Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, na početku, neću ta imena da pomenem koje je citirao Marković, ali, kolega Markoviću, sva ta imena će danas, sutra, u budućnosti ostati u narodu kao parametar i primer dokle mržnja pojedinih ljudi može da otvori bestidnost izražavanja i vređanja predsednika i političkih protivnika. Tako da će oni da ostanu obeleženi u savremenoj istoriji Srbije kao loš primer kako ne treba da se čovek ponaša i kako ne treba da vređa drugog i da iskazuje mržnju prema drugome ko ispravno radi.

Mi danas raspravljamo o setu zakona vezanih za obrazovanje. Ja sam se kao kolega Laketić prisetio ovde kada je sadašnji predsednik Vučić, a tada kandidat za premijera, ovde u svom programu, veliki deo programa dao i posvetio strategiji i viziji obrazovanja i putevima u kom pravcu treba da se krene.

Isto tako, i Vlada i premijerka Ana 2016. godine je u svom programu isto dala znatan deo koji se vezuje za obrazovanje. Zašto?

Svi mi znamo ovde koji sedimo i uopšte, svaki običan čovek zna da je obrazovanje jedna krucijalna stvar za jednu državu, zato što svaki stanovnik, bilo koje države, prolazi od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kroz obrazovni sistem te države, a manji deo i kroz onaj akademski.

Razmatranje ovih zakona je uvek bitno, zakoni o obrazovanju su uvek u interakciji sa istorijom, prošlošću jednog naroda, sa sadašnjošću, privrednim razvojem i vizijama budućnosti.

Ono što je već rečeno, a meni je drago kao profesoru što je ministar Šarčević istrajao da u ove četiri godine imamo toliko donetih zakona vezanih za obrazovanje, od osnovnog, predškolskog, srednjeg, akademskog, znači, sve je vezano za vaspitanje i obrazovanje, zatim imamo zakone vezane za nauku, za inovacije.

U stvari, on kao ministar je postavio i nastavio jednu strategiju koja je neophodna u zakonskoj regulativi da se na pravi način donese, a sami rezultati, iako ovde ima primedbi na donošenje zakona o obrazovanju, ne mogu odmah da se vide kroz godinu i dve, već je potreban uvek jedan period da jedna generacija, bar četiri godine, prođe kroz jedan sistem i dobri rezultati, a i ono što nije dobro, uočava se posle četiri, pet, šest godina.

Zato se i događaju ove izmene o kojima mi često razmatramo, zato što je obrazovanje živo, kreće se, napreduju tehnološki procesi, stižu nove inovacije, sve to vezuje nove profile koji treba da se bave tim poslom i nove programe, nove kompetencije koje je potrebno u obrazovanju uraditi. Ja uvek pozdravljam izmene bilo kog zakona, a u ovom trenutku govorimo o Zakonu o obrazovanju, zato što te izmene dovode do poboljšanja uočavanja delova koji mogu da se poboljšaju i usaglašavanja sa novim razvojem, ne samo tehnologijama, što sam rekao, nego i sa vizijama, sa nekim novim gledanjem u budućnost.

Ne treba kritikovati izmene zakona kako je jedan kolega poslanik pomenuo, u smislu da, čim se rade izmene, ti zakoni nisu dobri. Ne, ne samo obrazovanje, bilo koji zakon, život nameće rešenja koja treba popravljati, a koja nisu mogla da budu predviđena u donošenju zakona, iako je on donet po najvećoj doktrini koja je važila u tom trenutku.

Ovde bih rekao par stvari. Prvo o krovnom zakonu, o kome diskutujemo, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Već su kolege rekle, ali ja ću navesti, pored toga što je potrebno donošenje ovog zakona, bilo je i usaglašavanje sa novim Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, značajan je, to je i ministar pomenuo, i uspostavljanje efikasnog sistema, jedinstvenog informacionog sistema prosvete, gde praktično već od početka školovanja pojedinci ulaskom u školstvo dobijaju svoj jedinstveni broj.

Druga stvar, odnosno treća, jeste da se, ipak ovde treba pomenuti, dovode članovi koji preciznije uređuju pitanje obrazovanja i vaspitanja učenika migranata, učenika koji ne pokazuju, odnosno ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad i na taj način se unapređuje dostupnost i kvalitet obrazovanja i vaspitanja za sve učenike.

Četvrta stvar, da se ovim zakonom omogućava veća dostupnost kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, tako da se na ovaj način izrađuju nove smernice kojima se unapređuje ova njihova oblast i grupa tih ugroženih, odnosno grupu ljudi, dece, a kasnije i odraslih koji su sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Tako da, ovaj krovni zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja razrešava, uz mnogo još drugih sitnica, ove oblasti koje sam pomenuo.

Sledeći zakon o kome smo diskutovali je dopuna Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Vidite, i ovaj zakon ima neke novine i unapređenja. Recimo, propisano je da se praktična nastava i profesionalna praksa realizuju u školi, kod poslodavca ili kombinovano, delom u školi i delom kod poslodavca.

Ovo je novina, jer praktična nastava u Zakonu o dualnom obrazovanju je razrešena. Međutim, u srednjim stručnim školama je ostalo nedorečeno, pa se ovde i navodi da će u realizaciji kod poslodavca, u tim srednjim stručnim školama, praktična nastava da se odvija u obimu od 20% od ukupnog obima časova. Sa tim se potpisuje i ugovor sa poslodavcem.

Onda, propisuje se procenat časova praktične nastave i profesionalne prakse koji može da se realizuje kod poslodavca, čime se jasno pravi razlika u odnosu na procenat časova učenja kroz rad, koji se realizuje u dualnom obrazovanju. Tako da se i ovde poboljšava taj deo rada stručnih srednjih škola.

Treba pomenuti da se ovde isto vodilo računa isto o đacima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zato što se stvaraju odgovarajuće olakšice kod njihovog polaganja opšte mature, kao polaganja stručne i umetničke mature, da se uvaži taj njihov hendikep i invaliditet. Tako da, to se predviđa članovima zakona od 4. do 6.

Isto tako, ovde imamo da se razrešava jedan problem, da Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju omogućava da kandidat posle završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja ima pravo na polaganje stručne matere ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature, što daje pravo i tim kandidatima da posle dve godine mogu dalje da napreduju i da se usavršavaju.

Samo na kraju bih pomenuo nekoliko novina koje su se pokazale. Rekle su kolege da je Zakon o dualnom obrazovanju i o dualnom akademskom napadan, ali stvarnost će da demantuje sve te negacije i iznošenje nepravilnih gledanja na to, koja su više politički obojena nego što predstavljaju stvarnost, gde se u članu 6. ovog zakona omogućava, to niko do sad od kolega nije pomenuo, da učenici obavljaju učenje kroz rad već od šest časova ujutru. To jeste rano, ali postoje pojedine profesije, gde se i navodi profesija pekara, koja je ipak vezana, da taj deo prakse je vezan, i taj profil stručnog znanja je vezan za neko vreme koje je rano.

