Dame i gospodo narodni poslanici, kolega zbog koga imam ovu repliku vrlo malo govori o amandmanima, a više napada vladajuću većinu i u toj želji hoće da pokaže da je on malo više vredan zato što je napustio koaliciju sa čije liste je izabran. Ne delim to mišljenje. Mislim da je vernost veća vrlina nego kada nekog napustiš, iskoristiš, budeš izabran i onda kažeš - hvala, doviđenja, iskoristio sam vašu izbornu listu i vaša izborna lista mi više ne treba.

Ovog što me ometa nekim svojim aplauzom, čija je deviza bolje da umre od litre nego od kapi, razumem, ali, dame i gospodo narodni poslanici, govornik zbog koga imamo ovu repliku nas je ponovo obmanuo. Dakle, on je rekao da je izabran na izbornoj listi na predlog stranke generala Božidara Delića i ponovo vas slagao. Ovde imam sa zvaničnog sajta gde je on rekao da je izabran kao predstavnik Stranke Bunjevci građani Srbije. Dakle, pokušao je još jednom da obmane i sve mi više liči na onog Đoku Vlaha. Hvala

Gospođo predsedavajuća, poslanik koji je izazvao ovu repliku je pokušao da me pomene u nekom ružnom kontekstu. Kada me za nešto predlože, ja prvo odlučim da li to želim da budem i da li sam sposoban da to budem. Nisam po zanimanju lutao, ne znam, od sudije, direktora, upropaštavao firme itd.

Govornik koji je izazvao ovu repliku samo Jehovin svedok u životu nije bio, i sada on meni nešto spočitava. Ja sigurno neću uzeti od Abazija novac, bez obzira do čega me odrede i koju funkciju prihvatim. Ja neću od Abazija Hakija uzimati novac da bih uništavao automobilsku industriju Srbije, odnosno da bih sprečavao, evo, i onaj drugi koji je primao novac od Hakija Abazija se sada pojavljuje. Neću studirati 18 godina, kao što ovaj što mi dobacuje je studirao. Dakle, on je stekao status studenta penzionera. Ja sam mislio da postoji to profesor penzioner, ali izgleda imamo i studente penzionere.

Dakle, dame i gospodo, ja neću primati novac iz inostranstva, da bih rušio automobilsku industriju Srbije, da bih sprečavao ekonomski napredak Srbije, što je pripadnik ove organizacije činio, hotimice ili nehotice, pripadajući stranci, organizaciji koja je sve vreme 2022. godine rušila komparativnu prednost i time udaljila investitora iz Srbije koji je želeo da napravi fabriku automobila, koja bi proizvodila 250.000 električnih automobila i čime bi vazduh u Srbiji bio čist. On kao pripadnik nekih zelenih je za novac Hakija Abazija upravo to radio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja iz robnih rezervi nisam uzeo ništa. Vi ste uzeli. Ovde su svi direktori u prethodnom periodu to potvrdili. Ta stvar koja je bila u „Blicu“ je četiri puta suđena i presuđena u moju korist. Ali ste nešto pogrešili. Ne da ništa nisam uzeo iz robnih rezervi, već sam ubacio nešto u robne rezerve. Pa kaže direktor ovako – da sam u toku 2017. godine u robne rezerve predao 100.000 kilograma, 2019. godine 74.977 kilograma, 2020. godine opet 100.000 kilograma, 2019. godine, ali to je bio kukuruz, pšenice 100.000 kilograma i 2022. godine 112.000 kilograma.

Dakle, ja kao neki poljoprivredni proizvođač sam u robne rezerve ubacio preko 500 tona, preko 500.000 kilograma, za razliku od vas. Dakle, zahvaljujući meni i meni sličnima, popunjene su te rezerve i trenutno samo prošle godine otkupljeno je 300.000 tona. Ali kad smo mi došli 2013. godine zatekli smo minus od 80.000 tona, zatekli smo razne Sudžume, Milosavljeviće itd, zatekli smo mnogo minusa, a vi danas očigledno sve vaše greške želite da spočitavate nama i vaše minuse želite da pripišete meni. Ne samo ovo, ova direktorka je bila prisutna i na dva odbora i potvrdila pred svim vašim poslanicima da apsolutno to nije tačno. To što je pisalo u „Blicu“, četiri puta na sudu, ukoliko kucnete, presuđeno da ste lagali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Ne mora mi ovaj Ćuta aplaudirati.

Dakle, ovo je bila klasična replika i klasična zloupotreba. I ja cenim vašu popustljivost prema pripadnicima opozicije. Sa tim u vezi zbog ovakvih stvari oni su ukupno govorili, gospodine predsedavajući, pet sati više do sada od početka ovog saziva nego pripadnici vladajućih stranaka. Upravo zbog ovakvih zloupotreba iako njih ima jedna trećina u parlamentu, nas ima dve trećine, oni imaju pet do šest sati više, a kada uračunamo i ovaj dan sigurno daleko više vremena utrošenog nego što smo utrošili mi.

