Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, jako mi je žao što nema mojih bivših stranačkih prijatelja iz Demokratske stranke da im kažem koliko sam ponosan što sam davne 2002. godine kao član predsedništva u tri mandata i kao jedini privrednik u vrhu Demokratske stranke, napustio Demokratsku stranku demonstrativno, jer se nisam složio sa kako sam ja tada nazvao globalizacijom srpske privrede.
Ja i moji privrednici tada smo zagovarali model vaučerske privatizacije, kako su radile pametne zemlje Češka, Poljska, Slovačka, pa kasnije malo i Slovenija, itd. Niko nije hteo to da čuje, pa evo gde se nalazi danas srpska privreda.
Ja sam zaista zahvalan ministarko da ste se setili, da ste kao i mnoge druge stvari dobro uradili pa je danas pred nama ovako izuzetno lep, kratak, jasan zakon. Ja sam kao privrednik imao brojne razgovore sa mojim kolegama iz Udruženja za privredni preporod Srbije i mislimo da ovaj zakon dolazi u pravo vreme kada treba da pokrenemo projekte, uposlimo Srbiju zajedno, da se ne desi kao kada sam se ja vratio davne 1985. godine iz Nemačke gde sam živeo i radio 14 godina, imao svoju firmu. Kada sam došao našao sam se kao Srbin, prosto začuđen šta to znači sada da ja platim nešto, a da nije moje, a da ne kažem onu reč šta znači graditi u tuđe, itd.
Ovo je jedna prava stvar, mogu da zamislim kako je strancima, čak šta više imam dosta i pitanja i odgovora i kontaktiram, moja firma izvozi preko 70% proizvoda. Ima 300 zaposlenih, proizvodimo oko 2.000 proizvoda, tako da stalno sam van zemlje i ljudi pitaju, jako su zadovoljni ovom Vladom, ipak se uvodi red. Ono što je bilo ranijih godina haosa i javašluka gde se nije znalo šta je mito, korupcija, svedeno je na minimum, itd. Obično postavljaju pitanja, upravo često postavljena pitanja na koja zaista nisam imao odgovor šta to znači korisnik zemlje, šta to znači da ja kupim fabriku a da je ona na tuđem zemljištu, šta to znači kada ja tu fabriku ili to ne mogu da intervuiram, odnosno zemljište ne mogu da intervuiram, odnosno ako ja hoću sutra da prodam, ja to teško mogu da prodam jer niko pametan a obično pametni ljudi imaju dosta para, pod uslovom da nisu mafijaši.
Postoji pitanje kako ja sutra da otuđim to ako se meni ne isplati, pokajem se iz nekih razloga, skoro nikako, a tek naši privrednici, gospođo ministarka postavljaju brojna pitanja kada treba intabulacija da bi dobili neke kredite, podili kredite u ovakvom bankarskom sistemu koji se potpuno raspao u prethodnom periodu zahvaljujući prethodnom režimu, pa da bi se dobio kredit morate hiljadu dokumenata i papira da dostavite da bi ste mogli da intabulirate, itd.
Stvaranjem ove mogućnosti da svaki privrednik ko želi može zemljište koje je dosad bilo svačije i ničije da prevede i da to bude od njegove firme. Olakšava se 90% ja bih rekao,poslovanje i rad sa bankama će moći lako da intabulira svoju imovinu kompletnu, a ne da se postavlja pitanje šta je sa zemljištem ako je samo zgrada vaša koju ste pravili, itd.
U kontekstu toga, ja sam predložio dva amandmana i ja bih vas zamolio da proučite moje amandmane. Oni ne potiču od mene već od velikog broja privrednika i to bi bio dobar gest zaista da napravite, da konačno i domaći privrednici dobiju neku stimulaciju za razliku gde opet zahvaljujuću mojoj bivšoj demokratiji, DS i drugim strankama u koaliciji, favorizovani su daleko više, višestruko, strane firme, samim tim što su im tada poklanjali i odricali se i komunalija i čitavi energetski sistemi su besplatno gradili. Vi znate na 110 kilovatnu trafo-stanicu u blizini Jagodine odakle ja dolazim, tačno je u Batočini, poklonjena je, koja košta nekoliko stotina hiljada evra, itd, čak i miliona sa dalekovodom, poklonjena je nekoj firmi, oslobođeni svih komunalija, oslobođeni apsolutno svakih naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, sve je to neko plaćao, taj neko smo mi, domaći privrednici.
