Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o formulaciji – ženska telad od priplodnih krava prvotelki. Dakle, to je samo termin koji treba uskladiti sa prethodnim amandmanom koji je Vlada usvojila i zato sam zahvalan Vladi što smo terminološki to ispravili, tim pre što korisnik podsticaja ima obavezu da kravu prvotelku, to sam precizirao takođe amandmanom, i žensko tele u odgajanju čuva određeno vreme, a o tome koliko će to trajati će biti određeno pravilnikom koji donosi ministarstvo, odnosno ministar.

Na kraju, uz ovo dobacivanje, da kažem, ovaj što ima kravu belku, koji je zaboravio da je nahrani, moram da kažem, kod njega izgleda ovako – čim je nauči da ne jeda u dužem roku, ima da mu ugine. Zato je moj savet, kao stručnjaku za stočarstvo, da ipak pokuša da nahrani svoju belku, pa će ona dati više od tri litre mleka, a verovatno će doći do 30 litara. Hvala.

Dame i gospodo, radi se samo o jednom tehničkom detalju da bi mogli da se isplaćuju podsticaji u 2023. godini. Ja moram kao neku završnu reč da kažem da izgleda da smo napustili onu devizu da je bolje patiti za selom nego na selu i zato želim da zahvalim kao predsednik Odbora svima koji su dali svoj doprinos, pa i onima koji su se kritički prema vladajućoj većini.

Dame i gospodo, najiskrenija ljubav je ljubav prema hrani. Mi tu ljubav treba da koristimo. Kisindžer je rekao da ko kontroliše hranu kontroliše ljude i zato se vredi boriti da proizvedemo što više hrane. Da bi se to desilo ja sam već rekao, a u suštini, poljoprivreda je lizanje meda sa trna. Moramo da napravimo takvu atmosferu da bude više meda nego trnja i ono što sam govorio o cvrčku i mravu moramo napraviti takvu situaciju zbog toga što od onih 500 hiljada stanovnika, što je nestalo posle 10 godina, verovatno su svi nestali sa sela. Moramo praviti takvu situaciju da mravu bude bolje nego cvrčku i mislim da se vredi za to boriti, da se vredi boriti za bolje selo i za bolju Srbiju samim tim. Hvala.

Član 107. povreda dostojanstva.

Što se tiče tog čuvenog pečata, gore je stigao dopis iz Valjevskog suda u kome, kao za Aleksića piše da ste slagali, da toga nema. To da sam uradio verovatno bi bila neka krivična prijava, verovatno je bio neki postupak. Ako sud kaže da se to nije desilo, onda vi imate problem, vi ste onda slagali.

Što se tiče rezervi nikad nisu bile punije i ove godine je otkupljeno u žetvama 300 hiljada tona po 40 dinara. Znači država se trudila da povuče cenu zahvaljujući ovoj većini za koju vi tvrdite da je nešto uradila.

Što se tiče energane, ma nije dva miliona, već dve milijarde. Što se podsticaja tiče zbog marihuane, ovaj iz Jovanjice je uhapšen koliko ja znam i njemu se sudi. Dakle, ja vas pitam da li se sudi Živkoviću koji je dobio na prevaru 525 hiljada evra, koji je dobio podsticaj za prolećnu sadnju 2007. godine za vinovu lozu, 525 hiljada evra, iako je zemljište zakupio tek godinu i po dana kasnije, a gazdinstvo registrovao tek godinu i po dana kasnije.

Dakle, u vaše vreme podsticaj su dobijali samo vaši direktori u vaše vreme su prerađivači, odnosno vaši direktori kupovali proizvodnju šećera za devet evra u celoj Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, po amandmanu.

Moram odmah na početku da kažem da prethodni govornik koji je govorio o amandmanu za vreme života Zorana Đinđića nije bio primljen u stranku, nije želeo da ga primi zato što je znao da puno laže. Kada bi se na laž plaćao porez, on bi bio vodeći poreski obveznik. Kada bi se laž izvozila, on bi bio najveći izvoznik. Očigledno da su u laži kratke noge, ali jezik veoma dug, pa čisto da mu pojasnim oko tog prisluškivanja, da su oni prisluškivali vlastitog premijera. Čovek koji je imao taj sistem zvao se Janjušević. Kasnije su prisluškivali za vreme Tadića sve, pa uključujući i novinara radio „Fokusa“, gospodina Đukanovića, ali ona politička pozadina o kojoj je on govorio meni je veoma sumnjiva, odnosno više poznajem stvari od njega. Ja sam onaj koji je glasao da Zoran Đinđić bude premijer. Da, ja, njega nije hteo da primi ni u partiju, a kamoli da bude poslanik. On je bio samo siroti lokator, otporaš.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ako se sećate, ko je bio ministar unutrašnjih poslova? Gospodin Mihajlović, jel tako? Ko je bio drugi ministar unutrašnjih poslova, savezni, koji se treba starati o bezbednosti funkcionera obe republike? Bio je Zoran Živković. Kada je ubijen premijer, a obično se ubija da bi se došlo na vlast, kada se u takvim situacijama menja vlast, ko je došao na vlast? Zoran Živković. Da li je to moguća politička pozadina ubistva Zorana Đinđića? Veoma moguća. Zašto? Dakle, on je napredovao od ministra unutrašnjih poslova, saveznog, postao je premijer, što je po meni avanzovanje, dobio je višu funkciju nego što je imao, ali običaj je, recimo, kada se napadne premijer jedne države, baci kamenica na automobil, da ministar unutrašnjih poslova podnese ostavku. Njega su hteli da gađaju raketama, njemu su pravili zamke. Ministar unutrašnjih poslova apsolutno nije reagovao. Kada je Zoran Đinđić ubijen, ako nije zbog svih pokušaja razrešen ministar unutrašnjih poslova, Vlada je pala, jer je premijer ubijen i ponovo je isti ministar unutrašnjih poslova, koji je trebao da se stara o njegovoj bezbednosti, zvao se Dušan Mihajlović, izabran na to mesto, a već sam rekao da je savezni ministar unutrašnjih poslova postao premijer.

Još nešto da kažem vezano za sva ta ubistva. To se dešavalo oko zemunskog klana i JSO. Samo da podsetim da je predsednik tadašnje Vlade Zoran Đinđić posetio u Kuli JSO, sigurno, i tom prilikom je poveo svog maloletnog sina. Dakle, postojalo je određeno poverenje između onih za koje oni optužuju da su ga ubili, da je postojala u Kuli zabava koju je ova stranka preko puta priredila posle one blokade na mostu ili kod Sava Centra, da je postojala jedna zabava kojoj su prisustvovali budući premijer posle Zorana Đinđića, budući njegov potpredsednik Čedomir Jovanović itd. Sve se to dešavalo i to meni ukazuje da ta politička pozadina o kojoj oni uporno govore, možda je ta politička pozadina u njihovom dvorištu, jer je veća verovatnoća da se to desilo, jer su na takav način promenili vođstvo u stranci i na takav način su promenili svog premijera.

