskih pušaka i jedan snajper kao kod vaših pristalica kod Pančeva. Diktature nema jer vi vrlo jasno pokazujete da ona ne postoji.

Dakle, nismo mi jahali policajce pred tužilaštvom, to su radile vaše poslanice koje sad kažu – pa, ne režim hoće da se obračuna, vodi se sudski postupak. Pa, čekaj, gospođo, ti si ispred tužilaštva bre jahala policajca, otimala opreme itd. Čak, naprotiv, ja nisam nikad vršio vlast sa SNS, niti ja branim SNS, niti branim uopšte vladajuću većinu, ja branim državu, državu Srbiju i njeno pravo da postoji, koju vi rušite. Hvala.

Povreda Poslovnika, ali gospođo predsedavajuća, odustajem, vi ste sve već rekli, samo da napomenem da ono što je gospođa rekla se uopšte nije odnosilo na moj govor. Nit sam spominjao Sinanija, nit sam psovao, koliko ja znam. Dakle, ona je to govorila o nečemu što se desilo juče. Ja baš nisam siguran da je to bilo onako kao što ona kaže, ali bože moj.

Vi ste već odgovorili i ne tražim da se glasa. Sve je u redu.

Gospođo predsedavajuća, evo da se i ja složim sa prethodnim govornikom. Dakle, on je rekao da su psihopate napravile televiziju. Mogu da posvedočim, te televizije se zovu N1 i Nova S. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, da li ćete zaustaviti ovu riku?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao – teško je biti vaspitan u obračunu sa nevaspitanim ljudima.

Mi smo ovde nazvani, amandman se odnosi na popuste, dakle, na akciji i tako dalje, na prethodne cene, ali ja mislim da ovi iz Evropske Unije, da razne strane službenice skinuti cenu prethodnom govorniku jer će shvatiti da nanosi više štete nego koristi.

Mi smo ovde optuženi da smo izdajnici. Mi smo optuženi da smo prodali Kosovo, od čoveka i od pojave, kako vi to kažete, gospodine Selakoviću, od persijanske pojave, vi znate šta je persijan svakako, koji kaže da smo mi izdali i prodali Kosovo. Ljudi, nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine.

Gospodin Jovanov je to juče opisao. Depeše Vikiliksa kažu ovako – da izvrsni gospodin koji je menjao ime, išao u američku ambasadu da traži da samo Albanci pomere proglašenje nezavisnog Kosova dok se ne završi drugi krug izbora, da se ne bi umanjile šanse Borisa Tadića kao navodnog demokratskog kandidata da pobedi.

I Toma je dalo zakletvu da će svetioniku demokratije kao što je smatrao SAD, oni omogućiti da neće prelaziti „crvene linije“, tj. da će kasnije predložiti mišljenje Međunarodnom sudu pravde, da je na takav način legalizovana nezavisnost kosova od strane Albanaca na zahtev onoga koji je išao u američku ambasadu da to traži i koji se zakleo da će poštovati „crvene linije“.

21/1 MT/MP 13.20 – 13.30

Druga crvena linija bila je izmena Rezolucije u Ujedinjenim nacijama, gde su Ujedinjene nacije sa Rusijom i Kinom izbačene iz dijaloga o Kosovu i premešteno u Evropsku uniju, odnosno ubačen je EULEKS umesto Ujedinjenih nacija itd., i Evropska unija. I, danas se nalazimo u toj čorbi.

E sada, osoba koja nas optužuje za izdaju upravo sedi u poslaničkom klubu, odnosno izabrana je na izbornoj listi onih koji su poštovali crvene linije, koji su zaslužni za nezavisno Kosovo, koji su pregovarali preko ambasade SAD sa Albancima kada da proglase. Zakazali su proglašenje nezavisnog Kosova.

Takođe sedi sa ljudima i govori da smo mi „ćaci“. To je valjda Srbi pravoslavci. Govori sve najružnije o nama. Kao mi smo nešto uradili itd. Oni koji traže nestanak Republike Srpske, upravo sa njima sedi. Oni koji tvrde da je izvršen genocid u Srebrenici, upravo sa njima sedi u poslaničkim klupama i ima dovoljno obraza da nama spočitava ono sve što su uradili oni sa kojima sada sedi u klupama.

