Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, članom 1. Predloga zakona o trgovini, koji je inače krovni zakon, regulisan je predmet zakona. U članu 1, takođe, je naznačena i apostrofirana vrlo važna i značajna uloga, a to je nadzorna uloga.

Naravno, u skladu sa metodologijom izrade zakonskih propisa dalje je kroz zakon nadzorna funkcija ministarstva i svih onih koji vrše nadzor nad implementacijom ovog zakona razrađena u jednoj posebnoj glavi.

Ono što želim da istaknem, to je da trgovina i te kako ima značajno učešće u BDP-u i sama trgovina kao privredna grana učestvuje sa 10% u BDP. Ipak, moram da napravim paralelu između vlasti do 2012. godine i situacije kakva je danas.

Trgovina kao privredna grana i te kako ima ogroman uticaj i na razvoj poljoprivrede i na razvoj industrije. Do 2012. godine „žuto, tajkunsko, pljačkaško preduzeće“ opljačkalo je državu Srbiju i izvršilo pravi masakr privrede po svim privrednim granama po proceni stručnjaka od oko 100 milijardi evra. Samo je iz procesa privatizacije izneto, po istraživanjima američkog instituta, 51,4 milijarde evra.

Ono što hoću da povežem, a tiče se poljoprivrede, to je da je u vreme „žutog, tajkunskog, pljačkaškog preduzeća“ do 2012. godine prodato 91 industrijskih kombinata. Moram da istaknem da je u njihovo vreme 300 hiljada hektara zemlje, zajedno sa stokom, sa poljoprivrednim kombinatima, prodato za 50 miliona evra. Toliko danas iznosi godišnji zakup poljoprivrednog zemljišta.

Oni su naravno rasterali i radnike. Oni su naravno rasprodali i stoku. Najveći deo poljoprivrednog zemljišta, kasnije na razne načine, prelazilo je u privatne ruke i na taj način došlo se i kroz ogromnu površinu građevinskog zemljišta po minimalnoj ceni, odnosno po jako niskim cenama.

Takođe, moram da istaknem da danas su ulaganja u poljoprivredu veća nego ikada. Takođe, moram da istaknem da je u vreme vršenja vlasti SNS, jedan kombinat koji ima 100 puta manje zemljišta, znači tri hiljade hektara, proda za 50 miliona evra. Znači, za onaj iznos za šta je „žuto, tajkunsko preduzeće“ prodalo 300 hiljada hektara.

Prema tome, oni su ojadili i opljačkali državu za nekih četiri milijarde evra. Naravno, „žuto, tajkunsko preduzeće“, radnici ih nisu zanimali, jer su oni na ulicama ostavili oko 600 hiljada radnika.

Oni i danas pokazuju da njima do radnika ni na koji način nije stalo, ali danas, s obzirom da nisu u stanju, odnosno, da nisu u mogućnosti da vrše vlast, oni u terazijskom tunelu prete vređaju i na najgrublji mogući način pretili su radnicima Gradske čistoće 24. februara ove godine samo zato što su radnici Gradske čistoće iza njih, posle njihove navodne, šetnje čistili smeće.

Tako su radili nekada, a tako rade i takav odnos i danas imaju prema radnicima koji vredno i pošteno zarađuju svoju platu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Član 40. pomenutog zakona odnosi se na podsticajne mere, a radi unapređenja trgovine. Želim da naglasim posebnu važnost ovog člana 40, posebno kada je u pitanju elektronska trgovina.

Ono što je zabeleženo u prošloj godini, to je da je 1.800.000 potrošača vršilo kupovinu, odnosno trgovinu putem interneta, to je za 130.000 više naručilaca proizvoda putem interneta nego u prethodnoj 2017. godini. Cilj ovog člana zakona je upravo suzbijanje sive ekonomije. Ono što je u fokusu SNS i što je jedno od ciljeva naše politike jeste upravo suzbijanje sive ekonomije, iz koje, naravno, mogu da proisteknu i korupcija itd. Ono što takođe želim da istaknem to je da je naša valuta dinar u prethodnoj godini označena kao druga najznačajnija i najvažnija valuta u svetu. Za vreme pljačkaškog žutog dosovskog preduzeća dinar se nigde nije ni nalazio na toj listi.

Takođe želim da istaknem da je Narodna banka Srbije u prošloj godini u okviru jednog projekta „Digitalizacijom do unapređenja kvaliteta života građana“ uvela sistem instant plaćanja. Šta to znači? To znači da građani preko svojih mobilnih telefona mogu da izvrše kupovinu onoga do čega im je stalo. To takođe znači unapređenje trgovine, ali to takođe znači da korisnik sredstava, odnosno da plaćanje, odnosno prebacivanje s jednog računa na drugi je moguće 24 sata za svega 1,25 sekundi.

Član 40. smatram jako značajnim, smatram da ne treba da se briše.

A što se tiče položaja našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno pokazuju koliko im je stalo do sigurnosti, bezbednosti i kvaliteta života naših građana na Kosovu i Metohiji, a to oni, naravno, pokazuju na izborima, dajući iz godine u godinu sve veću podršku politici SNS i Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama su tri zakona iz oblasti trgovine, turizma i telekomunikacija. Naravno, Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće sva tri zakona, zato što oni jesu u interesu i proizvođača, ali u interesu i potrošača.

Ja ću se ovde osvrnuti na jedan poseban segment ovih zakona, a to je zaštita posebno osetljivih i ranjivih grupa, odnosno pre svega dece i maloletnika. Moram da istaknem da ova Vlada, odnosno da od odlaska SNS i te kako vodi računa o svakom građaninu Republike Srbije, o ekonomskoj razvoju Republike Srbije, o miru, bezbednosti i razvoju Republike Srbije, o boljem životnom standardu svakog građanina Republike Srbije, ali poseban akcenat stavlja i na zaštitu posebno osetljivih, odnosno posebno ranjivih grupa.

