Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, koji će ovu sednicu pratiti u odloženom terminu, pred nama se nalazi Predlog zakona o ravnopravnosti polova koji bi trebalo da predstavlja neophodan zakonski instrument za dalje unapređivanje ravnopravnosti između žena i muškaraca u Srbiji.
Ustav Republike Srbije nam garantuje da svako ima pravo na jednaku zaštitu, bez diskriminacije, i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, između ostalog, i po osnovu pola.
Evidentno je da u Srbiji, kao i svuda u svetu, postoji doza diskriminacije ženskog pola i ona se ogleda u nesrazmeri prisustva žena, kada je reč o radnom odnosu, o učešću žena u politici i drugim sferama života. Situaciju otežava i činjenica da su buduće majke u nemilosti poslodavaca jer se suočavaju s problemom donošenja odluke da li da nastave karijeru ili da podizažu porodicu, iako je učešće žena u obe ove sfere života potrebno. Osim toga, žene često doživljavaju razne neprijatnosti od strane nadređenih muškaraca. Takođe, činjenica je da je u Srbiji unutarporodično nasilje u porastu, a na meti su najčešće žene.
Iz ovih i mnogih drugih razloga, smatramo da je donošenje zakona u ovoj oblasti potrebno.
Pitamo se, zašto donositi zakon koji će biti samo mrtvo slovo na papiru? Ovaj zakon ima dosta suštinskih i tehničkih nedostataka. Osim toga, pojedine odredbe ovoga zakona su već regulisane odredbama drugih zakona, kao što su Zakon o porodici, Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Krivični zakonik i drugi, dok pojedine odredbe zakona nisu precizno definisane.
Jedan od nedostataka ogleda se u tome što su jezičke formulacije u zakonu uopštene. Predlogom zakona se ne precizira regulisanje jednakih mogućnosti za svakog pojedinca, bez obzira na to kom polu pripada. U mnogim članovima se, kao što su već i mnoge kolege rekle, ne prepoznaje adresa te obaveze, što može dovesti do izbegavanja ispunjavanja obaveza od strane lica na koje se zakon odnosi.
Radi primera, pročitaću jedan član zakona, to je član 19: ''Poslodavac treba da nastoji da u jednom ciklusu stručnog usavršavanja ili obuke ponudi manje zastupljenom polu 30% mesta, odnosno broj mesta proporcionalno učešću tog pola u ukupnom broju zaposlenih kod poslodavca ili u organizacionoj jedinici za koju se vrši obuka, odnosno stručno usavršavanje''. Neobavezujuće formulacije, kao što su ''treba da nastoji'', a ne ''dužan je'', ostavljaju dosta prostora, tj. prepuštaju na volju poslodavcima ili organima javne vlasti da poštuju zakon i da postupaju u skladu s njim, ili da budu pasivni u sprovođenju ovog zakona. Pasivnost ne mogu sprečiti ni kaznene odredbe, koje su u ovom slučaju simbolične novčane kazne.
U prilog tome da je zakon neprecizan govori i član 10. U članu 10. imamo definisan pojam "pružalac usluga", ali ne znamo tačno, ne možemo tačno da zaključimo o kojim se subjektima radi. Osim toga, u članu 10. je definisan pojam "poslodavac", što je nepotrebno, jer je taj pojam definisan Zakonom o radu.
Poslanička grupa Napred Srbijo je podnela amandman na član 13, kojim smo predložili smanjenje cifre od 500 zaposlenih, ali ministar je prilikom obrazlaganja zakona rekao da je cifra od 500 zamenjena cifrom od 50 zaposlenih, što je dobro.
Postavlja se pitanje, da li bi ova odredba mogla biti primenjiva ako se uzme u obzir činjenica da u Srbiji, nakon procesa privatizacije, preovladavaju mala i srednja preduzeća?