Ivo Andrić, ima ovde ploča, je nekada bio poslanik i delegat ovde. On je poznat po tome što je rekao da ima svuda budala u svetu, ali da kod nas, verovatno je mislio ovde preko, je centrala.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je zabranjena komercijalna odmazda. Ovde smo videli da se parola „100% iz Srbije“ nije svidela ovima preko, zato što je njima parola koja bi im odgovarala „100% protiv Srbije“, tako se i ponašaju. Dakle, videli smo ovde poljoprivredne eksperte koji su studirali dvadeset tri godine, ili malo više, ja mislim da je ušao u dvadeset četvrtu, njega je interesovalo ko je autor određene nalepnice ili poruke. Videli smo i odmazdu koju su primenili ovi vrsni poznavaoci poljoprivredne politike, pa su rekli da u Evropi nijedna zemlja ne uvozi meso. Tako su rekli. Ali ne postoji nijedna zemlja u Evropi koja ne uvozi meso, ali, bože moj, kad o stočarstvu priča jedan peksijan koji u životu nije radio ništa, ništa nije stvarao, a troši, to se po definiciji zove društvena šteta. Troši, a ne radi. I onda dođe ovde i drži predavanja, pa čak i iz poljoprivrede.

Znači, ne postoji zemlja u Evropi koja ne uvozi meso. Posebno su Velika Britanija, Grčka, Italija, čak i Francuska, Hrvatska, Albanija, Makedonija, da ne pominjem dalje sve zemlje koje sa manje ili više količina uvoze meso, neke uvoze samo svinjetinu, neke uvoze, većina njih uvozi junetinu. I zato mi treba svoju poljoprivredu, za čega se Odbor i zalagao i dogurao podsticaje do preko milijardu evra, ali mi treba da opredelimo sredstva da naša biljna proizvodnja bude namenjena za podizanje stočarstva, dakle, da stočni fond bude što veći i da tako snabdevano prerađivačku industriju i da to izvozima u zemlje koje i te kako, čak u većim količinama uvoze meso nego što je Srbija. Na takav način bismo podigli prerađivačku industriju.

34/3 MZ/IR

Broj dva, kad nemate stočarstvo, vi postajete žrtva po pitanju kvaliteta zemljišta. Vi možete uvesti meso, ali ne možete uvesti stajsko đubrivo, a stajsko đubrivo doprinosi da se obnavlja kvalitet zemljišta, odnosno da se obnavlja i čuva humus. I ukoliko ne opredelimo našu biljnu proizvodnju prema stočarstvu u većoj meri, degradiraćemo poljoprivredno zemljište i neko će nas za 20-30 godina, nove generacije, pitati – šta su oni uradili, kada su dopustili, oni pre nas, da poljoprivredno zemljište, kao najbitniji resurs ove zemlje, ne bude dovoljno kvalitetno, odnosno da se na određen način degradira.

Takođe, stočarstvo doprinosi proizvodnji obnovljive energije, ali malo ko na to gleda, zato što preradom stajskog đubriva možete da dobijete biogas, odnosno električnu energiju. Dakle, postoji više razloga zašto treba da se opredelimo za stočarstvo. I činjenica je da smo delimični uvoznik mesa, ali takođe smo i izvoznik govedine, ovčetine, jagnjetine itd., ali da to činimo u većoj meri i da tako poljoprivreda proizvodi novac, da nam se ne dešava da trošimo milijardu na podsticaje, a da nam niču protesti koji su uglavnom političke prirode i to je način da oni koji su vezani sa vama da preko poljoprivredne politike koju koriste kao alat pokušavaju da sruše vlast.

Hajde da se zajedno udružimo, pa da ono što ste poželeli, da taj uvoz mesa bude što manji, realizujemo tako što nećemo od poljoprivrednika praviti drumske razbojnike. Hvala.

