Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milan Knežević

Milan Knežević

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite prenos ove skupštinske debate, mi danas raspravljamo o tri zakona koja se odnose na oblast trgovine.

Još jedanput, treba pomenuti da je praktično jedan zakon nov, a to je Zakon o robnim berzama. Drugi zakon, odnosno Predlog zakona o trgovini je isto nov, ali moram reći, podsetiti, da je postojao zakon donet 2010. godine, međutim, moje kolege su ilustrovale i rekle da komisija, odnosno radna grupa koja je formiralo Ministarstvo trgovine i turizma i telekomunikacije, kada je analiziralo sve elemente što se tiče tog zakona, pokazalo se da bi trebalo više od 60% članova u tom zakonu menjati i da je pravo rešenje doneti nov zakon. Tako da je ovaj zakon koji je donet može potpuno da se smatra kao jedan jedinstven nov zakon, koji se odnosi na trgovinu. Treći Zakon o elektronskoj trgovini, to su u stvari izmene i dopune osavremenjavanje prethodnog zakona.

Ono što treba reći, što verovatno većina poslanika ovde koji diskutujemo, iako nismo direktno u branši trgovine, jeste da taj Predlog zakona o robnim berzama mi tek sada prvi put donosimo u Srbiji. Tako da je to nešto što do sada regulativa pravna, zakonodavna, koja se tiče robnih berzi, nije postojala. Sada se prvi put ovim zakonom ta oblast reguliše. Čim nije postojala, praktično nisu postojali ni bilo kakvi regulatorni mehanizmi ili neko regulatorno telo koje bi izdavalo dozvole za rad, koje bi moglo da kontroliše robnu brzu, kao i apsolutno odsustvo zaštitnih mehanizama koji garantuju u tim odnosima s jedne strane isplatu, prodavca, s druge strane dalje isporuka robe kupcu na odgovarajući način izvršena.

Tako da je to oblast koja se sada na pravi način uređuje, koja je pogotovu značajna, jer se odnosi na poljoprivredu. Formiranjem i donošenjem ovog zakona robnoj berzi se daju veća ovlašćenja, ali s druge strane ima i veću obavezu da kontroliše i garantuje sve transakcije preko berze. Znači, sada imaju veća ovlašćenja, ali sasvim logično povećanu odgovornost.

Produktna berza koja je funkcionisala u Novom Sadu, praktično je funkcionisala kao neka vrsta brokerske kuće i uopšte nije bilo u funkciji preko te produktne berze stranaca. Zato što nije bilo zakonskih regulativa, nije raspolagala bilo kakvim glavnim mehanizmima kojim bi mogla da garantuje odgovarajuće funkcionisanje.

Sledeća novina kroz ovaj zakon je da će svi učesnici ubuduće u transakcijama na ovim robno-berzanskim, pardon tržištu, a to su s jedne stranke kupac, prodavac i robna berza, morati da polože garancije, pri čemu garancije same produktne berze su osnivački ulog od 50 miliona dinara, a sada kupcu, odnosno prodavcu će robna berza da određuje visinu garancije koju će oni morati da polažu na posebni namenski račun berze u tom poslovanju. Ta namenska sredstva služe za slučaj da je prodavac ili kupac ne ispunjavaju svoje obaveze, da na taj način mogu da se namire računi.

Ono što je isto značajno u ovom Zakonu o robnim berzama jeste da je uvedena Komisija za hartije od vrednosti kao regulator. Tako da je sada Komisija za hartije od vrednosti regulator koji će kontrolisati rad kako berze same, tako i svih transakcija koji članovi berze preko nje obavljaju. Na taj način će direktno uticati na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i eventualno i otklanjanja i predupredivanja zloupotreba kao što bi moglo da bude eventualno nameštanje cena u toj robnoj berzi.

Peta stvar koja je značajna, koja zbog odsustva regulative, pomenuo sam ranije, nije bila moguća, da će sada na berzi moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao individualni poljoprivredni proizvođači. Pomenuta ta produktna berza, koju sam pomenuo, u Novom Sadu praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem kojim bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama.

Pomenuta Produktna berza u Novom Sadu, praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem koji bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, tako da će sada tu, pored domaćih, i strane kompanije moći da funkcionišu. Formiranje ovih robnih berzi sasvim logično predstavlja i značajno je za unapređenje i povećavanje izvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane isto tako Srbija sada može da se pozicionira kao regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Šesta stvar je da će u robnoj berzi praktično uvek biti prisutna pouzdana informacija o kretanju cena, odnosno uvek će postojati posebno mesto u berzi gde će biti i u svakom trenutku se uporediti i utvrditi reperna cena koja će da bude javno dostupna.

Zbog toga što su moje kolege obradile prethodno druga dva zakona, malo više sam pričao o ovom Predlogu zakona o robnim berzama. Druge kolege će reći i rekle su kvalitativno novim rešenjem o Zakonu o trgovini i o Zakonu o elektronskoj trgovini. U danu za glasanje, naravno, podržaću ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani, mi ovde razmatramo o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Treba reći da, a rekli su prethodni govornici, u Republici Srbiji se finansiranje naučnoistraživačkih delatnosti ostvaruje i sprovodi kroz Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ali se on finansira po modelu projektnog finansiranja, koje je u suštini nekompetativan i, praktično, na duže staze ne stimuliše razvoj nauke, tehnologije i privrede.