Osim toga, SNS je podneo još amandmana u cilju poboljšanja i preciznijeg definisanja ovog zakona. SNS smatra da ovaj predlog zakona nije konkretan, niti je precizan, a u prilog tome govori i broj amandmana podnetih od strane poslanika koji pripadaju vladajućoj većini. Takođe, Poslanički klub Napred Srbijo smatra da postizanje jednakih mogućnosti i ostvarivanje ravnopravnosti nije moguće donošenjem ovog zakona, koji će ostati mrtvo slovo na papiru, tj. neće biti primenjiv. Ne mogu se sve stvari u životu svesti samo na primenu zakona. Tu je reč i o odnosima. Takođe, svi moramo imati volju i svest o potrebi da muškarac i žena budu ravnopravni.

Hvala. Poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, kao i moje kolege podnela sam amandman na ovaj predlog zakona kojim predlažem da se reči "multinacionalne operacije" zamene rečima "mirovne operacije", u odgovarajućem padežu. Mišljenja smo da je termin "mirovne operacije" precizniji i adekvatniji za razliku od termina multinacionalno, što je svakako širi pojam i u sebi može da obuhvati vojne operacije različitog tipa kao što su – borbene operacije i operacije nametanja mira, kao i operacije protiv terorističkih snaga.
Za razliku od starog Zakona, po kom su srpski vojnici mogli da idu samo u mirovne misije koje su pod mandatom UN, novim predlogom zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije širi se dijapazon mogućnosti za angažovanje srpskih oružanih snaga, a to znači da nije isključeno, da će srpski vojnici biti angažovani u Iraku, saveznička operacija SAD, ili u Avganistanu, operacija NATO.
SNS ne želi da naši vojnici stiču ratno iskustvo na kriznim žarištima širom sveta pod mandatom NATO ili u savezništvu sa nekom drugom državom, što će biti omogućeno ovim zakonom, pa vam predlažem da usvojite amandmane SNS. Hvala. (Aplauz.)

Ovo je još jedan u nizu amandmana koji je podnela Poslanička grupa Napred Srbijo, kojim je predložila da se termin "multinacionalne operacije" zameni rečima "mirovne operacije", a radi preciznijeg definisanja termina, zbog toga što multinacionalne operacije obuhvataju, pored humanitarnih i borbene operacije, operacije nametanja mira i iste je potrebno zameniti rečima "mirovne operacije".
Podsetila bih vas, gospodine ministre, molim za malo pažnje, na jedan intervjuu koji ste dali 1. oktobra 2009. godine listu „Vreme“ (citiraću deo intervjua): „Praktično, sve zemlje sveta koje žele da ostvare međunarodni uticaj, uzimaju učešća u mirovnim operacijama. Smatram da je to za Vojsku Srbije. U budućnosti, želja mi je da se od globalnih izazova, rizika i pretnji štitimo van granica naše zemlje. To jeste savremeni sistem odbrane, sistem kakav primenjuju sve zemlje Evropske unije, kojoj svi težimo. Podsetio bih da je još sedamdesetih godina ta aktivnost tadašnju Jugoslaviju izdvajala od drugih zemalja u regionu. Imali smo više desetina hiljada pripadnika tadašnje JNA koji su bili u mirovnim misijama u kriznim područjima“.
Iz ovoga se jasno vidi da je vaš stav pre 15 dana bio isti kao i stav Srpske napredne stranke, pa me zanima šta vas je nateralo da promenite stav, jer vi u ovom intervjuu govorite o mirovnim a ne o multinacionalnim operacijama? Hvala.

Gospođica, hvala vam.
U ime poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke podnela sam amandman kojim predlažem brisanje tačke 10) u članu 14. Tačka 10) kaže – da je, između ostalog, u nadležnosti nacionalnog saveta u oblasti obrazovanja da daje mišljenje u postupku raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave, koja se dodeljuju putem javnog konkursa ustanovama i udruženjima u oblasti obrazovanja.