U tom smislu, posebno želim da naglasim značaj Zakona o elektronskoj trgovini, gde se kao novina uvodi uklanjanje nedopustivog sadržaja sa interneta. Naime, moram da kažem da internet može da predstavlja vrlo opasnu zonu bezbednosti kada su u pitanju deca i maloletnici i da često korišćenjem interneta mogu da budu ugrožena nekada i osnovna ljudska prava, a kada su u pitanju deca, mogu da budu izložena na najgrublji mogući način različitim pornografskim sadržajima na svojoj internet stranici i različitim vidovima zlostavljanja i zanemarivanja.

Ono što moram da naglasim da se prvi put uvodi ovaj mehanizam u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Takođe, moram da naglasim da je otvoren i nacionalni kontakt Centar za bezbednost dece ne internetu i samo u prošloj godini bilo je 7.000 prijava, kada su u pitanju zloupotreba dece na internetu. Takođe, moram da naglasim da od tih 7.000 prijava, pokrenuto 155 krivičnih prijava. Moram da naglasim da Vlada vrlo odgovorno prilazi ovom problemu, pa se određuje rok hitnog postupanja nadležnih organa, a taj rok je dva dana. Takođe su predviđena i zakonske sankcije za ne postupanje i one za pravna lica idu do milion i po dinara, a za preduzetnike do 300.000 dinara.

Ono što takođe moram da naglasim da je zaštita od nedopustivih sadržaja na internetu jedno među resorsko pitanje, da i ovde sem Ministarstva trgovine i te kako je uključeno Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, kada je u pitanju zaštite dece na internetu, da i ovde i te kako je uključeno i Ministarstvo unutrašnjih poslova i moram da naglasim da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u junu mesecu ove godine dobilo opremu u vidu poklona od Norveške ambasade u vrednosti od 900.000 evra, a to je u stvari nabavka opreme za Nacionalni centar za kriminalistiku radi otkrivanja i analiziranja sadržaja na internetu, koji se odnosi na sprečavanje kriminala i korupcije.

Znači, u pitanju je koordinisana aktivnost više različitih ministarstava, takođe i koordinisana aktivnost i sudova i tužilaštva, jer samo u koordinisanoj aktivnosti možemo da zaštitimo na najbolji i najefikasniji način decu na internetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka nema dilemu kada su u pitanju oba predloga zakona, jedan predlog zakona koji se odnosi na javni dug deviznim štedišama, drugi predlog konvencije.

Zašto SNS nema dilemu? Zato što SNS zagovara odgovornu politiku. Tu odgovornu politiku, kako prema građanima, tako i prema Republici Srbiji, sprovodi Vlada, a ovde konkretno se radi o Ministarstvu finansija.

Najpre želim da kažem, kada je u pitanju Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, da su izmene i dopune ovog zakona prouzrokovane iz razloga što devizne štediše nisu mogle da pribave validnu dokumentaciju koju bi predale Upravi za javni dug, kako bi Uprava za javni dug donela relevantna rešenja koja se odnose na devizne štednje.

S obzirom da ove poteškoće koje se tiču deviznih štediša nisu nastale zbog deviznih štediša nego zbog nekih propusta u nekim bivšim državama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, taj rok za donošenje rešenja produžava se na šest meseci. Naime, moram da istaknem da je Republika Hrvatska tek u decembru mesecu 2018. godine počela da izdaje validne dokumente deviznim štedišama koje devizne štediše, naravno, sa dokazom o mestu prebivališta, treba da predaju Upravi za javni dug.

Što se tiče Republike Bosne i Hercegovine, naravno, u Predlogu zakona istaknuto je da je tu bilo dosta poteškoća, najpre zbog nevaljanih i nevalidnih potvrda, a zatim i sa Republikom Bosnom i Hercegovinom Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, uspostavilo je komunikaciju tako da od aprila 2019. godine postoji mogućnost za devizne štediše i sa područja Republike Bosne i Hercegovine da dobiju validna dokumenta kako bi ostvarili sva ona prava koja im pripadaju po osnovu devizne štednje.

Takođe, moram da istaknem da Predlogom ovog zakona nikako se ne produžava rok što se tiče deviznih štediša, naprotiv, on se skraćuje za godinu dana. Umesto deset polugodišnjih rata, sada je predviđeno osam. Prva isplata će početi 28. februara 2020. godine i trebalo bi da bude okončana sa 31. avgustom 2023. godine.

To sve pokazuje da ova Vlada vodi odgovornu politiku, da ova Vlada, naravno, mora da vodi računa i o validnoj dokumentaciji, jer se ovde radi o sredstvima koja će iz budžeta Republike Srbije biti isplaćena deviznim štedišama i zato su neophodna validna dokumenta.

Što se tiče druge Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim postupcima, moram da istaknem da na ovaj način Republika Srbija pokazuje da ulazi u krug zemalja koje imaju modernu demokratiju, da ulazi u krug zemalja koje i te kako vode računa o unapređenju poreskog mehanizma, da ulazi u krug zemalja koje se više ne nalaze na listi kada je u pitanju pranje novca i da se nalazi na listi onih zemalja gde sprečavanje terorizma preko pranja novca, naravno, više nije dozvoljeno.

To sve pokazuje da ova Vlada u kontinuitetu od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, usvaja ona zakonska rešenja koji upravo sprečavaju takve malverzacije i koje dovode Republiku Srbiju među zemlje koje su demokratski opredeljene, među zemlje koje se i te kako bore protiv korupcije, kriminala, protiv pranja novca i terorizma, među grupe zemalja koje spadaju u 128 najrazvijenijih demokratija u Evropi i u svetu.

Do kraja 2019. godine očekuje se i polaganje svih instrumenata i implementacija Konvencije, ali ja ću navesti još nešto. Srbija do 2014. godine je najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope. Srbija je u prošloj godini imala privredni rast od 4,5%, za razliku od minus 3,1%, koliko je bilo 2009. godine, one godine kada su nas ubeđivali da je ekonomska kriza šansa za građane.

