Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, isto kao na početku, kao i moje kolege, stavio bih primedbu na objedinjavanje ovih tačaka. Mogli ste da budete malo objektivniji, pa da spojite ove dve tačke koje se odnose na izmenu Zakona o zdravstvu i ovaj drugi koji se odnosi na lekarske komore, a ovaj zakon o psihoaktivnim supstancama trebalo bi posebno diskutovati, jer ova dva su već u više mahova, raznim izmenama i dopunama u načelnoj diskusiji, raspravljani ranije.
Stvarno sam iznenađen, nepotrebno. Mi smo pre mesec dana diskutovali o zakonima, izmeni Zakona o zdravstvu, u oblasti dopunskog rada i ukidanjem onog člana koji se našao pred Ustavnim sudom, pa stvarno ne mogu da verujem da pre mesec dana ove primedbe, ove izmene koje su danas na dnevnom redu, nisu bili i tada prisutne.
S obzirom na sadržinu primedaba koje su nam sad ovde prezentovali kroz izmene zakona, mislim da je i tada bilo isto i postavljam pitanje - zašto tada istovremeno nisu i ove izmene diskutovane? Poštujem ministra u delu, on je univerzitetski profesor i sigurno njegovo vreme je dragoceno po tajmingu, pa i ovakvo nepotrebno gubljenje rasprave i vremena ostavlja i najblaže rečeno loš utisak rada Vlade, jer vi u mesec dana diskutujete dva puta.
Imamo raspravu u načelu dva puta, raspravu ispred poslaničke grupe dva puta, to nije samo gubitak vremena, to i košta. To i košta i sigurno, kad bi se ovim izmenama sabiralo, samo u ovih mesec dana smo potrošili dva-tri dana kroz razne dnevnice za rad Skupštine, tako da je s jedne strane nepotrebni gubitak vremena, a sa druge strane to i košta i stvarno je ovo nepotrebno, pogotovo što mislim da je moglo i tada da se stavi na dnevni red.
Sada bih hteo nešto da kažem upravo o ovim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kada se gleda, gledao sam stari zakon, sve su ovo bile i što se tiče stručnog ispita i primarijata, da se vežem samo za konkretne članove koji su dati, neću da širim raspravu u neke druge sfere koje se tiču zdravstva, to su neke druge moje kolege diskutovale, pa ću da se vežem prvo za izmene člana što se tiče stručnog ispita i primarijata.
U prethodnom zakonu, to je bilo u jednoj rečenici gde opet ministar ima ovlašćenja. Međutim, ovde se postavlja ipak jedno pitanje – imamo da ministar propisuje program, sadržaj, način, postupak, troškove polaganja stručnog ispita, a posle imamo isto da propisuje bliže uslove, način, postupak i troškove za dobijanje naziva primarijusa.
Što se mene tiče i naše poslaničke grupe - u redu, postupak, troškovi, kako izgledaju uverenja o položenom stručnom ispitu, nek budu formalno-tehničke stvari koje će uvek stručni sektor nekog ministarstva da obradi, ali ovaj program polaganja, gde kažemo stručni ispit, kažemo program i sadržinu, to nije tako formalno-pravno, to je suštinska stvar. Kad se odnosi na primarijuse, za taj nivo izbora suštinska stvar su bliži uslovi i način.
Lično smatram, mada nemamo dugogodišnju tradiciju polaganja stručnih ispita, sigurno da forma polaganja stručnog ispita postoji do sada, nije to ništa novo, kao i uslovi i način sticanja zvanja primarijusa, ali je evidentno da u ovom delu, pogotovo kada se misli na stručne ispite, i za zdravstvene saradnike i za doktore, trebalo bi tražiti i taj program i sadržinu zakonski i u zakon staviti, kroz diskusiju neka se odluči, koje će to institucije da budu konsultovane.
Zašto? Promenio se način studiranja što se tiče medicinskih fakulteta. Na neki način su ušli Bolonja, sa načinom organizacije, praktičnim radom i da ne ulazim u sve segmente koji na neki način, iako je suština studiranja ista, menja neke odnose i lično smatram da i to polaganje stručnog ispita ipak ministar ne bi trebalo da preuzme i neka to bude prerogativno ime, a on da formira komisiju koja će da utvrdi novi način i program polaganja stručnog ispita, što je evidentno na putu, jer mora se usaglasiti taj deo sa novim nekim sadržajima, programima, pristupima, da ne ulazimo sada u to.
Znači, taj deo programa i sadržine treba i zakonski regulisati, da ne stoji samo ministar, nego na odgovarajući način, neću u ovom trenutku i da kažem bilo koju sugestiju, bilo koje razmišljanje. Smatram da opet treba u okviru stručnih tela, da li komore ili Srpskog lekarskog društva, iznaći način da se kroz stručnu raspravu za neko sigurno dogledno vreme, a dogodiće se veoma brzo, odredi način i program, odnosno sadržaj polaganja stručnih ispita, ali naći najbolje rešenje koje će biti kvalitetno u tome.
