Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Vjerica Radeta je podnela amandman gde se kaže da se u članu 3. posle reči: "državljana i pravnih lica u inostranstvu" dodaju reči: "a naročito državljana Republike Srbije zatočenih u Haškom kazamatu".
Nažalost, imamo tužnu praksu kada je u pitanju naša država i kada su u pitanju naši građani koji su zatočeni u haškom kazamatu. Oni koji su krenuli u razbijanje SRJ, pre svega SAD i EU, počinili su najteži zločin, zločin protiv mira, koji ne zastareva. Za njima su krenule sve one snage koje su unapred bile organizovane u Jugoslaviji.
Ništa se to nije desilo slučajno. Taj proces je krenuo prvo u Sloveniji, gde je tadašnje slovenačko rukovodstvo, teritorijalna odbrana, policija, izvršila prvi ratni zločin u tadašnjoj SFRJ, gde su vojnike, koji su bili sa oružjem ali bez municije, praktično streljali. Tako je počeo raspad i secesija SFRJ.
Za njima je krenula Hrvatska, Franjo Tuđman. Sve ustaške snage koje su postojale u svetu vratile su se u Hrvatsku i krenule, isto kao i 1941. godine, sa pogromom Srba. Iako je u to vreme pokušano sve da se bar BiH, odnosno već tada izabrani lider Muslimana, na bilo koji način privoli da ne krene istim putem, čak mu se davalo i predlagalo da bude prvi predsednik predsedništva i na taj način omogući Muslimanima u bivšoj SFRJ da budu svi u jednoj državi, nažalost, pod pritiskom Amerike, i oni su krenuli u građanski rat.
Znate sve kako i na koji način se to dešavalo, da bi se završilo bombardovanjem 1999. godine, bez odluke Saveta bezbednosti UN, zločinačkim bombardovanjem koje je trajalo punih 78 dana, a posle toga okupacija KiM, a sada, evo, i pokušaj da nam se potpuno otme KiM.
Sada sve te zločine koje su počinili treba na neki način opravdati. Na način koji je najteži mogući - žrtvu treba proglasiti za krivca, a sve oni koji su branili nacionalne i državne interese treba proglasiti krivim, osuditi ih i tako sopstvenu krivicu prebaciti na onoga ko se borio za državne i nacionalne interese, za osnovno pravo, pravo na slobodu.
Zbog toga je u haškom kazamatu kompletno političko, vojno i policijsko rukovodstvo i Republike Srpske Krajine, Srbije, na sreću nije Republike Srpske (još uvek nisu uhvatili Ratka Mladića i neće ga ni uhvatiti, kao ni Karadžića).
Imali ste juče prilike u jednim novinama da pročitate razgovor između Veslija Klarka i Havijera Solane, gde Vesli Klark to i govori, da svi oni koji su se oduprli Americi moraju da odgovaraju. Svi su i pohapšeni, neki su kidnapovani, kao Slobodan Milošević, i to na Vidovdan, i isporučeni Haškom tribunalu, a onda, ko milom, ko silom, sve one koje je tražio Haški tribunal, oni su tamo i zatočili.
Em nepravedno zatočeni u haškom kazamatu, em doživljavaju još jednu kaznu, od sopstvene države. Naša država ne samo da nije učinila ono što bi bilo potpuno logično, u našem interesu, da pokuša da pomogne svim tim ljudima koji se nalaze u haškom kazamatu, jer vi ste ti koji ste tvrdili da treba da odu tamo, pa da tamo dokazuju svoju nevinost.
Mi najbolje znamo kako je to moguće, na primeru dr Vojislava Šešelja. Kada je u pitanju država Srbija, ne samo da ne radi ništa na njegovoj odbrani da bi pomogla, nego čini sve kako bi tu odbranu otežala i kako bi je onemogućila, i na taj način takođe ispunjava naloge Haškog tribunala, odnosno tužilaštva.
Za razliku od zahteva koje isporučuje Tužilaštvo, naša država je izuzetno servilna. Sve što joj se traži, apsolutno sve podatke, oni su izručili i tu nema nikakve dileme. Za ono što je potrebno za odbranu, potreban je dug put, proces, pisanje, zahtevi, pa davanje pogrešnih dokumenata, da bi se koliko-toliko učinilo nešto. Da nema stvarno izuzetne želje i volje ljudi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja, što se tiče Srbije, ne bi moglo da se uradi ništa.