Ekonomska kriza bila je šansa za privatne džepove žutog tajkunskog preduzeća, ali ekonomska kriza nikako nije bila šansa, već vrlo velika teškoća za građane Srbije.

Takođe, moram da istaknem da minimalna zarada u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća je iznosila 16.000 dinara, danas ona iznosi 27.200 dinara.

Takođe, moram da naglasim da su veće plate, veće penzije, da je javni dug sa 78% BDP 2012. i 2013. godine smanjen na 50,2% BDP-a, što svakako sve ukazuje da je Srbija zemlja sa brzom rastućom ekonomijom.

Ali, moram da se vratim na jedan primer kako je medijski magnat Dragan Šolak, koji je inače pajtaš Dragana Đilasa, što se tiče sfera medija i pljačkanja države zarad medijskog bogaćenja, prema navodima portala „Malta tudej“ kupio za 650.000 evra malteški pasoš, da bi izbegao plaćanje poreza.

Naime, Dragan Šolak je tokom 2014. godine osnovao grupu „Junajted medija Malta“ i u periodu od 2014. do 2015. godine ostvario prihod, bez ijednog zaposlenog, i to moram da naglasim, ostvario prihod od 6,8 miliona evra, a po osnovu tog prihoda platio na Malti svega 27.000 evra poreza na Malti.

Neplaćanje poreza je krivično delo. Republika Srbija, njena Vlada, naš predsednik Aleksandar Vučić zalažu se za odgovornu državu, za Srbiju na evropskom putu, za Srbiju u kojoj će svaki građanin ispunjavati svoju zakonsku obavezu, a to je plaćanje poreza. Borba na korupciju, na kriminal je trajna i stalna i na nju je stavljena tačka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Zaštitniče građana, gospodine Pašaliću, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Izveštaj o radu Zaštitnika građana za 2018. godinu.

Najpre moram da istaknem da je pitanje ljudskih prava i sloboda zajemčeno Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom, kao i drugim zakonskim propisima koji proizilaze iz Ustava, ali naravno i svim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala i koji su postali sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije.

Najpre moram da istaknem da je vaš Izveštaj koji ste podneli za 2018. godinu sveobuhvatan, da je detaljan, da opisuje stanje u svakoj pojedinačnoj oblasti koju ste vi analizirali, da opisuje poteškoće sa kojima se građani suočavaju i da sadrži preporuke i predloge za otklanjanje poteškoća, koje ste u razgovoru sa građanima ili prilikom dostavljanja njihovih pritužbi sagledali kao realno opravdane.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da ste vi, gospodine Pašaliću, zatekli jedan urušen sistem Zaštitnika građana, jer Zaštitnik građana Saša Janković, koji je bio punih 10 godina zaštitnik građana Srbije, nije bio njihov zaštitnik, već promoter svoje sopstvene politike i to protivustavno i protivzakonito.

Sa mesta Zaštitnika građana formirao je stranku i na kraju se kandidovao za predsednika Republike.

U toj svojoj političkoj fantaziji, naravno da je došlo do propadanja njegove politike, a one koje je on ostavio na čelu te svoje politike posle njega, svakako da su ljudi o kojima najbolje zna moj kolega, gospodin Marko Atlagić, a ja bih samo rekla da su to ljudi koji često nemaju kontakt sa sopstvenim mozgom.

Naime, šta hoću da kažem? Saša Janković, nekadašnji Zaštitnik građana, nije se brinuo o zaštiti prava građana i to zaštiti prava onih najugroženijih i najranjivijih, što je u skladu sa zakonom prioritet rada Zaštitnika građana, jer da se brinuo o zaštiti prava najugroženijih i najranjivijih, siromašnih građana Beograda, ne bi dopustio da se u vreme vlasti Dragana Đilasa ostavi dug od 120 miliona na ime neisplaćenih jednokratnih novčanih pomoći za najsiromašnije građane Beograda.

Takođe, ne bi dozvolio da Dragan Đilas, za vreme vršenja vlasti u Beogradu ostavi dug trudnicama i porodiljama koji ponovo treba da budu predmet zaštite Zaštitnika građana od 388 miliona dinara.

Takođe, taj Zaštitnik građana je morao hitno da reaguje na pljačku Pajtića i otimanje 150 miliona od dece ometene u razvoju kroz, tobože izgradnju dvorca Heterlend, dvorac nikad nije izgrađen, pare su otišle, ko zna kuda, najverovatnije u privatne džepove, a mesto oko Heterlenda ostalo je zaraslo u korovu, jedna obična ruševina.

Takođe, gospodin Saša Janković i te kako je trebalo da reaguje kada je Dragan Đilas za potrebe „Velikog brata“ i za sticanje sopstvenog profita izgradio objekat, a u ugovoru je doslovce naznačeno da je objekat od opšteg interesa i da je namenjen za dnevni boravak dece.

Toliko o prethodnom Zaštitniku građana čija se politička partija danas koprca u blatu sopstvenog zla i mržnje prema svemu onome što je napredno u Republici Srbiji.

Što se tiče vašeg izveštaja, ja ću se osvrnuti na nekoliko aspekata, sem vidljivosti koju ste postigli, a tu vidljivost postigli ste upravo kroz ove dane otvorenih vrata u Gradu Beogradu, ali, ono što želim da pohvalim to je vaš odlazak u unutrašnjost i razgovor sa građanima koji imaju problema u rešavanju postupaka pred organima javne vlasti.

Za SNS, našeg predsednika Aleksandra Vučića, najvažnije je da javna uprava bude efikasan servis građana Republike Srbije. U tom smislu vaš odlazak u unutrašnjost i razgovor sa građanima, oči u oči, upravo onako kako svakodnevno radi i naš predsednik Aleksandar Vučić, smatram od neprocenjive važnosti za vaš dalji rad.

