DRAGAN ČOLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1953. godine. Radiomehaničar po obrazovanju.

Bio je predsednik okružnog odbora SRS-a za podunavski okrug, kao i šef poslaničke grupe te stranke u SO Smederevo. Na lokalnim izborima 2006. godine bio je kandidat radikala za predsednika opštine.

Biran je za narodnog poslanika na izborima 2000, 2003, 2007. i 2008. godine.

U septembru 2008. godine napustio je poslaničku grupu SRS, prešao u onu koju je osnovao Tomislav Nikolić - "Napred Srbijo" i postao član Srpske napredne stranke.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao do 2014. godine.

Živi u Smederevu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.03.2011.

Dame i gospodo, u članu 9. stav 1. Predloga reči „ugovor o stipendiranju maloletnog sportiste za sportsko usavršavanje ili ugovor o bavljenju sportom“ brišu se, kao i stavovi 4, 5. i 7. Najbolje bi bilo, gospođo Samardžić, da se ceo zakon ponovo radi. Nisam zlurad, ali mišljenje većeg dela stručne javnosti je takvo.
U stavu 1. reči „ugovor o stipendiranju maloletnog sportiste za sportsko usavršavanje ili ugovor o bavljenju sportom“ treba brisati, jer čine odredbu nejasnom i nepotrebno ograničavaju pravo na stipendiranje sportista samo na maloletna lica i ograničavaju vrstu ugovora koji sportista i sportska organizacija mogu zaključiti, suprotno zakonima kojima se uređuju obligacioni odnosi. U većem delu zakona, u mnogim članovima dolazi do dodirivanja sa nekim drugim zakonima, sa nekim drugim, da li ustavnim, pravima ili nečim sličnim, a zakon bi trebalo da bude koncizan, precizan i jasan i da nema mesta za proizvoljnost.
Stav 4. treba brisati jer je potpuno nepotreban zato što je obaveza poštovanja zaključenih ugovora uređena samim ugovorom i zakonima kojima se uređuju obligacioni odnosi i sportskim pravilima nadležnog saveza, tako da je ova odredba suvišna.
Stav 5. treba brisati jer su način i uslovi za zaključivanje ugovora od strane lica kojima je ograničena poslovna sposobnost uređeni drugim zakonima i ne mogu se ovim zakonom menjati.
Stav 7. treba brisati jer su način i uslovi ugovaranja uređeni zakonima kojima se uređuju obligacioni odnosi, kao i Zakonom o radu, kojim se ova oblast celovito uređuje.
Imali smo slučaj, recimo, u članu 22, amandman SNS, koji je prihvaćen i dobro je da jeste... Selektor fudbalske reprezentacije zove dvojicu reprezentativaca, Lukovića i Danka Lazovića, i oni odgovaraju da ne žele da igraju za reprezentaciju. Zamislite da zakon uređuje članom 22. da oni moraju da se odazovu, da moraju da obuku dres. Jaka bi bila njihova motivacija i, što je najgore, jaka bi bila njihova igra! Tu se vidi da u ovom predlogu zakona postoji dosta propusta, a bila je idealna prilika, gospođo Samardžić, da se ova sfera uredi onako kako treba.

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.03.2011.

Gospodine ministre, u članu 49. predloga novododati stav 4. člana 104. Zakona menja se i glasi: „Konverzija prava korišćenja u pravo svojine iz stava 1. ovog člana se vrši na zahtev nosioca prava korišćenja“. U novom stavu 5. člana 104. Zakona reči „ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu“ zamenjuju se rečima „uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta, umanjene za revalorizovani iznos isplaćene zakupnine“.
Izmena teksta novog stava 4. člana 104. Zakona se predlaže radi usklađivanja sa Ustavom i otklanjanja nejasnoća koje sadrži, i to posebno: predloženim tekstom ovog stava se propisuje da korisniku prestaje pravo korišćenja ako u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu ne podnese zahtev za konverziju. Pre svega se mora voditi računa o tome da građani nisu pretplaćeni na „Službeni glasnik“ i nisu u situaciji da podrobno proučavaju sve propise da bi saznali da moraju da u roku od 30 dana podnesu zahtev kako ne bi izgubili već stečeno pravo korišćenja zemljišta. Donošenje ovakvog zakona bi predstavljalo ogoljeno pravno nasilje i prevaru i pljačku građana koji su to pravo korišćenja stekli po zakonu i platili po tržišnim cenama.
Propisuje se da nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja, pri čemu se ne propisuje postupak koji bi nosiocu prava korišćenja omogućio da učestvuje u postupku i štiti svoja prava, kao i pravo na žalbu, čime se otvoreno krši pravo na pravnu zaštitu i pravno sredstvo zajamčeno članom 36. Ustava i međunarodnim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Oduzimanjem prava korišćenja se krši pravo na imovinu zajamčeno članom 58. Ustava i međunarodnim konvencijama, jer je i pravo korišćenja imovinsko pravo koje čini deo imovine lica pa ne može biti oduzeto, osim u javnom interesu i uz pravičnu naknadu. Međutim, iz teksta predloga se ne može utvrditi da postoji javni interes takvog intenziteta da bi opravdao oduzimanje imovinskog prava, a nije propisana ni pravična naknada za oduzeto imovinsko pravo.
Odredba kojom se oduzima već stečeno pravo korišćenja ima povratno dejstvo, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 197. Ustava za donošenje propisa sa povratnim dejstvom.
Propisano je da se utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave, ali se ne navodi o kojoj se jedinici lokalne samouprave radi. Po članu 188. Ustava, jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd, pa tamo gde su opštine u sastavu gradova postoji nerešiv problem da se ustanovi ko će biti srećni dobitnik besplatnog građevinskog zemljišta, koje će skupo prodati.
Izmena stava 5. je predložena da bi se obezbedilo da se pravo svojine može steći samo pod uslovom plaćanja tržišne cene i na taj način zaštiti javni interes i jednakost građana.
Gospodine ministre, koliko smo iskreni u pažnji koju posvećujemo ovom predlogu zakona toliko će i materijalizacija ovog zakona da se izvrši u praksi. Bojim se da trlja ruke jedino građevinska mafija. Borite se dokle god možete protiv nje; kada vi ne budete mogli, onda će SNS.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39