Taj deo nije formalni, to je suštinski deo na koji ne treba zaboraviti i o kome treba voditi računa i obratiti pažnju jer će u praksi pokazati mnogo primedbi i problema ako jedna manja grupa u vidu komisije ili bilo kakvog stručnog tela odredi način polaganja ispita dok se ne nađe odgovarajući stručni forum koji će stručnim argumentima i kontraargumentima da se odredi ta forma polaganja stručnih ispita.
Ovo kažem zato što sam svestan da se u nekim zemljama sveta na mnogo drugačiji način određuje stručni ispit, kvantifikuju se i određuju se posle isto i lista fakulteta, odnosno univerziteta na osnovu toga. Svestan sam toga, zato i diskutujem, da taj deo nije kozmetika, nego suština o kojoj ubuduće treba voditi računa.
Jedna praktična stvar koja opet promiče, a isto će da se pojavi kao problem, a to je dobijanje naziva primarijus, koji odavno postoji za ljude koji nisu u nastavi, koji su iskazali veliki trud, doprinos u zdravstvu, u edukaciji, u istraživačkom radu, da ne pričam ono što sigurno i obični ljudi koji nisu u medicini znaju šta je zvanje primarijus.
Ušao sam na sajt Ministarstva o tim uslovima za dobijanje naziva primarijus. Sve je tu: i 12 godina radnog staža, specijalistički ispit, ne ulazim u sve uslove, bodovanje radova, sve je to razrešeno. Pored toga, sada se pojavljuje naizgled banalna stvar, ali koja, na osnovu priče i od svojih kolega, može da nepotrebno preraste u neku koliziju, a sigurno da može da se prevaziđe.
To je da, recimo, za dobijanje naziva primarijus treba mišljenje podružnice Srpskog lekarskog društva, onda mišljenje odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva, pa potvrda o članstvu u Srpskom lekarskom društvu.
Prvo da kažem, Srpsko lekarsko društvo ima dugu tradiciju. Osnovano je još 1872. godine, među najstarijim je udruženjima u Evropi. Osnovao je Srpski arhiv. Nemerljiv doprinos ima u razvoju zdravstva, medicine, fakulteta na ovim prostorima. Znači, sve to treba uvažiti i sa dužnim poštovanjem se prema tome ophodim.
Ali, pojavljuje se sledeći problem – da smo mi zakonski formirali komore zdravstvenih radnika od 2005. godine. To je nešto što nije postojalo, što postoji u drugim zemljama i komore daju licence, ukidaju licence, obavezno i tu moramo da budemo članovi i tu se odbija odgovarajuća suma novca za finansiranje, u redu, nemam ništa protiv toga, svake godine moramo da dokažemo broj bodova, da ne zamaram građanstvo koji je taj broj bodova.
Znači, dali ste zakonsku snagu komorama koje treba da postoje. Ali, onda ovde, bar u ovom pravilniku, da dodamo da je potrebno i mišljenje lekarske komore jer u njenom i u zakonu osnovnom i statutu stoji.
Pojavio se jedan problem koji nije problem. Svi smo mi dualisti, da ne kažem, doktori su postali dvoglave aždaje, i članovi komore zdravstvenih radnika i Srpskog lekarskog društva. Nijednu glavu ne smemo da odsečemo.
Ali, moramo da nađemo rešenje da se resori razdvoje, da se jurisdikcije svakog od ovih, i Srpskog lekarskog društva i Komore, ispoštuju. Jer, mi moramo da funkcionišemo na takav način i da uvažavamo Srpsko lekarsko društvo kroz stručne podružnice, sastanke i zakonsku regulativu i snagu komore zdravstvenih radnika, koja isto pokreće inicijative.
Ovo govorim zato što je i kroz ovaj zakon u izmenama moglo da se kod primarijata i nekih drugih stvari to pomene. Pomenuo sam komoru zdravstvenih radnika, da bih se kasnije nadovezao baš i za ovaj drugi zakon.
Ova moja diskusija nije kritika. To su primedbe koje se čuju, a koje mogu da se razreše. Da li će to uraditi ministarstvo, formiranjem nečeg, videćete u budućnosti. Ja sam sada poslanik, a kroz godinu dana to neću biti, ali ću ostati doktor, ali suočavaću se sa ovim problemom našeg esnafa i staleža sa ovakvim stvarima koje nemaju potrebe da budu ovakve. Mogu da budu jasno razrešene.
Pojavljuju se neki problemi na koje ne mislimo, a koji u praksi postoje, a ove izmene zakona su me na to podstakle. Ovaj produžetak od osam godina za zdravstvene centre, to bih prokomentarisao. Tu postoje i subjektivne i objektivne okolnosti.
Subjektivne okolnosti, sticajem okolnosti znam neke, a siguran sam da ih i ministar zna, u nekim delovima postavlja se pitanje ovo razdvajanje, da li su samo finansijska sredstva ili su odgovarajući partijski kadrovi, u smislu direktora, koji su možda bili i dobri stručnjaci, ali što se tiče direktorovanja bili su indolentni, ležerni, nedovoljno truda uložili, zaštićeni partijskim direktorskim mestom. Neka razdvajanja domova zdravlja, odnosno razdvajanja u okviru zdravstvenih centara nisu obavljena.
Ali, ima i objektivnih situacija koje nameću pitanje, da li će uopšte zbog nerazvijenosti područja i tako nedovoljnih sredstava moći lokalne samouprave, ne za tri godine, malo je, sigurno možda i u sledećih deset godina da finansiraju domove zdravlja? Najlakše je ukinuti. Otići će doktori. Nije tu stvar samo rad zdravstva, nego i stručnosti i svih onih stvari kojima treba da poduprete da u jednoj nerazvijenoj sredini imate kvalitetno zdravstvo.
Treća kategorija u tim objektivnim situacijama je opet siromaštvo. Ovim bih podržao diskusiju Miletića, verovatno je ministarstvo mnogo bolje upoznato, stvarno, jedna možda sa strane gledano banalna stvar, da objektivna situacija je takva da se teško može razdvojiti dom zdravlja od bolnice. Ili, to čak može da bude i kontraproduktivno i nefunkcionalno.
Znači, u tom delu ovaj rok od tri godine je sigurno mali. Ili tada kada je donet zakon nije snimljena situacija, a sigurno da tad nije snimljena situacija, jer da je snimljena, rekli bi u zakonu – deset godina. Opet će neki drugi poslanici za tri godine da produžavaju rok ili će morati da nađu neki modus, ne razumem se na tom nivou u način te organizacije, gde će za te sredine taj problem da bude razrešen na drugi način.
Ovo je sve što sam imao da kažem o ovim izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Nešto bih rekao o Zakonu o komorama zdravstvenih radnika. Neću da citiram reakcije direktorke, ona je na takvom mestu da takvu reakciju mora da pokaže u konkretnoj situaciji.
Pročitao bih prvi član Zakona o komorama: "Ovim zakonom osnivaju se komore zdravstvenih radnika kao nezavisne profesionalne organizacije". Znači, do 2005. godine ih nije bilo. Tada je ministarstvo moralo snagom autoriteta i zakonske regulative da osnuje, jer postoje i u drugim zemljama sveta.
U završnim odredbama tog zakona je procedura početka rada komora ista kao i u ovim predloženim za konkretnu situaciju – isto, u roku od 60 dana, da ne citiram ovo što je rečeno. Ali, tada ste bili komotniji. U kom smislu komotniji? Nije bilo zakona.
Sad je trebalo nastupiti malo mudrije. Glupo mi je što u ovim godinama kažem ministru koji isto ima dosta godina i iskustva, možda u mnogim stvarima više od mene u tom radu i organizaciji, ali je trebalo ovaj član drugačije. Država ga je formirala, i trebala je komore da formira, ništa nije sporno.
Ali, kad ste rekli da su nezavisne profesionalne organizacije, trebalo je naći modus da intervencija u konkretnom slučaju, čuo sam i malo sam gledao internet, što se tiče stomatološke, da razrešite, da se konsultujete sa njima, da se nađe neki dogovor i da ne snagom ministarske pozicije se napravi jedna nepotrebna dodatna komplikacija, da reaguje komora, da reaguju članovi, da reaguju stranke. Jer, ovim se stvarno gubi nezavisnost komore. Znači, faktički akt jeste da se nameće da ministarstvo postavlja direktora.
Postoji objektivna situacija koja se dogodila. Ne sporimo je mi. Trebalo je to da se razreši. Ali, život nas uči da uvek gde postoje problemi takve vrste, tu je sukob dve ili tri struje. Jedna ima jedan koncept, druga drugi, jedni imaju podršku u jednoj vladajućoj koaliciji, drugi u drugoj itd.
Nije samo u komorama, tako je i na drugim nivoima i tu obično dolazi do ovakvih situacija. Ali, opet ponavljam, trebalo je uvažiti komoru, koju ste formirali kao nezavisnu, od njih tražiti pomoć na fin način i da zajedničkim snagama dođete do rešenja. Jer, opet ponavljam, mi sedimo na dve stolice – i u Srpskom lekarskom društvu i u Komori zdravstvenih radnika.
Znači, trebalo je ovaj postupak sprovesti na drugi način. Faktički efekat jeste da pokušavate da utičete i da kršite prvi član, a to je nezavisnost i profesionalni rad organizacije koja se zove Komora zdravstvenih radnika. Znači, u tom delu nije trebalo odmah potegnuti sablju – Gordijev čvor sabljom presecati. To ne treba uvek raditi, treba iznaći rešenje na drugi način. To je naša primedba.
Pošto vidim da je vreme isteklo, završiću, da bih dao svojim kolegama vremena da i oni nešto kažu.