Onda, u članu 7. imamo da se propisuje postupak za uključivanje poslodavca u dualno obrazovanje, gde on treba da podnese prijavu i sada planski deo. On kada podnosi prijavu treba profil, broj učenika i još druge stavke da obrazloži. On podnosi to Ministarstvu, pardon Privrednoj komori najkasnije do 30. novembra prethodne godine, a Privredna komora do 14. februara naredne godine podnosi Ministarstvu. Tako da, već u februaru mesecu postoji određen broj koji će biti na jesen primljen u školu sa tim stručnim profilom dualnog obrazovanja i praktično na taj način je rezervisano mesto tim učenicima da budu upisani.

Naravno, ako promene mišljenje, oni mogu, i ta mesta da budu popunjena onima koji nisu to stavili pod želju za prvi izbor.

U članu 11. imamo odredbe o nekažnjivosti. Ovde je korisna stvar da je uvažilo ministarstvo, jer je Privredna komora iznela da te potvrde od direktora se teško pribavljaju, oni nemaju vremena, ne poznaju kandidate, a pogotovo što u ovim stranim fabrikama imamo dosta onih koji su strani državljani, tako da odustaju iz jednog prostog, tehničkog, administrativnog razloga u podnošenju prijava.

Praktično, u čl. 18. i 19. imamo odredbe koje propisuju rok u kojem poslodavac obaveštava Privrednu komoru o raskidanju ugovora. Znači, sve je do tančina dorađeno pojedinim članovima ono što se uočilo da treba da poboljša do sad donet važeći zakon.

Na kraju, da kažemo, još jedna novina, gde je onim zakonom bilo predviđeno da poslodavac treba da podnese troškove prevoza učenika do mesta gde realizuje učenje, da se pokazalo u praksi da dosta lokalnih samouprava je preuzelo te troškove za prevoz učenika, a pri tome su zakonom poslodavci bili u obavezi da te troškove ponovo plaćaju, tako da na taj način, ako je na drugi način obezbeđen i pokriven taj trošak, oni bivaju oslobođeni.

Na kraju, da je data mogućnost poslodavcu da angažuje kao neko ko nije zaposlen kod njih kao instruktora u edukaciji. Znači, ako ispunjava akreditaciju, on može da obavlja posao iako nije kod njega zaposlen. Na taj način stvaraju mogućnost ako je dotadašnji instruktor napustio tog poslodavca, da može da angažuje drugog da bi taj deo nastave mogao da se izvodi.

Naveo sam samo nekoliko novina koje nisu baš kozmetika, nego su, po meni, životno važne da bi to dualno obrazovanje, pošto sam njega zadnjeg citirao, moglo da zaživi.

Naravno, u danu za glasanje podržaću sve ove zakone kao veoma napredne.

Poštovani predsedavajući, uveženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku debatu, na početku bih samo podsetio, što i mi znamo, da smo u zadnjoj nedelji novembra usvojili budžet u zakonskom terminu, budžet koji je pokazao da je Srbija na pravom i stabilnom putu ekonomskog razvoja, budžet koji je razvojni, koji podrazumeva povećanje plata u javnom sektoru, koji ima velike investicije.

Sam taj budžet da bi bio realizovan, implementovan u tom cilju, prate i ovi zakoni koje mi razmatramo u ove dve objedinjene tačke. Prva objedinjena tačka u načelu odnosila se na set poreskih zakona koji sad trebaju da omogućuju bolje okruženje, bolju implementaciju i realizaciju budžeta, a sve u cilju, naravno daljeg i boljeg ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda Republike Srbije i njenih građana.

Ova druga tačka objedinjena, rekle su kolege, podrazumeva tri izmene i dopune tri zakona vezana za plate u javnom sektoru, u javnim agencijama i lokalnoj samoupravi. Radi građana reći, to su promene koje se odnose na pomeranje datuma, primene ovih zakona na 2021. godinu, što je sasvim logično, jer potrebno je još više poboljšati i stvarati bolje ekonomske pravne uslove da bi moglo da se na pravi način implementiraju ovi zakoni, kako se popularno kaže, o platnim razredima.

U ovoj drugoj tački, već su i pominjale kolege u prethodnoj diskusiji, imamo Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je sistemski zakon, novi zakon koji do sad nije postojao. Zbog građana, navesti nekoliko razloga potrebe za donošenje ovog zakona. Prvo, Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije i Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim Agencijama za zapošljavanje. Znači, donošenjem ovog zakona Republika Srbija se obavezala da uredi rad preko privatnih agencija za zapošljavanje, odnosno za zapošljavanje radnika sa ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može da bude ili fizičko ili pravno lice.

Druga stvar, značajna, jeste što u ovom Zakonu o radu našem, nema i nije definisan uopšte odnos poslodavca i posrednika između poslodavca i zapošljavanju radnika. Tako da praktično Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih, drugim subjektima, odnosno korisničkim preduzećima.

Jedini oblik radnog angažovanja u svrhu ustupanja drugim poslodavcima u domaćem zakonodavstvu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih i studentskih zadruga, znači jedini.

Treća stvar koja je omogućila dosadašnje formiranje ovih agencija za zapošljavanje jeste Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na bazi ovog zakona su regulisani i uslovi za osnovanje i rad Agencije za zapošljavanje i praktično mi nismo imali pravu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Zbog nedostatka te zakonske pravne regulative bilo je mnogo oblika narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada, socijalnog osiguranja, tako da je tu i u tu oblast potpada i rad na crno.

Donošenjem ovog zakona se postiže više, naravno, dobrih efekata i označavaju na pravi način razrešenja ovog problema.

Prvo, ovaj zakon će pozitivno uticati na tržište rada u smislu smanjivanja nezaposlenosti. Sigurno će dovesti do povećanja ugovora o radu. Doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika. Isto tako, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije između agencije i poslodavca i doprineće većoj konkurentnosti samih agencija.

Praktično, ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju predviđa se maksimalna zaštita onih koji se zapošljavaju preko agencije, a to će sve imati uticaj i doprinos za smanjenje rada na crno. Praktično, agencijskim zaposlenima biće obezbeđena jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena, odmora bezbednosti, zdravlja na radu i drugim uslovima rada koji se primenjuju na zaposlene koji neposredno zapošljava poslodavac.

Sve ovo uticaće na smanjivanje rada na crno, smanjivanje zone sive ekonomije. Tako da, ovaj sistemski zakon dovodi do pravne, jasne regulative u ovoj oblasti, što će se manifestovati sigurnošću uposlenih radnika.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos, da nastavimo tamo gde smo stali posle ove kratke ili malo duže rasprave o poljoprivredi.