Verujem, s obzirom da, ako se sećate one opštine Stari grad, u Majke Jevrosime, kako se zove ulica, postojala je policijska stanica, znate li da je u toj policijskoj stanici, pod vođstvom Milana St. Protića, demonstranti su ukupno oduzeli preko 500 cevi vatrenog oružja. Bilo je 203 automatske puške, bilo je dvadesetak puškomitraljeza i mitraljeza, to je neka razlika, ali bilo je i 10 snajpera. Znate li da je, kada je Ivica Dačić pronašao određeni deo oružja, koji je posle Milana St. Protića pripao zemunskom klanu, jedna puška hekler i koh upravo odgovarala, po modelu i marki, tom oružju koje je nestalo iz stanice Stari Grad. Dakle, upravo su oni naoružali tu bandu za koju tvrde da su ubili premijera, upravo oni su, po meni, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića za koga sam ja glasao.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, izrečena je jedna gruba neistina. Moja stranka nije neka velika, niti smo mi to nekada tvrdili.

Kada sam je osnivao, daleke 1990. godine, ja sam je osnovao zbog ljubavi prema selu i poljoprivredi.

Dakle, rođen sam na selu, živim na selu, odrastao na selu. U školu sam išao u selu i sa sela, naravno. Zato je moja ljubav prerasla u političku stranku. Bio je prvo Savez seljaka 1988. godine, kasnije smo u Novom Sadu, 20. maja daleko 1990. godine, osnovali Narodnu seljačku stranku. U to vreme to je bila jedina politička stranka koja nije zagovarala ni velike Srbije, ni velike Hrvatske, koja je želela da budemo nepromenljive spoljne i unutrašnje granice. Bili smo neprijatelji maltene svima.

Te daleke 1990. godine stranka je osvojila preko 100.000 glasova na svega jednu četvrtinu koliko smo uspeli da kandidujemo ljudi. Ušla je u parlament daleko 1990. godine samostalno, što nije pošlo za rukom onome ko je izazvao ovu repliku. Dakle, on samostalno nije ušao u parlament.

Što se tiče izlazaka na izbore, ja sam samostalno izlazio neuspešno više puta i najbolji moj rezultat samostalan je 2,86 2003. godine na predsedničkim izborima. Bilo je i slabijih rezultati. Bolji nisam postigao.

Takođe, onaj ko je izazvao ovu repliku je u koaliciji oba puta ušao u parlament, jednom sa DS. Možda da sam ja imao čudotvorca, onog Nestorovića, lekara čudotvorca, verovatno bih i sam 2003. godine ušao u parlament. Međutim, on mi je nedostajao.

Primedba da sam nisam ušao u parlament bi bila dobra za neku političku stranku koja to samostalno ostvaruje, međutim kada vam to prigovori neko ko sam nije ušao, uprkos ljubavi prema Palmeru i Američkoj ambasadi.

Znate li kako on ulazi u Američku ambasadu? Puzeći.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je govorio ovaj izvoznik laži, malopre je govorio ovlašćeni predstavnik Veljka Belivuka, a izgleda je postao i ovlašćeni predstavnik medijskog mafijaša koji se zove Dragan Šolak. Rekao sam medijski mafijaš i stojim iza toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi vi imate pametne telefone, pa ćete moći uvidom u pametne telefone da vidite koliko je i ovaj prethodni bio ne pametan. Ne mislim na telefon, već prethodni govornik.

Dakle, dame i gospodo, postoji član 64. Zakona o elektronskim medijima, koji kaže da najvažnije događaje od interesa za sve građane mogu da prenose samo mediji koji emituju program, emituju, ne reemituju, emituju program i koji pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije. O tome listu sastavlja REM, onaj isti REM u kome su dobili pet predstavnika. Na toj listi su utakmice fudbalske reprezentacije Srbije, košarkaške reprezentacije, sportski događaji od interesa za sve građane Republike Srbije.

Gle čuda, umesto to da prenose mediji sa nacionalnom frekvencijom, oni su sprečeni. Šolak, taj medijski mafijaš, kupio je prava koja po zakonu nema pravo da prenosi na teritoriji Republike Srbije i prenosi najvažnije događaje, još protivzakonito emituje reklame, iako je to zabranjeno stanicama koje reemituju program, što svi možete sad da otvorite da se uverite članom 27. Zakona o oglašavanju, koji je donela ova Narodna skupština.

Dakle, Šolak je stariji od zakona. On prenosi te događaje i to ti je taj kviz. To je prevara. Dakle, oni koji žele da gledaju svoju fudbalsku reprezentaciju i kojima zakon to omogućava i garantuje da isključivo pravo imaju mediji sa nacionalnom frekvencijom koji pokrivaju celu teritoriju, gle čuda, to prenose kablovske televizije i time teraju građane, to je taj kviz, gospodine Jovanov, teraju građane da se pretplate na Šolakove kanale da bi mogli da gledaju ono što im je zakon bio garantovao bez te pretplate.

Ima još nešto, ima tzv. EON, da oni koji nemaju takvu vrstu pristupa tim njegovim kablovskim kanalima SBB, mogu da za neki novac uplate i da na EON-u i drugim načinima gledaju fudbalsku reprezentaciju i košarkašku, da gledaju ono što im je zakon bio garantovao. Sad oni svi izginuše da brane Šolaka.

Da zaključim diskusiju, posebno je upečatljiv ovaj primerak. Ja mislim, pošto se pozivao na Miloša Obrenovića, ljudi, kad počne da maše onim svojim prednjim nogicama, mene podseća na najbolji izvozni proizvod Miloša Obrenovića. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja sam dužan da dam odgovor prethodnom govorniku u vezi Briselskog sporazuma. Mislim da je to vezano za Kurtija. To je onaj Kurti koga je njegova partija pustila iz zatvora.