Srpska napredna stranka smatra da ovo ne treba da bude u nadležnosti nacionalnog saveta. Nacionalni saveti ne mogu da daju mišljenja ko treba da dobije sredstva iz budžeta Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave, koja se dodeljuju putem javnog konkursa. Smatramo da ta sredstva treba da budu dodeljena onome ko ima najbolji program.
U obrazloženju kažete da je mišljenje savetodavnog, a ne obavezujućeg karaktera. To opet ne menja ništa. Nacionalni savet neće direktno odlučivati, ali će odlučivati na indirektan način.
Takođe, smatramo da postoji mogućnost eventualne zloupotrebe prilikom dodele sredstava. Država treba da pomogne manjinama, da im omogući da konkurišu, ali ako se nacionalnim savetima da privilegija, čemu onda raspisivati javni konkurs?
Javni konkurs bi trebalo da obezbedi ravnopravnost svih institucija, a ne privilegiju, ne prednost da neko, kako vi kažete, samo dajem mišljenje koje nikako ne može biti objektivno, a u stvari odlučuje o raspodeli sredstava.
Pošto niste prihvatili ovaj amandman, predlažem da ukinete instituciju javnog konkursa. Organi državne uprave neka odrede visinu sredstava koja mogu da izdvoje iz budžeta, a nacionalni saveti će odlučiti kojoj ustanovi, udruženju u oblasti obrazovanja ona treba da pripadnu.
Još nešto mi je zasmetalo u ovoj tački 10. Predloga zakona, napisali ste - autonomne pokrajine u jednini. Ne mislim da je to tendenciozno s vaše strane, ali vas ubuduće molim da vam se takve pravopisne greške ne ponavljaju, jer dolazim iz Vojvodine i podsetila bih vas da Srbija ima dve autonomne pokrajine, Kosovo i Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podnela sam amandman kojim predlažem izmenu stava 3. u članu 55.
Pročitaću sadržaj stava 3. "Ako umrlo lice nema žive članove porodice, odnosno ako oni nisu dostupni u razumnom vremenu koje ne ugrožava uzimanje i transplantaciju a dostupno je drugo blisko lice, sa kojim je umrli bio u prisnom ličnom odnosu koji je svima očigledan najmanje poslednje dve godine pre smrti lica, za uzimanje organa dovoljna je saglasnost tog bliskog lica".
Član 55. govori o delikatnoj temi o uzimanju organa od umrlog lica koje nije dalo pismeni pristanak. SNS smatra da rešenje koje ste predložili u stavu 3. nije dobro, jer ovakvo rešenje može da dovede do mnogih zloupotreba u praksi.
Predloženi termini "prisni lični odnos" su opšti termini. Ko će se baviti procenom prisnosti između umrlog lica i lica koje u ime umrlog lica treba da da saglasnost za uzimanje organa? Takođe, teško je vremenski ograničiti kategoriju očigledne lične prisnosti koja treba da traje, ne znam zašto, najmanje poslednje dve godine.
Mi smo predloženim izmenama na određeni način olakšali donošenje takve odluke bez delikatnog proveravanja emocionalnih kategorija i smatramo da ovaj amandman treba da prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koleginica Ljiljana Miladinović i ja podnele smo amandman u ime poslaničke grupe Napred Srbiji SNS. Amandmanom smo predložile brisanje tačke 6) u članu 4.
Tačka 6) kaže da jedinica lokalne samouprave može samostalno ili zajedno sa drugim zainteresovanim jedinicama lokalne samouprave da osnuje neprofitnu stambenu organizaciju, tj. stambenu agenciju radi sprovođenja lokalne stambene strategije, realizacije programa socijalnog stanovanja i upravljanja stanovima za socijalno stanovanje datim pod zakup, kao i radi obavljanja drugih aktivnosti od javnog interesa u oblasti stanovanja.
