MILAN KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 9. marta 1952. godine. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je (1977), magistrirao (1984) i doktorirao (1987) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu Knežević je završio specijalizaciju (patološka anatomija) 1983. godine. Redovan profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U Kliničkom centru radi kao načelnik službe za patološko anatomsku dijagnostiku.

Izabran je za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine na izbornoj listi SRS. Septembra 2008. je iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke prešao u poslaničku grupu Tomislava Nikolića “Napred Srbijo” i u oktobru iste godine ušao u novoosnovanu Srpsku naprednu stranku. Član je Glavnog odbora SNS i potpredsednik Šumadijskog odbora.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika kada je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehonološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zdravlje i porodicu, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, ima dvoje dece. Živi u Kragujevcu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:25

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 09.03.1952.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos, da nastavimo tamo gde smo stali posle ove kratke ili malo duže rasprave o poljoprivredi.

Svejedno, ja bih opet pročitao, pre nego što se vežem za jedan od zakona o kome ću pričati, da kažem da je „Duing biznis lista“ Svetske banke, koju je danas objavila Svetska banka, od 190 rangiranih država, Srbija je zauzela 44. mesto, što su četiri pozicije bolje nego što je bilo prošle godine.

Zbog građana da kažem, ovde se u „Duing listi“ gleda deset parametara ili deset merila. I, kako kaže Svetska banka, bolja pozicija je rezultat, pre svega, reformi koje su doprinele da se lakše dobiju građevinske dozvole, smanjenje administrativne takse, poboljšanje, pouzdanost, napajanje električnom energijom, isto tako bolju zaštitu manjinskih investitora, objavljivanje transakcija povezanih lica kao vlasničkih i kontrolnih struktura i transparentnost u izveštavanju preduzeća.

Čisto sam pročitao, to je jedna, da ne kažem, lepa vest, ali ovo je rezultat rada ove Vlade, rezultat rada predsednika i kadrova SNS. Moja koleginica Ana Čarapić, pa i Martinović, napravili su rezime koji mi više puta ponavljamo ovde u Skupštini šta je urađeno u ovih zadnjih sedam godina, tako da i ova Duing biznis lista Svetske banke govori u prilog skoka naše države za četiri mesta.

Sada bih se vratio na temu današnje skupštinske debate i nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene. Zbog građana mi diskutujemo ovde i verovatno svi mi poslanici, koji učestvujemo u raspravi, znamo šta je to roba dvostruke namene, ali građani koji gledaju u prate ovaj prenos možda im i naše diskusije nisu delom jasne pa ću ja uzeti slobodu da u jednoj minuti pokušam da to, ne svoju interpretaciju, nego citiranjem stručnim, šta je to roba dvostruke namene.

Roba dvostruke namene je komercijalna roba, uključujući i softver i odnosne tehnologije koje se često sreću u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti i dvostruko, odnosno može biti upotrebljena, pored koristi u civilne svrhe, i za proizvodnju oružja masovne upotrebe, drugim rečima proizvodnju hemijskog, odnosno biološkog oružja.

Tako da sirovine, tehnički proizvodi, softveri, tehnički lanci proizvodnje, sve to ulazi u sklopu te robe dvostruke namene i ovaj Zakon o uvozu robe dvostruke namene je sasvim usklađen sa evropskim zakonodavstvom, usklađen sa međunarodnim standardima i praktično zakon koji je relativno nov, jer je ovaj zakon donet, odnosno počeo je da važi od 8. novembra 2013. godine.

Čisto da gledaoci znaju i, naravno, u tom zakonu je uspostavljen jak sistem kontrole i nadzor u ovoj oblasti, sve u cilju ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljonopolitičkih interesa Republike Srbije, kao i međunarodnog kredibiliteta koje Srbija ima, tako da je on usklađen sa svim tim evropskim i svetskim parametrima.

Treba reći još i da je relativno u Evropi ova kontrola robe dvostruke namene relativno novijeg datuma. U taj deo zakonodavstva se ušlo tek posle 1991. godine, posle onog čuvenog Zalivskog rata, pa i EU tek svojom Uredbom Saveta Evropske komisije Broj 428 od 2009. godine uspostavlja režim te zajednice izvoza i transfera robe dvostruke namene.

Tako da je to novija zakonodavna regulativa u koju se naravno i naša zemlja uključila, ponavljam zakonom koji je počeo da važi 2013. godine. U toku primene tog zakona ono što je primećeno, a sada ovim izmenama pokušava da se otkloni jeste da su sve zemlje evropske, neke su moje kolege prethodno rekle, i evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, praktično uvoz robe dvostruke namene je stavljen po strani. Samo u zakonu i u zakonskoj regulativi postoji kontrola izvoza robe dvostruke namene.

Mi sad ovim zakonom pokušavamo isto da poboljšamo našu zakonsku regulativu, da ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, što su morali do sada da rade naši privredni subjekti, gde su zahtevi za dobijanje dozvola, procedura i dokumentacija koja se prikupljala, kao i odgovarajuća finansijska sredstva, nešto što se ovim zakonom stavlja po strani. Samim tim se i omogućava tim privrednim subjektima da mogu bolje, brže da funkcionišu.

Između ostalog, i pojedini strani investitori su imali primedbe zbog uvoza, kontinuiranog uvoza sirovina. Naime, da bi se proizvodila odgovarajuća sredstva i izvozila, morale su da se uvoze sirovine, a one su, kao što sam i rekao, a i druge moje kolege, gubile vreme, minimum 30 dana, za dobijanje tih uvoznih dozvola. Prema podacima ministarstva, ne otprilike, nego tačno kažu – 700 dozvola godišnje se izdavalo za uvoz ove robe. Sada će u tom delu da se omogući i olakša privredni subjektima da budu konkurentni, a isto tako i strani investitori će moći mnogo lakše da ulažu i da naša zemlja postigne povoljnu klimu i povoljan okvir za ta strana ulaganja koja će ovu oblast da malo pospeše. Iako Srbija nije veliki uvoznik i izvoznik robe dvostruke namene, ali je opet našla svoje mesto da unapredi i da u tom delu poboljša proizvodnju i izvozne rezultate, tako da će ovim promenama omogućiti da bude privlačna i za strane investitore koji će da ulažu u ovu oblast.

Uzgred, treća stavka, samim tim je isto uz ove dve koje sam pomenuo, praktično oslobađa se deo administracije državnih organa u proveri, kontroli, odobravanju dozvola, tako da i ti resursi mogu da budu iskorišćeni za neka druga bolja rešenja i unapređenje nekih drugih procedura.

Ovo je na izgled mali zakon, ali ne baš tako mali, jer drastično poboljšava ovu oblast i daje mogućnost boljeg izvoza, boljeg razvoja, pogotovo što praktično u proizvodnji robe dvostruke namene uglavnom postoje privredni subjekti koji se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, tako da će u toj oblasti da se učini veliki napredak. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite prenos ove skupštinske debate, mi danas raspravljamo o tri zakona koja se odnose na oblast trgovine.

Još jedanput, treba pomenuti da je praktično jedan zakon nov, a to je Zakon o robnim berzama. Drugi zakon, odnosno Predlog zakona o trgovini je isto nov, ali moram reći, podsetiti, da je postojao zakon donet 2010. godine, međutim, moje kolege su ilustrovale i rekle da komisija, odnosno radna grupa koja je formiralo Ministarstvo trgovine i turizma i telekomunikacije, kada je analiziralo sve elemente što se tiče tog zakona, pokazalo se da bi trebalo više od 60% članova u tom zakonu menjati i da je pravo rešenje doneti nov zakon. Tako da je ovaj zakon koji je donet može potpuno da se smatra kao jedan jedinstven nov zakon, koji se odnosi na trgovinu. Treći Zakon o elektronskoj trgovini, to su u stvari izmene i dopune osavremenjavanje prethodnog zakona.

Ono što treba reći, što verovatno većina poslanika ovde koji diskutujemo, iako nismo direktno u branši trgovine, jeste da taj Predlog zakona o robnim berzama mi tek sada prvi put donosimo u Srbiji. Tako da je to nešto što do sada regulativa pravna, zakonodavna, koja se tiče robnih berzi, nije postojala. Sada se prvi put ovim zakonom ta oblast reguliše. Čim nije postojala, praktično nisu postojali ni bilo kakvi regulatorni mehanizmi ili neko regulatorno telo koje bi izdavalo dozvole za rad, koje bi moglo da kontroliše robnu brzu, kao i apsolutno odsustvo zaštitnih mehanizama koji garantuju u tim odnosima s jedne strane isplatu, prodavca, s druge strane dalje isporuka robe kupcu na odgovarajući način izvršena.

Tako da je to oblast koja se sada na pravi način uređuje, koja je pogotovu značajna, jer se odnosi na poljoprivredu. Formiranjem i donošenjem ovog zakona robnoj berzi se daju veća ovlašćenja, ali s druge strane ima i veću obavezu da kontroliše i garantuje sve transakcije preko berze. Znači, sada imaju veća ovlašćenja, ali sasvim logično povećanu odgovornost.

Produktna berza koja je funkcionisala u Novom Sadu, praktično je funkcionisala kao neka vrsta brokerske kuće i uopšte nije bilo u funkciji preko te produktne berze stranaca. Zato što nije bilo zakonskih regulativa, nije raspolagala bilo kakvim glavnim mehanizmima kojim bi mogla da garantuje odgovarajuće funkcionisanje.

Sledeća novina kroz ovaj zakon je da će svi učesnici ubuduće u transakcijama na ovim robno-berzanskim, pardon tržištu, a to su s jedne stranke kupac, prodavac i robna berza, morati da polože garancije, pri čemu garancije same produktne berze su osnivački ulog od 50 miliona dinara, a sada kupcu, odnosno prodavcu će robna berza da određuje visinu garancije koju će oni morati da polažu na posebni namenski račun berze u tom poslovanju. Ta namenska sredstva služe za slučaj da je prodavac ili kupac ne ispunjavaju svoje obaveze, da na taj način mogu da se namire računi.

Ono što je isto značajno u ovom Zakonu o robnim berzama jeste da je uvedena Komisija za hartije od vrednosti kao regulator. Tako da je sada Komisija za hartije od vrednosti regulator koji će kontrolisati rad kako berze same, tako i svih transakcija koji članovi berze preko nje obavljaju. Na taj način će direktno uticati na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i eventualno i otklanjanja i predupredivanja zloupotreba kao što bi moglo da bude eventualno nameštanje cena u toj robnoj berzi.

Peta stvar koja je značajna, koja zbog odsustva regulative, pomenuo sam ranije, nije bila moguća, da će sada na berzi moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao individualni poljoprivredni proizvođači. Pomenuta ta produktna berza, koju sam pomenuo, u Novom Sadu praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem kojim bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama.

Pomenuta Produktna berza u Novom Sadu, praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem koji bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, tako da će sada tu, pored domaćih, i strane kompanije moći da funkcionišu. Formiranje ovih robnih berzi sasvim logično predstavlja i značajno je za unapređenje i povećavanje izvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane isto tako Srbija sada može da se pozicionira kao regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Šesta stvar je da će u robnoj berzi praktično uvek biti prisutna pouzdana informacija o kretanju cena, odnosno uvek će postojati posebno mesto u berzi gde će biti i u svakom trenutku se uporediti i utvrditi reperna cena koja će da bude javno dostupna.

Zbog toga što su moje kolege obradile prethodno druga dva zakona, malo više sam pričao o ovom Predlogu zakona o robnim berzama. Druge kolege će reći i rekle su kvalitativno novim rešenjem o Zakonu o trgovini i o Zakonu o elektronskoj trgovini. U danu za glasanje, naravno, podržaću ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani, mi ovde razmatramo o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Treba reći da, a rekli su prethodni govornici, u Republici Srbiji se finansiranje naučnoistraživačkih delatnosti ostvaruje i sprovodi kroz Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ali se on finansira po modelu projektnog finansiranja, koje je u suštini nekompetativan i, praktično, na duže staze ne stimuliše razvoj nauke, tehnologije i privrede.

Mi imamo, činjenica je, značajan naučno-istraživački potencijal, ali koji treba i dalje razvijati. Ono što je značajno, ovaj način projektnog finansiranja, samo da iscitiram neke statističke podatke. Orijentacija naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da globalna lista, odnosno globalni izveštaj o konkurentnosti za 2017. godinu, gde se meri kvalitet saradnje univerziteta i privrede, Srbija se nalazi na 95. mestu od 137 zemalja, a u 2018. godini na 79. mestu. Sa druge strane, kada se pogleda, po istom izveštaju, kvalitet istraživačkih institucija u 2017. godini se nalazi na visokom 47. mestu, a u 2018. godini na 59. mestu.

Ono što se pokazalo u prethodnom periodu je stvarno nizak procenat patenata i novih tehničkih rešenja koja čine svega 3,3% u ovim istraživanjima, a 88% učešća naučnih radova koji se citiraju na „Sci listama“. Taj deo praktične primene nauke koja bi trebala da bude korisna državi, društvu u ovom načinu finansiranja nije razrešen. Zato je ministarstvo svojim radom u ove tri godine, zato 2015. godine nije bilo projektnog finansiranja, odnosno konkursa za projekte, jer se krenulo u detaljnu razradu kako povezati sa jedne strane veliki posao koji su kvalitetno uradili i sa jedne strane treba u istraživačkim projektima definisati visokoškolske ustanove i fakultete gde pored edukacije studenata je neophodan i naučno-istraživački rad, kako zbog unapređenja nastave, tako i zbog napredovanja nastavnika.

Sa druge strane imate institute koje je formirala država za rešavanje odgovarajućih problema koji se na bave edukacijom, nego istraživanja i oni zavise od tih projekata. To nije mali broj ljudi, to je oko 2800 ljudi zaposlenih u tim institutima.

I, imate treću stvar koju je potrebno finalizovati, a to je treća strana, korisnik, da upotrebim taj izraz, to je privreda, mala, velika, preduzeća gde je potrebno te nove inovacije primeniti u novim tehnologija, u novim proizvodima i usluga. Ovim zakonom ministarstvo je koherentno izbalansiralo na kvalitetan način, visoko doktrinarni način istraživanjima da se nađe zajednički imenitelj za pomenute sva tri elementa. Na tome im svaka čast.

Mnoge kolege su iznosile mnoge kvalitetne inovine koje novi zakon donosi, tako da neke od tih stvari ne bih ponavljao. Treba reći i još da smo mi iako nije bilo projektnog finansiranja, ipak je Ministarstvo za nauku u periodu od 2015. godine do 2019. godine uvećalo budžet prema mogućnostima za 35%. Tako da to treba da se zna i da je taj budžet znatno uvećan.

Još jednu stvar koju treba pomenuti zbog građana. U ovom obrazloženju, ministarstvo je tačno navelo taksativno broj u javnoj raspravi, bila je veoma široka javna rasprava, sugestije primedbi koje su upućene ministarstvu.

Oni su detaljno u obrazloženju izneli sve te primedbe, naveli institucije, fakultete, pojedince, subjekte koji su napisali sugestije. U odgovorima su nam dali pregledno tačno na koje članove su odbijene sugestije i zašto su odbijene, a posebno su dali pregled prihvaćenih sugestija i zašto su prihvaćene.

Kada se završila ta analiza i ugrađivanje u Nacrt zakona tih sugestija, ponovo je održana rasprava, odnosno taj korigovani sa ovim uvaženim poboljšanjima. Zakon je bio prezentovan Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj, pa je prezentovan proširenom kolegijumu Univerziteta u Beogradu, pa je prezentovan Zajednici instituta Srbije. Znači, u ponovnoj jednoj sada kvalitetnoj visokostručnoj pojedinaca, institucija, ponovo prezentovan, da upotrebim izraz, finalni tekst zakona sa svim poboljšanjima. Na svim tim mestima gde je prezentovan, on je dobio pohvale i prihvaćen je.

Naravno, treba reći da primena ovog zakona ne može odmah da da rezultate, sigurno je potrebno sledećih četiri do pet godina da se pravi efekti ovih kvalitetnih rešenja koja su data u zakonu zažive i ta implementacija. Tako da je potrebno i sigurno je da će u tom narednom periodu biti i moguće doterivanje nekih članova, poboljšanja pojedinih rešenja kada krene implementacija ovog zakona u istraživanjima i u praksi.

Nabrajati sve šta je kvalitet i poboljšanja zakona, da vam kažem, mogu samo pošto su sve kolege rekle, par stvari. Da navedem, osnovna stvar je osnivanje i rad Fonda za nauku čime su ostvareni svi uslovi za raspisivanje kompetitivnih konkursa, praktično po odgovarajućim jasnim pozicijama. Onda, novina je da su definisani jasni kriterijumi za evaluaciju rada naučnih institucija. Isto tako, ono što je bitno, sistemski razrešeno, angažovanje studenata doktorskih studija, koji su pojedinim fakultetima, pogotovo kod medicine, uključeni i u deo nastave. Prilagođeni su i kriterijumi za istraživačka zvanja na institutima, koje je ranije bilo na neadekvatan način rešeno, sada se tu razrešava.

Ono što je vitalno za mlade istraživače, da je zakonski okvir za rešavanje odgovarajućih stambenih potreba istraživača i nastavnika i saradnika, daje mogućnost raspolaganja sopstvenim prihodima i formiranja u novim tehnologijama, kompanijama. Tako da, taj deo primene za razvoj, stvaranje profita kao finale u inovacijama je još jedan praktični deo značaja ovog zakona.

Naravno, SNS i ja u danu za glasanje, glasaćemo za ovaj zakon. Još jednom pohvale ministarstvu i ministru Šarčeviću, kao vođi, menadžeru tima na jednom ovakvom zakonu koji će stvarno dati prave rezultate u bliskoj budućnosti. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) Republika Mesečno 83722.00 RSD 01.04.1984 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) Republika Mesečno 67000.00 RSD 01.03.1980 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.02.2016 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) Republika Mesečno 23761.00 RSD 01.01.2011 -