Što se poljoprivrede tiče, slažem da su podsticaji u EU veći nego u Srbiji, ali da li znaju da u Evropi nema premije za mleko? Nema premije za mleko. U Evropi nema premije za mleko. Ako uzmemo da u Evropi po svakom hektaru ima jedno uslovno grlo, jedno uslovno grlo su pet krmača, to je 90 hiljada dinara i onih devet hiljada dinara što dajemo po hektaru, znači ukoliko budemo kao Evropljani stočari, znači mi možemo da dođemo do 99 hiljada dinara po hektaru, a to je nešto preko 800 evra.

Ukoliko držimo standarde EU, po SSP-u, one koje je parafirala 2007. godine njegova partija, a potpisala ona druga njihova saveznica 2008. godine, ako držimo standard, recimo, EU jedno uslovno po hektaru, pa je to krava, sad vidimo da je u EU premija, odnosno subvencija po hektaru 500 evra, ali Evropa ima jednu kravu, jedno uslovno grlo po hektaru. Ako to prevedemo ovde u Srbiji na kravu, pa imamo 30 hiljada dinara, pa imamo premiju za mleko koju Evropa nema, pa ako je to rasna, muzna krava, recimo da ima sedam, možda ima i 10 hiljada, ali da ima samo sedam hiljada litara mleka, to je 105 hiljada premije za mleko. I onih 30, to je 135 hiljada dinara i onih devet hiljada, to je 144 hiljade po hektaru, pod uslovom da se ponašamo kao Evropljani.

Još nešto, ukoliko krava da žensko tele, a to se sada da maltene i naručivati, postoji taj način, pa uzmete 200 hiljada za dve godine za žensko tele od krave prvotelke, pa na to dodate još 100 hiljada dinara u toku jedne godine, tako je predviđeno, znači tu imate negde 235 ili 244 hiljade dinara po hektaru, ukoliko držimo evropsku normu.

Naš budžet je sad takav, imamo 5% budžeta, u vreme vladavine, to je negde oko šest stotina miliona evra podrška kroz podsticaj u poljoprivredi, ako uzmemo te neke 2007, 2008. godine to je bilo 126 do 185 miliona evra, što znači da smo ukupno po podsticajima izdašniji negde tri ili četiri puta nego ranije. Ako uzmemo da je ona krava u Vojvodini, ono uslovno grlo, onda dobijete i zemljište povoljnije za 35 hiljada dinara. Znači, doći ćemo ukoliko se ponašamo kao Holanđani i Evropljani da jedna krava, jedna uslovno grlo na jednom hektaru možete da dođete i preko 250 hiljada dinara.

Ali, moram da vam kažem, teško je ljude, neće ljudi da budu stočari zato što je ratarska proizvodnja osnovna proizvodnja postala u Srbiji, ponašamo se kao Ukrajinci. Mi smo daleko manja zemlja. Ne možemo da prodajemo samo žitarice, malo ljudi hoće da ide u stočare, hoće ljudi da imaju vikend, godišnji odmor, zapošljavaju se u industrijske zone.

To je razlog, recimo, priča o mravu i cvrčku da mrav stalno radi, a da cvrčak stalno uživa. E, sad je mrav upisao školu gitare i pevanja i hoće i on da bude cvrčak, neće niko da bude stočar, da ima obaveze svaki dan, odnosno retki su takvi ljudi i zato mi gledamo da ih iz ovog budžeta koji imamo maksimalno nagradimo i da naša biljna proizvodnja, kolega se sa tim slagao, posluži razvoju našeg stočarstva i prerađivačke industrije. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o poljoprivredi, ali sam se sada posle nastupa nekih opozicionih kolega predomislio. Kada budu amandmani imam nekoliko amandmana, pa, ću tada govoriti o poljoprivredi i rezultatima u 2011. godine i napretku u toj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je govorio čovek koji je promenio pet stranaka, prebivalište, ime, samo još pol nije promenio. Promenio je stavove, govorio je o jabukama. U njihovo vreme nije bilo jabuka, sve jabuke su pojeli žuti crvi. Govorio je o platama, o povredama na radu, pa, ću ja pokušati vrlo kratko da pokažem kakva su prava imali radnici za vreme dok je on je on ubirao gomilu jabuka?

Setite se samo da je bio pregovarač NIS-a, zamislite onako jeftino prodati NIS, koliko je jabuka bilo u nečijoj košari, da bi se tako niska cena postigla i takav ustupak ruskoj strani učinio? Zamislite neko ko je učinio tako veliki ustupak ruskoj strani, koji je dao sve rezerve nafte i gasa, koji nije obezbedio Južni tok da se to garancijom obezbedi, da će to biti izgrađeno o trošku ruske strane, zamislite sada kada on hoće još i da im uvede sankcije iako su mu valjali kao niko u životu.

Ako kažem da on baš i nije bio takav borac za slobodu i demokratiju, navešću vam primer da je bio sin Slobinog naftaša, zato ga je valjda to kvalifikovalo da sa Rusima napravi tu transakciju, da ja tvrdim da cena od 400.000.000 veoma niska, da samo prve godine profit bio u NIS-u daleko veći, a da je kredit koji je povučen za investicije bio iz kredita za koji je založena firma, koji su navodno kupili.

Evo, ovako su se oni starali, molim vas da mi pomognete, ovako su se oni starali o radničkim pravima, ovo ti je kaže – imali su 1.700.000 zaposlenih, slabo plaćenih i uopšte neplaćenih, otpuštenih. Ovo su bila prava, evo, sada ukoliko ta kamera bude želela da zumira, ovo je 2011. godina, kada se recimo, debelo u jabukama naplaćivali oni diližabri, kako se zove to sa izraelskom stranom? Pa, otišlo jedno 27.000.000 evra za snimke stare, 500 snimaka starih tri dana, kao oni će kao sada tri da zakupe, u stvari to je bila jedna koruptivna afera i dok su tako pregovarali o konsultantskim uslugama eto, to kaže Mile Isakov, ko će koliko para da dobije, ovo su im bila prava radničke klase.

Znači, ako zakucaš ruku ekserom onda možeš da ostvarim isplatu nezarađenih plata. Ovo je Halko, da ne govorim puno ime i prezime, koji se zakucao dan kasnije nego Goran B. koji se takođe zakucao ekserom, a prethodno je odsekao prst, da bi dobio platu.

Eto, toliko o povredama na radu, o zaštiti, pa, čak i ekologije, jer su oni stvarno bili na putu da naprave ekološku državu, nijedna fabrika nije radila, nisu se dva odžaka fabrička dimila na teritoriji Srbije. E, onda ustanete i branite kao zemlju, branite, ako neko može da mi pomogne, pa ću i tu odbranu da predstavim.

