Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da dokažem i argumentima potvrdim sve dosadašnje konstatacije da suštinski vi stvarno nemate nameru da menjate bilo šta u ovoj državi. Možete vi da donesete 100, 200, 300 zakona i svakoga dana možete da donosite po neki zakon, ali se suštinski ništa neće promeniti.
Takođe moram da primetim da prostom primenom u Srbiji nekih zakona koji važe u Evropskoj uniji ne samo da se nećete približiti EU, nego ćete se dodatno udaljiti od EU. Tako je i sa ovim zakonom. Osnivanjem agencije za borbu protiv korupcije na neki način ćete onemogućiti da se stvarno neke stvari rešavaju. Zbog čega? Pa, vrlo jednostavno, vi sve nadležnosti koje su imali RIK, Odbor za finansije Narodne skupštine prebacujete na ovu agenciju. Čista logika govori o tome da su i RIK i Odbor za finansije sastavljeni paritetno, na osnovu sastava Skupštine Srbije, odnosno stranaka koje su izašle na izbore i dobile određen procenat. Valjda je logično, ja mislim da svi verujete u to, da će jedno takvo telo koje je sastavljeno od predstavnika više stranaka biti objektivnije, bez obzira na to što većina i u Odboru i u RIK-u glasa prema političkim interesima. U svakom slučaju, bar može da se čuje, bar može da se raspravlja, da se iznose argumenti kada je u pitanju, recimo, finansiranje političkih stranaka i, evidentno, ako je u pitanju zloupotreba.
Vi se sećate, izneti su brojni primeri, ovde smo vam ilustrovali to otpremnicama i računima, slikama kamiona, o slanju paketa u predizbornoj kampanji, neposredno pred izbore.
Dokazali smo vam da je nekoliko miliona evra utrošeno u tu kampanju. Takođe smo vam dokazali da ne postoji ni jedan jedini evro koji je prijavljen Odboru za finansije za tu namenu, odnosno da su kupovane životne namirnice, pakovane i slate na teren kako bi se najugroženijem delu stanovništva to davalo i za to, što bi se reklo, kupovala duša, odnosno njihov glas, da glasaju za Demokratsku stranku. To je problem sa kojim se vi suočavate sve vreme.
Bez obzira na naše političko prepucavanje, što je sasvim normalno, borite se vi, borimo se i mi za svaki glas, da budemo što bolje predstavljeni biračkom telu, ali verujte da SRS stvarno ima želju da se uslovi u državi poboljšaju. Kako oni mogu da se poboljšaju? Ako imate nameru da nešto uradite, ako zakon nije samo po onoj narodnoj "trla baba lan da joj prođe dan", raspravljaćemo u Skupštini par dana, jedan dan, nije bitno, završiće se i sve će se završiti na tome. Eventualno će u javnosti vladajuća koalicija ili predstavnici vladajuće koalicije izlaziti i tvrditi – evo, doneli smo taj zakon, doneli smo ovaj zakon, i time na neki način hteti da kažu da su oni time završili svoj posao i da je sada sve u redu, a nije tako.
Ja lično verujem, gospođo ministre, da vi želite i mislite da ćete ovim zakonom nešto da uradite, ali većina kojoj pripadate je pokazala odmah, otkako je došla na vlast, da ne želi nikakve promene. To je na delu pokazala. Naveo sam vam samo deo afera od 2001. godine, od 2000. godine, koliko su te afere opteretile našu državu, koliko su pojedinci zgrnuli para, i oni koji su jeftino kupili i oni koji su dobili provizije. Nijedna od tih afera nije procesuirana, mnoge zato što sudovi nisu radili svoj posao i zastareo je proces, kao u slučaju Janjušević - Kolesar, tako da nisu ni pozvani na odgovornost, iako je dokazano da su uzeli oko dva miliona evra, ne znam tačno cifru, nije ni bitno.