Dakle, njihova prava su time veća dva puta nego prava vladajućih poslanika i oni se stalno žale na nedostatak vremena. Ja vam molim, shodno stavovima 7. i 8. kada ovi propali studenti koji studiraju 18 godina, Abazijeva pešadija, kada bude kršila Poslovnik na ovaj način da im oduzmete ona dva minuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Posle ove histerije imam i obavezu da obrazložim zašto je to, gospođo predsedavajuća, učinjeno.

Dakle, prethodna gospođa je pročitala finansiranje političkih stranaka koje je apsolutno regularno i odnosi se na rezultate izbora, odnosno finansiranje političkih stranaka i političkih subjekata na osnovu rezultata na izborima.

Samo da vas podsetim, pošto su oni bliski žutim strankama, da smo mi taj iznos pre nekoliko godina prepolovili. Inače bi Srpska napredna stranka, u čiju sam se korist ja odrekao primanja iz državne kase, daleko više primala, dakle duplo.

Ali, zašto je povređeno dostojanstvo? Razlog je, recimo, član 12. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Otuda ta histerija. Kaže – zabranjeno je finansiranje političkih subjekata od stranih država, stranih fizičkih i pravnih

39/2 GD/LŽ

lica. Oni sami pričaju da ih finansira Rokfeler, Abazi itd. Time su prekršili zakon, član 12, o finansiranju političkih aktivnosti.

Stav 2. kaže – prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu, a oni isključivo primaju novac, a po količini histerije koja je ovde bila prisutna pre dva minuta verujem da taj prilog nije u novcu, već u nečem što mene podseća na nešto belo.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i 107.

Mislim da je gospodin Lazović ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, on je ovde nabrojao nekoliko sudskih postupaka koji su u toku, a nabrojao je i neke koji su završeni. Recimo, slučaj „Doljevac“, gde je, valjda, po njemu, neko prihvatio neku višegodišnju robiju zato što je voleo gospodina Babića ili ne znam šta još.

Takođe, pomenuo je „Jovanjicu“. „Jovanjica“ se nalazi od mog sela pet do šest kilometara. To je jedno vreme bio proizvođač povrća i onog trenutka kada je prešao na proizvodnju marihuane, koja je proizvod za koji bih ja mogao reći da koriste upravo neki koji mu zameraju na tome, u tom trenutku je ova vlast izvršila hapšenje svih onih koji su bili sumnjivi u tom slučaju koji mnogi zovu „Jovanjica“.

Šta je trebalo još neka vlast da uradi, a pri tome, gospođo predsedavajuća, ne čujem osudu, recimo za Darka Šarića, koji je za vreme bivše vlasti koja je njemu bliska bio najveći investitor u državi Srbiji za vreme vlasti bivšeg režima. Ali, on se okomio na „Jovanjicu“.

Još nešto da kažem. Koliko oni znaju uopšte o indijskoj konoplji govori sledeća činjenica. On i onaj mali „Pozderac od Trstenika“, Miroslav Aleksić, tvrdili su da su sadnice konoplje bile stare više godina. Samo da vam kažem, s obzirom da se bavim poljoprivredom, konoplja je kao kukuruz, jednogodišnja biljka i nikako ne može da traje i da ostane više godina. Dakle, to je kao biljka jednogodišnja kultura, ali eto koliko oni znaju o slučaju „Jovanjica“, da su rekli da su sadnice bile stare tri, četiri ili pet godina.

Molim vas da u sledećem nekom njegovom obraćanju primenite neke odredbe iz člana 108, člana 109, s obzirom da ja ne vidim na koji način ćemo izaći iz ovoga ukoliko on tako nastavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. i odmah ću početi.

Gospodine predsedavajući, u laži su kratke noge, ali očigledno da je jezik dug. Dame i gospodo narodni poslanici u ruci su mi ugovori zašto je narušeno dostojanstvo.

O kriminalu priča osoba koja ima jako lepljive i dugačke prste.

(Poslanici opozicije lupaju u klupe i dobacuju: Ovo je replika.)

Pa držim ugovore i kaže da je povređeno dostojanstvo i ne znam zašto smo mi strpljivo slušali nekoga, a čim se ja javim za reč, urličete, lupa u klupe itd.

Pri tome kažu da smo mi to radili.

Kažu, 30. juna 2009. godine Nacionalna služba za zapošljavanje daje nevladinoj organizaciji, Fond za unapređenje resursa građana iz Trstenika, devet miliona i 328 hiljada i 355 dinara, ili 125 hiljada evra. Obaveze gotovo nikakve, treba da kupe lišće sa nešto javnih površina i gle čuda, kupe lišće u julu mesecu. Baš čudno.