Takođe, pohvaljujem i novu sistematizaciju i unutrašnju organizaciju radnih mesta, posebno formiranje ovog odeljenja za hitno postupanje. Zašto želim da pohvalim otvaranje tog odeljenja? Zato što je to odeljenje upravo otvoreno sa ciljem da se hitno, blagovremeno, bez odlaganja, po principu odmah i sad, reaguje na sve one pritužbe koje se tiču zaštite dece, zaštite osoba sa invaliditetom, zaštite starih, jer to su lica koja su prepoznata kao posebno ranjive grupe.

Pohvaljujem odeljenje i proširenje kapaciteta odeljenja za Nacionalni mehanizam prevencije torture. Moram da kažem da sam kao član skupštinske Komisije za vršenje nadzora nad radom zavoda u kojima se izdržavaju zatvorske kazne, bila u obilasku zatvora u Nišu, i zbilja, sa kolegama narodnim poslanicima, se uverila da su uslovi života i rada zatvorenika, ali i uslovi osoblja koje radi i te kako unapređeni i to sa aspekta stanovanja, sa aspekta ishrane, sa aspekta zdravstvene zaštite, sa aspekta psiho-socijalne podrške, sa aspekta radnog angažovanja, kako u krugu samog zatvora, tako i oni zatvorenici koji izdržavaju kaznu tzv. poluotvorenom odeljenju, mogu da se radno angažuju određen broj sati van zatvora.

Takođe, zahvaljujući merama finansijske konsolidacije i merama koje je preduzeo još dok je bio premijer Aleksandar Vučić, izgrađen je potpuno nova zatvor u Pančevu i to prema poslednjim svetskim standardima, što se tiče i pristupačnosti, i života osuđenika, ali i rada zaposlenih.

Moram da istaknem da ste negde prepoznali i pohvalili sticanje novih znanja, veština, stalno edukaciju zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, što je i te kako važno, jer patologija, i uopšte zatvorenici. Suština, znači menja se iz godine u godinu i svakako je neophodno da oni koji se bave radom zatvorenicima imaju i dodatna znanja i veštine, a sve ponovo u interesu zatvorenika gde će biti omogućena potpuna resocijalizacija , sa tog aspekta je značajno.

Takođe, želim da pohvalim i neke vaše predloge koje ste uputili nekim ministarstvima, a pre svega mislim na Ministarstvo rada. Ministarstvo rada je te predloge uvažilo, Vlada je predložila Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, posebno iz razloga što su mnogi građani imali poteškoće kod onih privremenih rešenja koji su donošeni u beskonačnost.

Sada je to zakonom drugačije precizirano. Moram da istaknem da je Narodna skupština, opet ste i vi tu imali učešća, odnosno konsultovana od Ministarstva rada, usvojila izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se tiče obračuna onih godina staža osiguranja, a to su one godine koje ljudi nisu mogli da pronađu, koji su na primer nekada radili na KiM, pa nisu mogle te godine staža da budu povezane, itd.

Sve u svemu, na dobrom ste putu. Želim vam uspešan rad, da imate što manje pritužbi na rad organa javne vlasti i državne uprave, a da državna uprava u pristupu sa građanima ima adekvatan, brz i efikasan pristup, jer, na kraju krajeva, javna uprava i postoji radi građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi predlog Odbora za finansije koji se tiče kandidata za Komisiju za zaštitu prava u postupcima javne nabavke.

Najpre moram da istaknem da je Odbor za finansije na jedan transparentan i na zakonu zasnovan način obavio razgovor sa tri kandidata i zatim je na osnovu bodovanja, na osnovu testa koji se tiče stručnosti i osposobljenosti, kao i na osnovu intervjua bodovao sva tri kandidata i na osnovu utvrđenih bodova izabrao, naravno, kao što to SNS uvek i čini, najboljeg kandidata, to je Mersiha Marković, odnosno Odbor za finansije daje predlog Narodnoj skupštini da ovaj kandidat bude izabran za člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za ovog kandidata je takođe navedeno da ona sem stručnosti poseduje i radno iskustvo koje je takođe neophodno za imenovanje za člana Komisije, ali takođe da je i završila master studije i da je odbranila master rad na temu „Korupcija u javnim nabavkama“, što svakako ukazuje na to da ovaj kandidat raspolaže i dodatnim znanjima i veštinama u oblasti prepoznavanja korupcije u postupcima javnih nabavki.

Moram da istaknem da je ova komisija u prošloj godini, kako je to već Odbor naveo u svom izveštaju, donela 1.094 odluke, a ono što je primećeno, to je da je smanjeno vreme za odlučivanje po predmetima, što je i te kako važno, kao i da je smanjen broj žalbi na zaključke koje ova komisija donosi, a to takođe ukazuje da je povećan kvalitet rada i efikasnost ove komisije.

Takođe, ovim predlogom Odbor za finansije pokazuje da je podigao lestvicu u izboru predloženih kandidata, a naravno pokazuje još jedno, da je nadležni skupštinski odbor, kao i da smo mi kao poslanici Narodne skupštine i te kako nadležni za nadzor i kontrolu rada ove komisije.

Javne nabavke su i te kako značajne, pre svega sa aspekta sprečavanja korupcije. Srpska napredna stranka je 2012. godine, kroz kampanju svoju, nakon toga su joj građani poverili i ogromno poverenje, i te kako radila na donošenju izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. Zašto? Zato što je još Verica Barać ukazivala da se kroz javne nabavke vrše strahovito velike malverzacije. Takođe, prema izveštaju Evropske unije do 2012. godine svaki četvrti dinar iz javnih nabavki odlazio je u privatne džepove, a znamo ko je upravljao Srbijom do 2012. godine, to je žuto tajkunsko, pljačkaško i lopovsko preduzeće Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Jeremića i ovih drugih u različitim žutim agregatnim stanjima.