Kao neko ko je osnivao stranku 1990. godine i u njen program uneo ulazak u Evropsku zajednicu, tadašnju Evropsku zajednicu po kvalitetu, po političarima koji se predstavljaju i tako dalje.

Na moju nesreću i na nesreću mnogih građana to nije realizovano. Zahvaljujući, ono kako beše, ko reče ono ispred mene, diktatorskoj politici Slobodana Miloševića. Ja sam tu diktatorsku politiku tada ocenio kada je Vuk bio živ, odnosno kada je Milošević bio živ, otkada je pao, a posebno otkada je mrtav retko ga pominjem, a ovog puta moram. Kada uzmete stan od diktatorske politike Slobodana Miloševića, preko Živka Šoklovačkog iz JUL-a, onda vam to odgovara. A onda 30 godina kasnije „mrtvom vuku rep merite“ i kažete – on je bio diktator. Pazite, nije bio diktator kada je dodelio stan ili kada je strica stavio da bude jedan od vodećih diplomata u spoljnoj politici, onda nije bio diktator. Nije bio diktator ni kada nečijeg oca, jel, stavi da bude jedan od direktora NIS-a, onda je bilo okej, onda nije diktator, ali sada je diktator, znaš kada je sve prošlo sada je diktator.

Zato ja nisam od onih kojem „mrtvom vuku rep mere“, ali sam u obavezi da ovo kažem. Dakle, što se tiče evropske kohezione politike postoji fond koji ćemo jednog dana verovatno koristiti ukoliko ova opozicija ne bude imala ništa protiv. Uporni su zbog one parole – 100% iz Srbije, uporni su da mi dokažu da sam bio u pravu kada sam rekao da bi oni voleli parolu – 100% protiv Srbije.

Što se tiče cene mleka, da ne ostane nedorečeno, ona je u Evropi 43 centa, 43 centa je srednja cena u Evropi. Ja sam više puta u pregovoru sa poljoprivrednicima nudio, ako žele evropsku praksu u bavljenju mlekarstvom, onda smo mi spremni, ali da će to njih koštati. Oni su to odbili, s obzirom da mi imamo izdašne fondove, i to je omogućio novi diktator, kako ga vi nazivate – Aleksandar Vučić, na predloge Odbora, moje lične itd. Tako da smo pitanja mlečnog govedarstva rešili. Ostaje nešto još oko tova da rešimo. Naš problem je problem sa svinjarstvom i sa podsticajima, koji se otprilike u velikoj meri upumpavaju u biljnu proizvodnju, bez uslova da to treba da bude namenjeno za razvoj stočarstva, proizvodnjom obnovljive energije itd.

Zalažem se često i protiv politike aktuelnih ministara da naši podsticaji budu izdašni za povrtarstvo, voćarstvo, za biljnu proizvodnju koja je namenjena stočarstvu, odnosno prerađivačkoj industriji i da tako pravimo kroz prerađivačku industriju takmičarsku poljoprivredu i prehrambenu industriju koja može na evropskom tržištu koliko-toliko da se nosi, jer je to tržište od 500.000.000 ljudi i zahvalno je. Što je veće tržište, to je veća šansa za razvoj.

Ali ja shvatam i Ministarstvo, ministra i Vladu zato što imaju posla sa poljoprivrednicima od kojih je neko napravio drumske razbojnike, posebno političari koji žele nekim prekim putem da dođu na vlast. Dakle, iz tih razloga često ministri, odnosno Vlada, ne mogu da usmere novac tamo gde bi želeli, da stvorimo neku stvarno takmičarsku poljoprivredu koja će donositi novac, a ne samo trošiti.

Ponovo pričam da mi izdvojimo milijardu i podsticaji su veoma izdašni gledano i na evropske uslove, jer do prošle godine prosečni podsticaji u Evropi, prosečni podsticaj u Evropi po hektaru je, kada podeliš sve zemlje, bio 225 evra. U Srbiji je to zbirno sa gorivom, sertifikovanim semenima i po hektaru bilo 40.000 dinara i daleko više neko u EU. Ali ja shvatam da poljoprivredu kao alat želite da iskoristite, ali da se vratim na kohezione fondove.