To je jedan od razloga zbog čega smo mi zahtevali da se ovde doda i - posebno za Srbe zatočene u Haškom kazamatu, jer smo sigurni da oni čine sve kako bi pomogli državi Srbiji, a to na najbolji način pokazuje dr Vojislav Šešelj. Svi vi pratite, ubeđen sam, u velikoj meri, suđenje dr Vojislavu Šešelju i ako ima jedna jedina činjenica koja pokazuje koliko je to instrument, ali u ovom slučaju potpuno onemogućen da izvrši svoju ulogu, to je dr Vojislav Šešelj.
Apsolutno ni jedan jedini svedok, ili ekspert, kako ih oni zovu, nije uspeo da dokaže ni jednu jedinu reč, a ne bilo koju činjenicu iz one ogromne optužnice protiv Vojislava Šešelja. Zato mislimo da bi država morala da učini, a može da učini, da im olakša život. Ne mislim ovde odmah na dr Vojislava Šešelja, mislim na ostale optužene u Haškom tribunalu, posebno kada su u pitanju njihove porodice.
Vi često, kada ovde predlažete neke zakone, između ostalog, ističete pozitivne primere Hrvatske, Slovenije i nekih drugih država. Interesantno je da u ovom slučaju niste našli za shodno da vidite i neke pozitivne, teško mi je da to kažem, ali to je istina, stvarno je pozitivan primer kada je u pitanju Hrvatska.
Oni su iznajmili kuću u koju dolaze članovi porodica optuženih pred Haškim tribunalom. Na raspolaganju su im najbolji advokati. Država finansira njihovu odbranu, finansira njihove porodice. Hrvatska je, za razliku od vas, svesna (mada mislim da ste i vi svesni, ali po nalogu to ne radite) da svaka optužba koja će potkrepiti činjenice da je Hrvatska izvršila najveće etničko čišćenje i genocid, kao što jeste izvršila u dve akcije 1995. godine, u akcijama "Bljesak" i "Oluja", pokušava na svaki mogući način da pomogne svojim optuženima da ili dobiju manje kazne ili da ih ne osude po tim tačkama optužnice.
A šta se vi uradili, kao država, da biste pomogli najvišim političkim funkcionerima iz politike, iz vojske, iz policije, sem što ste ih vijali po Srbiji, hapsili i isporučivali Haškom tribunalu? Ovo bi trebalo da uradite zbog sebe, zato što će i posle vas doći neko koji će to pitanje postaviti u Srbiji.
To što ste vi politički protivnici sa ljudima koji se nalaze u Haškom tribunalu, ne daje vam za pravo da štetite interesima Srbije i da time što ništa ne činite dovodite Srbiju u opasnost, zbog toga što su ti naši ljudi tamo u nemogućnosti da imaju adekvatnu odbranu, posebno zato što su plen advokata koji su u dogovoru sa Sekretarijatom i sa Tužilaštvom samo još jedna karika koja omogućava da se na jednostavan i brz način ti ljudi što pre osude, da im se presudi kako bi taj posao bio završen. Ovo vam je prilika da uradite nešto kako biste generacijama iza nas smanjili teret koji će moći da nose.
Takođe smo ovde predložili, u istom članu, da se posle reči "praćenje" reč "delatnosti" briše. Kaže: ''praćenje delatnosti stranih sredstava javnog informisanja''.
Uopšte ne razumem kako je neko mogao da napiše ''praćenje delatnosti''. Valjda ''praćenje stranih sredstava javnog informisanja''. Njihove delatnosti ja razumem, ali to ne treba i ne može da radi Ministarstvo spoljnih poslova, pošto ste njihove službe potpuno očistili.
Tačno je da se najveći broj novinara bavi, između ostalog, i špijunažom, da to rade, sve vreme, uz pomoć novinarskih legitimacija. Ali, to ne treba da radi Ministarstvo spoljnih poslova. To bi trebalo da rade odgovarajuće naše službe, ali ste vi, nažalost, i to uništili.
Vi ste sveli i vojnu i policijsku službu bezbednosti na obične biroe koji služe strankama u čijoj su nadležnosti, odnosno čiji su ljudi na čelnim funkcijama, zbog političkih protivnika, kako biste gledali da otvorite neku aferu, kako biste podmetali, potkupljivali itd., a posao odbrane države vas uopšte ne interesuje. Jer, vi ste prihvatili da vas Amerikanci brane i ono što ima od te službe to praktično služi interesima nekih drugih država, ne služi interesima Srbije.
Zbog toga predlažem da u Danu za glasanje glasate za ovaj amandman Vjerice Radete. Hvala.