MIODRAG LINTA

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Karlovcu. Živi u Beogradu.

Osnovne i postdiplomske studije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorija. Predavao je istoriju u vise beogradskih osnovnih i srednjih škola.

Predsednik je upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske. Obavlja funkciju i predsednika Koalicije Udruženja izbjeglica u Srbiji.

Na izborima 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:06

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Karlovac
  • 26.09.1969.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treći put tražim da se dnevni red sednice dopuni sa mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Ovim Predlogom zakona tražim pet ključnih stvar. Prvo, tražim da Vlada Srbije preuzme odgovornost i nastavi regionalni stambeni program čiji cilj je da se konačno na pravičan i trajan način reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, kao ključno pitanje integracije.

Podsećam da u Srbiji i danas ima preko 12 hiljada prognaničkih porodica koji još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje, koji više od 25 godina, a neke od tih porodica i 30 godina, plaćaju kiriju kao podstanari i u prethodnom periodu su izdvojili desetine hiljada maraka i evra za plaćanje stanarine.

Pre nekoliko dana objavljena je lista u gradu Beogradu od 383 porodice koje će dobiti stanove u naselju Ovča i Novom Beogradu. Veliki broj prognaničkih porodica, nažalost, ostao je ispod crte. Prema podacima Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove grada Beograda, na današnji dan u Beogradu nedostaje 2.000 stanova za prognaničke porodice koji su se prijavili na prethodne konkurse za rešavanje svog stambenog pitanja. Procenjuje se da ima još barem oko 500 prognaničkih porodica koji nisu konkurisali i koji očekuju da se raspiše još jedan javni poziv za rešavanje stambenog pitanja.

Procenjuje se, takođe, da gradu Novom Sadu nedostaje barem 1.000 stanova za rešavanje stambenog pitanja prognaničkih porodica. Ukupno u Srbiji nedostaje oko 7.000 stanova, oko 3.000 paketa građevinskog materijala za porodice da završe svoje kuće, oko 2.000 seoskih imanja i barem oko hiljadu montažnih kuća.

Drugo, tražim da se ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama omogući da preko hiljadu prognaničkih porodica koje su proterane sa područja Hrvatske i Federacije BiH omogući da konkurišu za rešavanje stambenog pitanja, a Komesarijat za izbeglice i migracije im to onemogućava iz razloga jer se nisu formalno-pravno 1996. godine prijavili na popisu izbeglica. Mnogi to nisu učinili iz raznih razloga i ne treba ih diskriminisati, treba im omogućiti da oni pod ravnopravnim uslovima reše to pitanje.

Treće, ima nekoliko kategorija prognaničkih porodica kojima Komesarijat za izbeglice i migracije nije omogućio otkup stanova. Radi se o 530 porodica „SIR programa“ u sedam lokalnih samouprava koje punih 13 godina čekaju da konačno reše svoje stambeno pitanje, da dobiju otkup stanova pod povoljnim uslovima i da konačno budu svoj na svome. Imamo 49 izbegličkih porodica koje koriste stanove društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS, koji su takođe isplatili desetine hiljada maraka i evra za kiriju i očekuju da se njima omogući pravo otkupa tih stanova.

Konačno, imamo više stotina prognaničkih porodica koji su stanove dobili kroz tzv. program socijalnog stanovanja i kroz tzv. program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. I oni očekuju da im se omogući pravo otkupa stanova, da konačno budu vlasnici i da reše ključno pitanje integracije.

Četvrto, tražim da se omogući svim prognaničkim porodicama koje imaju stanove da im se prilikom kupoprodajnih ugovora smanji otkupna cena sa 50 na 75%, iz dva razloga. Prvi razlog jeste što su u pitanju donacije EU, raznih vlada, više međunarodnih organizacija i neprihvatljivo je da se tim ljudima naplaćuje cena otkupa od 50% kada je većinski u pitanju međunarodna donacija, a drugi razlog jeste činjenica da su u većini slučajeva to stanovi koji su urađeni loše, nekvalitetno, prokišnjavaju krovovi, pucaju zidovi, loše elektroinstalacije, poslednji kvalitet sanitarija, itd.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Linta.)

Samo da završim, molim vas.

Peto, tražim da onaj deo porodica koji su potpisali ugovore o kupoprodaji stanova za 50% umanjenja da im se omogući takođe aneksom ugovora popust od 85%.

U prethodnih 20 dana javio mi se veliki broj prognaničkih porodica proteranih Srba koji su ogorčeni i nezadovoljni, očekuju da Vlada nastavi regionalni sabirni program, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da konačno reše ključno pitanje integracije.

