Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, mislim da je gospođa Zlata Đerić vrlo argumentovano objasnila zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman i, uopšte, sav ovaj trud koji ulažu poslanici opozicionih stranaka da se ova zakonska rešenja koliko-toliko poprave. Motivisan je, pre svega, činjenicom da je u našoj državi jedan od najtežih problema kriminal i korupcija.
Bez obzira na to što vi donosite sve ovo, ili pokušavate da donosite sve ove zakone na preporuku EU, kako biste se približili, navodno, Evropi, postoji nešto što ni u kom slučaju ne možete – ne radite nešto što bi moglo da dovede do rešenja problema s kojim se suočavamo.
U toku ove rasprave sam vam izneo dve konkretne stvari. Za 15 minuta nisam uspeo da nabrojim ni 15-20 najvećih afera od 2001. godine, a vi znate koliko ih ima, a da država do sada ništa nije uradila. Naveo sam vam samo plate direktora javnih preduzeća, predsednika upravnih odbora, članova itd., koliko je to ogromna šteta za Srbiju i za građane Srbije i kako se arči imovina Srbije.
Nema težeg kriminala od kriminala koji se na, praktično, ozakonjen način sprovodi. Meni, prosto, dođe žao, uslovno rečeno, poštenih kriminalaca. Oni rizikuju ili da dobiju batine prilikom izvršenja krivičnog dela, pa onda od policije, pa posle toga da dobiju odgovarajuću zakonsku kaznu, u odnosu na ove kojima ste vi omogućili da nemilice pljačkaju građane Srbije.
Evo, ja ću, da ne bi bilo sve na priči, pokušati da vam na konkretnom primeru objasnim kako se nemilice pljačka ova država.
Gospođo ministar, zamolio bih vas za malo pažnje, mislim da kada budete ovo čuli, ni vi nećete biti mirni, posle ovih činjenica koje ću vam izneti.
Jesmo iznosili ovde neke podatke vezane za Bojana Krišta, člana G 17, koji je direktor Aerodroma "Nikola Tesla". On je na to mesto došao kao partijski kadar pred kraj 2007. godine i odmah posle ''Lutrije'', koju je, takođe, upropastio, krenuo je nemilice, pazite, nemilice da pljačka ovu državu. Bojan Krišto je u decembru, za 141 radnika Aerodroma "Nikola Tesla", isplatio kao otpremninu 135.634.571 dinar.
Dobro, hajde, neko bi rekao – otpremnina je u skladu sa zakonom, šta da se radi.
Ali, pazite, posle te isplate, gospođo ministar, Bojan Krišto je četrnaestoro radnika koji su uzeli otpremnine zadržao, na osnovu ugovora o delu, da urade određene poslove i za to je isplatio, verovali ili ne, sada ću vam reći – 1.493.000 dinara. Od toga su svi linearno dobili po 32.500 dinara, a dvoje, Bauk Milorad i Zec-Gašić Radojka – po 70.000 dinara.
Dobro, jel ima neko od vas ovde zdravorazumskih koji može da veruje da je ovo neko uspeo da uradi? Nisam na tebe mislio (obraća se Srđanu Milivojeviću).
(Srđan Milivojević, s mesta: To mi je jako drago.)
Jel vidite vi kakva je ovo pljačka?! Pazite, među njima je dvoje ljudi koji su, takođe, uzeli otpremnine, a to Rajaković Radivoj i Nikolić Mira, sekretarica. Otpremnina je isplaćena u vrednosti od 3.515.000, a gospođi Nikolić Miri – 1.314.000. Znate šta je problem, gospodin Rajaković Radivoj je odmah po isplati otpremnine zasnovao radni odnos u ''Skijalištima''!
Dobro, ljudi, jel vi možete da shvatite kako se ova država pljačka? To je, prosto, neverovatno! Ovi podaci nisu nikakva tajna. Do svega ovoga ste vi mogli da dođete i možete da dođete bez ikakvih problema, ali to, jednostavno, prolazi. Znate li koliko preduzeća imate, javnih preduzeća, i kako se pljačka imovina građana Srbije i države Srbije?
Ja ovo nisam pretvarao, ali lako to možete, ako pretvorite u evre, to vam je nešto oko dva miliona evra. Uzmite koliko je to kvadratnih metara stanova, za dva miliona evra, samo ovo što je uradio Bojan Krišto, ove tri stvari. Koliko je to kvadratnih metara, ako uzmete da je cena 500 evra, u izgradnji, a to mu dođe oko 4.000 kvadrata, pa podelite sa prosečnom kvadraturom i vidite. Pogledajte koliko oficira i pripadnika Vojske Srbije nema rešeno stambeno pitanje.
Znate li koliko Upravni odbor u Javnom preduzeću Aerodroma "Nikola Tesla", koliko predsednik prima? Juče sam iznosio podatke. Slušajte sada, predsednik Upravnog odbora ima 183.000, članovi – 143.000. Po 143.000? Znate li koliko to mesečno iznosi? Upravni odbor, pazite, molim vas, Upravni odbor je za januar 2008. godine primio 2.039.000.
Ljudi moji, pa, dobro, ali kako vi možete da izađete pred građane Srbije? Vi tražite usvajanje nekih zakona i, navodno, borite se protiv kriminala i korupcije, šta je ovo? Šta je ovo, ko je ovim ljudima omogućio da uzimaju ovolike pare i da pljačkaju građane Srbije? Vi, gospodo.