Ono što još moram da istaknem, to je da je ovo pljačkaško preduzeće za deset godina svoje vlasti ojadilo Srbiju i građane Srbije za 100 milijardi evra. Samo u procesu privatizacije ne prema našim procenama, već prema procenama jednog američkog instituta, iz zemlje je izneto 51,4 milijarde evra. To je primer totalne bahatosti i totalnog guranja u siromaštvo građana Republike Srbije i primer kako je ovo tajkunsko preduzeće punilo svoje sopstvene džepove. U to vreme važilo je pravilo da tajkuni donose zakon, a političari ga sprovode. Upravo kroz postupke javnih nabavki oni su tendere sprovodili tako da su tenderi imali diskvalifikatorski karakter u odnosu na sve one koji nisu njihova ortačka družina i njihova ortačka preduzeća i samim tim sprečavali su konkurenciju i prijavu svih onih zainteresovanih ponuđača koji bi kroz veću konkurenciju doveli, naravno, i do povoljnije cene. Njih povoljnija cena za građane Republike Srbije nije zanimala, njih je zanimala samo cene sopstvene ugradnje, koja se verovatno merila procentima 10, 20, 30% itd.

Sada ću navesti primer sajber krađe Dragana Đilasa u gradu Beogradu tokom 2009. godine, a u pitanju je kupovina softvera vredna deset miliona evra. Naime, svrha te kupovine i nabavke tog softvera bila je da poveže sva gradska javna preduzeća sa gradskom upravom, a zašto da ih poveže? Zato da bi se pratili finansijski tokovi novca, da bi se pratilo stanje i javnih nabavki i da bi se u svakom momentu znalo sa kojim novcem se raspolaže. Naravno, to je trebalo da se uradi jednim klikom i da sve bude transparentno i vidljivo. Draganu Đilasu i njegovim ortacima iz društva i Tadića i Jeremića i Obradovića i ovih drugih, ne znam im već ni sva imena, nikako nije odgovarala transparentnost i vidljivost u državnom poslovanju. Njima je odgovaralo da oni budu vidljivi na televizijskim emisijama, a da ono što oni stavljaju u svoje sopstvene džepove bude nevidljivo. Tako su oni u stvari dali deset miliona evra, a da taj softver uopšte za vreme njihove vlasti nije ni pušten u funkciju.

Takođe želim da navedem i kontejnere za koje je Dragan Đilas u Beogradu dao 6,8 miliona evra. Naravno, to nije on dao, to je dao grad Beograd, to su dali građani Beograda, i naravno ti kontejneri, a na osnovu mišljenja veštaka, apsolutno ne odgovaraju svojoj svrsi. Ni to ne zanima Dragana Đilasa i njegove ortake, jer njega nikada nisu ni zanimali građani Srbije, već samo sopstveni džepovi.

Ono što svakako Dragan Đilas poseduje, a što drugi koje on proziva ne poseduje, to je diploma za pljačku i lopovluk Srbije i građana Srbije. Protiv toga se SNS bori i to je njena politika borbe protiv pljačke, protiv korupcije, to su građani Republike Srbije prepoznali i zato poverenje daju odgovornim, marljivim, vrednim i disciplinovanim, onima koji rade u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo iz Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pred nama se danas nalazi predlog sa 34 kandidata za predlog sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju, kao i 37 kandidata koji se biraju za zamenike javnih tužilaca.

Ono što želim da istaknem to je da je sam postupak obavljen na jedan transparentan način i što se tiče ispunjenosti svih zakonom propisanih uslova, ali naravno SNS, s obzirom da je jedan od prioriteta SNS vladavina prava i dostupnost pravde građanima Republike Srbije, i te kako će uvažavati i princip profesionalnosti i princip stručnosti i princip dostojnosti u danu za glasanje.

Neznanje sudija može i da nadoknadi učenjem i radom, edukacijom i stalnim usavršavanjem, ali kada je u pitanju dostojnost, za nas je dostojnost i te kako važna, to je nešto što sudija ima ili nema. Pitanje dostojnosti u vršenju kako sudijske funkcije, tako i u vršenju funkcije zamenika javnog tužioca, i te kako su značajni i to je nešto što će SNS i te kako uvažavati.

Za nas je značajno da sve one sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i zamenici javnih tužilaca sude isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom, jer one odluke koje oni donose donose u ime naroda. Za nas su građani, interesi građana Republike Srbije i te kako važni i to posebno u ovoj oblasti.

Nakratko moram da se osvrnem na period od 2012. godine. Zašto? Zato što je u tom periodu urušeno sve što je u Srbiji moglo biti urušeno, pre svega ekonomija, ali je na jedan zastrašujući način urušen vrlo važan sistem Republike Srbije, a to je sistem pravosuđa.

On nije samo urušen, on je potpuno slomljen. Godine 2009. bez svojih funkcija ostalo je 1.100 sudija i javnih tužilaca i to samo zato što nisu odgovarali žutom, tajkunskom, pljačkaškom preduzeću, oličeno danas u liku Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Obradovića itd. Naravno da je Ustavni sud vratio sve ove sudije i javne tužioce, ali to je koštalo i Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. Ta neuspela reforma pravosuđa ovu državu i građane koštala je 17 miliona evra.

U to vreme Republičko javno pravobranilaštvo, iako je trebalo, iako je njegova osnovna nadležnost da brani imovinu i javnu svojinu države Republike Srbije, nikakvog uticaja nije imalo kada je u pitanju bio Zakon o privatizaciji i stečaju, ni tokom donošenja ovog zakona, ni u implementaciji ovog zakona.

Na taj način ne brigom, bahatošću, ogromno građevinsko zemljište u ovom postupku uz simbolične nadoknade ili nikakve, prešle su u privatne ruke, žutog tajkunskog pljačkaškog preduzeća. To više ne smemo dozvoliti.