Svejedno, ja bih opet pročitao, pre nego što se vežem za jedan od zakona o kome ću pričati, da kažem da je „Duing biznis lista“ Svetske banke, koju je danas objavila Svetska banka, od 190 rangiranih država, Srbija je zauzela 44. mesto, što su četiri pozicije bolje nego što je bilo prošle godine.

Zbog građana da kažem, ovde se u „Duing listi“ gleda deset parametara ili deset merila. I, kako kaže Svetska banka, bolja pozicija je rezultat, pre svega, reformi koje su doprinele da se lakše dobiju građevinske dozvole, smanjenje administrativne takse, poboljšanje, pouzdanost, napajanje električnom energijom, isto tako bolju zaštitu manjinskih investitora, objavljivanje transakcija povezanih lica kao vlasničkih i kontrolnih struktura i transparentnost u izveštavanju preduzeća.

Čisto sam pročitao, to je jedna, da ne kažem, lepa vest, ali ovo je rezultat rada ove Vlade, rezultat rada predsednika i kadrova SNS. Moja koleginica Ana Čarapić, pa i Martinović, napravili su rezime koji mi više puta ponavljamo ovde u Skupštini šta je urađeno u ovih zadnjih sedam godina, tako da i ova Duing biznis lista Svetske banke govori u prilog skoka naše države za četiri mesta.

Sada bih se vratio na temu današnje skupštinske debate i nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene. Zbog građana mi diskutujemo ovde i verovatno svi mi poslanici, koji učestvujemo u raspravi, znamo šta je to roba dvostruke namene, ali građani koji gledaju u prate ovaj prenos možda im i naše diskusije nisu delom jasne pa ću ja uzeti slobodu da u jednoj minuti pokušam da to, ne svoju interpretaciju, nego citiranjem stručnim, šta je to roba dvostruke namene.

Roba dvostruke namene je komercijalna roba, uključujući i softver i odnosne tehnologije koje se često sreću u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti i dvostruko, odnosno može biti upotrebljena, pored koristi u civilne svrhe, i za proizvodnju oružja masovne upotrebe, drugim rečima proizvodnju hemijskog, odnosno biološkog oružja.

Tako da sirovine, tehnički proizvodi, softveri, tehnički lanci proizvodnje, sve to ulazi u sklopu te robe dvostruke namene i ovaj Zakon o uvozu robe dvostruke namene je sasvim usklađen sa evropskim zakonodavstvom, usklađen sa međunarodnim standardima i praktično zakon koji je relativno nov, jer je ovaj zakon donet, odnosno počeo je da važi od 8. novembra 2013. godine.

Čisto da gledaoci znaju i, naravno, u tom zakonu je uspostavljen jak sistem kontrole i nadzor u ovoj oblasti, sve u cilju ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljonopolitičkih interesa Republike Srbije, kao i međunarodnog kredibiliteta koje Srbija ima, tako da je on usklađen sa svim tim evropskim i svetskim parametrima.

Treba reći još i da je relativno u Evropi ova kontrola robe dvostruke namene relativno novijeg datuma. U taj deo zakonodavstva se ušlo tek posle 1991. godine, posle onog čuvenog Zalivskog rata, pa i EU tek svojom Uredbom Saveta Evropske komisije Broj 428 od 2009. godine uspostavlja režim te zajednice izvoza i transfera robe dvostruke namene.

Tako da je to novija zakonodavna regulativa u koju se naravno i naša zemlja uključila, ponavljam zakonom koji je počeo da važi 2013. godine. U toku primene tog zakona ono što je primećeno, a sada ovim izmenama pokušava da se otkloni jeste da su sve zemlje evropske, neke su moje kolege prethodno rekle, i evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, praktično uvoz robe dvostruke namene je stavljen po strani. Samo u zakonu i u zakonskoj regulativi postoji kontrola izvoza robe dvostruke namene.

Mi sad ovim zakonom pokušavamo isto da poboljšamo našu zakonsku regulativu, da ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, što su morali do sada da rade naši privredni subjekti, gde su zahtevi za dobijanje dozvola, procedura i dokumentacija koja se prikupljala, kao i odgovarajuća finansijska sredstva, nešto što se ovim zakonom stavlja po strani. Samim tim se i omogućava tim privrednim subjektima da mogu bolje, brže da funkcionišu.

Između ostalog, i pojedini strani investitori su imali primedbe zbog uvoza, kontinuiranog uvoza sirovina. Naime, da bi se proizvodila odgovarajuća sredstva i izvozila, morale su da se uvoze sirovine, a one su, kao što sam i rekao, a i druge moje kolege, gubile vreme, minimum 30 dana, za dobijanje tih uvoznih dozvola. Prema podacima ministarstva, ne otprilike, nego tačno kažu – 700 dozvola godišnje se izdavalo za uvoz ove robe. Sada će u tom delu da se omogući i olakša privredni subjektima da budu konkurentni, a isto tako i strani investitori će moći mnogo lakše da ulažu i da naša zemlja postigne povoljnu klimu i povoljan okvir za ta strana ulaganja koja će ovu oblast da malo pospeše. Iako Srbija nije veliki uvoznik i izvoznik robe dvostruke namene, ali je opet našla svoje mesto da unapredi i da u tom delu poboljša proizvodnju i izvozne rezultate, tako da će ovim promenama omogućiti da bude privlačna i za strane investitore koji će da ulažu u ovu oblast.

Uzgred, treća stavka, samim tim je isto uz ove dve koje sam pomenuo, praktično oslobađa se deo administracije državnih organa u proveri, kontroli, odobravanju dozvola, tako da i ti resursi mogu da budu iskorišćeni za neka druga bolja rešenja i unapređenje nekih drugih procedura.

Ovo je na izgled mali zakon, ali ne baš tako mali, jer drastično poboljšava ovu oblast i daje mogućnost boljeg izvoza, boljeg razvoja, pogotovo što praktično u proizvodnji robe dvostruke namene uglavnom postoje privredni subjekti koji se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, tako da će u toj oblasti da se učini veliki napredak. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite prenos ove skupštinske debate, mi danas raspravljamo o tri zakona koja se odnose na oblast trgovine.

Još jedanput, treba pomenuti da je praktično jedan zakon nov, a to je Zakon o robnim berzama. Drugi zakon, odnosno Predlog zakona o trgovini je isto nov, ali moram reći, podsetiti, da je postojao zakon donet 2010. godine, međutim, moje kolege su ilustrovale i rekle da komisija, odnosno radna grupa koja je formiralo Ministarstvo trgovine i turizma i telekomunikacije, kada je analiziralo sve elemente što se tiče tog zakona, pokazalo se da bi trebalo više od 60% članova u tom zakonu menjati i da je pravo rešenje doneti nov zakon. Tako da je ovaj zakon koji je donet može potpuno da se smatra kao jedan jedinstven nov zakon, koji se odnosi na trgovinu. Treći Zakon o elektronskoj trgovini, to su u stvari izmene i dopune osavremenjavanje prethodnog zakona.