Na kraju, apelujem na koleginice i kolege da prihvate moj predlog izmena i dopuna Zakona o izbeglicama i da se sa njim dopuni dnevni red. Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačić vi ste prošlog četvrtka kad sam prvi put podneo predlog da se dopuni dnevni red izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, rekli da treba da obavimo određene konsultacije sa nadležnim ministarstvima.

Ja sam prethodnih godina imao na desetine razgovara, konsultacija sa nadležnim ministarstvima, posebno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, i sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Nažalost, nije bilo uspeha u tim konsultacijama i razgovorima sa ciljem da se konačno reši ključno pitanje integracije, to je pitanje stanovanja proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Zbog toga sam prethodnih meseci uputio tri pisma predsednici Vlade Ani Brnabić, sa željom da se započne dijalog i da se pronađe sveobuhvatno i trajno rešenje stambenog pitanja i svih drugih problema proteranih Srba.

Prvo pismo sam uputio 17. novembra prošle godine, drugo pismo 28. decembra prošle godine i treće pismo 1. februara ove godine. Želja je da premijerka konačno nađe vremena i da primi mene i moju delegaciju da sednemo, razgovaramo sa željom, ponavljam, da se nastavi regionalni stambeni program i da se reše ključni problemi proteranih Srba u procesu integracije.

Ja danas podnosim drugi put Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i tražim pet stvari.

Prvo, da Vlada preuzme odgovornost i da reši stambeno pitanje i sve druge probleme proteranih Srba u procesu integracije.

Drugo da, se omogući rešavanje stabilnoga pitanja preko hiljadu prognaničkih porodica koje nisu imale formalno izbeglički status, ali su proterana sa područja Hrvatske i Federacije BiH.

Treće je da se omogući pravo otkupa nekoliko kategorija prognaničnih porodica koje to pravo nisu imale do sada, radi se o 530 porodica tzv. „Sir programa“. To je program trajne integracije italijanske Vlade. Tih 530 porodica od kojih je 430 prognaničkih iz Hrvatske i Federacije BiH. Punih 12 godina se bore zajedno sa mnom da dobiju pravo otkupa pod povoljnim uslovima.

Druga kategorija je 49 prognaničkih porodica „Diposa“ iz Beograda. Treća kategorija je više stotina prognaničkih porodica koje su dobile stanove kroz projekat „Socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima“.

Dakle, želim još jednom da kažem da nakon prošlog četvrtka javio mi se veliki broj proteranih Srba koji su ogorčeni, nezadovoljni zbog toga što se ne nastavlja regionalni stambeni program.

Želim da iskoristim ovu priliku i pozovem narodne poslanike da podrže moju inicijativu da se dnevni red dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da se konačno na pravedan i sveobuhvatan način reši stambeno pitanje svih proteranih Srba i svi drugi problemi u procesu integracije. Radi se o najvećim žrtvama ratova na prostoru biše Jugoslavije.