Dakle, mi ćemo ih jednog dana koristiti, ako vi ne budete imali ništa protiv, ako ne odete tamo, pa budete tražili – znate, mi bismo bili radi da budemo vlast, mi bismo priznali Kosovo, sa Šiptarima smo ugovorili nezavisnost 2008. godine i mi bismo sada to sve ovekovečili, mi bismo to definitivno priznali kada biste vi

39/2 TĐ/JG

nama pomogli da nasilno dođemo na vlast, mi bismo otpisali Republiku Srpsku, mi bismo proizveli genocid u Srebrenici itd. To je vaša politika. Dakle, vaša politika je 100% protiv Srbije i zato se ja nadam da je građanima vrlo jasno da treba da glasaju za onu prvu parolu – 100% za Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko se bavi poljoprivredom, zalažem se da obezbedimo prehrambeni suverenitet zemlje i prehrambenu sigurnost naših potrošača. Ovde ima previše priča o EU. Mi nismo ti koji smo 2008. godine potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini, ali država to mora da poštuje. Najviše primedbi za uvoz je iz opozicionih redova. Dakle, naš narod zaslužuje da bude dobro snabdeven. Ako mi to ne proizvedemo, naravno da moramo to i uvesti.

Naša poljoprivreda ima potencijale da obezbedi u potpunosti prehrambeni suverenitet zemlje i prehrambenu sigurnost potrošača, ali o tome moramo da vodimo računa. Naše opozicione stranke imaju udruženja koja su im naklonjena i koja poljoprivredu koriste kao alat i uglavnom se diže buka oko uvoza, koji su oni, Sporazumom iz 2008. godine, obezbedili. Mislim da smo mi deo tržišta EU i EU deo našeg tržišta i mislim da ne koristimo dovoljno šanse, da ne koristimo svoje potencijale i da to tržište od 500 miliona ljudi dovoljno ne koristimo. Naravno da moramo da vodimo računa o prelevmanima, ukoliko dođe do nekih tržišnih poremećaja itd. Ali mi moramo da iskoristimo šansu koja se zove slobodna trgovina.

Ako nam je dao neko veliku pijacu od 500 miliona ljudi, mi to moramo da koristimo. Naš suficit u poljoprivredi i u prehrambenoj industriji je zahvaljujući CEFTA tržištu koje je, po osnovama i načinu na koji se trguje, slično kao u EU. Znači, tu ostvarujemo višak od 1,5 milijardi, ali sa EU taj višak gotovo ne postoji ili smo u blagom minusu.

Zato mislim da moramo da napravimo takmičarsku poljoprivredu i da proizvodnjom, konkurentnošću pokušamo da sprečavamo taj uvoz na osnovu tržišne ekonomije. Dakle, da ono što EU podsticajima radi svojim poljoprivrednicima, da i mi to moramo da učinimo u suprotnom smeru. Mi izdvajamo milijardu evra za podsticaje, to je 20% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Tako da mislim da imamo dovoljno novca da se takmičimo, ali mi novac uglavnom ulažemo u poljoprivredu za socijalne nedaće u kojima se nalazi seosko stanovništvo. Mislim da sama reč „podsticaj“ znači da treba podsticati proizvodnju, odnosno podsticati proizvodnju koja će donositi veću vrednost. Očigledno je da je to voćarstvo, što i sada pokazuje određene rezultate, povrtarstvo, ali i da biljna proizvodnja bude namenjena našem stočarstvu,

14/3 TĐ/MT

prerađivačkoj industriji i obnovljivoj energiji. Mislim da kada iskoristimo obnovljivu energiju i iskoristimo potencijale iz biljne proizvodnje, stočarstva i povrtarstva da možemo da napravimo dovoljno kvalitetan prehrambeni proizvod i da time snabdevamo naše stanovništvo na osnovu nekog bilansa potreba koji ćemo napraviti za unutrašnje tržište i bilansa potreba, odnosno za izvoz.