Mi imamo, činjenica je, značajan naučno-istraživački potencijal, ali koji treba i dalje razvijati. Ono što je značajno, ovaj način projektnog finansiranja, samo da iscitiram neke statističke podatke. Orijentacija naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da globalna lista, odnosno globalni izveštaj o konkurentnosti za 2017. godinu, gde se meri kvalitet saradnje univerziteta i privrede, Srbija se nalazi na 95. mestu od 137 zemalja, a u 2018. godini na 79. mestu. Sa druge strane, kada se pogleda, po istom izveštaju, kvalitet istraživačkih institucija u 2017. godini se nalazi na visokom 47. mestu, a u 2018. godini na 59. mestu.

Ono što se pokazalo u prethodnom periodu je stvarno nizak procenat patenata i novih tehničkih rešenja koja čine svega 3,3% u ovim istraživanjima, a 88% učešća naučnih radova koji se citiraju na „Sci listama“. Taj deo praktične primene nauke koja bi trebala da bude korisna državi, društvu u ovom načinu finansiranja nije razrešen. Zato je ministarstvo svojim radom u ove tri godine, zato 2015. godine nije bilo projektnog finansiranja, odnosno konkursa za projekte, jer se krenulo u detaljnu razradu kako povezati sa jedne strane veliki posao koji su kvalitetno uradili i sa jedne strane treba u istraživačkim projektima definisati visokoškolske ustanove i fakultete gde pored edukacije studenata je neophodan i naučno-istraživački rad, kako zbog unapređenja nastave, tako i zbog napredovanja nastavnika.

Sa druge strane imate institute koje je formirala država za rešavanje odgovarajućih problema koji se na bave edukacijom, nego istraživanja i oni zavise od tih projekata. To nije mali broj ljudi, to je oko 2800 ljudi zaposlenih u tim institutima.

I, imate treću stvar koju je potrebno finalizovati, a to je treća strana, korisnik, da upotrebim taj izraz, to je privreda, mala, velika, preduzeća gde je potrebno te nove inovacije primeniti u novim tehnologija, u novim proizvodima i usluga. Ovim zakonom ministarstvo je koherentno izbalansiralo na kvalitetan način, visoko doktrinarni način istraživanjima da se nađe zajednički imenitelj za pomenute sva tri elementa. Na tome im svaka čast.

Mnoge kolege su iznosile mnoge kvalitetne inovine koje novi zakon donosi, tako da neke od tih stvari ne bih ponavljao. Treba reći i još da smo mi iako nije bilo projektnog finansiranja, ipak je Ministarstvo za nauku u periodu od 2015. godine do 2019. godine uvećalo budžet prema mogućnostima za 35%. Tako da to treba da se zna i da je taj budžet znatno uvećan.

Još jednu stvar koju treba pomenuti zbog građana. U ovom obrazloženju, ministarstvo je tačno navelo taksativno broj u javnoj raspravi, bila je veoma široka javna rasprava, sugestije primedbi koje su upućene ministarstvu.

Oni su detaljno u obrazloženju izneli sve te primedbe, naveli institucije, fakultete, pojedince, subjekte koji su napisali sugestije. U odgovorima su nam dali pregledno tačno na koje članove su odbijene sugestije i zašto su odbijene, a posebno su dali pregled prihvaćenih sugestija i zašto su prihvaćene.

Kada se završila ta analiza i ugrađivanje u Nacrt zakona tih sugestija, ponovo je održana rasprava, odnosno taj korigovani sa ovim uvaženim poboljšanjima. Zakon je bio prezentovan Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj, pa je prezentovan proširenom kolegijumu Univerziteta u Beogradu, pa je prezentovan Zajednici instituta Srbije. Znači, u ponovnoj jednoj sada kvalitetnoj visokostručnoj pojedinaca, institucija, ponovo prezentovan, da upotrebim izraz, finalni tekst zakona sa svim poboljšanjima. Na svim tim mestima gde je prezentovan, on je dobio pohvale i prihvaćen je.

Naravno, treba reći da primena ovog zakona ne može odmah da da rezultate, sigurno je potrebno sledećih četiri do pet godina da se pravi efekti ovih kvalitetnih rešenja koja su data u zakonu zažive i ta implementacija. Tako da je potrebno i sigurno je da će u tom narednom periodu biti i moguće doterivanje nekih članova, poboljšanja pojedinih rešenja kada krene implementacija ovog zakona u istraživanjima i u praksi.

Nabrajati sve šta je kvalitet i poboljšanja zakona, da vam kažem, mogu samo pošto su sve kolege rekle, par stvari. Da navedem, osnovna stvar je osnivanje i rad Fonda za nauku čime su ostvareni svi uslovi za raspisivanje kompetitivnih konkursa, praktično po odgovarajućim jasnim pozicijama. Onda, novina je da su definisani jasni kriterijumi za evaluaciju rada naučnih institucija. Isto tako, ono što je bitno, sistemski razrešeno, angažovanje studenata doktorskih studija, koji su pojedinim fakultetima, pogotovo kod medicine, uključeni i u deo nastave. Prilagođeni su i kriterijumi za istraživačka zvanja na institutima, koje je ranije bilo na neadekvatan način rešeno, sada se tu razrešava.

Ono što je vitalno za mlade istraživače, da je zakonski okvir za rešavanje odgovarajućih stambenih potreba istraživača i nastavnika i saradnika, daje mogućnost raspolaganja sopstvenim prihodima i formiranja u novim tehnologijama, kompanijama. Tako da, taj deo primene za razvoj, stvaranje profita kao finale u inovacijama je još jedan praktični deo značaja ovog zakona.

Naravno, SNS i ja u danu za glasanje, glasaćemo za ovaj zakon. Još jednom pohvale ministarstvu i ministru Šarčeviću, kao vođi, menadžeru tima na jednom ovakvom zakonu koji će stvarno dati prave rezultate u bliskoj budućnosti. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani koji gledate prenos, da pomenem samo, mimo ovog seta zdravstvenih zakona koje danas razmatramo, da smo u ove prethodne dve godine imali više setova iz različitih oblasti zdravstvene zaštite, tako da bih pohvalio rad Ministarstva, samim tim i Vlade i predsednika Vučića, jer je aktivnost Ministarstva u zakonodavnom smislu bila veoma značajna. Svi ti zakoni su doneli mnoga poboljšanja i unapređenja u zdravstvenoj zaštiti u oblasti na koje se odnosi. Mimo pohvale za predan, odgovoran rad Ministarstva, što se tiče zakonodavnih stvari, mislim na zakone, moje kolege su pomenule, moram da pomenem da je i ovom proteklom periodu bilo mnogo investicionih ulaganja, mnogo ulaganja u nabavci opreme, mnogo ulaganja i truda u prijemu novih kadrova, kako mladih doktora, tako vezano za odobravanje specijalizacije, tako isto što se tiče srednjeg medicinskog kadra. Tako da, u svim aspektima pohvale za rad Ministarstva, a ne samo u ovom zakonodavnom smislu.

Naravno, već smo rekli, ova dva zakona su krovni zakoni u zdravstvenoj zaštiti, pogotovo Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taksativnog sam nabrojao krupne stvari koje predstavljaju novine i značajno unapređuju neke odnose u zdravstvu. Da li sam dobro izbrojao? Ja sam novina 56 izbrojao, ne računajući mnogo doterivanja koja predstavljaju usklađivanje ovog zakona sa već donetim zakonima. Tako da, kada bi gledali broj članova i ovo što sam registrovao, mislim da su mnogi članovi korigovani, na ovaj ili onaj način, znači da je u mnogim elementima ovaj zakon doneo poboljšanje i samim tim podizanje kvaliteta zdravstvene usluge, što je prevashodno u cilju naših građana.

A sad malo konkretnije neke stvari koje nisu kolege pomenule, da pomenem zbog građana. Umesto dosadašnjeg Plana razvoja zdravstvene zaštite koji je donosila Narodna skupština, ubuduće se Strategija razvoja zdravstvene zaštite razmatra na Vladi, odnosno Vlada će da bude ta koja će da donosi tu zdravstvenu strategiju. O racionalizaciji rada zdravstvenih ustanova nekoliko kolega je reklo, davno kada je Tomica Milosavljević sa „žutima“ i sa G17 razdvajao zdravstvene centre razbijao ih je i kada je ukazivano i tada, na osnovu logike racionalizacije, kako opreme, tako kadra, tako finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava, to se tada odbijalo o zid, sa mnogim argumentima. Oni su to isterali i krenuli u razbijanje i dovođenje u ove situacije da domovi zdravlja pripadaju lokalnim samoupravama i sada, zahvaljujući SNS i radu Ministarstva, ono što nije trebalo da se dogodi mora da se krpi i sada moraju kestenje iz vatre da vade, ali su to na pravi zakonski način regulisali i to je dobro. Na svu sreću, mislim da sedam-osam možda zdravstvenih centara nije ni uspelo da se razdvoji, tako da će oni praktično biti u statusu u kakvom su bili.

Šta treba još pomenuti? Treba pomenuti da je u ovom delu razrešen na neki način odnos između Ministarstva zdravlja i Fakulteta medicinskih nauka, gde je na zakonit način pokušano da se razreši pitanje saradnje fakulteta koji školuju medicinski kadar, u smislu nastavnika i saradnika, da se na odgovarajući način razreši pitanje da vođenje, zbog gledalaca, vežbi profesora iz kliničkih predmeta, pošto se radi sa pacijentom, podrazumeva i zdravstveni deo rada, naravno, to će odgovarajućim ugovorima i između fakulteta i kliničkih centara da bude detaljno razrešeno.

Šta je još veoma značajno? Postojala je diskrepanca između zapošljavanja i čekanja doktora na birou i prijema studenata na medicinske fakultete. Ovde u ovoj zakonskoj regulativi odgovarajuće mišljenje o upisnoj politici treba da da i Ministarstvo zdravlja, naravno, uz saglasnost ministra visokog obrazovanja. Tako da se nadam da će ovom saradnjom uspeti da se razreši ta diskrepanca, taj problem prijema studenata medicine i kasnije, kada završe, problemom sa njihovim zapošljavanjem. Tako da je to isto značajna stvar koju treba pomenuti. Pomenuo sam u toj konotaciji saradnje da će biti regulisan status nastavnika i saradnika fakulteta.

Šta je još jedna stvar, da pomenem, da ne trošim vreme, zbog drugih kolega? Što je u ovom zakonu oblast, kako se kaže, komplementarne medicine, a u suštini se menja izraz tradicionalna medicina u komplementarnu medicinu, jer se smatra da je to adekvatniji termin i u skladu sa tim i ministarstvo formira republičku stručnu komisiju za komplementarnu medicinu i davanje rešenja onom ko će da se bavi tom oblašću i metodama i postupcima komplementarne medicine. To je još jedna novina. Ima drugih i nomenklaturnih, više nema doktor stomatologije, nego doktor dentalne medicine.

Još jedanput, na kraju, ovo je zakon koji je pun novina koje poboljšavaju ne zakon samo, jer poboljšanje zakona u stvari poboljšava rad zdravstva i medicinskog osoblja, a samim tim i pacijenti dobijaju kvalitetniju uslugu i imaju veću stručnu, ličnu i emotivnu sigurnost u zdravstveni sistem. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas imamo na dnevnom redu Skupštine četiri zakona koja se tiču obrazovanja i prosveta i iako smo u prethodne dve godine imali više tih zakona koji su doneli neka poboljšanja u funkciji, kako predškolskog, tako osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Ovde bih se ipak osvrnuo na neke diskusije mojih kolega povodom potpisa

koji su skupljali ovih dana univerzitetski profesori, kako je moj kolega Arsić rekao, po njima oni koji su potpisali i za opoziciju, oni su profesori, univerzitetski nastavnici prvog reda, a ovi drugi su drugog reda.

Naravno, ja se tako ne osećam, pa bih zamolio prof. Atlagića koji je gledao taj Kopson, da nas ne proglase da smo subjektivni, profesore uđite na Kopson i pogledajte kakav je status moj na Kopsonu, pa da se malo izrangiramo.

Druga stvar, tu je ministar Šarčević, neka aktuelna događanja u kojima učestvuju, nažalost, nastavnici i neki univerzitetski profesori, sigurno utiču na vaspitanje, na određeni način, omladine. Ja bih u tom kontekstu izveo dva primera. Prvi primer želim da pročitam, kako je na jednom od tih skupova pisac Marko Vidojković uvredio profesore pravnog fakulteta.

Ja želim da im pružim podršku, da na ove najružnije reči ne obraćaju pažnju, to više govori o njemu. Tako da, čitam zbog građana, koji, verovatno većina nije ni pročitala ni čula da je Pravni fakultet leglo pacova, kriminala, korupcije i da tamo sede nitkovi i banditi. Da li je to nivo demokratskog dijaloga ili je ovo govor mržnje? Po meni je ovo govor mržnje.

Druga stvar, u mom Kragujevcu, ja sam poslanik iz tog grada, glumac u pokušaju da bude predsednik jednog pokreta, većina nas je to čula na govoru u srcu Šumadije kaže da je i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe, koje funkcioniše. Naravno, ali ove pruge i putevi se grade ovih pet godina, a ne u njihovo vreme u raznim varijantama žutog preduzeća. A sada da li kući drže sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza, ili ne znam Koče Popović, to je potpuno nebitna stvar.

U ovoj rečenici se govori da čovek ne zna gde se, ne sagledava ni istorijske činjenice, ni kako utiče u ovoj trenutno aktuelnoj situaciju.

Kako je nebitna stvar ko je Dimitrije Ljotić? Po nekim istoričarima, on se smatra da je bio najveći izdajnik u regionu, gori od Ante Pavelića, zato što je Ante Pavelić i njegovo ustaštvo ubijalo pripadnike drugih naroda, što je genocidno, što je tužno, a Ljotić je učestvovao u masovnim zločinima protiv Srba, u Kragujevcu su njegovi pripadnici skupljali, učestvovali u vođenju i đaka i rodoljuba na streljanje. Kako je nebitno?

Ministar Šarčević i nastavnici u osnovnoj i srednjoj trebaju malo više ipak, pošto se ovo aktuelizovalo, sad to meni pomalo liči na zlonameran pristup da možda žele neku redefiniciju istorije ko je patriota, ko je saradnik fašista, da nastavnici istorije malo više i detaljnije objasne ko je Dimtrije Ljotić, da je on izdajnik i da i njegova tzv., kako su se oni zvali, dobrovoljci koji nisu bili jer su dobijali platu od fašističke Nemačke i oni koji su pobegli i otišli u Nemačku, dobijali su penziju kao vojnici Vermarhta.

Imao sam potrebu da to kažem, jer je u mom gradu gde su streljani đaci, gde su streljani nastavnici, gde su streljani pošteni rodoljubi, ti pripadnici Ljotića su učestvovali.

A taj glumac hoće da bude vođa nekog pokreta, nekog demokratskog, opozicionog pokreta, ne znam ni čemu pripada kad je ovo njemu nebitno. Možda ja imam pogrešan pristup, ali mislim da imam pravi pristup, da on ne zna šta priča i gde se nalazi.

Još jednu stvar, jevrejska opština Beograda uputila je pismo protestno tom glumcu i ovo je poučno saopštenje koje želim da pročitam zbog građana, gde oni ovako kažu: „Naši članovi su ljudi raznih političkih preferenci. Nalaze se i na levoj i na desnoj strani političkog spektra, ali oko jedne stvari nema diskusije, da su svi koji su sarađivali sa okupatorom i koji su naše pretke slali u smrt protiv kojih ćemo se oglasiti i juče i danas i sutra.“ E, sad, vidite reakcije i vidite kakav će to vođa da bude.

Ja ovo ponavljam i zbog građana i zbog ljudi da razmisle, kad neko ne može da napravi distinkciju, reč ostane zapisana ali ona govori o nečijem razmišljanju.