Važna je činjenica da najveći deo sredstava je stigao iz EU i drugih međunarodnih donatora. Država samo treba da pokaže političku volju da se nastavi taj program, da se iskoriste ta sredstva međunarodnih organizacija EU i da se ovo pitanje konačno reši. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Hvala, poštovani gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, suštinski razlog zbog čega sam podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama jeste da se na jedan pravedan i sveobuhvatan način konačno reši stambeno pitanje svih
proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Radi se o najvećim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije, zajedno sa interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije.
Podsećam javnost da je Komesarijat za izbeglice i migracije u prethodnom periodu uradio jednu anketu i prema njoj evidentirao više od 17.000 prognanih porodica koje žive kao podstanari ili u neljudskih uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Srbija je 2012. godine počela da realizuje tzv. regionalni stambeni program, čiji je cilj bio da u narednih pet godina, dakle do 2017. godine, reši ovih 17.000 prognanih porodica, da reši njihovo stambeno pitanje.
Nažalost, program se sprovodio veoma sporo, neprofesionalno. Komesar za izbeglice i migracije, Vladimir Cucić, izjavio je pre nekoliko meseci da će biti rešeno svega 7.500 prognanih porodica. Program je, takođe, produžen četiri godine, dakle, do kraja 2021. godine. Apsolutno je neprihvatljivo i nedopustivo da se program završi, a da 9.500 prognanih porodica koje su anketirane, a pored toga još ima nekoliko hiljada porodica koje nisu evidentirane, da ostanu u statusu podstanara ili da žive u neljudskih uslovima.
Zbog toga sam predložio da Vlada preuzme obavezu, da ima obavezu da reši stambeno pitanje svih proteranih Srba i da se ovaj stambeni program produži dok to pitanje ne bude rešeno.
Takođe, predložio sam ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da se reši, odnosno da se omogući da preko 1000 prognanih porodica reši svoje stambeno pitanje. Radi se o porodicama koje nisu imali formalno-pravni status izbeglice ili prognanika, ali su suštinski proterani, a Komesarijat za izbeglice im nije omogućio da konkurišu za rešavanje svojih stambenih pitanja kroz stanove, dodelu građevinskog materijala, montažne kuće i seoska imanja.
Treće, ima nekoliko kategorija prognanih porodica kojima nije omogućen otkup njihovih stanova. Ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama tražim da se to omogući porodicama takozvanog SIR programa. To je program trajne integracije u sedam lokalnih samouprava koje je finansirala italijanska Vlada. Dakle, da se njima omogući pravo otkupa, da se omogući 49 prognanim porodicama koje žive u stanovima DIPOS-a, da se omogući svim prognanim porodicama koje su dobile svoje stanove kroz tzv. Projekat socijalno stanovanja u zaštitnim uslovima.
Takođe, tražim da se kroz izmene i dopune Zakona o izbeglicama smanji otkupna cena sa 50% na 75%, iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste što se radi o najvećim žrtvama ratova. Drugi razlog je to što je najveći broj tih stanova urađeno loše i nekvalitetno. Treći, najvažniji razlog jeste što je najveći deo sredstava dala EU i drugi međunarodni donatori.
Konačno, na kraju, tražim ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da onaj deo prognanih porodica koje su već potpisale ugovore o kupoprodaji, da im se omogući aneks ugovora i da se njima smanji otkupna cena sa 50% na 75%, da im se omogući dvostruki popust.
Na kraju, završavam, apel da se usvoje izmene i dopune Zakona o izbeglicama i da Vlada nastavi regionalni stambeni program i reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH kao ključno pitanje integracija. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treći put tražim da se dnevni red sednice dopuni sa mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Ovim Predlogom zakona tražim pet ključnih stvar. Prvo, tražim da Vlada Srbije preuzme odgovornost i nastavi regionalni stambeni program čiji cilj je da se konačno na pravičan i trajan način reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, kao ključno pitanje integracije.

Podsećam da u Srbiji i danas ima preko 12 hiljada prognaničkih porodica koji još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje, koji više od 25 godina, a neke od tih porodica i 30 godina, plaćaju kiriju kao podstanari i u prethodnom periodu su izdvojili desetine hiljada maraka i evra za plaćanje stanarine.

Pre nekoliko dana objavljena je lista u gradu Beogradu od 383 porodice koje će dobiti stanove u naselju Ovča i Novom Beogradu. Veliki broj prognaničkih porodica, nažalost, ostao je ispod crte. Prema podacima Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove grada Beograda, na današnji dan u Beogradu nedostaje 2.000 stanova za prognaničke porodice koji su se prijavili na prethodne konkurse za rešavanje svog stambenog pitanja. Procenjuje se da ima još barem oko 500 prognaničkih porodica koji nisu konkurisali i koji očekuju da se raspiše još jedan javni poziv za rešavanje stambenog pitanja.

Procenjuje se, takođe, da gradu Novom Sadu nedostaje barem 1.000 stanova za rešavanje stambenog pitanja prognaničkih porodica. Ukupno u Srbiji nedostaje oko 7.000 stanova, oko 3.000 paketa građevinskog materijala za porodice da završe svoje kuće, oko 2.000 seoskih imanja i barem oko hiljadu montažnih kuća.

Drugo, tražim da se ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama omogući da preko hiljadu prognaničkih porodica koje su proterane sa područja Hrvatske i Federacije BiH omogući da konkurišu za rešavanje stambenog pitanja, a Komesarijat za izbeglice i migracije im to onemogućava iz razloga jer se nisu formalno-pravno 1996. godine prijavili na popisu izbeglica. Mnogi to nisu učinili iz raznih razloga i ne treba ih diskriminisati, treba im omogućiti da oni pod ravnopravnim uslovima reše to pitanje.

Treće, ima nekoliko kategorija prognaničkih porodica kojima Komesarijat za izbeglice i migracije nije omogućio otkup stanova. Radi se o 530 porodica „SIR programa“ u sedam lokalnih samouprava koje punih 13 godina čekaju da konačno reše svoje stambeno pitanje, da dobiju otkup stanova pod povoljnim uslovima i da konačno budu svoj na svome. Imamo 49 izbegličkih porodica koje koriste stanove društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS, koji su takođe isplatili desetine hiljada maraka i evra za kiriju i očekuju da se njima omogući pravo otkupa tih stanova.