Istog dana 29. juna 2009. godine, nešto manji iznos zato što je evro u međuvremenu za tih sat dva pao, devet miliona 284 hiljade i 60 dinara. Još 125 hiljada evra.

To govori o časti čoveka koji je malopre govorio tako nadahnuto, navodnom kriminalu i pri tome lagao, ne daj bože koliko.

Takođe, 4. maja 2011. godine, pa ponovo 4. maja 2011, malo mu bilo, pa 15. juna 2011. godine recimo devet miliona i 400 hiljada, pa 28.2.2012. godine, pa 17. aprila 2012. godine, pa 12. aprila 2012, nijedan ugovor nije bio lakši od 50 hiljada evra.

Dakle, ukupno 685 hiljada evra. Ako SNS tako nije valjao, što se nudio 2016. godine da pređe u SNS? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

O međunarodnom kriminalu, navodnom i mapi pričao je Miroslav Aleksić. Miroslav Aleksić, koji je poslanik međunarodnog kriminalca, Vuka Jeremića, jedini međunarodni kriminalac koji je učestvovao u pljački na desetine hiljada evra, koji je dobio od Patrika Hola preko šest miliona evra je Vuk Jeremić. Ja ni jednog drugog ne znam i verujem da mu je ovo samo dobar đak. Dobar đak koji je za razliku od Vuka Jeremića napolju pelješio od Kineza do nekih afričkih zemalja, ovaj se samo iznutra onako, učaurio i pljačkao budžet Republike Srbije, odnosno službu za zapošljavanje za 685 hiljada evra.

Sad razumem zašto je kao tinejdžer imao loše ocene. Nije učio da bi nešto znao, već je verovatno učio da krade. Kad pogledam ocene, najupečatljivija mi je ona ocena, kao tinejdžer možete da vam škola ide loše, možete da se posvetite devojkama, utakmicama itd, ali kad sam video da pomenuti sem što iz ruskog jezika ima dvojku, ima i tri iz vladanja. Zamislite, ko je dobio trojku iz vladanja, taj je bio najlošiji đak po ponašanju i sad verujem da mu od mladosti to loše ponašanje ide.

S toga, gospodine predsedniče, mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o ovome glasa, iako je kriminalac pričao o kriminalu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo arlaukanje koje dolazi od Srkija lokatora molim vas da mi ne uračunate u vreme grupe, jer gotovo je nemoguće govoriti kada ova persona ovoliko viče, što bi seljaci rekli, ovo nije vikanje, ovo je rikanje. Molim vas da mi omogućite pravo da govorim. Ja njega nisam ometao, ali očigledno da on pokušava da me omete.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bi se iz njegovog govora izbacile glupost i mržnja, njegov govor bi bio veoma kratak. Radi se o osobi koja je retko pametna, ne razumem, Novakoviću, mora lopuža, evo i gore lopuža se priključila, mora sto posto lopuža, evo, upravo vidite, ma ne dajte mu da se obada više ovde, on treba da ide u svoje prirodno stanište. Lepo sam rekao da ovakve treba donositi u kavezu na sednice Narodne skupštine. Dakle, nemojte mu drmati kavez, očigledno je da je nešto nervozan. Ja razumem njegovu nervozu, jer ja treba da govorim, a on to pokušava da spreči. On je inače bio deveruša, ne želim da iznosim dokaze. Njegove trojke me ne interesuju. Dakle, morao bi da kaže da je osoba ženskog pola.

Evo, Bora lopuža, lopuža sto posto, takav bio, takav osto. Bora lopuža, Bora lopuža sto posto, takav bio, takav osto. Evo vidite ovog nekulturnog primerka, da glupo zbori, ovaj ne bi izašao iz bolnice. Evo, pogledajte to dobro. On priča o Zoranu Đinđiću. Od Pekića, Mićunovića, Đinđića, do Srkija lokatora, pa to je gotovo nemoguće, toj stranci nema spasa. Evo vidite ga, nije bilo vola na Palama. Nije bilo vola na Palama, znate zašto? Zato što Đinđiću Srki nije bio pri ruci, inače bi se to realizovalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni mene ne mogu omesti, ali koliko je njihovo pravosuđe bilo nezavisno pokazuje dokument, ova persona, srpska muška trojka, evo da vidite ovako, ova persona je na zabavu išao, na svadbu svog stranačkog člana, ni manje ni više sa republičkim tužiocem, sa Zagorkom Dolovac. To je onaj koji ima zamerke na tužioca republičkog, a gle čuda, prilikom prvog imenovanja gospodin je išao na svadbu svog stranačkog kolege. Zamislite tu nezavisnost pravosuđa koju su oni imali.