Dame i gospodo, govorio je, govorio je i o ministru kako je rekao „Telekoma“. Ministar „Telekoma“ pa, baš i nije iskočio iz ovlašćenja u „Telekomu“ su glavni akcionari državljani Srbije. Dakle, oni imaju pravo na podelu profita, to je njihova kompanija, iako je ministar stao na stranu „Telekoma“ kapa dole, treba da mu čestitam, hajde, da vidimo na čijoj strani je stao prethodni govornik, da vidimo na čiju je on stranu stao. Ali, da vidimo na čiju stranu je stao prethodni govornik? On je stao na stranu svog gazde.

Prethodna stranaka u kojoj je bio, a bio je u SPO, reformistima, DS, Levici Srbije i sada ova poslednja, a ta Levica, ti iz Levice odeš u stranku najvećeg biznismena sa 619 miliona evra. Čuda neka, a mi smo kao na strani profita, a on je na strani radnika, a on je kod čoveka čiji je biznis štiti i koji je prihodovao 619 milina evra.

Da vam kažem, siromaštvo ne proizvode siromašni niti radnici, ono što dobiju oni troše u samoposlugama, jačaju budžet i tako dalje, siromaštvo prave bogati, taj njegov gazda, koji štekuje tamo negde 619 miliona, izvuče iz pravnog sistema, kupuje napolju jahte i tako dalje, nikakvih poreskih prihoda mi od toga nemamo. Novac naravno treba davati siromašnijim, ali oni su poslednji koji mogu o tome da pričaju kako su oni usrećili siromašne, otpuštene, nezaposlene i slabo plaćene.

Toliko o njemu, a što se tiče odbrane države, depeše Vikiliksa koje niko nije demantovao, kažu sledeće. Borislav Stefanović koji je blizak predsedniku Tadiću, nemoj da bude ovo, ovo je samo citat, nemoj da bude prilika za repliku, rekao je da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarenje DS cilja, uspostavljanje snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu je Stefanović uporno molio SAD, svetionik slobode kako je rekao, da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora, odlaganje kosovske deklaracije, omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz. Stefanović je dokazivao da je Tadić najviši prozapadni lider u regionu i da bi Tadićev reizbor bio presuda i strateški za održanje Srbije na evroatlanskom putu, podvlačim evroatlanskom putu.

Mnogi izbegavaju izraz izdaja, ali za mene je ovo bila očigledan izdaja svoje zemlje od visokog funkcionera Vlade Srbije koji je imao preporuku svog strica Mirka koji je bio Slobin diplomata, toliko o borbi protiv bivšeg režima i tatu koji je bio naftaški direktor. E, tako se on borio za stavove svoje zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma su sumnjivi oni ugovori sa Izraelom, u kojima smo kupovali snimke stare tri godine i za to platili 27,5 miliona ili 28,5 miliona evra, direktnom pogodbom, gde je pregovarač upravo bio on.

Takođe je bio pregovarač za NIS, takođe je bio pregovarač sa Editom Tahiri, takođe je rezultat toga bio Brnjak i Jarinje, granični prelazi i danas nas uglavnom optužuju oni za izdaju. Pazite, za izdaju nas optužuju oni koji su pustili 1800 ili 2000 UČK terorista. Sa druge strane, sa Kutijem, Borovinom, Mazrekom, sa druge strane za izdaju nas optužuju oni koji su pohapsili sve naše oficire, izručili i u najboljem slučaju penzionisali sve one koji su bili branioci Kosova, jedino zbog toga i zbog Rusije smatraju izdajnicima, drugi zbog EU, a mi koji smo za Srbiju, ispada da smo mi izdali Srbiju, a to je gotovo nemoguća stvar.

Po pitanju telekomunikacija i odbrane svoga gazde, čisto da navedem sledeću situaciju. Između toga da zastupate „Telekom“ i svoju kompaniju, između toga odakle primate i platu iz budžeta, između te ljubavi prema državi i ljubavi prema Šolaku i Đilasu, to je samo dokaz onoga što sam ja stalno tvrdio, da mi nemamo problem sa opozicijom, posebno sa ovom navodno evratlanskom, zato što oni u stvari nisu nikakva opozicija, oni samo štite Đilasov i Šolakov biznis. Ovo je živi dokaz da se vi založite za jednu privatnu kompaniju, koja je raznim vrstama kriminala dok su oni bili na vlasti dolazili do povlastica i jačali svoju kompaniju, protiv građana Srbije, navodno u „Telekomu“ su pare građana Srbije, a u SBB-u su valjda marsovci plaćali pretplatu. Ta pretplata nije javni novac. Znači, kada uplatimo državnu kompaniju, vi ste gledaoci, to je onda državna stvar i ja se sa tim slažem.

Ali, isti ti ljudi, i nikakve kontrole posebno nema u SBB-u, uplaćuju pretplatu SBB-u, koju oni, kako oni kažu, imamo neke domaće televizijske kanale itd. koje plaćamo. Ali, gle čuda, kada građani Republike Srbije SBB-u uplate pare, onda te pare idu u Luksemburg za strane ove televizije koje uopšte nisu registrovane u Srbiji.

Sada, ovako, zamislite poslanika koji je protiv svojih medija, protiv građanske kompanije, koji staje u privatnu kompaniju svoga gazde i njegovog prijatelja Šolaka, zamislite poslanika koji je protiv toga da „Telekom“ od prihoda izdržava naš sport, kulturu, jer je nesporno da su sponzori raznih fudbalskih klubova, reprezentacije itd. pa i reprezentacije koju je vodio njihov gazda kada je kontrolisao deo Košarkaškog saveza ili ceo Košarkaški savet i zamislite kada se neko založi protiv srpskog sporta, protiv srpske kompanije u korist strane Šolakove kompanije i i Sautemptonom i da mu na kraju kažem da svih 30 kanala navodnih u Luksemburgu se finansiraju, koji su fiktivno registrovani. Novac građana Republike Srbije takođe iz pretplate se ispumpava, jer se plaća tzv. reemitovanje koga nema.

Svi znamo da je izvorni program u Beogradu. Svi znamo da je to na Novom Beogradu. Svi znamo da Šolak ima 30 u Srbiji neregistrovanih kanala, za razliku od onih koji su svi registrovani u Srbiji, plaćaju doprinose REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, i kako se zovu sve te organizacije, dok ovi drugi ne plaćaju ništa, jer, navodno, mi istovremeno preuzimamo njihov program iz Luksemburga. Luksemburški operator je meni rekao da tamo nikakvog programa nema, da su samo registrovani, pa je veliko pitanje šta se to reemituje kada tamo nema ničega?