Ono što treba reći, što verovatno većina poslanika ovde koji diskutujemo, iako nismo direktno u branši trgovine, jeste da taj Predlog zakona o robnim berzama mi tek sada prvi put donosimo u Srbiji. Tako da je to nešto što do sada regulativa pravna, zakonodavna, koja se tiče robnih berzi, nije postojala. Sada se prvi put ovim zakonom ta oblast reguliše. Čim nije postojala, praktično nisu postojali ni bilo kakvi regulatorni mehanizmi ili neko regulatorno telo koje bi izdavalo dozvole za rad, koje bi moglo da kontroliše robnu brzu, kao i apsolutno odsustvo zaštitnih mehanizama koji garantuju u tim odnosima s jedne strane isplatu, prodavca, s druge strane dalje isporuka robe kupcu na odgovarajući način izvršena.

Tako da je to oblast koja se sada na pravi način uređuje, koja je pogotovu značajna, jer se odnosi na poljoprivredu. Formiranjem i donošenjem ovog zakona robnoj berzi se daju veća ovlašćenja, ali s druge strane ima i veću obavezu da kontroliše i garantuje sve transakcije preko berze. Znači, sada imaju veća ovlašćenja, ali sasvim logično povećanu odgovornost.

Produktna berza koja je funkcionisala u Novom Sadu, praktično je funkcionisala kao neka vrsta brokerske kuće i uopšte nije bilo u funkciji preko te produktne berze stranaca. Zato što nije bilo zakonskih regulativa, nije raspolagala bilo kakvim glavnim mehanizmima kojim bi mogla da garantuje odgovarajuće funkcionisanje.

Sledeća novina kroz ovaj zakon je da će svi učesnici ubuduće u transakcijama na ovim robno-berzanskim, pardon tržištu, a to su s jedne stranke kupac, prodavac i robna berza, morati da polože garancije, pri čemu garancije same produktne berze su osnivački ulog od 50 miliona dinara, a sada kupcu, odnosno prodavcu će robna berza da određuje visinu garancije koju će oni morati da polažu na posebni namenski račun berze u tom poslovanju. Ta namenska sredstva služe za slučaj da je prodavac ili kupac ne ispunjavaju svoje obaveze, da na taj način mogu da se namire računi.

Ono što je isto značajno u ovom Zakonu o robnim berzama jeste da je uvedena Komisija za hartije od vrednosti kao regulator. Tako da je sada Komisija za hartije od vrednosti regulator koji će kontrolisati rad kako berze same, tako i svih transakcija koji članovi berze preko nje obavljaju. Na taj način će direktno uticati na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i eventualno i otklanjanja i predupredivanja zloupotreba kao što bi moglo da bude eventualno nameštanje cena u toj robnoj berzi.

Peta stvar koja je značajna, koja zbog odsustva regulative, pomenuo sam ranije, nije bila moguća, da će sada na berzi moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao individualni poljoprivredni proizvođači. Pomenuta ta produktna berza, koju sam pomenuo, u Novom Sadu praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem kojim bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama.

Pomenuta Produktna berza u Novom Sadu, praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem koji bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, tako da će sada tu, pored domaćih, i strane kompanije moći da funkcionišu. Formiranje ovih robnih berzi sasvim logično predstavlja i značajno je za unapređenje i povećavanje izvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane isto tako Srbija sada može da se pozicionira kao regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Šesta stvar je da će u robnoj berzi praktično uvek biti prisutna pouzdana informacija o kretanju cena, odnosno uvek će postojati posebno mesto u berzi gde će biti i u svakom trenutku se uporediti i utvrditi reperna cena koja će da bude javno dostupna.

Zbog toga što su moje kolege obradile prethodno druga dva zakona, malo više sam pričao o ovom Predlogu zakona o robnim berzama. Druge kolege će reći i rekle su kvalitativno novim rešenjem o Zakonu o trgovini i o Zakonu o elektronskoj trgovini. U danu za glasanje, naravno, podržaću ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani, mi ovde razmatramo o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Treba reći da, a rekli su prethodni govornici, u Republici Srbiji se finansiranje naučnoistraživačkih delatnosti ostvaruje i sprovodi kroz Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ali se on finansira po modelu projektnog finansiranja, koje je u suštini nekompetativan i, praktično, na duže staze ne stimuliše razvoj nauke, tehnologije i privrede.

Mi imamo, činjenica je, značajan naučno-istraživački potencijal, ali koji treba i dalje razvijati. Ono što je značajno, ovaj način projektnog finansiranja, samo da iscitiram neke statističke podatke. Orijentacija naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da globalna lista, odnosno globalni izveštaj o konkurentnosti za 2017. godinu, gde se meri kvalitet saradnje univerziteta i privrede, Srbija se nalazi na 95. mestu od 137 zemalja, a u 2018. godini na 79. mestu. Sa druge strane, kada se pogleda, po istom izveštaju, kvalitet istraživačkih institucija u 2017. godini se nalazi na visokom 47. mestu, a u 2018. godini na 59. mestu.

Ono što se pokazalo u prethodnom periodu je stvarno nizak procenat patenata i novih tehničkih rešenja koja čine svega 3,3% u ovim istraživanjima, a 88% učešća naučnih radova koji se citiraju na „Sci listama“. Taj deo praktične primene nauke koja bi trebala da bude korisna državi, društvu u ovom načinu finansiranja nije razrešen. Zato je ministarstvo svojim radom u ove tri godine, zato 2015. godine nije bilo projektnog finansiranja, odnosno konkursa za projekte, jer se krenulo u detaljnu razradu kako povezati sa jedne strane veliki posao koji su kvalitetno uradili i sa jedne strane treba u istraživačkim projektima definisati visokoškolske ustanove i fakultete gde pored edukacije studenata je neophodan i naučno-istraživački rad, kako zbog unapređenja nastave, tako i zbog napredovanja nastavnika.

Sa druge strane imate institute koje je formirala država za rešavanje odgovarajućih problema koji se na bave edukacijom, nego istraživanja i oni zavise od tih projekata. To nije mali broj ljudi, to je oko 2800 ljudi zaposlenih u tim institutima.