Tom prilikom 2010. godine izabrali su Miodraga Majića za sudiju Apelacionog suda i to sa Osnovnog opštinskog suda, preskočio je Viši sud sa nikakvim iskustvom u rešavanju žalbi, postao je sudija Apelacionog suda. I, gledajte ovo. Pa sad ja razumem, ja vas razumem gospodine u žutom džemperu, ja vas razumem.

Zoološki vrt sa Kalemegdana se seli na Adu Safari. Nemojte biti zabrinuti imaćete dobro stanište, možete da se kaljugate do mile volje. Možete da budete moravka, mangulica ili resavka, što je primarenije u tom blatu na Adi možete da imate komociju i da se tamo valjate do mile volje.

Ali, ste na svadbi hvatali bidermajer, znači bidermajer otuda ta trojka, otuda ta trojka, kod osobe u žutom džemperu.

Dakle, s obzirom da je na toj svadbi bio da je hvatao bidermajer, sa deverušama, verovatno je pomislio da je vreme da se uda. E, to ti je takva persona.

Dame i gospodo, narodni poslanici nisu oni oslobodili samo hiljadu.

Boro, Bora je lopuža, 100 posto, Bora lopuža bio i ostao.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno sudija Majić izabran, on je imao zadatak od njih da i dalje oslobađa Albanske teroriste, i nisu oslobodili Kurtija, 1800 terorista, nego 1811. Sudija Majić je oslobodio Gnjilansku grupu, UČK teroriste, koji su ubili 80 srba, 34 je nestalo, 153 su mučili i danas dok ja govorim, o tom svirepom zločinu, Srki lokator i njegova ekipa ne dozvoljavaju da iznesem taj predmet, njih ne interesuje 80 ubijenih Srba, njih ne interesuje 34 nestalih Srba, njih ne interesuje 153 mučenih Srba, najzverskije, sekli su ženama dojke i pekli na vatri, to je vaš sudija koga ste reformom doveli, preskačući Viši sud. To je vaš sudija dopustio.

Niste oslobodili 1800 terorista, malo vam bilo, birali ste sudije, koje su dalje oslobađali albanske teroriste i albanske zločince. Ne kažem ja da je povređen zakon, to je kazao i Vrhovni kasacioni sud, koji je usvojio zaštitu zakonsku, koju je podneo tužilac i utvrdio da je kršen zakon u korist optuženih, tj. UČK terorista, koji nisu kažnjeni za surova ubistva na Srbima.

Danas vi branite takve.

( Poslanici opozicije dobacuju: Replika, Poslovnik.)

I zato vi galamite dok ja govorim o zločinima UČK terorista nad Srbima.

Dame i gospodo poslanici, ovi galame da se ne čuje istina. Kako su birali sudije koji su oslobađali UČK teroriste, od najsurovijeg zločina, zato što su ljudima sekli stomake, sekli dojke, silovali, ubijali, na štanglama, ubili su 80 Srba, a 34 je nestalo, 153 je mučeno.

Danas kada ja govorim o tome, počeli ste da galamite, da li vam je to Kurti naredio? Koliko je koštalo to, koliko ste para dobili? Evo neka kaže žuti džemper. Gde beše Bora lopuža, sto posto, lopuža bio i lopuža ostao.

Vi govorite o pravosuđu, pa vi ste 2010. godine instalirali stranačko pravosuđe, pravosuđe je nezavisno od nas, ali od vaše vlasti nije još uvek.

Vaše sudije da mene presuđuju, niko od vas nije osuđen da govori u Narodnoj Skupštini. Vi pričate o Jovanjici, pa mi smo rešili Jovanjicu, naša vlast je pohapsila počinioce.

To se procesuira i vi o tome govorite, to je na sudu, vi govorite o slučaju u Doljevcu, to je tako presuđeno. Naša vlast je to dovela, vi govorite o nečemu.

(Aleksandar Jovanović: Predsedniče, što dozvoljavate ovo, dajte čoveku reč, repliku, zaustavite sednicu, radite kao što piše u Poslovniku, vi ste odgovorni za sve ovo.)

Evo i ove pijanice, sad se pridružio, mister promil, evo ga. Ja razumem Ćutu, jer Ćuta je danas povređen, ja ga razumem, kada je izlazio iz kafane, neko mu stao na ruku, zato razumem povredu Ćute, to je onaj koji mi je zabranio da govorim na Odboru, koji mi je oduzeo reč i zabranio da govorim, to je njegova demokratija.

Evo ga Ćuta, čovek koji je proterao automobilsku industriju, investitora sa milijardu i dvesta miliona evra, čovek koji je oterao investitora i proizvodnje za električne automobile, čovek koji se zalaže za čist vazduh, koji je proterao svojim aktivnostima investitora, "Volvo" je proterao, koji je trebalo da proizvodi 250 hiljada automobila, pa dođite, jedva vas čekam, samo vas gledamo, vi ste za posmatranje.