Znači, lepo lažu i danas imaju svoje ovlašćene predstavnike koji da se ubiju, da brane svog gazdu, da brane Šolaka, da brane Sautempton protiv Zvezde, Partizana, Reprezentacije Srbije itd. To je za mene, naprosto, neoprostivo. I zamislite sada kada te kompanije, a dele se ovi televizijski emiteri, odnosno pružaoci medijskih usluga, molim ministra da to isprati, na domaće i strane. Ovi strani reemituju program, ima i ovaj prvi koji emituju program, oni se registruju u Srbiji i plaćaju sve, a ovi drugi nisu registrovani u Srbiji, navodno samo reemituju program i normalno je da ne treba da plaćaju ništa zato što ga reemituju, istovremeno preuzimaju iz inostranstvo, ali postoji još jedan član, jel tako gospodine ministre? To je Zakon o oglašavanju koji kaže u članu 27. da ovi prvi koji su registrovani u Srbiji imaju pravo da emituju reklame, da imaju pravo na marketinško tržište, jer su registrovani u Srbiji i zato to pravo imaju i plaćaju sve. Ovi drugi, jel tako, gospodine ministre, ne treba da plaćaju ništa zato što reemituju program, ali nemaju pravo na reklame iz Srbije. Dakle, mogu da idu samo one izvorne koje se emituju u Luksemburgu. Pošto se program ne emituje u Luksemburgu, a posebno se ne emituju reklame „Jelen“ piva, Maksi sporta itd. to je sigurno da kradu domaće kanale. Neregistrovane televizije kradu reklamni prostor, zakonom propisan, domaćim televizijskim kanalima koji plaćaju sve obaveze. Kradu ih ovi koji ne plaćaju ništa.

Sada ja znam, vama se isplati da budete na tim televizijskim kanalima, pa makar oni bili kriminalni, makar oni krali domaće medije, makar oni krali televizijske prenose na koje po članu 64. nemaju pravo, jer najvažnije događaje mogu da prenose samo televizije koje emituju program i koji pružaju medijske usluge na celoj teritoriji Srbiji, što nije slučaj s tim televizijama, a to su radili na takav način krali i krali kanale sa nacionalnom frekvencijom i neko napadne opljačkane domaće medije, opljačkanu domaću kompaniju u korist jednog lopova Šolaka, kome pomaže Đilas. Oni su, dame i gospodo, zapamtite, projekat. Prazni ljudi puni sebe.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je juče na svojoj sednici predložio Narodnoj skupštini da prihvati Zakon o podsticaju i poljoprivredi i ruralnom razvoju. To je učinio većinom glasova.

Nekoliko dana pre toga, tačnije u utorak, na predlog predsednika Narodne skupštine, Vladimira Orlića, Odbor je organizovao javno slušanje u kome je učestvovalo preko 120 učesnika, uglavnom predstavnika udruženja poljoprivrednika i stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Napominjem da svi koji su tražili da učestvuju na tom skupu, da su bili pozvani na taj skup, neki su zbog bolesti otkazali, ali uglavnom svi prijavljeni su bili pozvani, tako da nešto što kruži na društvenim mrežama apsolutno nije tačno. Niko nije odbijen.

Moram priznati da treba zahvaliti svim učesnicima u javnom slušanju, na raspravi na tom javnom slušanju, na izuzetno korektnoj atmosferi, bez obzira na suprotstavljene stavove određenih članova udruženja, jer se tu radilo o stočarima, ratarima. Neko je tražio da više novca pripadne ratarima, nego stočarima, ali uglavnom bila je atmosfera na kojoj treba da im zavidimo.

Bili su i drugi članovi Odbora i to mogu da potvrde. U tome moramo da se ugledamo na te čestite poljoprivrednike, na koji način su se oni ophodili jedni prema drugima i koliko su strpljivo, za razliku od mnogih od nas, sedeli u toj sali negde oko šest sati, koliko ja znam.

Dame i gospodo, takođe moram da zahvalim i članovima Odbora na gotovo jedinstvenim stavovima i po pitanju poljoprivrede, a i po pitanju eAgrara. Niko nije bio protiv eAgrara ni od članova Odbora, niti je bilo ko od prisutnih bio protiv eAgrara. Provejavalo je samo nastojanje da se eAgrar u prvoj godini uhoda, odnosno da to u prvoj godini bude jedna od mogućnosti.

Član 16. ovog Zakona o podsticajima tu mogućnost i otvara. Ja verujem da će podzakonskim aktom biti precizirano koja eventualna gazdinstva, u kojim situacijama mogu, kako to narod kaže, na papiru da konkurišu.

Moram da kažem da sam gotovo iznenađen zato što su članovi Odbora nekoliko puta gotovo jednoglasno usvajali zaključke koje su upućivali i Narodnoj skupštini i ministarstvu i koja su vezana za problem u poljoprivredi. Radi su, recimo, o plaćanju dugova, o kreditima, o plaćanjima po grlu, o plaćanjima po hektaru, o moratorijumu na kredite na malinare. Mnogo toga je ministarstvo i prihvatilo. Nešto od toga je realizovano. Verujemo da će u nekom sledećem periodu, ostalo iz zahteva, odnosno iz preporuka Odbora biti usvojeno i sprovedeno.

Moram da kažem da sam pomalo iznenađen. Politički gledano, ja priznajem da bi mi više odgovaralo da su predstavnici opozicije glasali protiv. Onda bi ja govorio da su oni protiv toga da se seljacima plate dugovi itd. Politički bi to koristio. Međutim, moram da pohvalim i tu njihovu mudrost da su izbegli takvu vrstu zamke i da smo mnoge preporuke, kolege su tu, doneli gotovo jednoglasno.

Da ne bude zabune, ja želim da zahvalim predsedniku Republike, odnosno nosiocu izborne liste na kojoj sam ja sam, zato što je, ne samo sada, i ranije svaki naš predlog vezan za probijanje budžeta, koji je bio budžetom države predviđen za podsticaje, kad god smo probili taj budžet, predsednik Republike je bio tu da nadoknadi to što nam je falilo. Često se radilo o milijardama, recimo od pet pa do 15 milijardi.

To treba istaći, bez obzira što možda nekima to nije simpatično, ali bez toga mi nikada ne bi došli do budžeta koji sa 186 miliona, budžeta za podsticaje, dostigao gotovo sumu od 600 miliona sa podsticajima za kukuruz, itd. To i dolazi na tih 600 miliona evra godišnje.