Zato vas molim da proučite dobro ova dva moja predloga, to nisu moja nego amandmani na kojima insistiraju moje kolege privrednici, a oni se odnose da razmotrite situaciju, ja znam da je teška situacija, da treba da napunimo budžet ali daleko mislim kao privrednik da nekim olakšicama, neki mali stimulans bi dao još više zaleta, snage i energije da pokrenemo ove projekte o kojima razgovaramo.
Ako bi eventualno prihvatili ova dva amandmana, ovaj jedan se odnosi da se iznađe rešenje nekako da se domaćim privrednicima koji se bave proizvodnjom, koji danas funkcionišu i rade, ne mislim na svoju firmu, moja firma hvala Bogu odlično stoji i rade, a to govorim u ime velikog broja privrednika koji su se upravo raspali zbog onog što sam u prethodnom izlaganju govorio. To je da im na neki način u skladu sa brojem radnika pokušamo da damo određene popuste ili oslobodimo jednog dela plaćanja konverzije jer su platili sve naknade, sve komunalije, sve ostalo, rade uspešno i na taj način bi bio dobar podstrek aktuelne Vlade, jer se čuje stalno na neki način, ja bih rekao, možda se i slažem sa njima, žalopojke – evo strancima sve dajemo; to je upravo bilo ranijih godina, sada je to sve svedeno na jedna manji obim, ali dalje stranci mogu da ulažu u svoju dobit, da je ne oporezuju, da je iznesu van, itd.
Ne bih sada širio temu, da budem što je kraće mogući, pa vas molim, a to je čak i u skladu sa ustavnim načelima, član 84, posebno tamo gde ima veliki broj slučajeva gde su firme ulagali zajednički u infrastrukturu, čak i plaćali zemljište u pojedinim opštinama. Imam ovde konkretno jedan primer jednog privrednika, nije bitno odakle je, gde je pola miliona morao da plati i piše – naknada za zemljište koje se dodeljuje drugom ugovaraču i zemljište u opštoj upotrebi. Znači, morao je i jedno i drugo, zelene površine i sve ostalo da plati, da ga otkupi. Bio je na nezavidnom položaju ako je u to vreme dao kada je bio dinar marka, 400 i nešto miliona, skoro pola miliona maraka. Verovatno znate, u to vreme je bila plata 60 maraka i to je bila jako velika cifra.
Takvih slučajeva ima jako mnogo. To je pravo i po Ustavu, pa bih vas molio, a to sam u svom amandmanu detaljno, kada budem o amandmanu pričao… Znači, oni se odnose na član 6. i član 7. Drugi deo je u skladu sa Zakonom o planiranju zemljišta. I jedan i drugi su u skladu sa zakonima, a odnose se da se ispravi neka krivda, što bi rekao narod, odnosno nepravda tamo negde gde je neko plaćao i gde je ostvario neka prava, da mu se to prizna. To je čak i Ustavom zagarantovano, svi privredni subjekti – ista prava, iste obaveze.
Toliko, ne bih dužio više. Zahvaljujem se i želim vam uspeh u radu. Ja sam uveren da će ovaj zakon doprineti, olakšati svima nama da sprovedemo projekat – uposlimo Srbiju zajedno, u vezi kojeg pregovaramo ovih dana intenzivno sa predstavnicima naše Vlade. Projekti su vama poznati jako dobro. Zovu se – uposlimo Srbiju zajedno, a to je organizovana proizvodnja, prerada, najveći mogući stepen i ono što je najvažnije danas, a to je organizovana prodaja u sopstvenim trgovinskim lancima, da i mi jednom krenemo, da naše lance izbacimo van zemlje, prvo u susednoj Hrvatskoj, pa u Bosni, pa u Sloveniji, koje ni u vreme sankcija čak nisu dozvoljavale da robne kuće beogradske, kao tadašnji veliki srpski brend, nije moglo da osnuje nigde van Srbije svoje robne kuće.
Svedoci smo toga da su se nama zagrebačke „Metro“, „Merkur“, „Merkator“ i mnoge druge firme u Srbiji osnivale. Vreme je da konačno Srbija pokaže ono što jeste, a ona je neverovatno bogata, samo je trebalo ovo što je danas, da je povedu pravi ljudi i da pokrenemo privredu, da na taj način zaustavimo odlazak mladih, da se oni koji su otišli, kao što sam ja nekada davno otišao sedamdesetih godina, pa se vratio 1985. godine, da se svi vrate, jer teška je tuđina. Verujte, ja sam imao svoju firmu, ali nije mi lako bilo.
Zahvaljujem se i želim vam uspešan rad.