Ovaj ovde za veterinara, hajte da vas vidim, gde ste demokrate, valjda mislite da je vaše pravo veće. Eno ga onaj što ne može da dobije moždani udar, i on se pridružio, pa ti si čoveče dopustio da ti Srki lokator vodi stranku. Vama spasa nema.

(Poslanici opozicije lupaju u klupe.)

Evo vidite na šta ovo liči, ovo vreme ne treba da se računa, ovo je nemoguće, gde vam je onaj Miloš Beganović da i on skoči, samo on fali. Zašto niste osudili pravosuđe što nije reagovalo na napad jednog francuza na predsednika Republike, zašto to niste osudili, zašto galamite kada iznosim te reči, zašto pravosuđe nije reagovalo?

Zamislite sada u Francuskom parlamentu, da jedan Srbin izađe i napadne Makrona, zbog rusko srpskog plana, napadne Makrona, zamislite tu situaciju, kako bi reagovalo Francusko pravosuđe, Srbin u Francuskom pravosuđu krene na Francuskog predsednika, kako bi to izgledalo?

Oni ne žele to da osude. Stalno traže priliku da naprave haos u ovoj Narodnoj Skupštini, a onda ćete pobeći kada vam se uzvrati, kao što ste pobegli pre tri godine, kao što je ona gospođa pobegla, a tri godine je primala platu, i dok je primala platu u Skupštini Srbije, napadala Namensku industriju Srbije, kroz Bugarske novine, da bi Bugarskim firmama omogućila biznis i posao. To ste vi.

Evo ovoga što je oterao, automobilsku industriju električnih automobila, zalaže se za čist vazduh, a tera proizvođače iz Srbije koji treba da proizvedu 250 električnih automobila, da zaposli 3.300 ljudi.

Svojim aktivnostima i njegovih ovih plaćenika, oterao je velikog investitora i uništio šansu da imamo reprezentativnog proizvođača automobila. Mi u Inđiji smo već bili usvojili prostorni plan, a onda ste vi dobili nalog i pare od Abazija, da rušite to, niste vi rušili Rio Tinto, već investiciju u Srbiju i priliku da Srbija bude bolja, ekonomski još snažnija, da plate budu veće i da povuče ceo region u ekonomske dobitke.

To ste vi radili, vas su Nemci angažovali, da njihova automobilska nemačka industrija radi, a da rušite srpsku industriju mogućih električnih automobila. Kako ste vi za čist vazduh? Čist vazduh se obezbeđuje tako što se električni automobili koriste. Kako vas nije sramota?

Ne dozvoljavate mi ovde da govorim, na Odboru si mi oduzeo reč. Evo vaše demokratije, vi mislite da samo vi imate prava, da ste vlasnici prava celog parlamenta.

Valjda i mi imamo neka prava. Za vreme vaše vlasti, mi bi bili hiljadu puta izbačeni. Setite se Gordane Čomić, na mali šušanj je davala opomenu, a vama niko nije dao. Ovaj ovde što je galamio, retko pametan čovek, ali stvarno retko, evo ja sam ga slušao sve vreme, kada sam počeo da govorim, vi ste skočili, zašto?

Govorio sam istinu, ali vi ne date. Evo ovaj što ne može da dobije izliv, moždani udar, i on lupa, lupa u korist Srkija. Niko od vas ne zna gde je bila DS, nemate veze ni sa Đinđićem, nemate veze ni sa Mićunovićem, vi ste gomila neradnika.

Nemam ja ništa protiv vaše stranke, već protiv onoga što je postala.

(Srđan Milivojević: Ti si izdajnik, lopov, pacovčino jedna, kako te nije sramota?)

Ti koji si išao sa Zagom Dolovac na svadbe, javi toj Zagorki Dolovac, podnesi krivičnu prijavu, evo ti lopuže, Bora lopuža, sto posto, lopuža bio i lopuža ostao.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako oni nas zovu, „čopor“, ovo krdo koje se ovde obada, to su danas rušioci Srbije.

(Srđan Milivojević: Sram te bilo!)

Mene da bude sramota zato što si ti od Kurtija uzeo pare, zato što ste ga oslobodili, zato što ste jurišali na predsednika Srbije? Mene da bude sram? Pa, ti da znaš šta je stid, ne bi bio ovde. Ti da znaš šta je sramota, da glupost boli, ti bi danas bio u bolnici, ti bi jaukao od bola, ti bi bio neizlečiv slučaj. Sram te bilo.

Sada kad te presele na Adu Safari možeš da se kaljužaš kao resavka. Nemaš dva grama obraza, bre!