Konačno, imamo više stotina prognaničkih porodica koji su stanove dobili kroz tzv. program socijalnog stanovanja i kroz tzv. program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. I oni očekuju da im se omogući pravo otkupa stanova, da konačno budu vlasnici i da reše ključno pitanje integracije.

Četvrto, tražim da se omogući svim prognaničkim porodicama koje imaju stanove da im se prilikom kupoprodajnih ugovora smanji otkupna cena sa 50 na 75%, iz dva razloga. Prvi razlog jeste što su u pitanju donacije EU, raznih vlada, više međunarodnih organizacija i neprihvatljivo je da se tim ljudima naplaćuje cena otkupa od 50% kada je većinski u pitanju međunarodna donacija, a drugi razlog jeste činjenica da su u većini slučajeva to stanovi koji su urađeni loše, nekvalitetno, prokišnjavaju krovovi, pucaju zidovi, loše elektroinstalacije, poslednji kvalitet sanitarija, itd.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Linta.)

Samo da završim, molim vas.

Peto, tražim da onaj deo porodica koji su potpisali ugovore o kupoprodaji stanova za 50% umanjenja da im se omogući takođe aneksom ugovora popust od 85%.

U prethodnih 20 dana javio mi se veliki broj prognaničkih porodica proteranih Srba koji su ogorčeni i nezadovoljni, očekuju da Vlada nastavi regionalni sabirni program, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da konačno reše ključno pitanje integracije.

Na kraju, apelujem na koleginice i kolege da prihvate moj predlog izmena i dopuna Zakona o izbeglicama i da se sa njim dopuni dnevni red. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih postavio poslaničko pitanje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kao što je dobro poznato u Srbiji živi više stotina hiljada građana koji su učestvovali u ratovima 90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije. Radi se o više stotina hiljada boraca i svi oni očekuju da konačno njihovo pitanje bude rešeno na jedan sistemski način donošenjem novog zakona o borcima, o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca.

Proces pripreme donošenja zakona traje već više godina i svi očekujemo da on uskoro uđe u Skupštinsku proceduru. Među ključnim pitanjima koje borci očekuju da budu rešena jeste između ostalog i pitanje boračkog dodatka, zatim pitanje regulisanja postraumatskog stresa, pitanje boračke penzije i niz drugih pitanja.

Opet ću kao što sam to radio više puta u Skupštini istaći jedan poseban problem, a tiče se preko 50 hiljada pripadnika vojske Republike Srpske Krajine, čije statusno pitanje obim Predlogom zakona nije obuhvaćeno.

Naime, ovim Predlogom zakona krajiškim borcima priznaje se ratni staž samo do 27. aprila 1992. godine, do dana stvaranja Savezne Republike Jugoslavije. Ovim Predlogom zakona ne priznaje se period posle 27. aprila 1992. godine i zbog te činjenice 50 hiljada krajiških boraca se oseća ogorčeno jer smatraju da nisu vodili nikakav privatni rat nego da su se časno i pošteno borili za interese svog naroda, za Srbiju i Jugoslaviju.

Želim samo navesti nekoliko primera zbog čega smatram da krajiškim borcima treba priznati ratni staž. Prvo, već u prethodnom periodu svim krajiškim oficirima i podoficirima priznat je ratni staž u dvostrukom trajanju za čitavo vreme rata. Postavlja se pitanje – sa kim su krajiški oficiri i podoficiri komandovali ako se njima priznaje ratni staž, a njihovim borcima ne?

Takođe podsećam i o tome sam govorio više puta da je Hrvatska svojim zakonom o pravima hrvatskih veterana pre nekoliko godina u potpunosti izjednačila prava pripadnika Hrvatskog veća odbrane i susedne BiH sa pravima pripadnika hrvatske vojske i u tom smislu nije pravila nikakvu razliku. Dakle, moje mišljenje je da ovaj Predlog zakona mora da bude dopunjen sa ovom odredbom, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Mislim da bi na taj način bila ispravljena istorijska nepravda i da bi na taj način Srbija poslala jasnu poruku da priznaje krajiške borce i da priznaje njihovu časnu i poštenu borbu. U suprotnom ispašće tačna lažna teza hrvatske strane da su Srbi, odnosno Krajišnici izvršili agresiju na Hrvatsku, što je apsolutna laž.