Zahvaljujući volji naroda 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, oni su naravni i na drugi način urušavali pravosudne institucije kroz mrežu ustanova pravosudnih institucija i na taj način ponovo na uštrb građana nisu im omogućili laku dostupnost pravde. Godine 2013, za vreme kada je ministar bio Nikola Selaković, ispravljena je mreža suda u Republici Srbiji, građanima dostupnost pravde postala je brža i efikasnija. Naravno, usvojena je i Nacionalna strategija u reformi pravosuđa od 2013. - 2018. godine, usvojena i Nacionalna strategija u borbi protiv korupcije. Zašto je žutom tajkunskom preduzeću odgovaralo urušeno pravosuđe? Samo iz razloga što sa urušenim pravosuđem državu može da razjeda kao kancer korupcija i državu je do 2012. godine, upravo korupcija i kriminal razjedao.

Nadamo se da će jačanjem pravosudnih institucija, a svakako izbor sudija i tužilaca jeste jedan od načina jačanja ljudskih resursa, dovesti do bržeg i efikasnijeg pravosuđa.

Naravno, stav SNS je nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu. To su, naravno, pokazala i odeljenja koja su 1. marta 2018. godine formirana pri višim javnim tužilaštvima i sudovima. Samo u prošloj godini bilo je oko 500 osuđujućih presuda.

Naravno, SNS se zalaže za to da svi budu jednaki pred zakonom. Među tim osuđujućim presudama za korupciju nalaze se i neki funkcioneri, ali naš stav je i dalje nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu i svi jednaki pred zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, amandman naravno ne treba prihvatiti iz razloga što je u fokusu ove Vlade, iz razloga što je u fokusu politike SNS, iz razloga što je u fokusu politike Aleksandra Vučića interes građanina, običnog građanina Republike Srbije i bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Tačka 11. stav 6. potpuno je u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku gde nadležni organ jedinice lokalne samouprave, koji se bavi imovinsko-pravnim odnosima i koji je uključen u ovaj postupak u zavisnosti od teritorije na kojoj se navedena parcela nalazi, znači, u tom postupku primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i stav 6. je apsolutno u skladu sa tim zakonom.

Ono što želim da kažem je da ovaj zakon utvrđuje javni interes za eksproprijaciju zemljišta koja će biti sprovedena radi izgradnje autoputa na relaciji Pojate-Preljina. Moram da istaknem da je ovaj autoput od životne važnosti za građane i građanke ovog dela Republike Srbije iz razloga što niko do sada nije vodio računa o putnoj infrastrukturi ovog dela Republike Srbije. Putna infrastruktura za sobom povlači investicije, povlači nove fabrike, povlači veće zapošljavanje, povlači veći životni standard građana i povlači za sobom bolji kvalitet života građana. Ovo je prethodno pitanje koje treba rešiti da bi se na brz i efikasan način ušlo u realizaciju, odnosno ušlo u izgradnju autoputa koje će biti žila kucavica za ovaj deo centralne Srbije, za njene građane i povezivanje sa Koridorom 11 i Koridorom 10.

Ono što moram da pohvalim jeste svakako otvaranje trećeg civilnog aerodroma u Republici Srbiji na veliki praznik, na Vidovdan, 28. juna. To je aerodrom „Morava“ u Lađevcima i ovaj aerodrom svakako je značajan infrastrukturni projekat…

(Vjerica Radeta dobacuje.)

… koji će doprineti poboljšanju investicionog ambijenta i privlačenju stranih investicija u ovaj deo Srbije, koji će doprineti rastu ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Ono što takođe želim da pohvalim jeste izgradnja deonice puta koji povezuje Novi Pazar i Tutin…

Ono što takođe želim da istaknem, a što se odnosi na to da ova…

… Vlada i te kako brine o građanima Srbije, bez obzira gde oni žive, to je izgradnja puta Novi Pazar-Tutin. O tom putu koji je potpuno istrošen, koji liči na jedan seoski put niko do sada nije vodio računa i to je svakako za svaku pohvalu.
Takođe, u ovom delu Srbije radi se i rehabilitacija, odnosno rekonstrukcija puta koji vodi od Sjenice do Prijepolja, odnosno Prijepolje-Sjenica, što je i te kako značajno za građane jugozapadnog i zapadnog dela Srbije. To je pokazatelj da Vlada Republike Srbije i nadležno Ministarstvo vode računa o svakom građaninu bez obzira da li on živi u Beogradu, Subotici, Prijepolju, Priboju, Kraljevu, Čačku, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji.
Još jednu stvar moram da istaknem, kada je u pitanju primedbe na strateškog partnera, moram da istaknem da tek ovim predlogom zakona, članom 17. utvrđuje se da će Vlada nakon ovoga izvršiti izbor strateškog partnera za sve ono što se radi i gradi, posebno ovaj auto-put koji će omogućiti zaštitu velikog broja građana ovog područja, koji su decenijama i godinama trpeli velike poplave od štete. Sve pohvale, jer izgradnjom ovog autoputa radiće se i na utvrđivanju obale Zapadne Morave, da se štete od poplava nikada više ne ponove građanima koji žive uz reku Zapadnu Moravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući i naravno zahvaljujem se kolegama koji su moje ponašanje okarakterisali kao primereno.

Moje ponašanje je deo mog porodičnog vaspitanja i moje opšte kulture i volela bih da se svi narodni poslanici u ovom parlamentu bez obzira iz koje političke stranke dolaze, imaju političku kulturu i poštovanje prema svima.

Inače, moram da kažem da ja po mestu svog rođenja i po mestu gde sam odrasla i živela pripadam i Raškom okrugu, potičem iz Sirče, odnosno iz Kraljeva i te kako sam zainteresovana za izgradnju i iz tog razloga, ne samo kao narodni poslanik, nego iz tog razloga jer znam kako građani Kraljeva, kako oni koji žive duž Zapadne Morave željno očekuju izgradnju ovog autoputa i zaštitu od daljih poplava koje im Zapadna Morava donosi decenijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Član 8. Predloga zakona o nauci i istraživanju definiše ciljeve naučno-istraživačkog razvoja. Jedan od ciljeva naučno-istraživačkog razvoja svakako jeste regulisan i u stavu 1. tačka 5, a odnosi se na međunarodnu saradnju na regionalnom, evropskom i na globalnom nivou.