Zato treba ceniti izuzetan trud, jer taj novac koji je nama dodeljen, kada probijemo budžet, mora od nekoga da se uzme, odnosno kroz poreske prihode da se to ostvari.

Na kraju da vam kažem da Odbor… Završavam. Cenim što se Odbor založio za mala poljoprivredna gazdinstva, za one koji imaju tri, pet, sedam, deset krava, na one koji imaju dva, tri hektara zemlje, da su to, svi smo procenili, čuvari naše zemlje i čuvari teritorija., da zaključim na kraju, dame i gospodo moramo voditi računa o našoj poljoprivredi. Najslađi su plodovi iz sopstvene bašte.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani predsedavajući, reklamiram član 107, povreda dostojanstva i zdravog razuma.

Ima izreka da dug jezik priča ono što kratka pamet misli. Mislim da smo imali sada očigledan primer. Recimo, da je rekao sledeće da mi kao vladajuća većina nećemo da „Nova S“ bude u Srbiji, kao da hoćemo da ih proteramo. To je povreda zdravog razuma. „Nova S“, „N1“ i tzv. Šolakovi i tzv. nezavisni mediji su registrovani u Luksemburgu, tvrde da reemituju program odande, da tamo donose uređivačku politiku i uređivačke odluke. I sada se ja pitam - kakve to veze ima sa slobodom medija u Srbiji, ako uređivačke odluke odnose u Luksemburgu, ako program ide iz Luksemburga, reemituje se ovde istovremeno? Pitam se da li je povređen zdrav razum kada neko kaže - vi nećete da „Nova S“ ostane u Srbiji? Oni nisu u Srbiji, a onda taj zdrav razum dođe i kaže sledeće, kaže, da se dodeli nacionalna frekvencija, zamislite da se dodeli nacionalna frekvencija medija u kojoj je registrovan Luksemburg. E, zato tvrdim da je tu bilo i povrede zdravog razuma.

Ja ne razumem, takođe, gospodine predsedavajući, kako neko ko prima platu u Republici Srbiji može da bude protiv preduzeća čiji je kapital većinski državnog porekla? Dakle, ako primate plate iz državne kase, po meni, ne možete da budete protiv državnog preduzeća koje prihode uplaćuju u budžet. Dakle, iz tih prihoda koji idu u budžet finansira se domaći sport, kao što znate. Imate sponzora, „Telekom“ je sponzor ovog kluba, ovog takmičenja reprezentacije, ali ne razumem da narodni poslanik u srpskom parlamentu navija da prihodi idu u Šolakove džepove, poprilično nezakonito, i da idu za sport, da idu za Sautempton, da idu za strane sportiste. Ne razumem i zato kažem - teško je nerazumnima objasniti da su nerazumni, da se to može oni ne bi bili nerazumni.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, sudeći po onom urliku preko puta, izgleda da je glupost počela da boli, koliko ja vidim. Mislim, da će toga arlaukanja biti sve više.

Kaže izreka – ne može iz zlih usta, zla reč izaći. Čuli smo ovde od čoveka koji je učestvovao u otpuštanju 1.800 terorista koji su kasnije aktivno progonili Olivera Ivanovića, sa kojim sam ja bio prijatelj, poznanik prijatelj i često bio sa njim za razliku od ovog preko puta.

Kaže on – ubili smo ga mi, ali nikako onih 1.800 koje su oni pustili, uključujući Kurtija, braću Mazdreku, Fljoru, Brovinu itd. Eto, neće me čuditi da sledeći put ne budemo optuženi da smo ubili Kenedija, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, da smo istrebili Aboridžini Indijance.

Verovatno će i to smisliti, ali ja ću našim građanima poručiti da svi oni koji su preživeli vlast ovih preko zaslužuju nagradu za životno delo zato što su preživeli jednu vlast koja je bila najgora na planeti od nastanka čovečanstva. To je sigurno.

Oni pričaju o pljački. Oni pričaju o torturi, ljudi koji su na prijavljenim skupovima ubijali, prebijali, ja sam jedan od tih. Ljudi koji su smenjivali funkcionere koji im se ne dopadaju, recimo, u zgradi Uprava vodovoda. Recimo, ja sam jedan od tih.

Zamislite stranku čije sedište u zgradi Javno komunalnog preduzeća. Zamislite to da se danas desi. To bi bio vrhunac demokratije. Zamislite kada u tom sedištu bez kvoruma, u zgradi Uprave vodovoda, u sedištu te stranke bez kvoruma smene predsednika Skupštine, moju malenkost, zato što sam podneo krivičnu prijavu za organizovani kriminal.

Znate, posle sedam, osam godina kada je došlo do promene vlasti, gde smo našli tu krivičnu prijavu koja je bila podneta za organizovani kriminal u Inđiji? Našli smo je u Somboru i to teškom potragom. To je bilo njihovo pravosuđe, to je bila njihova boginja pravde. Ta njihova boginja pravde nije imala jedan povez, to su oni vezali nekoliko puta, nije mogla ni da vidi. Stotine i stotine sudija koje su otpuštali, nije mogla da vidi kako se iz kabineta ministra pravde imenuje tužilac, sudija i tako dalje, direktno iz kabineta.

Kasnije ta ista, postane ministarka, da li je tako bilo? Da, gospođa Malović, pa onda od ministarke ponovo ode u Tužilaštvo za ratne zločine. To je moglo, to je bilo to njihovo nezavisno pravosuđe. Upotrebio sam pravi izraz, njihovo nezavisno pravosuđe, kao i Šolakovi nezavisni mediji. Pazite, Šolakovi nezavisni mediji i DS nezavisno pravosuđe. Stvarno su bili nezavisni, ali od ove vlasti, od bivše očigledno nisu.

Ovi srećnici što se žale na torturu, s obzirom da nisu kažnjeni ni za jednu torturu koja je izvršena nad nama, s obzirom da nisu kažnjeni na torturu koju sada primenjuju protiv političkih neistomišljenika, organizujući, recimo, ne prijavljene proteste stotinama puta, fizički nasrćući na vlasnike koji imaju pravo, čak i samozaštite, ali eto ne primenjuju, od mostova, rudnika, nema šta ne napadaju. Upali su u RTS, pa u ruku, ne samo u ruku i u ono što se niko ne ljubi, oni treba da poljube sudije one koji su oni stranački organizovali, smestili u pravosuđe.

Nije pravosuđe zavisno od ove vlasti. Deo pravosuđa je zavisno od te njihove vlasti i neke presude ukazuju na to. Recimo, dođe neko ko se ne dopada sudiji iz DS. Sada ima ta neka organizacija njihova žuta, najjača politička organizacija, po meni je u delu pravosuđa. Dođete vi tako na vrata, ide gospođa, ulazi pored, dok vi čekate i onako uz put vam kaže, nema šta da tražite u ovoj sudnici.