Kao što sam rekla, mi smo predložile brisanje ove tačke, jer smatramo da aktivnosti od javnog interesa u oblasti stanovanja i realizaciju programa socijalnog stanovanja može da obavlja organ lokalne samouprave nadležan za stambene poslove. Recimo, direkcija za izgradnju grada ili opštine, ili zavodi za izgradnju grada ili opštine.
SNS smatra da u uslovima u kojim živimo osnivanje paralelnih institucija i uvećavanje budžetskih korisnika samo bi predstavljalo teret već preopterećenom budžetu. Ako jedinice lokalne samouprave donose lokalnu stambenu strategiju, planiraju budžetska sredstva za sprovođenje stambene strategije, vode registar stanova, zašto onda postoji potreba za formiranjem stambenih agencija?
Postavila sam pitanje, a daću i odgovor. Jedan od preduslova realizacije kredita od inostranih specijalizovanih izvora je kredit Banke za razvoj Saveta Evrope i osnivanje republičke agencije za stanovanje i stambenih agencija na lokalnom nivou. Krediti se odobravaju na period od 10 do 15 godina, a pod kojim uslovima, to ne znamo, ali samo želim da podsetim da krediti nisu poklon, već omča oko vrata onom ko je prezadužen i toga treba da budemo svesni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo podnela sam amandman na član 11. kojim predlažem da se član 11. menja i glasi: "Obezbeđivanje uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja, kao i obezbeđivanje i korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom, vrši ministarstvo nadležno za stambene poslove".
Iskoristiću priliku da ponovim načelni stav SNS po pitanju ovog predloga zakona. SNS smatra da je država dužna, tj. da je njena obaveza da vodi računa o socijalnoj pravdi i sprovodi politiku socijalnog stanovanja.
Istina je da sektor socijalnog stanovanja do sada nije bio regulisan i smatramo da tu oblast treba hitno urediti jer, nažalost, mnogo je ljudi u Srbiji koji ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom po tržišnim uslovima. Ali, ne možemo se složiti sa rešenjem koje predlažete, jer iz ovog predloga zakona teško je poverovati u to da ste socijalno odgovorni.
Ovaj zakon ne treba da služi osnivanju 106. ili 107. po redu republičke agencije. Ovaj zakon ne sme da služi u svrhu zapošljavanja partijskih kolega, ne sme da služi povećanju broja budžetskih korisnika i uvećanju državne administracije, koja je ionako glomazna.
Moram da pročitam obrazloženje za neprihvatanje mog amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što poslove republičke agencije za stanovanje, koji su navedeni u članu 12. Predloga zakona, nisu poslovi koji su u nadležnosti organa državne uprave.
Takođe, nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka, za šta je potrebno dodatno i stalno angažovanje stručnjaka, zbog čega nije moguće ostvariti ciljeve amandmana, da se postigne ušteda u troškovima poveravanjem ovih poslova nadležnom ministarstvu.
Ovakvo obrazloženje treba da služi vama na čast. Kažete da je potrebno angažovanje stručnjaka, jer nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka. Kažete da preko 200 državnih službenika, pomoćnika ministara, sekretara nije stručno, te zbog angažovanja stručnih lica nije moguće postići uštedu, što je cilj ovog amandmana.
Amandman smo podneli i amandmanom izrazili neslaganje sa predlogom da se osnuje još jedna agencija. Dakle, naš stav je da Predlogom zakona o socijalnom stanovanju treba obezbediti stanovanje odgovarajućeg standarda stanovnicima, koji iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da to sebi obezbede, ali to ne treba da bude izgovor za izmišljanje novog državnog organa, izmišljanje novih nameta da bi se taj državni organ finansirao.
Naš stav je da ministarstvo nadležno za stambene poslove treba da sprovodi nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja.
Takođe, amandmani koje smo kolega Veroljub Arsić i ja podneli na član 17. i na član 18. su logičan sled ovog amandmana, te se po njima neću javljati za reč.