Ovim zakonom ustanovićete jedno telo čiji će predstavnici u najvećoj meri biti pripadnici Demokratske stranke, eventualno će još neko dobiti, ali ne verujem, jer vi delite javna preduzeće, delite agencije itd. i tu nema zabrane i niko nikome ne ulazi, nemoj ti mene da diraš, neću ja tebe, po onoj narodnoj "ruka ruku mije". Radite po učinku – učinim ja tebi, učiniš ti meni, i završavate posao. Ali, to je problem koji košta građane Srbije i državu Srbiju.
Pokazaću vam na vašem primeru kako to ide, baš kada je u pitanju Zakon o finansiranju stranaka: 28. decembra 2000. godine... Sećate se svi toga vremena kada je DOS došao na vlast i obećao da ćemo već 2001, 2002. godine razrešiti sve probleme, stanovi, automobili, letovanja, u Evropi smo. Između ostalog, tada ste doneli Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Da li se sećate da postoji taj zakon, gospođo ministarka? Sećate se. Znate šta kaže u tom zakonu?
Imovina koja je bila na upravljanju, korišćenju i raspolaganju Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, a koju su činili objekti, poslovni prostor, oprema, kancelarijski nameštaj i slično, svojina je Savezne Republike Jugoslavije.
Prema stavu 2. navedenog člana, savezni organ nadležan za poslove pravde sačiniće evidenciju imovine iz stava 1. ovog člana prema korisnicima i, do stupanja na snagu ovog zakona, po vrsti, količini, odnosno površini i lokaciji utvrditi njeno stanje i predložiti način korišćenja i korisnika, sad pazite, s tim što će najmanje jedna polovina nepokretnosti koje su u svojinu Savezne Republike Jugoslavije prešle primenom stava 1. ovoga člana biti dodeljena parlamentarnim strankama na korišćenje za redovan rad.
Ima li ijedna stranka, postavljam pitanje, koja je iz ove imovine dobila bilo šta? Olovku, stolicu? Što se tiče SRS, nije dobijeno ništa. Postavlja se logično pitanje. Interesantno, ne očekujem od onoga ko je postavio pitanje, ali priznajem, ovoga puta pitanje je logično. Pitaju kolika je ta imovina. Evo, i to ću vam pročitati.
Prema spisku, 280 nepokretnosti je postojalo u 129 mesta, a do sada je, za osam godina, izvršeno uknjiženje samo za pedesetak. E sad, postavljamo pitanje, ko se uknjižio na ovih pedesetak i šta je sa 130-ak? Šta je sa tim? Zašto to niste dali Odboru za finansije? Zašto to niste prezentovali Skupštini Srbije? Sumnjam, jednostavno, u vas. Ako ste mogli da dajete šećerane za tri evra, nemojte mene ubeđivati da ovakvu mogućnost niste iskoristili. Pa, baš za neke od vas važi pravilo "što oko vidi ruka nosi", tu nema dileme. Samo zahvaljujući tome što ste na vlasti, građani Srbije, a ni parlamentarne stranke nemaju mogućnosti da dobiju sve stvari na uvid.
Evo, gospođo ministre, da ne bi ovaj izlazak za govornicu bio uzaludan, između ostalog postavljam pitanje direktoru Direkcije za imovinu Republike Srbije i vama kao resornom ministru; prosledite direktoru Direkcije za imovinu Republike Srbije da mi dostavi odgovor sa spiskom ovih 280 nepokretnosti i taksativno da navede ko se uknjižio i na kolikom broju i da nam dostavi spisak sa ostalom imovinom koja nije uknjižena da građani Srbije a i političke stranke imaju informaciju o tome šta je urađeno na osnovu ovog zakona.
E sada, kao što ste uradili sa ovim zakonom, evo, osam godina je prošlo, tako ćete uraditi i sa ovim i sa onima koje ste doneli ranije i sa onima koje ćete doneti za dan, dva, tri, pet, sa svim zakonima koje ćete donositi dok ste na vlasti; oni će biti samo mrtvo slovo na papiru, bez ikakve želje da rešavate probleme građana Srbije. To je ono sa čime se mi suočavamo i to je ono što je najveći problem Srbije i njenih građana. Hvala.