Ja mislio to je ona druga strana. Ja uđem, a ona predsedava. Ona sudija.

Ne možete naći sudiju nezavisnog koji će osuditi, recimo, ovog pre mene koji ima kratku pamet, ali ima jezik dug.

Da je istina da su u laži kratke noge, pa ovaj bi nam se kotrljao na stomaku. Znači, nemate nikakvu zaštitu. Njega niko neće osuditi. Verovatno ga smatraju nepregledanim, ali zato će osuditi nas normalne.

Dakle, osude vas za govor u Narodnoj skupštini. Srećom, onako nešto nisu osudili, inače bi takvi jauci bili da ne bi znali da li je to zbog gluposti ili je možda zbog izgubljenih para u sudskom sporu.

Dame i gospodo, ja sam jedini osuđeni narodni poslanik, odnosno poslanik, predstavnik u državnom parlamentu u Evropi. Nema drugog. Osudili su me, a da me nisu ni pozvali na suđenje. Ni pozvali me nisu.

Valjda su mislili ono - narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Kažu – ne može biti pozvan, ali ćemo mi njega osuditi. Ni tužbu mu nećemo dostaviti.

Pre toga takođe je bio jedan istaknuti funkcioner u tom delu njihove stranke u pravosuđu. Bio je gospodin Atlagić pored mene u publici. Ja dobio tužbu i vidim da je tužba na latinici. Kažem – ljudi, ja imam pravo na svoje ćirilično pismo, molim da mi se tužba uredi. Kaže sudija ovako – piše to u Ustavu i zakonima, ali ja mislim drugačije. Iznesem mu onaj stav da narodni poslanik ne može biti pozvan, evo gospodin Atlagić je živ, kaže – da, ja mislim da to piše, ali ja mislim drugačije. To je to nezavisno pravosuđe na koje su se oni pozivali. A o krađi… Da ne pričamo o tim njihovim individualnim krađama.

Zamislite da je fond plata 2012. godine bio na mesečnom nivou, fond plata, zapamtite, 560 miliona evra na 1.700.000 mučenika, jer ostali su bili nezaposleni, otpušteni, slabo plaćeni i nikako plaćeni. Oni su imali 328 evra i to da budu srećni ako dobiju i to. Kada to pretvorite u mesečni fond plata, dobijete negde 560 miliona evra i oni su bili iskreni i pošteni i nikome ništa nisu krali. Nisu nikome krali budućnost, to oni misle samo. Nikom nisu egzistenciju krali, to oni samo misle.

Da vidimo sada šta mi navodni lopovi, koliki je fond plata sada kod nas, navodnih lopova. Da vidimo, da pomnožimo dva i dvesta i dva i trista zaposlenih. Znači, em smo zaposlili smo 400.000 više, kojima su oni ukrali radna mesta, perspektivu, ponos pred porodicom, itd, a mi smo, eto, lopovi, a fond plata kod nas dva i dvesta, dva i trista puta 730 evra, dobićete sumu negde milijardu i 600 miliona mesečno i tri puta više nego što je bilo kod njih. Kada to pomnožite sa 12 meseci, kod njih dobijete 6,5 milijardi, a naš godišnji fond plata je 20 milijardi. To se vidi po punjenju budžeta, jer za razliku od njihovih bogataša, onog tamo vlasnika, tajkuna 619 miliona, ovo što mi podelimo pare, potroše se ovde, zato rastu i budžetski prihodi. Otuda mostovi itd.

Kada uzmemo da su ukrali ljudima… kada oduzmete od 20 miliona onih šest koma nešto, vi dobijete da su oni ukrali, da, oni koji nisu lopovi, ukrali su od navodno nas lopova, 13,5 milijardi za godinu dana. Nisu ukrali samo to, ukrali su narodu pravo da imaju tada autoputeve, da imaju tada neke solidne pruge. To su, takođe, krali.

Mi obično se na njihove individualne krađe, ali ove kolektivne koje su tu radili… Ovo pravosuđe treba da poljubite ne u jednu i drugu ruku, već da ih poljubite u ono na šta se niko ne ljubi. Vi treba da im zahvalite zato što vam je mesto u zatvoru. Zamislite, stranka u kojoj su Miki, Vuk, Bora i to se zove Narodna stranka? Ljudi, pa u ime naroda ako neće da ih osude, makar neka ih nazovu stranka tri lopova.

Dame i gospodo, narod će da bira. Nas će pamtiti. Sve nas će pamtiti ne po onome šta smo bili, već šta smo uradili dok smo bili. Sa ove strane su ljudi, a tamo su pojedini neljudi.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja i dalje cenim vašu tolerantnost prema pripadnicima opozicije, ali moram da vas upozorim kao poljoprivrednik, ali ozbiljno da vas upozorim, s obzirom da smo malopre čuli neko zvono.

Nemojte da dozvoljavate više, a reklamiram član 106. i član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, nemojte više dozvoljavati da Srđan Milivojević zvoni sa rukom u ovo zvono. Nemojte dozvoljavati da to zvono skida sa vrata, molim vas.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa koja je govorila pre mene dolazi na Odbor za poljoprivredu i ja to pozdravljam. Očigledno da ona smatra da poljoprivrednicima nije mesto u Skupštini. Nju čisto da obavestim, a verovatno to i kolega koji je govorio pre mene plaća, ja još uvek plaćam PIO osiguranje poljoprivrednika, koje nije baš tako malo. Ne želim da se odreknem te profesije kojom se bavim 55 godina.

Nisam glasao i narušio sam neku disciplinu u poslaničkom klubu, jer nisam glasao da se jedan poljoprivrednik izbaci, istine radi, nisam glasao. Nije glasao ni kolega Miletić, bio je uzdržan, ja sam glasao protiv, da se iz Odbora izbaci poljoprivrednik, bez obzira što to pravo pripada poslaničkim klubovima, što ja to ne sporim.

Ja kao poljoprivrednik nisam mogao da glasam i kao predsednik Narodne seljačke stranke da se drugi poljoprivrednik izbaci iz tog Odbora, bez obzira što ne sporim poslovničko pravo da poslanička grupa koja je rezervisala to mesto ostvari neka svoja prava.