I, imate treću stvar koju je potrebno finalizovati, a to je treća strana, korisnik, da upotrebim taj izraz, to je privreda, mala, velika, preduzeća gde je potrebno te nove inovacije primeniti u novim tehnologija, u novim proizvodima i usluga. Ovim zakonom ministarstvo je koherentno izbalansiralo na kvalitetan način, visoko doktrinarni način istraživanjima da se nađe zajednički imenitelj za pomenute sva tri elementa. Na tome im svaka čast.

Mnoge kolege su iznosile mnoge kvalitetne inovine koje novi zakon donosi, tako da neke od tih stvari ne bih ponavljao. Treba reći i još da smo mi iako nije bilo projektnog finansiranja, ipak je Ministarstvo za nauku u periodu od 2015. godine do 2019. godine uvećalo budžet prema mogućnostima za 35%. Tako da to treba da se zna i da je taj budžet znatno uvećan.

Još jednu stvar koju treba pomenuti zbog građana. U ovom obrazloženju, ministarstvo je tačno navelo taksativno broj u javnoj raspravi, bila je veoma široka javna rasprava, sugestije primedbi koje su upućene ministarstvu.

Oni su detaljno u obrazloženju izneli sve te primedbe, naveli institucije, fakultete, pojedince, subjekte koji su napisali sugestije. U odgovorima su nam dali pregledno tačno na koje članove su odbijene sugestije i zašto su odbijene, a posebno su dali pregled prihvaćenih sugestija i zašto su prihvaćene.

Kada se završila ta analiza i ugrađivanje u Nacrt zakona tih sugestija, ponovo je održana rasprava, odnosno taj korigovani sa ovim uvaženim poboljšanjima. Zakon je bio prezentovan Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj, pa je prezentovan proširenom kolegijumu Univerziteta u Beogradu, pa je prezentovan Zajednici instituta Srbije. Znači, u ponovnoj jednoj sada kvalitetnoj visokostručnoj pojedinaca, institucija, ponovo prezentovan, da upotrebim izraz, finalni tekst zakona sa svim poboljšanjima. Na svim tim mestima gde je prezentovan, on je dobio pohvale i prihvaćen je.

Naravno, treba reći da primena ovog zakona ne može odmah da da rezultate, sigurno je potrebno sledećih četiri do pet godina da se pravi efekti ovih kvalitetnih rešenja koja su data u zakonu zažive i ta implementacija. Tako da je potrebno i sigurno je da će u tom narednom periodu biti i moguće doterivanje nekih članova, poboljšanja pojedinih rešenja kada krene implementacija ovog zakona u istraživanjima i u praksi.

Nabrajati sve šta je kvalitet i poboljšanja zakona, da vam kažem, mogu samo pošto su sve kolege rekle, par stvari. Da navedem, osnovna stvar je osnivanje i rad Fonda za nauku čime su ostvareni svi uslovi za raspisivanje kompetitivnih konkursa, praktično po odgovarajućim jasnim pozicijama. Onda, novina je da su definisani jasni kriterijumi za evaluaciju rada naučnih institucija. Isto tako, ono što je bitno, sistemski razrešeno, angažovanje studenata doktorskih studija, koji su pojedinim fakultetima, pogotovo kod medicine, uključeni i u deo nastave. Prilagođeni su i kriterijumi za istraživačka zvanja na institutima, koje je ranije bilo na neadekvatan način rešeno, sada se tu razrešava.

Ono što je vitalno za mlade istraživače, da je zakonski okvir za rešavanje odgovarajućih stambenih potreba istraživača i nastavnika i saradnika, daje mogućnost raspolaganja sopstvenim prihodima i formiranja u novim tehnologijama, kompanijama. Tako da, taj deo primene za razvoj, stvaranje profita kao finale u inovacijama je još jedan praktični deo značaja ovog zakona.

Naravno, SNS i ja u danu za glasanje, glasaćemo za ovaj zakon. Još jednom pohvale ministarstvu i ministru Šarčeviću, kao vođi, menadžeru tima na jednom ovakvom zakonu koji će stvarno dati prave rezultate u bliskoj budućnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani koji gledate prenos, da pomenem samo, mimo ovog seta zdravstvenih zakona koje danas razmatramo, da smo u ove prethodne dve godine imali više setova iz različitih oblasti zdravstvene zaštite, tako da bih pohvalio rad Ministarstva, samim tim i Vlade i predsednika Vučića, jer je aktivnost Ministarstva u zakonodavnom smislu bila veoma značajna. Svi ti zakoni su doneli mnoga poboljšanja i unapređenja u zdravstvenoj zaštiti u oblasti na koje se odnosi. Mimo pohvale za predan, odgovoran rad Ministarstva, što se tiče zakonodavnih stvari, mislim na zakone, moje kolege su pomenule, moram da pomenem da je i ovom proteklom periodu bilo mnogo investicionih ulaganja, mnogo ulaganja u nabavci opreme, mnogo ulaganja i truda u prijemu novih kadrova, kako mladih doktora, tako vezano za odobravanje specijalizacije, tako isto što se tiče srednjeg medicinskog kadra. Tako da, u svim aspektima pohvale za rad Ministarstva, a ne samo u ovom zakonodavnom smislu.

Naravno, već smo rekli, ova dva zakona su krovni zakoni u zdravstvenoj zaštiti, pogotovo Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taksativnog sam nabrojao krupne stvari koje predstavljaju novine i značajno unapređuju neke odnose u zdravstvu. Da li sam dobro izbrojao? Ja sam novina 56 izbrojao, ne računajući mnogo doterivanja koja predstavljaju usklađivanje ovog zakona sa već donetim zakonima. Tako da, kada bi gledali broj članova i ovo što sam registrovao, mislim da su mnogi članovi korigovani, na ovaj ili onaj način, znači da je u mnogim elementima ovaj zakon doneo poboljšanje i samim tim podizanje kvaliteta zdravstvene usluge, što je prevashodno u cilju naših građana.

A sad malo konkretnije neke stvari koje nisu kolege pomenule, da pomenem zbog građana. Umesto dosadašnjeg Plana razvoja zdravstvene zaštite koji je donosila Narodna skupština, ubuduće se Strategija razvoja zdravstvene zaštite razmatra na Vladi, odnosno Vlada će da bude ta koja će da donosi tu zdravstvenu strategiju. O racionalizaciji rada zdravstvenih ustanova nekoliko kolega je reklo, davno kada je Tomica Milosavljević sa „žutima“ i sa G17 razdvajao zdravstvene centre razbijao ih je i kada je ukazivano i tada, na osnovu logike racionalizacije, kako opreme, tako kadra, tako finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava, to se tada odbijalo o zid, sa mnogim argumentima. Oni su to isterali i krenuli u razbijanje i dovođenje u ove situacije da domovi zdravlja pripadaju lokalnim samoupravama i sada, zahvaljujući SNS i radu Ministarstva, ono što nije trebalo da se dogodi mora da se krpi i sada moraju kestenje iz vatre da vade, ali su to na pravi zakonski način regulisali i to je dobro. Na svu sreću, mislim da sedam-osam možda zdravstvenih centara nije ni uspelo da se razdvoji, tako da će oni praktično biti u statusu u kakvom su bili.

Šta treba još pomenuti? Treba pomenuti da je u ovom delu razrešen na neki način odnos između Ministarstva zdravlja i Fakulteta medicinskih nauka, gde je na zakonit način pokušano da se razreši pitanje saradnje fakulteta koji školuju medicinski kadar, u smislu nastavnika i saradnika, da se na odgovarajući način razreši pitanje da vođenje, zbog gledalaca, vežbi profesora iz kliničkih predmeta, pošto se radi sa pacijentom, podrazumeva i zdravstveni deo rada, naravno, to će odgovarajućim ugovorima i između fakulteta i kliničkih centara da bude detaljno razrešeno.

Šta je još veoma značajno? Postojala je diskrepanca između zapošljavanja i čekanja doktora na birou i prijema studenata na medicinske fakultete. Ovde u ovoj zakonskoj regulativi odgovarajuće mišljenje o upisnoj politici treba da da i Ministarstvo zdravlja, naravno, uz saglasnost ministra visokog obrazovanja. Tako da se nadam da će ovom saradnjom uspeti da se razreši ta diskrepanca, taj problem prijema studenata medicine i kasnije, kada završe, problemom sa njihovim zapošljavanjem. Tako da je to isto značajna stvar koju treba pomenuti. Pomenuo sam u toj konotaciji saradnje da će biti regulisan status nastavnika i saradnika fakulteta.

Šta je još jedna stvar, da pomenem, da ne trošim vreme, zbog drugih kolega? Što je u ovom zakonu oblast, kako se kaže, komplementarne medicine, a u suštini se menja izraz tradicionalna medicina u komplementarnu medicinu, jer se smatra da je to adekvatniji termin i u skladu sa tim i ministarstvo formira republičku stručnu komisiju za komplementarnu medicinu i davanje rešenja onom ko će da se bavi tom oblašću i metodama i postupcima komplementarne medicine. To je još jedna novina. Ima drugih i nomenklaturnih, više nema doktor stomatologije, nego doktor dentalne medicine.

Još jedanput, na kraju, ovo je zakon koji je pun novina koje poboljšavaju ne zakon samo, jer poboljšanje zakona u stvari poboljšava rad zdravstva i medicinskog osoblja, a samim tim i pacijenti dobijaju kvalitetniju uslugu i imaju veću stručnu, ličnu i emotivnu sigurnost u zdravstveni sistem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas imamo na dnevnom redu Skupštine četiri zakona koja se tiču obrazovanja i prosveta i iako smo u prethodne dve godine imali više tih zakona koji su doneli neka poboljšanja u funkciji, kako predškolskog, tako osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Ovde bih se ipak osvrnuo na neke diskusije mojih kolega povodom potpisa

koji su skupljali ovih dana univerzitetski profesori, kako je moj kolega Arsić rekao, po njima oni koji su potpisali i za opoziciju, oni su profesori, univerzitetski nastavnici prvog reda, a ovi drugi su drugog reda.

Naravno, ja se tako ne osećam, pa bih zamolio prof. Atlagića koji je gledao taj Kopson, da nas ne proglase da smo subjektivni, profesore uđite na Kopson i pogledajte kakav je status moj na Kopsonu, pa da se malo izrangiramo.

Druga stvar, tu je ministar Šarčević, neka aktuelna događanja u kojima učestvuju, nažalost, nastavnici i neki univerzitetski profesori, sigurno utiču na vaspitanje, na određeni način, omladine. Ja bih u tom kontekstu izveo dva primera. Prvi primer želim da pročitam, kako je na jednom od tih skupova pisac Marko Vidojković uvredio profesore pravnog fakulteta.

Ja želim da im pružim podršku, da na ove najružnije reči ne obraćaju pažnju, to više govori o njemu. Tako da, čitam zbog građana, koji, verovatno većina nije ni pročitala ni čula da je Pravni fakultet leglo pacova, kriminala, korupcije i da tamo sede nitkovi i banditi. Da li je to nivo demokratskog dijaloga ili je ovo govor mržnje? Po meni je ovo govor mržnje.

Druga stvar, u mom Kragujevcu, ja sam poslanik iz tog grada, glumac u pokušaju da bude predsednik jednog pokreta, većina nas je to čula na govoru u srcu Šumadije kaže da je i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe, koje funkcioniše. Naravno, ali ove pruge i putevi se grade ovih pet godina, a ne u njihovo vreme u raznim varijantama žutog preduzeća. A sada da li kući drže sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza, ili ne znam Koče Popović, to je potpuno nebitna stvar.

U ovoj rečenici se govori da čovek ne zna gde se, ne sagledava ni istorijske činjenice, ni kako utiče u ovoj trenutno aktuelnoj situaciju.

Kako je nebitna stvar ko je Dimitrije Ljotić? Po nekim istoričarima, on se smatra da je bio najveći izdajnik u regionu, gori od Ante Pavelića, zato što je Ante Pavelić i njegovo ustaštvo ubijalo pripadnike drugih naroda, što je genocidno, što je tužno, a Ljotić je učestvovao u masovnim zločinima protiv Srba, u Kragujevcu su njegovi pripadnici skupljali, učestvovali u vođenju i đaka i rodoljuba na streljanje. Kako je nebitno?

Ministar Šarčević i nastavnici u osnovnoj i srednjoj trebaju malo više ipak, pošto se ovo aktuelizovalo, sad to meni pomalo liči na zlonameran pristup da možda žele neku redefiniciju istorije ko je patriota, ko je saradnik fašista, da nastavnici istorije malo više i detaljnije objasne ko je Dimtrije Ljotić, da je on izdajnik i da i njegova tzv., kako su se oni zvali, dobrovoljci koji nisu bili jer su dobijali platu od fašističke Nemačke i oni koji su pobegli i otišli u Nemačku, dobijali su penziju kao vojnici Vermarhta.

Imao sam potrebu da to kažem, jer je u mom gradu gde su streljani đaci, gde su streljani nastavnici, gde su streljani pošteni rodoljubi, ti pripadnici Ljotića su učestvovali.

A taj glumac hoće da bude vođa nekog pokreta, nekog demokratskog, opozicionog pokreta, ne znam ni čemu pripada kad je ovo njemu nebitno. Možda ja imam pogrešan pristup, ali mislim da imam pravi pristup, da on ne zna šta priča i gde se nalazi.

Još jednu stvar, jevrejska opština Beograda uputila je pismo protestno tom glumcu i ovo je poučno saopštenje koje želim da pročitam zbog građana, gde oni ovako kažu: „Naši članovi su ljudi raznih političkih preferenci. Nalaze se i na levoj i na desnoj strani političkog spektra, ali oko jedne stvari nema diskusije, da su svi koji su sarađivali sa okupatorom i koji su naše pretke slali u smrt protiv kojih ćemo se oglasiti i juče i danas i sutra.“ E, sad, vidite reakcije i vidite kakav će to vođa da bude.

Ja ovo ponavljam i zbog građana i zbog ljudi da razmisle, kad neko ne može da napravi distinkciju, reč ostane zapisana ali ona govori o nečijem razmišljanju.

Što se tiče ovih zakona, da prokomentarišem u par minuta, jer su moje kolege detaljno o svemu rekli. Kroz sva četiri zakona pominje se da sve i sva ova rešenja moraju da se vode u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

To treba reći jer je u prethodnim zakonima samo se napomenulo elektronske, a sada pošto je taj jedinstven informacioni sistem već značajno nadograđen, mora da uđe u zakonsku regulativu.

Pozdravio bih što su dve škole, prirodno-matematička gimnazija u Beogradu i u Novom Sadu, proglašene za institucije od nacionalnog značaja, to je velika stvar. To su škole koje imaju dugogodišnju tradiciju, čiji su đaci, učenici, osvajali velike nagrade, koji dan danas imaju visok nivo nastave i rada, sa tim đacima, uvažavajući njihov talenat, ali bi trebalo razmisliti zato što možda, jer imamo mi i u Kragujevcu gimnaziju, jednu od najstarijih u Srbiji, da li u nekim kriterijumima još u nekoj budućnosti neka od tih starih škola, gimnazija, zaslužuje da bude ovako rangirana.

Drago mi je što je, još ovo da kažem, u ovom zakonu regulisano i koje će da budu referente, da upotrebe ustanove, odnosno škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji će to kriterijumi da budu na osnovu kojih će ministar da donese da one budu referentne ustanove i što je neophodno, iako nastavnici koji rade sa njima imaju visoko obrazovanje, ali je potrebna jedna malo diskretna i specifična edukacija i osposobljavanje nastavnika da bi se podigao i povećao standard kompetencija u obrazovanju tih učenika, a samim tim i u tim školama. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zbog građana da kažemo da baš taj član 4. u prvom stavu kaže da za uspostavljanje i vođenje jedinstvene baze i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom Vlada osniva Centralni registar obaveznog socijalno osiguranja, tako da u ovom članu se definiše Vlada kao osnivač i, što sam i u prethodnim amandmanima govorio, da su sredstva za njegov rad već bila obezbeđena u budžetu 2018. godine.

Ali, hteo bih nešto da kažem. Malopre je koleginica Jasmina Obradović čitala sa kojim zakašnjenjem je prethodna vlast, odnosno žuti, sa kojim kalendarskim zakašnjenjima su usvajali budžet, ali trebala je još da pomene, jer ona zna, ovde ima i nekih kolega poslanika koji su dugogodišnji, da od 2007. do 2012. godine nije bilo godine da nije bilo rebalansa budžeta.

Ovi mladi poslanici sede i sigurno i nisu prisustvovali rebalansu budžeta, a za vreme prethodne vlasti nije bilo godine, u junu se donese budžet, u septembru i oktobru smo imali rebalans budžeta. Naravno, to je sve bio dokaz njihove katastrofalne ekonomske, privredne politike, pljačkaških privatizacija.

Ovaj budžet za 2019. godinu jasno pokazuje da se želi da se nastavi sa bržim rastom, sa bržim podizanjem životnog standarda građana, da se obezbedi egzistencijalna i socijalna sigurnost svakog građanina naše Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, podneo sam amandman na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Član 2. se odnosi, u njemu se u 19 tačaka objašnjavaju izrazi i pojmovi koji se koriste u zakonu.

Ono što ovaj zakon donosi kao značajne komponente jeste: prvo, efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Druga stvar, da je ovo sada praktično jedna elektronski vođena baza podataka zasnovana na IT tehnologijama. Treća stvar, ovim zakonom, odnosno usaglašava se Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa Zakonom o radu. Četvrta stvar, zbog građana informacija, da Centralni registar preuzima vođenje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Juče su moje kolege rekle, suština, da građani razumeju, ovaj zakon je još jedan u nizu zakona koji im pruža egzistencijalnu i socijalnu sigurnost. Efikasne kontrole naplata svih doprinosa koji idu uz sva primanja koje ostvaruju naši građani, kao primer doprinosa za penziono, zdravstveno osiguranje, da se više ne ponavljaju situacije koje su bile u vreme 2003. godine, pa kasnije kad je ukinuta SDK, kada mnogim građanima nije uplaćivano penziono, kao i zdravstveno osiguranje i time nisu imali svoju socijalnu, egzistencijalnu sigurnost zbog takvih propusta. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Taj član 3, radi gledaoca koji prate prenos, u stvari govori kojim se načelima rukovodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a on se rukovodi načelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti.

Ono što trebamo, a mislim da nismo pomenuli u ovoj detaljnoj diskusiji o ovom Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja jeste da su sprovođenjem ovog zakona obezbeđena potrebna finansijska sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, ovde nisu neophodna nova sredstva, jer su ona već planirana za budžet 2018. godine.

Druga stvar, koju isto treba da kažemo, za uspostavljanje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, nije potrebno novo upošljavanje, znači, ne uvećava se administracija i isto tako niti je potrebno neko novo radno angažovanje lica po bilo kom osnovu. Tako da je i ovo informacija koju bi trebali naši građani da znaju. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, podneo sam ovaj amandman na prvi član Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Moje kolege su već pomenule da je svrha donošenja ovog zakona efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje, zatim, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, kao povezivanja ovog registra socijalnog osiguranja sa Poreskom upravom.

Hteo bih da podsetim nešto što naši sugrađani znaju i sigurno poslanici, postojala je u ovoj državi jedna služba koja zvala Služba društvenog knjigovodstva ili SDK. U to vreme dok je ona funkcionisala nije mogao nijedan dinar uplate, da li je lični dohodak, honorar, autorski honorar, bilo kakva isplata nije mogla da bude obavljena bez uplate doprinosa u skladu sa zakonom države Srbije.

Međutim, ona je naravno, funkcionisala možda ne na odgovarajući način, ali je bila veoma značajna, ali je ona 2003. godine u vreme kada su krenule te privatizacije ukinuta, i onda se pojavili problemi. Ukinuto je zato što verovatno taj deo novca je odlazio u nečije tuđe ruke. Zato su se pojavili oni problemi da su ljudi imali neuplaćen penzijski staž, neuplaćene doprinose za zdravstvo, pa je bilo potrebno da se povezuje penzioni staž, pa nisu mogli da idu na pregled.