Naravno da nauka ne prepoznaje granice i naravno da se u oblasti nauke treba povezivati na globalnom nivou. U tom smislu, Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, upravo prepoznajući značaj nauke na globalnom nivou, potpisalo je Memorandum o razumevanju u oblasti nauke i sa Kinom, i sa Južnom Korejom, i sa SAD, i sa Turskom, i sa Ruskom Federacijom, i sa Portugalom i mnogim drugim zemljama, upravo iz razloga što nauka ne prepoznaje granice, što su naučna istraživanja deo globalnog procesa i što Srbija ide u korak sa globalnim procesima koji se tiču naučnog istraživanja.

Ono što posebno želim da naglasim a tiče se naučno-istraživačkog rada ovde na teritoriji Republike Srbije, a u čemu je i te kako učestvovala Vlada preko vašeg Ministarstva, Grad Beograd i Univerzitet u Beogradu, to je Naučno-tehnološki park koji je otvoren u Beogradu, koji je počeo sa radom još 2015. godine, u kome je zaposleno preko 650 inženjera, u kome radi više od 71 kompanije i u kome su one prihodovale u 2018. godini oko 20 miliona evra.

Ono što takođe želim da pohvalim, a tiče se novih inovacija i novih inovativnih projekata, posebno među mladim istraživačima, to je jedan projekat u Naučno-tehnološkom parku, projekat tzv. „pametne rukavice“, koji se odnosi na slepe i slabovide osobe, slepe i slabovide ljude koji će i te kako doprineti poboljšanju kvaliteta njihovog života. Radi se o pametnoj rukavici koja korišćenjem aplikacije na mobilnom telefonu može da pomogne slepim i slabovidim licima u prepoznavanju novčanicu, u orijentaciji u prostoru, u prepoznavanju boju itd.

Naučno-tehnološki park koji radi u Beogradu, očekuje se i otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu na površini od oko 30.000 metara kvadratnih, takođe i Naučno-tehnološki park u Nišu doprineće ne odlivu mozgova, nego prilivu mozgova i otvaranju tržišta za usluge i proizvode i na evropskom tržištu i na regionalnom tržištu i na globalnom tržištu, kada je u pitanju izvoz znanja i tehnologija naših istraživača. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Članom 62. regulisan je postupak izbora direktora, a članom 62. stav 4. kojim se traži da se ovo briše, uvodi se u stvari jedna novina, a ta novina odnosi se da direktor naučno-istraživačkog instituta mora imati kompetencije iz oblasti za koju je institut osnovan, odnosno za koju je institut akreditovan.

Šta znači uvođenje kompetencije? Kompetencije plus znanje imaju za rezultat efikasnost. Ako povežemo član 62. i član 63, iz koga proizilaze nadležnosti direktora, više je nego jasno da direktor naučno-istraživačkog instituta mora imati znanja, sposobnosti, veštine i kompetencije kako bi efikasno upravljao naučno-istraživačkim institutom. Iz tog razloga stav 4. ne treba brisati.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ulaganje u infrastrukturu je ulaganje u život, a život je za SNS prioritet broj jedan. Ulaganje u infrastrukturu, u autoputeve jeste ulaganje u bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije od severa do juga, od zapada do istoka i to je takođe prioritet Vlade Republike Srbije, prioritet SNS i prioritet našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

Ono što SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića razlikuje od svih drugih političkih partije, to je istina koju on govori građanima Srbije ne pozivajući se na bajke, ne iznoseći nikakve manipulacije, nego iznoseći problem konkretan, ali iznoseći automatski i načine rešavanja tog problema za dobrobit građana Srbije. To je primer patriotizma prema svojoj zemlji, prema svojim građanima i to je primer ekonomskog patriotizma.

Danas Aleksandar Vučić, naš predsednik, je na otvaranju aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva, vrlo značajnog infrastrukturnog objekta koji će biti aerodrom za međunarodni saobraćaj, u koji će već biti zaposleno 51 radnik i koji će i te kako doprineti kvalitetu života kako Kraljevčana, tako i svih građana Republike Srbije. Moram da napomenem da je ovaj aerodrom otvoren 1967. godine, kao vojni aerodrom i da će se on i dalje koristiti i kao vojni i civilni aerodrom.

Ono što moram da napomenem, a odnosi se na Kraljevo, na grad Kraljevo i na našeg predsednika Aleksandra Vučića, to je da je on u prošloj godini postavio kamen temeljac za dve nove fabrike koje će u Kraljevu zapošljavati 7.000 ljudi. To je fabrika koja će biti tekstilna, koju inače otvara turski investitor, vrednosti 35.000.000 evra, zaposliće 2.500 radnika i fabrika „Leoni“, nemačka kompanija koja će zaposliti naših 5.000 građana Kraljeva i okoline, odnosno 5.000 radnika Republike Srbije.

To je pravi patriotizam. Kraljevo je jedan od školskih primera gradova koje je žuta tajkunska vlast Borisa Tadića i Đilasa uspela da opustoši kroz pljačkašku privatizaciju na najgori mogući način i da jedan grad koji je bio industrijski centar da radnike istera na ulice, a fabrike opljačka do te mere da su iz fabrike „Magnohrom“ iznosili opremu i prodavali je kao gvožđe. Tako su radili oni. Mi danas radimo drugačije. Sem aerodroma koje danas otvara naš predsednik Aleksandar Vučić u planu izgradnje Moravskog koridora to je direktno povezivanje ovog dela centralne Srbije sa Koridorom 10 i sa Koridorom 11. To znači udahnjivanje jednog novog života građanima celokupne Srbije.

Moram da napomenem, sem ovoga, da je predsednik Republike, Aleksandar Vučić u junu mesecu nakon nezapamćene količine kiše koja je pala i koja je nanela velike posledice Kraljevu i okolnim selima među kojima i selu Sirče od bujičnih potoka, došao i lično razgovarao sa građanima Sirče kako bi našao i kako bi se prevazišao problem bujičnih potoka koji zbilja nanosi veliku štetu građanima ovog sela.

Naravno, kada je u pitanju putarina, moram da istaknem da Republika Srbija primenjuje zatvoreni sistem putarine koji je najpravedniji, što znači da se plaća po pređenom kilometru, odnosno da korisnik autoputa plaća onoliko koliko koristi taj autoput. To rade još 12 zemalja u Evropi, među njima Španija, Francuska, Italija.

Takođe, moram da napomenem da je izgradnja infrastrukture vrlo značajna sa aspekta bezbednosti. Ona je značajna sa aspekta bezbednosti kako učesnika u saobraćaju, ali i sa aspekta bezbednosti ugroženih lica, na primer sa aspekta bezbednosti onog bolesnog, starog i nemoćnog koji kolima hitne pomoći treba da bude prebačen iz tačke A u tačku B. On je, naravno, značajan sa aspekta trudnice, odnosno porodilje koja treba da stigne do zdravstvene ustanove. On je značajan sa aspekta bezbednosti deteta koje odlazi u školu.

Da zaključim, budućnost Srbije jeste ulaganje u infrastrukturu, u dalji razvoj infrastrukture, kako bi Republika Srbija bila premrežena mrežom autoputeva, kako bi Beograd postao transportno čvorište ovog dela jugoistočne Evrope. Mi smo na tom putu i zbog toga iskrene čestitke i Vladi i Ministarstvu finansija i, naravno, iskrene čestitke našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi Nacrt zakona o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju Moravskog koridora, odnosno za izgradnju dela autoputa Pojate–Preljina.

Ovaj predlog zakona i te kako je značajan, jer ovim predlogom zakona rešava se prethodno pitanje, utvrđivanja eksproprijacije i to po hitnom postupku, utvrđuju se nadležni organi koji treba u ovom postupku da rešavaju, takođe u skraćenim rokovima.

Naravno da građani koji su korisnici nepokretnosti nad kojima će biti izvršena eksproprijacija, ni na koji način neće biti oštećeni, iz razloga što cena nepokretnosti ne može biti manja od utvrđene tržišne cene nepokretnosti na tom području, odnosno na području lokalne samouprave na kojoj se nepokretnost nalazi.

Takođe, ovaj predlog zakona omogućava da se što brže i efikasnije realizuje projekat, otpočne sa realizacijom ovog projekta autoputa Pojate–Preljina, koji je od vitalnog i životnog značaja za građane centralnog dela Srbije, na koji gotovo niko u zadnjih 70 godina, kada se tiče putne infrastrukture, bilo koje i drumskog saobraćaja i železničkog saobraćaja i vazdušnog saobraćaja, nije vodio računa do ove vlade, do našeg predsednika Aleksandra Vučića i, naravno, vašeg ministarstva, gospođo Mihajlović.

Već smo čuli da je dužina ovog koridora 110km, da će on prolaziti kroz gradove, da će on doprineti unapređenju života u gradovima: Čačak, Kraljevo, Trstenik, Ćićevac, Varvarin, Kruševac, da će izgradnja ovog autoputa doprineti povećanom privrednom rastu, da će građevinarska industrija za sobom, naravno, povući i proizvodnju, odnosno uključiti domaće građevinske operatere, da će se, naravno, povećati potrošnja domaćeg građevinskog materijala, a sve to svakako uticaće na rast BDP.

Putevi za građane Srbije znače život, bolji život građana. U fokusu politike Aleksandra Vučića i SNS jeste bolji život svakog građanina Srbije, bilo da on živi u Beogradu, bilo da on živi na severu Srbije, na jugu, na zapadu, u jugozapadnom delu naše zemlje.

Prema tome, izgradnja ovog koridora dovešće do povezivanja građana iz centralne Srbije sa građanima iz zapadne Srbije, sa građanima sa juga Srbije, sa građanima severa i, naravno, jugoistočnog dela Srbije.

Izgradnja Koridora 10 je od nemerljivog značaja takođe za sve građane Republike Srbije. Danas od Horgoša do granice sa Severnom Makedonijom stiže za nekih pet časova.

Kada se tiče Koridora 11, i tu je urađeno dosta. Deonica Ljig–Preljina je puštena i to svaki građanin vidi, to je deonica od 40km. Naravno da je započeta sa radom i deonica koja ide od Preljine do Požege, dužine je 30,9km, ali verujte kada se mi koji putujemo jugozapdanim delom Srbije, kada krenemo trasom Ljig–Preljina imamo osećaj da se vozimo u avionu, a ne u automobilu.

I te kako ste dosta učinili da Beograd postane transportni centar i drumskog i železničkog i vodnog i vazdušnog saobraćaja. Moram da navedem da je kompanija „Er Srbija“ u 2018. godini po osnovu bezbednosti svojih usluga nagrađena najvećom ocenom sa sedam zvezdica.

Takođe, moram da naglasim da ste izvršili rekonstrukciju 77km na železničkom Koridoru 11, to je Resnik–Valjevo, vozovi sada tu idu brzinom od 120km, a do 2012. godine išli su brzinom od 20-50km.

Takođe, koliko sam upoznata, radi se projektno-tehnička dokumentacija za dalju rekonstrukciju pruge Valjevo do državne granice i, naravno, ovaj krak koji bude građen na autoputu Koridora 11 iz Požege ići će u dva pravca, jedan pravac ići će do Užica, odnosno Kotromana, a dalje će se spajati sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom, a drugi krak ići će preko Ivanjice, Pešterske visovravni i spajaće se sa državnom granicom, odnosno sa Crnom Gorom.

Sve ovo što ste do sada uradili jeste u interesu boljeg života građana Srbije i mi iz SNS za to se zalažemo, nemamo nikakvu dilemu i ovo ćemo podržati.

Zahvaljujem.