Rekla sam da se neću javljati po ovom amandmanu, ali ipak ću iskoristiti priliku da kratko ponovim stav SNS kada je reč o osnivanju još jedne u nizu mnogobrojnih agencija.
Obrazloženje za neprihvatanje amandmana je isto kao i obrazloženje za neprihvatanje amandmana koji sam podnela na član 11.
Drugim rečima, u obrazloženju vi kažete da je državna administracija, koja je 2001. godine brojala oko sedam hiljada državnih činovnika, povećana 2008. godine na čak 28 hiljada budžetskih korisnika i to sve u cilju zadovoljavanja apetita partijskih kolega.
Drugačije ne mogu da razumem ovo vaše obrazloženje, jer sami kažete da nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka, pa iz tog razloga morate da osnujete republičku agenciju i angažujete stručnjake.
Uz dužno poštovanje svih zaposlenih koji su prilikom dolaska na radno mesto morali da ispunjavaju određene uslove, visoka stručna sprema se podrazumeva, godine iskustva, kako u zemlji, tako i van granica naše zemlje, a sve po evropskim standardima, vi ste potcenili više od 200 ljudi koji su na radnim mestima pomoćnika ministara i sekretara, što je nedopustivo.

U ime poslaničke grupe Napred Srbijo podnela sam amandman na član 31. stav 2, a izmenjeni stav 2. bi glasio: „Ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem nadležnog izdvojenog odeljenja, ako izdvojeno odeljenje ispunjava uslove iz člana 30. stav 3. ovoga zakona, uz saglasnost Ministarstva“.
Mi smo amandmanom predvideli samo preciznije rešenje, jer smatramo da u trenutku formiranja izdvojenog odeljenja, pored ustanove, i izdvojeno odeljenje mora da ispunjava uslove koje smo predvideli članom 30, a to su propisan prostor, oprema, nastavna sredstva, higijensko-tehnički uslovi itd.
Primera radi, ako ustanova radi u Beogradu i ispunjava uslove predviđene zakonom, a izdvojeno odeljenje se formira, recimo, u Sremskoj Mitrovici, da li to znači da ono ne mora da ispunjava uslove i kako ćemo da znamo da li će deca u izdvojenom odeljenju imati uslove za rad, odnosno propisan prostor, opremu, nastavna sredstva, obezbeđene hemijsko-tehničke uslove?
Vlada se u obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana pozvala na član 32. stav 2. Predloga zakona, u kome je propisano da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se u ustanovi organizuje rad u izdvojenom odeljenju.
Ako ste to predvideli u članu 32. stav 2. i jasno i precizno naveli da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se organizuje rad u izdvojenom odeljenju, zašto ovakva jezička formulacija ne bi mogla da stoji u članu 31? Mi amandmanom ne predlažemo suštinsku izmenu stava 2. Stoga predlažem da usvojite moj amandman.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo sam podnela amandman da se u članu 27. stav 5. posle reči "veće" dodaju reči "Vrhovnog kasacionog suda", a izmenjeni stav bi tada glasio: "Veće Vrhovnog kasacionog suda može žalbu javnog tužioca odbiti kao neosnovanu ili usvojiti kada svojim rešenjem preinačuje rešenje iz člana 26. stav 6. ovog zakona, te donosi rešenja o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu".
Smatramo da je potrebno naglasiti da po žalbi može raspravljati i odlučivati samo Vrhovni kasacioni sud, tj. Vrhovni sud Srbije, jer objašnjenje dato u članu 2. stav 7. samo unosi zabunu o nadležnosti za odlučivanje.
Iskoristiću priliku i pročitaću stav 7. člana 2. "Nadležno veže je veće nadležnog suda sastavljeno od trojice sudija koje u sednici odlučuje o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i donosi rešenje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za predaju okrivljenog".