Dok ovo ne budete rešili, pustite priče o borbi protiv korupcije, o borbi protiv kriminala. Vi omogućavate da se država pljačka a da oni, čak, i ne dolaze pod udar zakona – to je legalizovani kriminal.
To je onaj problem s kojim se naša država suočava. Da vam ne navodim samo, imali ste juče primere, kada je u pitanju Bojan Krišto, ali, koliko to državu košta?
Recimo, pazite, ako je potreban auto, bilo bi normalno da javno preduzeće uzme auto, da ga kupi. Ne, Bojan Krišto je izmislio nov način – pošteno, da poštenije ne može da bude. On uzima u zakup auto. Država na to plaća ogromna sredstva. Samo za godinu dana je 78, odnosno samo da vidim, mesečna rata 3.471 švajcarac, pa za 12 meseci pogledajte koliko je to! To je oko 40.000 švajcarskih franaka, ali to oni nisu kupili, uzeli auto na lizing, nego plaćaju zakup. Posle toga će morati da ga vrate. Plaćaju osiguranje i sve živo, a država od toga nema ništa.
Kako je to moguće? Ko vodi računa o tim parama koje se troše na ovakav način? Ima nešto što već može da liči na neko krivično delo. Znate, evo, ja ću vam ovde kazati – Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju. Nema omiljenijeg puta i želje nego da se dođe u Evropsku uniju.
Elem, kažu, zajednička investiciona grupa Aerodroma Beograd i Tuske kompanije ''Tehnotes'' pobedila je u avgustu 2007. godine na tenderu za operacionalizaciju Aerodroma Bodrum. Vrednost posla je oko 100 miliona evra, a početak realizacije planiran je za tekuću godinu.
Čudi me da se ne hvale. Hvale se ''Zastavom'', hvale se izvozom autodelova itd., a ćute o ovome. Pazite, 100 miliona evra, a niko živi da kaže jednu jedinu reč. Ono što je interesantno u ovom pitanju, to je što je gospodin Krišto, 27. decembra, pred Novu godinu, sa svojom porodicom otišao u Bodrum. Baš tako, plaćeno sve, lepo, sve je u redu, nije nikakav problem.
Na osnovu Zakona o dostupnosti javnih informacija, tražili smo papire – dajte da vidimo, ljudi, šta to ima iza tih 100 miliona evra, a ne hvalite se. Morate da priznate da je čudno, tako vredan posao, toliko para, a oni ćute kao zaliveni.
Mi smo, u skladu sa Zakonom, podneli zahtev da nam se dostave informacije o tome, da dobijemo uvid koji je to posao, jer je to posao veka za ovu državu. Međutim, odgovorili su nam ovako.
Kažu – pomenutim zahtevom, koji je u Aerodrom "Nikola Tesla" primljen 30. aprila 2008. godine, zahtevali ste uvid u spise predmeta koji se odnosi na projekat Bodrum - Milas i na realizaciju istog projekta, kao i fotokopiju dokumenata i spisa po izboru podnosioca ili ovlašćenog lica. ''Na osnovu člana 15. st. 2. i 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, potrebno je da zahtev precizirate.''
Pa, šta hoće preciznije? Da kažemo – dajte nam taj i taj dokument?
Pa, mi hoćemo uvid u sve dokumente, da vidimo šta se iza toga krije. Oni kažu – potrebno je da precizirate. Pa, molim vas, o čemu mi pričamo? Na šta to liči?
Normalno, mi smo se, u skladu sa Zakonom, kao i uvek kada je u pitanju SRS, obratili Povereniku za informacije. Rešenje kojim je naložio Aerodromu "Nikola Tesla" da nam omogući uvid u spise poslato je 26. marta. Jel mislite da smo dobili pravo na uvid u te spise? Nismo.
Sada opravdano sumnjam da se iza ovoga, znajući ko je u pitanju, kojoj stranci pripada, iz iskustva s tom strankom, krije ogroman kriminal. Dok nemam uvida, mogu samo to da mislim. Razlog zbog čega se ne da uvid u materijal može biti samo to da se nešto skriva. Ne verujem da je nešto drugo.
Gospođo ministar, mislim da je ovo najbolji mogući primer, iz koga možete da zaključite da u ovoj državi mnoge stvari ne štimaju. Kako da se izborimo s kriminalom i korupcijom, na jednoj strani, kad na drugoj strani imate ovakvo nemilosrdnu i brutalnu pljačku, koja je potpuno po zakonu? Kako mislite da uzmete imovinu koja je oteta od građana Srbije od strane lica kao što je Bojan Krišto, a koja je potpuno potrošena, poarčena, ili kako već sve možete da kažete? Kako možete s tim da se izborite?
Sistemski morate da nađete mogućnost da se borite protiv ovoga. Kada budete ovo iskorenili, onda ćete imati mnogo lakši posao s kriminalom i korupcijom, onda ćete imati prilike da pred građane stanete čista obraza i da kažete – mi se borimo za ovu državu, za građane Srbije. Sve do tada, to će biti EPP, odnosno farsa.
U toku rasprave o ovom zakonu, i o sledećem, zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, izneću vam još jedan konkretan primer, ne rekla-kazala itd., izneću vam jedan lep primer u kome ćete moći da vidite spregu i saradnju najviše vlasti i onih kojima su omogućili da opljačkaju ovu državu. Već sam vam rekao da je, u toku procesa privatizacije, država prihodovala ukupno oko 2 milijarde 700 miliona evra za imovinu koja se procenjuje između 40 i 50 milijardi evra. Na ovom primeru kojim ću vam pokazati videćete kako, gde i kome se odlio taj novac. Hvala vam.