Jedan sistem je bio urušen u prethodnom DOS-ovskom režimu. Sada je ovo uspostavljeno na jednoj više elektronskoj i digitalizovanoj …

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu kao jednom od najvažnijih dokumenata jedne zemlje u kome i sa planiranim budžetom se planiraju sve poluge, funkcije jedne države za narednu godinu.

Naravno, sve moje kolege su dosad iznele dobre strane budžeta koji je i razvojni i izbalansiran. Ja bih pri kraju, jer rasprava o budžetu je pri kraju, da opet rezimiram, mada je sve to rečeno, da su tri osnovne karakteristike ovog budžeta. Povećanje životnog standarda građana Srbije, veći iznos namenjen kapitalnim investicijama i umanjenje opterećenja poslodavcima.

U izradi ovog budžeta sigurno vidi se da je Ministarstvo finansija i Vlada na odgovarajući način saslušala potrebe privrede i njene predloge, što je neophodno za dalji razvoj privrede u narednoj godini.

Što se tiče povećanja životnog standarda, naravno, na prvom mestu je već uvećanje penzija koje je bilo u proseku od osam do 13% i za koje su odvojena sredstva u budžetu u iznosu od 35 milijardi za narednu godinu. Isto tako u budžetu su planirana povećana sredstva za uvećanje plata u javnom sektoru, isto od osam do 13% i zato su predviđena sredstva od 35 milijardi. Isto tako, ono što su i kolege rekle i ministar, što u ovom paketu, isto, ide za poboljšanje životnog standarda je uvećanje minimalne cene rada koja će od nove godine biti 27.000 dinara.

Što se tiče uvećanja novca za kapitalne investicije, izdvojeno je 220 milijardi. To je oko 30% više nego u ovoj godini i ova sredstva su opredeljena za projekte kao što je izgradnja Moravskog koridora, auto puta Požega – Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin – Obrenovac.

Treba reći da se za 2019. godinu planira i više novca za subvencije. Znači, ukupno 101 milijarda dinara, što je više, jer ovogodišnje planiranje za subvencije bilo je 89,3 milijarde. Najveći deo ovog novca u narednoj godini, 41% biće dat za dotacije poljoprivrednicima. To govori o politici Vlade koja vodi računa i o ovoj oblasti iako su pojedini poslanici bili kritični što se tiče dotacija u poljoprivredi. Zatim, 17% privredi, 14,5 železnici, 9% za puteve. Znači, poljoprivreda će u sumi, da ne govorimo u procentima, dobiti šest milijardi dinara više nego ove godine, a budžet za privredu biće veći za 2,5 milijarde dinara nego ove godine.

Treba još i napomenuti da će oblasti koje su meni bliske opet biti uvećane, a to je da će za Ministarstvo prosvete sredstva biti uvećana za 6% u narednoj godini, a za Ministarstvo zdravlja 7,7%. Što se tiče Ministarstva prosvete, tu ima dosta reći. Mi smo imali mnogo zakona, usvajali, a ovde samo dve stvari da pomenem. Predviđeno je od ovih sredstava, između ostalog, opremanje 8.000 učionica za izvođenje nastave za upotrebu digitalnih materijala što nije mali broj. Osam hiljada učionica za digitalizaciju i edukaciju dece u toj oblasti.

Ono što je malopre moj kolega profesor Atlagić pomenuo bitno i što je uradilo Ministarstvo prosvete, to je formiranje Fonda za naučno-istraživačku delatnost. Ta oblast je godinama bila ne uređena, ili bolje rečeno na pravi način nije bila uređena i tu je trebalo mnogo posla i truda. Hvala Bogu, Ministarstvu prosvete, što je pokušalo i našlo način da se ovaj Fond formira sa jasno definisanim planovima i ciljevima koje treba da ostvari i koje će u ovoj oblasti da učini napredak. Pri tome, mnogo je značajno i ovo što je danas na raspravi, a to je i promena zakona o patentima, jer i to su aspekti koji utiču na poboljšavanje naučno-istraživačkog rada.

Izneo sam glavne stvari, po mom mišljenju, koje su iznele i moje kolege pre mene. I, na kraju opet treba pomenuti, jer se napada i u novinama, čak mnogo više nego ovde u Skupštini, kako je smanjenje nameta poslodavcima od 0,75% nešto što je jako malo. Da je ta mera tako laka, zašto to dosad nije uradila neka Vlada i Vlada ovih poslanika preko puta? Malo izgleda, ali je teško bilo uraditi. Jer, da prevedemo malo i u novac budžeta za državu, tih 0,75% košta budžet oko 12 milijardi dinara. To je 100 miliona evra. Ali, na ovaj način je još jedan aspekt podsticaja i osluškivanja potreba privrede kako bi bilo više ulaganja i novih privrednih investicija i podsticaja, a sve sa ciljem u povećanje uposlenosti i zaposlenosti u sledećoj godini.

Da ponovimo zbog gledalaca, čuli smo danas najnoviji podatak da je nezaposlenost rekordno niska dosad, da je pala na 12,3%, a u vreme onih koji su bili bučni i glasni iz klupa, u vreme prethodne vlasti, DS, nezaposlenost, da ponovim još jedanput, je bila 25,8%.

Brojke su nekad surove, ali su surove po one koji nisu radili na pravi način, zloupotrebljavali vlast i oštetili svoju državu i stavili je u jedan predbankrotski položaj u kojem je zatekla Vlada prvoformirana predsednika Aleksandra Vučića, a izvrsnu odgovornu i posvećenu politiku nastavlja i Vlada predsednice Ane. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbiji, mi imamo, praktično, uobičajenu svakodnevnu praksu ponašanja opozicionih poslanika žute varijante, gde umesto 62 u klupama sedi samo jedan. Oni dođu ujutru, pola sata, sat, iznesu neistine, napadaju sa raznim neargumentovanim neistinama i onda odu. I, najveći deo dana rada Skupštine nema ih u sali.

U prilog nečeg što pokazuje vredan, posvećen rad Vlade i predsednika Vučića, radi građana da pročitam da je Republički zavod za statistiku objavio da je prosečna neto plata u Srbiji za avgust iznosila 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evro i da je statistika pokazala u prvih osam meseci, od januara do avgusta, došlo do porasta u odnosu na 2017. godinu 5,8 % rasta plate nominalno, odnosno realno 3,8 %, tako da je neto zarada za avgust iznosila oko 39.000.

Tako da, iz ovih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku vidimo da je učinjen napredak u rastu plata. Naravno, svi mi znamo da je to nedovoljno, ali neprestani rad i trud Vlade u svim segmentima privrednog, investicionog i zakonodavnog dela održaće ovaj neprestani napredak rasta plata sa ciljem poboljšanja standarda građana. Hvala.