Pravosuđe je jedan od osnovnih stubova društva i smatramo da u ovom zakonu, koji govori o saradnji naše države sa Međunarodnim krivičnim sudom, treba ukloniti sve nejasnoće.
Moje kolege su iznele određene primedbe na ovaj predlog zakona, a iz tog razloga smo podneli određeni broj amandmana koje smatram da treba prihvatiti u cilju poboljšanja ovog predloga zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, sa izuzetkom ministra jer on trenutno nije u sali, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, kolega Mića Rogović je u svojoj diskusiji uglavnom govorio o Predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji, a ja ću svoju pažnju zadržati na Predlogu zakona o socijalnom stanovanju i u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-SNS izneti nekoliko kritika i obrazložiti zašto mi u danu za glasanje ne možemo podržati ovaj predlog zakona.
Zakonom o socijalnom stanovanju trebalo bi da se urede uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja, kao i način obezbeđivanja i korišćenje sredstava za razvoj socijalnog stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje.
Nažalost, moram da konstatujem, kao i svako ko čita ovaj predlog zakona, da napred pomenuto nije tema ovog predloga zakona. Predlagač zakona je kao prvi i po njemu najbitniji preduslov za brži i sistematičniji i kvalitetniji razvoj socijalnog stanovanja u Srbiji naveo osnivanje republičke agencije za stanovanje, a sem toga Predlogom zakona se predviđa i formiranje stambenih agencija na nivou jedinica lokalnih samouprava.
Sada već sama sebi počinjem da zvučim kao papagaj, jer svaki put kada na dnevnom redu imamo neki predlog zakona, predlogom zakona se predlaže formiranje neke od mnogobrojnih republičkih agencija. To jest za kritiku, jer do sada imamo 106 ili 107 republičkih agencija, koje iziskuju izdvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Predlagač za osnivanje agencija za socijalno stanovanje predviđa izdvajanje sredstava iz republičkog budžeta u visini od 12,5 miliona dinara, ali pošto je ovo 106. i 107. agencija, kako sam već rekla, možemo od vas očekivati da se pred nama nađe predlog za formiranje republičke agencije koja će kontrolisati rad svih do sada formiranih agencija, a u cilju zadovoljavanja partijskih apetita, koji su svakim danom sve veći i veći.
Iz ovog predloga zakona teško je poverovati u to da ste socijalno odgovorni i da se tako ophodite prema građanima Srbije. Ovo kažem iz razloga što u Predlogu koji ima svega 19 članova, čak pet članova govori o osnivanju republičke agencije za stanovanje i opštinskih stambenih agencija. Srpska napredna stranka je na ovaj predlog zakona uložila 10 amandmana u želji da bar malo popravi ovaj predlog zakona.
Smatramo da sprovođenje nacionalne strategije socijalnog stanovanja, koju donosi Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za stambene poslove, može da vršši Ministarstvo nadležno za stambene poslove, umesto osnivanja agencije.
Što se tiče sredstava potrebna za finansiranje socijalnog stanovanja, u obrazloženju navodite da bi sredstva priticala iz inostranih specijalizovanih izvora, kao što je kredit Banka za razvoj Savete Evrope. Takođe u obrazloženju navodite da je jedan od preduslova realizacije ovog kredita upravo osnivanje odgovarajuće republičke agencije.
Krediti se odobravaju na 10 do 15 godina, ali pod kojim uslovima? Da li možemo da vam verujemo na reč? Mislim da su građani Srbije toliko puta bili iznevereni i vama je nemoguće verovati na reč.
Što se tiče stambenih agencija na nivou lokalnih samouprava, smatramo da svaka jedinica lokalne samouprave ima organ koji je nadležan za stambene poslove, tako da strategiju koju donosi lokalna samouprava može da sprovodi, odnosno da to vrši direkcija za izgradnju grada ili opštine, gde imamo centar za socijalni rad.