Ti nekome nešto da kažeš? Ti nekome da kažeš da je kriminalac, ti koji si…

(Srđan Milivojević: Lopove.)

Ja sam pogrešio, ja ti se izvinjavam kad sam rekao da nema više šta da zalaje u Kruševcu. Ima, jedan primerak, zovu ga Džeki.

Hvala.

Čovek lokator, čovek koji je navodio NATO bombe je ovde izneo ozbiljne optužbe o falsifikatima. Čovek koji je išao na svadbu u to vreme sa republičkim tužiocem je ovde rekao da je ministarka, koja je političarka, sekla kolač u SNS. Kakav je to problem?

Pitam – zašto je on išao sa Republičkim tužiocem na svadbe? Kad je već išao, što takav junak, što takav junak sa trojkom, jel, što takav junak nije podneo krivičnu prijavu protiv mene? Da ja znam da je on izvršio neko ozbiljnije krivično delo, ja bih takvu krivičnu prijavu podneo. Ja je nisam podneo jer je nastala zastara, zato što sam naknadno saznao da je pobio sve kuce i od njih pravio pljeskavice. U znak sećanja narod koji je na društvenim mrežama, u znak sećanja za „kerocid“ koji je on izvršio, kucama u znak sećanja je njemu dao nadimak – Džeki.

Da sam znao da je on izvršio to krivično delo, a da nije zastarelo, ja bi podneo takvu krivičnu prijavu. Njega pozivam, s obzirom da je vrlo dobar sa Republičkim tužiocem da zajedno ide na svadbe sa njima kod stranačkih svojih kolega, da podnese već jednom tu krivičnu prijavu, da se jednostavno isprsi i da mu još na kraju kažem da glupost boli gospodin u žutom džemperu ne bi izlazio iz bolnice, a bio bi najveći potrošač Brufena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, povreda dostojanstva. Dakle, napadači na čuvenu „Stop krvavim košuljama“ su kažnjeni, čini mi se, sa deset godina zatvora. On očigledno nije tim zadovoljan. Time je povredio dostojanstvo zato što sam ja, recimo, osudio taj napad predsednika jednog udruženja na ulazu u mesnu zajednicu u Kruševcu. Ali, napadači na mene na ulazu u Narodnu skupštinu, kao predsednika registrovane političke stranke i narodnog poslanika, su oslobođeni. I on onda priča o nepravdi, o pravosuđu koje je okrenuto protiv njih. On nije osuđen ni za jedan govor u Narodnoj skupštini, ja jesam. Pa ja pitam – kome je to, kojoj političkoj struji naklonjeno to pravosuđe i od koga je to pravosuđe nezavisno? Od ove vlasti jeste, ali od njihove nije. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja cenim nastupe prijatelja, mafijaša Šarića. Reklamiram član 107. Poslovnika. Ja cenim i njegov trud da gospodinu Šariću prepusti kombinate u Vojvodini, ali gospodine predsedavajući dužni ste da ga opomenete zato što je on ovom prilikom vređao gospodina Martinovića, koji ovde nije prisutan, koji nikada ne psuje, ja se sa njim družim već desetak godina. Ovo je ponovo…

Zahvaljujem, vidim da ga pamte i dalje gospodina Martinovića, o njegovim nastupima kojim je eliminisao baš ove koji aplaudiraju. Međutim, gospodin Lutovac je poželeo moždane udare. Posle njegovih nastupa, nastupa Srkija „lokatora“, mi stvarno jesmo u riziku da doživimo moždani udar, ali gospodine predsedavajući, gospodin Lutovac neme taj rizik, on ne može da doživi moždani udar.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika. Prethodni govornik koji se navodno razume u stočarstvo povredio je dostojanstvo Narodne skupštine govoreći o protestu poljoprivrednika pa sa tim u vezi je trebao reći i sledeće da ne povredi dostojanstvo Narodne skupštine – kada su oni njegovi bili vlast seljaci su hapšeni zato što su tražili podsticaje. Podsticaje recimo po kravi su bili 5.500.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Nemojte se dokazivati kao da ste nevakcinisani.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji za njegovo vreme vlasti su bili 5.500 dinara jednom, samo prilikom telenja. Danas kada su podsticaji 25 hiljada dinara ako jedna krava živi samo 10 godina, to je 250 hiljada dinara ili 50 puta više nego što je bilo za vreme njihove vlasti.

Takođe, premija za mleko je sa tri dinara otišla na 15 dinara, a to znači pet puta više nego u njegovo vreme i danas on ima obraza i vređa dostojanstvo Narodne skupštine da kaže kako je u njegovo vreme bilo bolje i kako su protesti poljoprivrednika izraženi zbog loše poljoprivredne politike. Kakva je bila vaša, gospodine Cakiću? Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o ekonomiji.

Zahvalan sam predsedniku Republike na dve izjave vezane za proizvodnju mleka. Savetujem poljoprivredne proizvođače da se, s obzirom na neki protest, da se dogovore sa predstavnicima ministarstva, pošto postoji dobra volja da se taj problem reši.

Moram reći i ovo, mada nikada ne govorim o Vučiću, da kao predsednik odbora sam imao priliku da zato što smo trošili više od planiranih sredstava za podsticaje u poljoprivredu, da sam više puta odlazio kod njega i tražio da utiče na Vladu Republike Srbije, i tražio od sedam pa do 15 milijardi. Uvek smo dobijali.

Stoga, još jednom molim poljoprivredne proizvođače da sednicu sa predsednicima ministarstva i da se dogovore o tome da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu.

Malopre smo imali jednog primerka, koji očigledno spada u tu vrstu delatnosti. Vi ne shvatate da mi njega nedovoljno poštujemo. On bi naprosto bio božanstvo, recimo u Indiji. On bi tamo bio božanstvo, a ovde mislim da je on jedan od onih koji od ove Skupštine, u tom delu pravi zverinjak. Predlažem ubuduće da ga donose u kavezu. Tako ćemo biti bezbedni. Da se na ovu mržnju koju je on izrekao plaća porez. Ja verujem da bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Možda bi mu konkurisao samo komšija onaj mali Pozderac iz Trstenika. Verovatno bi bili negde tu. Da se na bezobrazluk, da je bezobrazluk izvozni proizvod, on bi bio strašan izvozni potencijal.

Međutim, moram nešto da kažem, s obzirom na njegove optužbe. On je ovde rekao kako smo mi ubili Olivera. Zaboravio je da smo ubili Kenedija, da istrebili Indijance, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, to je zaboravio. Po pitanju Olivera, prvo da kažem da svako ko je preživeo vlast njegove stranke treba da dobije životnu nagradu, jer je preživeo. Dakle, od Pekića, do Srkija lokatora, toj stranci spasa nema. Pekić, Mićunović, Zoran Đinđić i na kraju Srki lokator, predstavlja tu stranku. Onda su stvarno došli do dna.

Dame i gospodo, ovo je fotografija iz 2000. godine, ovo su fotografije 2000, 2001. godine, kada je bilo dole još uvek tvrdo. Ovo sam ja sa pokojnim Oliverom. Srkija lokatora nije bilo, on je bio na šiptarskoj strani. Nedavno je pao dron. O tome ću kasnije. Olivera Ivanovića su ubili oni koje su oni amnestirali. Dakle, on ne dozvoljava pravo da oni koji su pobili žeteoce, oni koji su u Goraždevcu pucali na decu kupače, oni su na Zadušnice digli autobus u vazduh, oni su u martovskom pogromu ubijali i hiljade proterali, on ne dozvoljava da su možda oni ubili Olivera Ivanovića. On kaže da smo mi.

Možda su ga verovatno ubili onih 1.800 terorista uključujući i Kurtija, koga su amnestirali. Nedavno je jedan dron pokušao da špijunira položaje Vojske Srbije. Vojska Srbije je taj dron oborila. Kurti se tu gadno prevario. Umesto da je ušao u troškove, jer dron košta, umesto da je koristio starog Srkija lokatora, koji je em jeftiniji, em pouzdaniji. To je onaj lik kome je za vreme agresije NATO pakta nisu smeli da daju pušku, već su mu dali lopatu. Nisu znali na koju stranu će da puca. Dobra procena Vojske. On govori o 30 srebrenjaka. Koliko srebrenjaka je Srki lokator dobio, ne samo za lociranje Vojske, već koliko je dobio zato što su izručili generala Lazarevića, branioca Kosova i Metohije. Koliko je tih srebrenjaka bilo.

On priča o zemunskom klanu i Legiji. Da li znate, a ja sam jedini ovde izgleda glasao za Vladu Zorana Đinđića? Ja mislim da sam jedini. Da li znate da Zoran Đinđić nije hteo Srkija lokatora da primi u stranku, dok je bio živ. Kada su ga ubili, onda je ušao u tu stranku i postao narodni poslanik. On je avanzovao na ubistvu Zorana Đinđića, on je iskoristio Legiju i zemunski klan, on je postao poslanik. Nikada ne bi ušao u tu stranku da je Zoran Đinđić preživeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen postupcima navodno patriotske opozicije. U senci njihovog patriotizma najbolja je hladovina. Da im kažete da se borimo za Kosovo, oni bi pitali jel može onlajn?