Što se tiče ovih zakona, da prokomentarišem u par minuta, jer su moje kolege detaljno o svemu rekli. Kroz sva četiri zakona pominje se da sve i sva ova rešenja moraju da se vode u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

To treba reći jer je u prethodnim zakonima samo se napomenulo elektronske, a sada pošto je taj jedinstven informacioni sistem već značajno nadograđen, mora da uđe u zakonsku regulativu.

Pozdravio bih što su dve škole, prirodno-matematička gimnazija u Beogradu i u Novom Sadu, proglašene za institucije od nacionalnog značaja, to je velika stvar. To su škole koje imaju dugogodišnju tradiciju, čiji su đaci, učenici, osvajali velike nagrade, koji dan danas imaju visok nivo nastave i rada, sa tim đacima, uvažavajući njihov talenat, ali bi trebalo razmisliti zato što možda, jer imamo mi i u Kragujevcu gimnaziju, jednu od najstarijih u Srbiji, da li u nekim kriterijumima još u nekoj budućnosti neka od tih starih škola, gimnazija, zaslužuje da bude ovako rangirana.

Drago mi je što je, još ovo da kažem, u ovom zakonu regulisano i koje će da budu referente, da upotrebe ustanove, odnosno škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji će to kriterijumi da budu na osnovu kojih će ministar da donese da one budu referentne ustanove i što je neophodno, iako nastavnici koji rade sa njima imaju visoko obrazovanje, ali je potrebna jedna malo diskretna i specifična edukacija i osposobljavanje nastavnika da bi se podigao i povećao standard kompetencija u obrazovanju tih učenika, a samim tim i u tim školama. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zbog građana da kažemo da baš taj član 4. u prvom stavu kaže da za uspostavljanje i vođenje jedinstvene baze i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom Vlada osniva Centralni registar obaveznog socijalno osiguranja, tako da u ovom članu se definiše Vlada kao osnivač i, što sam i u prethodnim amandmanima govorio, da su sredstva za njegov rad već bila obezbeđena u budžetu 2018. godine.

Ali, hteo bih nešto da kažem. Malopre je koleginica Jasmina Obradović čitala sa kojim zakašnjenjem je prethodna vlast, odnosno žuti, sa kojim kalendarskim zakašnjenjima su usvajali budžet, ali trebala je još da pomene, jer ona zna, ovde ima i nekih kolega poslanika koji su dugogodišnji, da od 2007. do 2012. godine nije bilo godine da nije bilo rebalansa budžeta.

Ovi mladi poslanici sede i sigurno i nisu prisustvovali rebalansu budžeta, a za vreme prethodne vlasti nije bilo godine, u junu se donese budžet, u septembru i oktobru smo imali rebalans budžeta. Naravno, to je sve bio dokaz njihove katastrofalne ekonomske, privredne politike, pljačkaških privatizacija.

Ovaj budžet za 2019. godinu jasno pokazuje da se želi da se nastavi sa bržim rastom, sa bržim podizanjem životnog standarda građana, da se obezbedi egzistencijalna i socijalna sigurnost svakog građanina naše Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, podneo sam amandman na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Član 2. se odnosi, u njemu se u 19 tačaka objašnjavaju izrazi i pojmovi koji se koriste u zakonu.

Ono što ovaj zakon donosi kao značajne komponente jeste: prvo, efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Druga stvar, da je ovo sada praktično jedna elektronski vođena baza podataka zasnovana na IT tehnologijama. Treća stvar, ovim zakonom, odnosno usaglašava se Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa Zakonom o radu. Četvrta stvar, zbog građana informacija, da Centralni registar preuzima vođenje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Juče su moje kolege rekle, suština, da građani razumeju, ovaj zakon je još jedan u nizu zakona koji im pruža egzistencijalnu i socijalnu sigurnost. Efikasne kontrole naplata svih doprinosa koji idu uz sva primanja koje ostvaruju naši građani, kao primer doprinosa za penziono, zdravstveno osiguranje, da se više ne ponavljaju situacije koje su bile u vreme 2003. godine, pa kasnije kad je ukinuta SDK, kada mnogim građanima nije uplaćivano penziono, kao i zdravstveno osiguranje i time nisu imali svoju socijalnu, egzistencijalnu sigurnost zbog takvih propusta. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Taj član 3, radi gledaoca koji prate prenos, u stvari govori kojim se načelima rukovodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a on se rukovodi načelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti.

Ono što trebamo, a mislim da nismo pomenuli u ovoj detaljnoj diskusiji o ovom Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja jeste da su sprovođenjem ovog zakona obezbeđena potrebna finansijska sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, ovde nisu neophodna nova sredstva, jer su ona već planirana za budžet 2018. godine.

Druga stvar, koju isto treba da kažemo, za uspostavljanje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, nije potrebno novo upošljavanje, znači, ne uvećava se administracija i isto tako niti je potrebno neko novo radno angažovanje lica po bilo kom osnovu. Tako da je i ovo informacija koju bi trebali naši građani da znaju. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, podneo sam ovaj amandman na prvi član Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Moje kolege su već pomenule da je svrha donošenja ovog zakona efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje, zatim, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, kao povezivanja ovog registra socijalnog osiguranja sa Poreskom upravom.

Hteo bih da podsetim nešto što naši sugrađani znaju i sigurno poslanici, postojala je u ovoj državi jedna služba koja zvala Služba društvenog knjigovodstva ili SDK. U to vreme dok je ona funkcionisala nije mogao nijedan dinar uplate, da li je lični dohodak, honorar, autorski honorar, bilo kakva isplata nije mogla da bude obavljena bez uplate doprinosa u skladu sa zakonom države Srbije.

Međutim, ona je naravno, funkcionisala možda ne na odgovarajući način, ali je bila veoma značajna, ali je ona 2003. godine u vreme kada su krenule te privatizacije ukinuta, i onda se pojavili problemi. Ukinuto je zato što verovatno taj deo novca je odlazio u nečije tuđe ruke. Zato su se pojavili oni problemi da su ljudi imali neuplaćen penzijski staž, neuplaćene doprinose za zdravstvo, pa je bilo potrebno da se povezuje penzioni staž, pa nisu mogli da idu na pregled.

Jedan sistem je bio urušen u prethodnom DOS-ovskom režimu. Sada je ovo uspostavljeno na jednoj više elektronskoj i digitalizovanoj …
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu kao jednom od najvažnijih dokumenata jedne zemlje u kome i sa planiranim budžetom se planiraju sve poluge, funkcije jedne države za narednu godinu.

Naravno, sve moje kolege su dosad iznele dobre strane budžeta koji je i razvojni i izbalansiran. Ja bih pri kraju, jer rasprava o budžetu je pri kraju, da opet rezimiram, mada je sve to rečeno, da su tri osnovne karakteristike ovog budžeta. Povećanje životnog standarda građana Srbije, veći iznos namenjen kapitalnim investicijama i umanjenje opterećenja poslodavcima.

U izradi ovog budžeta sigurno vidi se da je Ministarstvo finansija i Vlada na odgovarajući način saslušala potrebe privrede i njene predloge, što je neophodno za dalji razvoj privrede u narednoj godini.

Što se tiče povećanja životnog standarda, naravno, na prvom mestu je već uvećanje penzija koje je bilo u proseku od osam do 13% i za koje su odvojena sredstva u budžetu u iznosu od 35 milijardi za narednu godinu. Isto tako u budžetu su planirana povećana sredstva za uvećanje plata u javnom sektoru, isto od osam do 13% i zato su predviđena sredstva od 35 milijardi. Isto tako, ono što su i kolege rekle i ministar, što u ovom paketu, isto, ide za poboljšanje životnog standarda je uvećanje minimalne cene rada koja će od nove godine biti 27.000 dinara.

Što se tiče uvećanja novca za kapitalne investicije, izdvojeno je 220 milijardi. To je oko 30% više nego u ovoj godini i ova sredstva su opredeljena za projekte kao što je izgradnja Moravskog koridora, auto puta Požega – Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin – Obrenovac.

Treba reći da se za 2019. godinu planira i više novca za subvencije. Znači, ukupno 101 milijarda dinara, što je više, jer ovogodišnje planiranje za subvencije bilo je 89,3 milijarde. Najveći deo ovog novca u narednoj godini, 41% biće dat za dotacije poljoprivrednicima. To govori o politici Vlade koja vodi računa i o ovoj oblasti iako su pojedini poslanici bili kritični što se tiče dotacija u poljoprivredi. Zatim, 17% privredi, 14,5 železnici, 9% za puteve. Znači, poljoprivreda će u sumi, da ne govorimo u procentima, dobiti šest milijardi dinara više nego ove godine, a budžet za privredu biće veći za 2,5 milijarde dinara nego ove godine.

Treba još i napomenuti da će oblasti koje su meni bliske opet biti uvećane, a to je da će za Ministarstvo prosvete sredstva biti uvećana za 6% u narednoj godini, a za Ministarstvo zdravlja 7,7%. Što se tiče Ministarstva prosvete, tu ima dosta reći. Mi smo imali mnogo zakona, usvajali, a ovde samo dve stvari da pomenem. Predviđeno je od ovih sredstava, između ostalog, opremanje 8.000 učionica za izvođenje nastave za upotrebu digitalnih materijala što nije mali broj. Osam hiljada učionica za digitalizaciju i edukaciju dece u toj oblasti.

Ono što je malopre moj kolega profesor Atlagić pomenuo bitno i što je uradilo Ministarstvo prosvete, to je formiranje Fonda za naučno-istraživačku delatnost. Ta oblast je godinama bila ne uređena, ili bolje rečeno na pravi način nije bila uređena i tu je trebalo mnogo posla i truda. Hvala Bogu, Ministarstvu prosvete, što je pokušalo i našlo način da se ovaj Fond formira sa jasno definisanim planovima i ciljevima koje treba da ostvari i koje će u ovoj oblasti da učini napredak. Pri tome, mnogo je značajno i ovo što je danas na raspravi, a to je i promena zakona o patentima, jer i to su aspekti koji utiču na poboljšavanje naučno-istraživačkog rada.

Izneo sam glavne stvari, po mom mišljenju, koje su iznele i moje kolege pre mene. I, na kraju opet treba pomenuti, jer se napada i u novinama, čak mnogo više nego ovde u Skupštini, kako je smanjenje nameta poslodavcima od 0,75% nešto što je jako malo. Da je ta mera tako laka, zašto to dosad nije uradila neka Vlada i Vlada ovih poslanika preko puta? Malo izgleda, ali je teško bilo uraditi. Jer, da prevedemo malo i u novac budžeta za državu, tih 0,75% košta budžet oko 12 milijardi dinara. To je 100 miliona evra. Ali, na ovaj način je još jedan aspekt podsticaja i osluškivanja potreba privrede kako bi bilo više ulaganja i novih privrednih investicija i podsticaja, a sve sa ciljem u povećanje uposlenosti i zaposlenosti u sledećoj godini.

Da ponovimo zbog gledalaca, čuli smo danas najnoviji podatak da je nezaposlenost rekordno niska dosad, da je pala na 12,3%, a u vreme onih koji su bili bučni i glasni iz klupa, u vreme prethodne vlasti, DS, nezaposlenost, da ponovim još jedanput, je bila 25,8%.

Brojke su nekad surove, ali su surove po one koji nisu radili na pravi način, zloupotrebljavali vlast i oštetili svoju državu i stavili je u jedan predbankrotski položaj u kojem je zatekla Vlada prvoformirana predsednika Aleksandra Vučića, a izvrsnu odgovornu i posvećenu politiku nastavlja i Vlada predsednice Ane. Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbiji, mi imamo, praktično, uobičajenu svakodnevnu praksu ponašanja opozicionih poslanika žute varijante, gde umesto 62 u klupama sedi samo jedan. Oni dođu ujutru, pola sata, sat, iznesu neistine, napadaju sa raznim neargumentovanim neistinama i onda odu. I, najveći deo dana rada Skupštine nema ih u sali.

U prilog nečeg što pokazuje vredan, posvećen rad Vlade i predsednika Vučića, radi građana da pročitam da je Republički zavod za statistiku objavio da je prosečna neto plata u Srbiji za avgust iznosila 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evro i da je statistika pokazala u prvih osam meseci, od januara do avgusta, došlo do porasta u odnosu na 2017. godinu 5,8 % rasta plate nominalno, odnosno realno 3,8 %, tako da je neto zarada za avgust iznosila oko 39.000.

Tako da, iz ovih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku vidimo da je učinjen napredak u rastu plata. Naravno, svi mi znamo da je to nedovoljno, ali neprestani rad i trud Vlade u svim segmentima privrednog, investicionog i zakonodavnog dela održaće ovaj neprestani napredak rasta plata sa ciljem poboljšanja standarda građana. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbije koji gledate prenos, ja sam podneo amandman na član 3, ali ću svoju diskusiju usmeriti na jednu drugu stranu i svoje obrazloženje amandmana ću skrenuti na drugu temu sa razlogom.

Uz puno uvažavanje svake profesije, ja želim danas odavde da zahvalim predsedniku Vučiću što je javno sa uvažavanjem, respektom i poštovanjem svojom izjavom stao u zaštitu medicinskih sestara i lekara.

Zadnjih godina u medijima se samo pominju neki loši aspekti rada u zdravstvu, a zaboravlja se 99,9% onog pravog posla gde uposleni medicinski i zdravstveni radnici rade svoj posao posvećeno, odgovorno i bivaju kroz loše primere na odgovarajući način žigosani.

Sad bih hteo da pročitam i zahvaljujem se u svoje lično ime, a iskreno mislim u ime moje medicinske i zdravstvene profesije, na ovakvoj izjavi. Šta kaže predsednik? Predsednik kaže da staje u zaštitu lekara i medicinskih sestara koji posvećeno rade svoj posao, te je upitao umemo li nekada da im kažemo hvala ili ćemo gledati svaku sitnicu da bi se reklo nešto negativno. Hoću da stanem u zaštitu medicinskih sestara i lekara. Ako je neko pokušao da uzme mito, dajte da ga uhapsimo, mi to radimo. Nemojte da kritikujemo lekare jer nam odgovara da u nekoj priči napadnemo Klinički centar Srbije… (Isključen mikrofon.)
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Taj član 1, radi gledaoca koji prate prenos, praktično se njime određuju opšte odredbe, odnosno uvodne odredbe kojima se definiše šta uređuje ovaj zakon i kako se uređuje oblast građevinskih proizvoda.

Da pročitam amandman: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje infrastrukture“.

Sve moje kolege do sad su govorile o značaju ovakvog zakona. Da pomenemo još jednom da je ovo prvi put da imamo zakonsku regulativu vezano za građevinske proizvode. Do sada u našoj zakonskoj regulativi nije postojao zakon koji se odnosi na ove građevinske proizvode. Naravno, donošenjem ovog zakona biće uređenije tržište građevinskih proizvoda i podizanje nivoa kvaliteta u samoj našoj zemlji, a samim tim i stvaranje konkurentnosti i mogućnosti našim proizvođačima da budu konkurentni na evropskom tržištu.

Pomenuo bih još nešto, zbog gledalaca koji nisu gledali. Ja sam u petak u načelnoj raspravi, i opet da podsetim naše građane da, bez obzira kako opozicioni poslanici koji su juče popodne i jutros pre podne iz ovih praznih poslaničkih klupa trenutno diskutovali i kritikovali rad Vlade, koji po svim pokazateljima, ne našim domaćim, i njihovim kriterijumima, nego na osnovu Svetskog ekonomskog foruma, da je Srbija napredovala za pet mesta na rang listi indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu i da je sada na 65. mestu. To je skok za pet mesta.

Pri tome, na osnovu analiziranih institucionalnih političkih, ekonomskih i drugih indikatora, sagledani su svi aspekti razvoja i trenutne situacije u kojoj se nalazi naša Srbija i sakupljen je skor od skoro 60,9 poena, a to je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Pa zar ovaj skok opet ne reprezentuje kvalitet posvećenog rada Vlade u svim oblastima?