Za razliku od agencije u Predlogu zakona, vrlo je šturo napisano koja su merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica koja su bez stana i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Dakle, članom 10. Predloga zakona propisali ste merila za utvrđivanje liste reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica koja su bez stana i to je izuzetno šturo. Merila su sledeća – stambeni status, visina primanja, zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje, broj članova domaćinstva.
Dakle, mi u zakonu ne možemo da vidimo koje su to posebno ranjive grupe koje svojom stambenom ugroženošću treba svrstati u prioritetne korisnike, a ne zaboravite da je u Srbiji veliki broj ljudi socijalno ugrožen, jer mi nažalost nismo bogato društvo, već smo društvo bogatih pojedinaca.
U Predlogu zakona se ne pominju izbeglice, raseljena lica, samohrane majke, a prisetimo se jednog nemilog događaja koji se desio ne tako davno. To je raseljavanje naselja, među kojima je veliki broj raseljenih Roma sa Kosova.
Sem toga, kako ćemo znati, tj. u Predlogu zakona ne piše da li će zakon zaštiti samohrane majke koje su socijalno ugrožene. Da li će biti zaštićene žene kao što je gospođa iz Sremske Mitrovice, udovica sa šestoro dece, koja je u jednom momentu spavala na ulici, jer je bila izbačena iz kuće zbog toga što nije bila u mogućnosti da plati kiriju, a za koju su tada opštinske vlasti govorile da sa porodičnom penzijom i povremenim prihodima ona nije socijalni slučaj.
Dobro znamo kolika su primanja u Srbiji i da sa tim primanjima ne može se izdržavati i školovati ni jedno dete, a kamoli šestoro, a da pri tome nemate ni krov nad glavom.
SNS smatra da u grupu prioritetnih korisnika treba uvrstiti i mlade bračne parove, koji zbog nemanja posla ili niskih primanja ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom. Iz tih razloga se teže odlučuju na proširenje porodice, što je loše po nas, jer Srbijom hara bela kuga.
Na kraju svog izlaganja osvrnula bih se na kategoriju podstanara i prenela bih njihovo zadovoljstvo ovim predlogom zakona, jer kako kažu, njihovi problemi ne stanuju u ponuđenom dokumentu. Oni zadovoljstvo izražavaju zbog toga što Predlog zakona ne predviđa mogućnost da stanar otkupi stan na rate i da se konačno skući.
Istina je da je sektor socijalnog stanovanja do sada bio neregulisan, ali je sam Predlog zakona loše koncipiran i mi stoga ne možemo podržati ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolega Veroljub Arsić i ja u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneli smo amandman na član 55. Predloga zakona o budžetskom sistemu. Amandmanom predlažemo brisanje stava 3, jer smatramo da stav 3, ovog člana, predstavlja još jedan u nizu nepotrebnih izuzetaka koji glasi: "Izuzetno, ministar može korisniku iz stava 1. ovog člana odobriti otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika".
Ako se u stavu 1. člana 55. kaže da korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnik javnih sredstava koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, može imati devizni račun samo kod Narodne banke Srbije, zašto praviti izuzetke i davati ministru prevelika ovlašćenja?
Koji su to specifični poslovi koji ne mogu da se urade posredstvom Narodne banke Srbije, a mogu posredstvom neke druge banke?
Ovaj predlog zakona ima isuviše nedostataka, ali i izuzetaka kojima se ministar stavlja iznad zakona, što je po našem mišljenju nedopustivo. Ovakvim predlogom zakona, kakav je pred nama, uopšte nam nije potreban zakona, jer tu je ministar kome su pripisana mnogo veća ovlašćenja od onih koja mu pripadaju – te predlažem da usvojite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podnela sam amandman na član 22. Amandmanom sam predložila brisanje ovog člana, jer smatram da nadležnosti za koje je predloženo brisanje mogu da imaju samo pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Srpska napredna stranka je takođe za uvođenje komunalnog reda u svim jedinicama lokalne samouprave, ali ne na predloženi način. Smatramo da je ovaj predlog zakona pun nedostataka, u smislu davanja prevelikih ovlašćenja pripadnicima komunalne policije, a pre svega upotrebe sile.