Mislim da je to neki put i da o tome moramo da povedemo računa, jer, recimo, kada je Francuska ovde potpisala sporazum u ime Ministarstva za poljoprivrede i prehrambene sigurnosti Francuske Republike, dakle tako im se zove ministarstvo, bez obzira što su stari članovi EU, oni i dalje vode računa o svom prehrambenom suverenitetu. Ako oni kao članica to vode, to ćemo morati da povedemo mi, ali to možemo samo, ne samo zabranom izvoza, već to moramo većom proizvodnjom, većom produktivnošću i ulaganjem para u podsticaj, a ne za socijalne potrebe. Hvala.

15/1 AL/LjL 12.20 – 12.30

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet da se držim malo poljoprivrede. Dakle, cenu prehrambenih proizvoda, na nju utiču i podsticaji. Dakle, i dalje želim da kažem da podsticaje treba koristiti u svrhu veće proizvodnje i veće produktivnosti. Potrošači izdvajaju novac da bi bili dobro snabdeveni, poljoprivrednici dobijaju taj novac da bi očuvali dohodovnu sigurnost gazdinstava. Pri tome, prerađivačka industrija ima određene koristi zato što može da ima dostupnu sirovinu koja će biti daleko jeftinija i pomoću koje mogu da naprave kvalitetan i dobar prehrambeni proizvod koji može da zadovolji potrošače u našoj zemlji, ali u izvozu.

Ovde smo čuli sve i svašta. Ovde smo čuli i da će na tu cenu učestvovati i Brisel. To je onaj isti Brisel gde ovi trče. To meni liči, kao Šojićevi… Šojić je previše ozbiljna naučna institucija za ove prekoputa mene. Dakle, meni to liči, kada idu u Brisel, kao da trče na magareću livadu deda Stavre Piculića. Dakle, čuvenog dede Šojića, kojem sam malo promenio ime. Dakle, tamo trče i traže, naručuju sankcije protiv rođene zemlje.

Šta to može da se desi u poljoprivredi pa možemo da izgubimo podršku koja je negde oko 350 miliona evra u IPARD-u, koji je namenjen poljoprivredi i prehrambenoj proizvodnji? I u takvoj nekoj poziciji to može, na određeni način, da utiče na cene, odnosno da utiče na količinu robe koju mogu da kupe potrošači. Dakle, bez stida i srama trče u Brisel ne bi li kaznili sopstvenu zemlju, pa kao tako će doći na vlast. Mislim da tu greše i da će to njih politički koštati, da će njihov uticaj, koji nije nešto veliki u glasačkom telu, biti još slabiji, jer građani vrlo dobro pamte da neko ko želi zlo svojoj zemlji ne zaslužuje podršku.

Dakle, ukoliko oni misle da prodajom Republike Srpske, da ukidanjem podsticaja, da kroz podršku svoje zemlje, ako misle da će priznanjem Kosova i Metohije biti nešto u boljem položaju prilikom želje da osvoje vlast, mislim da se grdno varaju. Moj savet im je da konačno rade u korist svoje zemlje, a ne da uporno pokušavaju da radom protiv sopstvene zemlje dobiju simpatije biračkog tela. To naprosto nije moguće, jer ne možete tražiti da neko bude kažnjen. Neće biti kažnjena država, država nije imaginarna stvar. Država to su građani koji žive na određenoj teritoriji. Ne možete kažnjavanjem građana da dobijete podršku od onih za koje se zalažete da budu kažnjeni, da li iz Brisela ili iz sopstvene zemlje. Znači, konačno, vreme vam je da pokušate malo da se opametite, ako je to moguće.

Što se tiče laži koja se propisuje nama, kriminalu i laži koja se pripisuje nama, tačno je da su u laži kratke noge, ali u izreci samoj – da je u praksi to tačno, vi biste se, gospodo, kotrljali na stomaku. Hvala.

21/3 TĐ/MT

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja sam hteo da reklamiram član 106. i član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ste već obavili pola posla, ali prethodni govornik koji je dobio opomenu zasluženo je ipak izgovorio jednu istinu. Gospođo predsedavajuća, niste vi isti kao on i tu je u pravu - vi volite žene, a on muškarce. Hvala.