Ja bih parafrazirao jednu izreku pa mogu da kažem da i ova Vlada i Srbija svakim danom sve više napreduje. NJima to smeta, ali neću ih pominjati. A u kontekstu toga, kako su svi segmenti zastupljeni, treba ovde možda i da pomenemo, možda građani ne znaju, da je u Beogradu krenuo dvodnevni poslovni forum Španija-Srbija, što je isto jedna važna stvar u dešavanjima i 21 španska kompanija iz sektora infrastrukture, životne sredine, turizma, saobraćaja, građevinarstva, agroprehrambene, tekstilne i modne industrije je došla ovde.

Još da pomenem da je u ovih pet godina razmena, kad pominjemo odnos Španije-Srbije, mimo svih ovih drugih koje su moje kolege pominjali i druge, između Srbije i Španije u 2017. godini dostigla cifru od 411 miliona evra.

Znači, kako se po analizi gleda, u proteklih pet godina je udvostručeno. Pa, zar to ne govori o nekom kvalitetnijem i posvećenom radu Vlade? Onda, da pomenemo, da je juče profunkcionisalo, što je značajno u elektronskom bankarstvu, instant plaćanje, što je opet jedan korak napred gde Narodna banka Srbije, zbog građana da kažemo, to instant plaćanje omogućava 24 sata prenošenje finansijskih sredstava u toku svih 365 dana u godini, znači i danju i noću.

To je isto u toj oblasti jedan napredak. Tako da, ponavljam, ova Vlada i ova Srbija, pod rukovodstvom Vlade i predsednika Vučića, svakim danom sve više napreduje i nadam se da će i dalje, pogotovo što su u ove četiri godine učinjeni ključni bazični reformski potezi, koji sada stvaraju, po meni, mogućnost još ubrzanijeg razvoja Srbije u svim segmentima privrednog, društvenog razvoja i napretka. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što bih nešto rekao o zakonima, hteo bih samo da pročitam jednu informaciju koja je od 17. oktobra, a koja kaže da je Srbija skočila na listi globalne konkurentnosti za pet mesta. Znači, Srbija je napredovala za pet mesta na rang lista Indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu, zauzevši 65. mesto među 140 rangiranih zemalja.

Znači, Srbija je po analiziranim institucionalnim, političkim, ekonomskim i drugim indikatorima skupila i ima skor od 60,9 poena, što je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Da još napomenem da je od bivših zemalja Jugoslavije, jedino ispred Srbije Slovenija koja je na 35. mestu. Inače, sve druge i Hrvatska, i Makedonija, i BiH, i Crna Gora, su niže rangirane.

Znači, ovaj Indeks globalne konkurentnosti, mada pojedini opozicioni poslanici ne priznaju, pogotovo iz saveza za promene, ni analize MMF i mnoge druge analize, ali da pročitam još jedanput. Znači, analizirani su institucionalni, politički, ekonomski i drugi indikatori.

Zar ovo nije pokazatelj da i ova Vlada radi najbolje što može i da svake godine, moje kolege su rekle, u svim ovim segmentima koji su analizirani napredujemo, da idemo i da smo lideri u regionu?

To sam hteo, eto, informacija od 17. oktobra. Ako lista globalne konkurentnosti, skok za pet mesta nešto ne znači, onda nemam reči, jer sam čuo neke reakcije sa suprotne strane.

Što se tiče seta zakona koji danas razmatramo, praktično ovde imamo jedan nov zakon, a to je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, a svi ovi drugi zakoni su dopune i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, ozakonjenju objekata, vazdušnom saobraćaju, transportu opasne robe, da ne čitam. U suštini Vlada je analizom u okviru Ministarstva utvrdila da postoje mnogobrojni problemi u funkcionisanju i radu u ovim oblastima o kojima danas mi razmatramo izmene zakona.

Znači ove izmene zakona su proizišle iz želje da se poprave zakonska rešenja, da se poboljšaju ne samo kao slovo na papiru, nego su proizašle iz problema koji su postojali u funkcionisanju svih ovih segmenata o kojima danas razmatramo. Tako da ove izmene zakona predstavljaju napredak, poboljšanje i razrešavanje problema u svim oblastima. Uvek kažem izmene zakona su nešto što treba da bude životno, jer kod mnogih članova zakona kada krenu u praktičnu implementaciju mogu da se uoče mnoge nepravilnosti i problemi koji nisu viđeni, tako da se izmenama poboljšava zakon, a samim tim se poboljšava i bolje reguliše oblast na koju se odnose ti zakoni.

Samo da pomenem zbog građana, pošto neću mnogo vremena da uzmem mojim kolegama koje su iza mene, samo da znaju ovaj prvi zakon je o građevinskim proizvodima. Novo zakonsko rešenje, koje na jedinstven način treba da uradi i uredi oblast građevinarstva. Zašto je to značajno? Neke kolege su pomenule, građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte infrastrukture za sve ostale privredne i socijalne kategorije, kao i da poboljšava uposlenost.

Na ovaj način, sa jedne strane imamo pravnu regulativu koju do sada nismo imali. Sa druge strane usaglašavano je sa EU i naši proizvodi građevinarstva mogu da budu konkurentni, a to stvara i pozitivne efekte na investitore na odgovarajuća jeftinija ulaganja i sredstva u ovoj oblasti.

Znači, zakoni koji su vredni i koje ću sigurno ja i moje kolege podržati u danu za glasanje. Hvala.