Gospođa koja je pre mene govorila često gostuje na Odboru za poljoprivredu, što ja pozdravljam i uporno iznosi neistine. Uporno tvrdi da je 2008. godine bilo daleko bolje nego sada. Uporno politizuje neki problem sa mlekom, pa da joj ja pokušam da objasnim. Godina 2008. je bila godina kada se poljoprivreda mogla štiti, jer još SSP nije stupio u punoj snazi na snagu. Znači, nije, mogli su da uvode carine, carinsku zaštitu itd, ali taj SSP nisam potpisao ja, već neke stranke koje ona simpatiše.

Takođe, privatizaciju mlekarske industrije nisam izvršio ja i ona je pripala u potpunosti strancima koji gledaju da očuvaju mlečnu proizvodnju Evrope na našu štetu, nisam ja izvršio tu privatizaciju, nego oni.

Ona uporno tvrdi da je onda bilo bolje da su podsticaji bili veći i tu često spominje hektar, ali da ja nju malo podučim ponovo zato što uporno to tvrdi iako sam joj nekoliko puta to objašnjavao.

Danas ukoliko imate jedan hektar i na tom hektaru imate kravu, vi dobijate preko 200 hiljada dinara od države. Evo objasniću vam kako - 30 hiljada dinara po grlu, 30 hiljada po grlu, kod njih je, ali svake godine, kod njih je to bilo 5.500 dinara, ali samo jednom u životu krave. Znači, u deset godina 5.500. U deset godina puta 30 hiljada za grlo bi poljoprivrednik dobio 300 hiljada dinara ili 60 puta više nego što su to davale stranke koje ona simpatiše.

Ali, da idemo dalje. Pet hiljada litara mleka koliko jedna prosečna krava treba da da puta 15 dinara premije to je 75 hiljade godišnje i onih 30 hiljada, to je 105 hiljada. Za nabavku junice ste mogli pre nego što je poslala krava da dobijete 125 hiljade dinara ili na deset godina 12.500 hiljade dinara. To je sve ukupno 117.500 dinara.

Sad imate pravo da kad se ta krava oteli ukoliko je tele žensko da imate u odgajanju do junice 100 hiljade u četiri kvartala. Evo saberite, to je 217.500 dinara, ali gle čuda 5.500 u životu jedne krave je bilo sasvim dovoljno, a 217.500 je nedovoljno.

Ja tvrdim da u stočarstvu postoji jedan drugi problem i u poljoprivredi uopšte. Znate li priču o cvrčku i mravu? Cvrčak stalno svira, peva i tako dalje, a mrav stalno radi. E pa, draga gospodo, zbog interneta i svega mrav je upisao časove gitare i pevanja i poželeo da bude cvrčak. Malo ljudi želi sada da se bavi stočarstvom i to će biti problem, bez obzira koliko država bude davala izvršne podsticaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uporno pokušavam da objasnim. Međutim, nekima to očigledno teško objasniti.

Govorio sam vam o famoznom sporazumu koji su 2007. godine parafirali, a 2008. godine potpisali i to one stranke koje ona simpatiše. To je njeno pravo.

Da joj čisto objasnim da zahvaljujući tom SSP i prethodnoj privatizaciji recimo u Evropi Evropa štiti svoje poljoprivredne proizvođače recimo cenom od 60 eurocenti koja je u Srbiji gotovo identična.

Ona štiti svoje proizvođače tako što ta mlekarska industrija, koja je njihova, za razliku od privatizacije pa sada nije naša, oni štite svoju proizvodnju mleka i poljoprivrednike tako što im plaćaju tu cenu bez obzira na cenu koja je na berzi. Oni plate 65 eurocenti, a viškove mleka koji se pojave stave na berzu, stave na berzu i trenutna cena na berzi je 40 eurocenti i tako po dampingu ugrožavaju druge poljoprivrede, uključujući i našu jer smo im prethodno, tj. oni prodali mlečnu industriju koju oni koriste kao sredstva da bi ugrozili naše poljoprivrednike.

Prelivani od 15 dinara su dodatna zaštita, a ja tvrdim da su za sireve mali, da treba da bude više od 30 dinara ta zaštitna mera, kao što zahvaljujem svim pripadnicima Odbora, bez obzira iz kojih su strana, koji su bili jednoglasni u zaključcima kojima treba da se dodatno zaštiti naša poljoprivredna proizvodnja.

Gle čuda, da vam objasnim još nešto, ja ne tvrdim da je baš super u poljoprivredi. Poljoprivreda je lizanje meda sa trna i tu imate problem – vremenske prilike itd. tržišne cene, eventualno niski podsticaji u nekim granama poljoprivrede itd. Ja to ne sporim, ali gle čuda, poslanik Zelene stranke nikada da nam kaže koliko je naša poljoprivreda bila ugrožena kada su ovi koji su njoj simpatični uvezli 140 hiljada tona radioaktivnog đubriva čija radioaktivnost je tri puta bila veća od dozvoljene i takvu radioaktivnost zasejali na 700 hiljada hektara i doveli u opasnost biljnu poljoprivrednu proizvodnju. Ne, ona to nikada ne pominje, kao što ne pominju ni radioaktivnost koju je izazvao NATO pakt.

Veoma čudni neki zeleni i verovatno je Abazi, Haki Abazi, kada je davao donacije tim zelenim udruženjima, strankama itd. rekao – no, no, nemojte da pominjete agresiju NATO pakta, osiromašeni uranijum, ali nemojte ni da spominjete ono što se kao NATO pešadija ubacili radioaktivnost kroz mineralno đubrivo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i 107. Poslovnika o radu.

Ovde je gospodine predsedavajući govorio narodni poslanik o rijalitijima. Samo da vas podsetim, to nije bila tema dnevnog reda, ali prvi rijaliti u Srbiji je uveo Dragan Đilas čovek na čijoj je listi izabran prethodni govornik. Čovek koji je taj rijaliti smestio u Košutnjak, u objektu čija namena bila, objekata za decu. Dakle, oni koji su napravili prvi rijaliti u Srbiji, pa proizveli sve druge, danas imaju dovoljno hrabrosti da sa te liste skoče i da zamere vladajućoj koaliciji na rijalitijima, a što nije bila tema dnevnog reda.

Takođe, o slobodama govori taj čovek, kada vas podsetim na onom kongresu Komunističke partije, kao mladi partijski kadar bio je toliko za slobodu i demokratiju da je tražio da se određenim ljudima zabrani da govore. Zato ne tražim da se glasa, ali u buduće molim da se starate i o 103. članu Poslovnika i da takvim personama odbijete jedno dva minuta ukoliko budu reklamirali povredu Poslovnika ne vezano za temu dnevnog reda. Hvala.