Sada da vidimo ko je gde bio 1999. godine kada je bilo tvrdo na KiM. Jedan od ovih patriota je bio u Londonu. To je šef ovog malo iz Trstenika, ovog malog pozderca. Njegov šef je bio u Londonu, pokušao da nauči Njutnove zakone, ali eto, nije uspeo. Sin naftaša, funkcionera.

Drugi je pobegao u Francusku, Miloš beganović. Tek toliko prebegao na agresorsku stranu, a danas bi kao on branio Kosovo. I 2004. godine nije bio ovde za vreme Martovskog pogroma. Tek kasnije je pregovarao sa ovim Šiptarima i bio preteča kosovske nezavisnosti. Dakle, to su oni koji su išli u američke ambasade i tražili samo da se odloži proglašenje kosovske nezavisnosti. E to su ti veliki patrioti.

Oni ništa teže od tri prsta u životu nisu digli i pokušali to da unovče. Onaj poslednji je bio u biblioteci da izdaje časopis pod nazivom njegove stranke. Dobro je, da je pala neka bomba kao na Narodnu biblioteku mogao je izgoreti kao knjiški moljac. E to su ti patrioti koji danas pričaju. Uzmeš 36.000 evra za fiktivni ugovor za stan. Nije ti dobar Čačak. Oćeš na Dedinje. Na fiktivni ugovor uzmeš 36.000 evra i dođeš na Dedinje. Pa da, Dedinje je srce Srbije, koliko ja vidim.

Onda ti koji ništa teže u životu od tri prsta nisu digli napali na predsednika republike. Verovali ili ne. Ja sam već prošao tog njihovog toplog zeca. Ni tada se nisam bojao, ne bojim se ni sada, a verovatno ih se predsednik republike boji još manje nego ja.

Dame i gospodo, narodni poslanici, oni treba da znaju da nešto moramo da naučimo iz prošlosti. Juna meseca 1941. godine je Nemačka napala Rusiju. Ne znam da li su tenkovi bili leopardi. Meni je Rusija uvek simpatičnija, ali u to vreme bilo je najžešće klanje Srba na teritoriji NDH. Klali su familiju predsednika republike, klali su familiju moje majke. Dakle, klali su familiju moje majke. Ustaše.

U to vreme Tito dolazi u Beograd da digne ustanak Srba protiv Srba. Nije to bio građanski rat, to je bio rat protiv Srba. Cenu koju smo platili je da je Tito iskoristio i Srbe i Ruse, osvojio vlast, komunizirao bivšu Jugoslaviju stvorenu krvlju Srba. I šta se desilo? Onda po sovjetskom modelu rasparčao tu državu na štetu srpskog naroda, darujući kao Staljin srpske teritorije novostvorenim republikama. Tako je to bilo i ja to tako doživljavam.

Gle čuda, nismo se naučili na istorijskim greškama. Juče se to ponovo dešavalo, da dok svi okolo napadaju Srbe, unutar neko pokušava da digne ustanak protiv Srba u Srbiji. Kao da nismo videli da od svojih razlika kad napravimo podele možemo podeljeni da stradamo. Kao da nismo videli da, dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili između sebe, protiv sebe, i dok su ustaše klali Srbe mi smo kao Srbi njima u stvari pomagali.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čerčil je rekao da nam se istorija ponavlja i sve nas više košta. Koliko vidim, ovima juče nije bila cena u pitanju. Hteli su da iskoriste taj problem koji u svetu postoji. Mi moramo da nešto naučimo. Naše najbolje rešenje u sadašnjem trenutku, a citiraću Napoleona: "Treba znati kada navući lavlju kožu, a kada kožu lisice". Zato je naše najbolje rešenje najmanje loše rešenje i toga treba da budemo svesni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, naš taj mali čamac koji sada nemamo gde da privežemo za koji veliki čamac, koji treba kroz nemirne bure i oluje svetskih razmera da provučemo kroz brzake, taj naš mali čamac treba provući. Zato molim sve ove od juče, neću reći izdajnike, nesrećnike neshvaćene, da dok mi pokušavamo da veslamo, molim ih samo da ne ljuljaju čamac i da ne napadaju posadu.

Dame i gospodo, ja ću završiti sa onim – i ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ja ne pristajem na Kosovo u UN, ali sam tu ako ne daj Bože se desi da ovi okolo bivši Jugoslovene opet žedni naše krvi napadnu, uz pomoć onih drugih koji su oko nas – NATO pakt. Ako u krajnjoj varijanti zamislite ako ne daj Bože dođe do sukoba, ako ovi drugi naoružaju ove prve i daju im kao Ukrajincima četiri, pet milijardi da nas slome, pa mi ni oružje ne možemo kupiti. Ali, bez obzira, ne daj Bože ako se to desi, ja ću biti tu, neću pobeći kao onaj francuski petlić, što bi Vojvođani rekli kikirez. Hvala.