Srpska napredna stranka smatra da se donošenjem ovog zakona neće postići ništa što bi doprinelo boljitku građana Srbije. Mi u jedinicama lokalne samouprave imamo komunalne ustanove čiji je posao zaštita životne sredine, ljudi i dobara, pa smatram da je nepotrebno izdvajati sredstva iz budžeta koja su neophodna za sprovođenje ovog zakona, a koja će biti teško izdvojiti kako iz budžeta Republike Srbije, tako i iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Korisnije je da se iz budžeta lokalnih samouprava izdvoje sredstva za amortizaciju mašina u komunalnim ustanovama.
Srpska napredna stranka smatra da ovaj zakon neće doprineti boljoj zaštiti ljudi i imovine u gradovima. Budžet Republike Srbije je iscrpljen osnivanjem paralelnih institucija, što je u vreme u kome živimo neprihvatljivo. Iz ovih razloga i razloga koje su navele moje kolege SNS neće podržati ovaj predlog zakona.

U ime Poslaničke grupe Napred Srbijo – SNS, podnela sam amandman na član 47. stav 3, koji se odnosi na definisanje rokova za donošenje metodologije za nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja koje donosi Vlada.
Vlada je propisala rok od šest meseci za donošenje svih propisa koji su potrebni za sprovođenje zakona, što je neprimereno dug rok, te predlažem da rok za donošenje ove metodologije ne bude duži od 90 dana. SNS smatra da se usvajanjem ovog zakona neće postići ništa, bar kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju, dok će se, s druge strane, osnivanjem regionalnih agencija znatno uvećati broj budžetskih korisnika.
Srpski naprednjaci se, takođe, zalažu za ravnomeran regionalan razvoj, ali ne na ovakav način. Mi smatramo da su ravnomeran regionalan razvoj i decentralizacija Srbije uslov njenog napretka, te hitno treba preduzeti mere za razvoj sela, kako bismo sprečili migraciju stanovništva iz manjih sredina u Beograd i druge velike gradove. Pri tome, naglašavam – decentralizacija ne znači davanje bilo kakvih teritorijalnih autonomija, već samo široka prava i ovlašćenja lokalnim samoupravama.
Pošto sam ograničena vremenom, završiću izlaganje rečima Abrahama Linkolna: "Mogu svi ljudi lagati neko vreme i neki ljudi sve vreme, ali se ne mogu svi ljudi zaluđivati sve vreme". Građani Srbije su uvideli da su prevareni i neće vam ponovo ukazati poverenje, što je pokazao rezultat jučerašnjih izbora na Voždovcu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, podnela sam amandman na naslov iznad člana 57. i član 57. Predloga zakona o stočarstvu.
Amandmanom sam predložila brisanje ovog člana koji se odnosi na obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja. Članom 57. predviđeno je da obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja može da vrši odgajivač, odgajivačka organizacija, veterinarske ambulante, veterinarske stanice i veterinarske službe.
SNS smatra da obeležavanje i evidentiranje životinja isključivo treba da obavlja veterinarska služba, odnosno veterinarske stanice i ambulante, kao što je to do sada rađeno u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, a s ciljem praćenja kretanja životinja radi efikasnijeg preventiranja sprečavanja širenja i suzbijanja opasnih zaraznih bolesti životinja.
Dakle, veterinarska služba je stručna da obavlja posao obeležavanja domaćih životinja i smatramo da nije potrebno taj posao prebacivati na odgajivača ili odgajivačku organizaciju, koji bi, pre svega, morali da prođu obuku po programu koje donosi Ministarstvo, a zatim i da dobiju ovlašćenje Ministarstva.