Takođe bih postavio pitanje Ministarstvu pravde – da li će konačno biti obezbeđena sredstva da se pomogne optuženim Srbima za ratne zločine u njihovoj odbrani? Velika većina boraca živi u veoma teškoj situaciji i jedva sastavlja kraj sa krajem, a sada se suočava sa velikim brojem optužnica koje podiže hrvatsko tužilaštvo, tužilaštvo BiH, a najveći broj tih optužnica zasnovan je na lažnim činjenicama. Dakle, očekujem i tražim da Ministarstvo pravde pomogne krajiškim borcima, odnosno svim borcima da u njihovoj odbrani za istinu i pravdu. Inače, u suprotnom ispašće tačna teza Sarajeva i Zagreba da su Srbi tobože bili agresori i zločinci, a da su Hrvati i Bošnjaci tobože bili žrtve koji su vodili oslobodilačke ratove. To je apsolutno neprihvatljivo i zbog toga je veoma važno da Srbija pomogne odbranu boraca vezano za ratne zločine.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije srpski narod doživeo ogromna i brutalna stradanja.

Podsećam da je sa područja današnje Hrvatske proterano preko pola miliona Srba, da je sa područja današnje Federacije BiH proterano takođe preko pola miliona Srba, a da je sa područja Kosova i Metohije proterano preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije desili su se i brutalni zločini nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima. Pomenuće neke od tih činjenica.

Na području današnje Hrvatske, srpski narod je doživeo brojne zločine tokom i posle hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija. Podsećam da je na području zapadne Slavonije tokom jeseni i zime 1991. godine proterano preko 70.000 Srba i ubijeno preko 2.000 Srba. U pitanju su zločinačke akcije „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk 91“. Takođe Srbi su doživeli brojna stradanja tokom ostalih hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija „Maslenica“, „Miljevački plato“, „Medački džep“, „Bljesak“ i kao završni čin etničkog čišćenja Srba sa područja zapadne Slavonije i posebno po zlu poznata akcija „Oluja“ koja predstavlja najveće etničko čišćenje na području posleratne Evrope, odnosno posle završetka Drugog svetskog rata.

Takođe, brojni zločini su se desili nad Srbima i u nizu hrvatskih gradova, od Dubrovnika, preko Zadra, Šibenika, Splita, Gospića, Siska, Karlovca do Bjelovara, Darovara, Osijeka, Vukovara i mnogih drugih mesta.

Nažalost, gotovo niko od počinilaca, organizatora i nalogodavaca tih zločina nije kažnjen. Brojni zločini nad Srbima su se desili i na području BiH. Pomenuću samo velike zločine, brutalna ubistva Srba na području Sarajeva, zatim, na području srednjeg Podrinja u regiji Birač, u opštinama Zvornik, Vlasenica, Milići, Šekovići, Bratunac, zatim na području Bosanske posavine, u opštinama Brod, Orašje, Derventa, Brčko i ostali. Podsećam da na području Bosanske posavine, krajem marta 1992. godine se desio prvi veliki masovni zločin u čitavoj BiH nad srpskim narodom.

Veliki zločini su se takođe desili na području zapadno krajiških opština, od strane pripadnika ne samo tzv. Armije BiH, nego i pripadnika hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane. Podsećam na te zločine, od Mrkonjić grada gde je pronađena grobnica od 181 Srbija koji je brutalno ubijen na tom području, zatim zločini u opštinama Bosanski petrovac, Glamoč, Grahovo, Drvar, Sanski most, Bihać, Bosanska krupa, Ključ, Jajce. Takođe, brojni zločini na području zapadne Hercegovine. Da ne pominjem zločine koji su se dešavali nad Srbima na KiM, od Prištine, Podujeva, Orahovice, Peći, Gnjilana, sela Klečka, Starogradsko, Goraždevac i mnogi drugi.

Postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Prvo pitanje – koliko optužnica za ratne zločine je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo od svog osnivanja od 2003. godine do danas?

Drugo pitanje – koja je tačna struktura optužnica prema nacionalnoj pripadnosti? Prema mojim informacijama, Tužilaštvo za ratne zločine od svog osnivanja do danas, dakle, od 2003. godine je podiglo 180 optužnica, a od toga 161 protiv Srba, 15-ak protiv Albanaca, dve protiv Bošnjaka, muslimana i dve protiv Hrvata. Zanima me da li je to tačna informacija?

Treće pitanje – da li Tužilaštvo za ratne zločine planira da ubrza proces prikupljanja dokaza za ratne zločine protiv Srpskog naroda?

Da li Tužilaštvo za ratne zločine planira u narednom periodu da organizuje suđenja zajedno sa Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, da li planira da organizuje suđenja u odsustvu, pošto je očigledno da pravosuđa Zagrebu, Sarajevu i Prištini nemaju političku volju da to čine. To nisu nezavisna i profesionalna pravosuđa. U pitanju su etnički motivisana pravosuđa. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 05.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -