Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ceo dan traje rasprava, i ako analiziramo tok dosadašnje rasprave vidimo u stvari da je najveći deo diskusije usmeren bio na ovaj, pojednostavnjeno kažem, zakon o štetnosti pušenja.
Vidite, mi se kao poslanička grupa apsolutno slažemo da je potreban ovakav zakon. Smatramo takođe da apsolutno ovakav zakon ne može da bude prebrojan bilo kakvim partijskim bojama, već mora da bude zasnovan na svim relevantnim i objektivnim činjenicama.
S druge strane, jer ovaj i donošenje ovog zakona je jedan kompleksni problem, i sigurno da treba uravnoteženo uvažiti sve objektivne činjenice koje se u ovom konkretnom slučaju odnose na dve "suprotstavljene interesne strane" a to su nepušači i apsolutno smatramo da svaki nepušač ima pravo da bude u okruženju bez duvanskog dima. Poštujemo njihovu odluku da se pušenje kao takvo i oni ga tretiraju kao štetno...
Druga interesna strana su pušači, koji su eto svojom slobodnom voljom, stekli tu naviku i koja im pričinjava možemo da kažemo jedan čin zadovoljstva koji sigurno, kako je rekao neko od prethodnih govornika, predstavlja i odgovarajući psihološki momenat.
Imamo indirektno treću stranu zavisnog pušača, a to je celokupna duvanska industrija, ne samo u smislu proizvoda kao što je duvan, nego i svih pratećih zaposlenih osoba i pratećih drugih industrijskih postrojenja, koji donose zaposlenost i pušačima i nepušačima.
Znači, zakon bi trebalo da bude tako uravnotežen da nađe pravu meru za sve, za nepušače da budu zaštićeni i da ne budu izloženi duvanskom dimu, a pušačima da se da mogućnost da na pravi način, ne ugrožavajući zdravlje okoline, mogu da tu svoju naviku ili to svoje zadovoljstvo upražnjavaju. Tako da i neki prethodni govornici su rekli da ovaj zakon zadire i u kategoriju ljudskih prava, ljudskih prava nepušača za čistu okolinu i da ne budu izloženi duvanskom dimu ali u krajnjoj liniji i ja sam pušač, moram da kažem, da i nama pušačima na pravi način da odgovarajući uslove, da se ispoštuju i prava i pušača i njihove slobode.
Znači, moramo da nađemo pravu meru. Samo sam hteo da u ovom obrazloženju, da ne ponavljamo, čuli smo, mnogobrojni govornici u ovom zasedanju su naveli sve štetnosti pušenja. Ipak u ovoj zemlji ta edukacija, što se tiče štetnosti pušenja, mnogo godina traje i upoznati smo svi mi i pušači i nepušači o svim oblastima štetnog delovanja, tako da o tome ne želim da govorim, zato što je maltene opštepoznata stvar.
Jasno je da sigurno treba da nađemo u ovom zakonu sve moguće mehanizme da se nađe uravnotežen odnos i da se pomire naizgled možda nepomirljive stvari, ali mogu da se urade, ako bude dobra volja i na pravi način saslušane obe strane i uvažene sve činjenice.
Želim, pošto su neki pominjali neka loša iskustva, vezana za prohibiciju, vidite, imamo u ovom obrazloženju nelogičnih stvari. Da je to kompleksan problem ilustracija između redova, kad se čita ovo obrazloženje može da se nasluti, ali ne moramo da je analiziramo. Kažemo da, vidite, u EU jedanaest država je donelo sveobuhvatne zakone.
Navode se i procenti koliki je broj pušača u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Sada se citiraju zemlje EU, kao Velika Britanija da je spao na 22% , Amerika 21%. Pogledajte paradoksalni podatak. Oni imaju te strože zakone kojima treba da stremimo, kako je pomenuo ministar, onda, gledajte, sledeću konstataciju na 16. strani – u mnogim evropskim državama 80% do 90% učenika od 13 do 15 godina navodi da se u kućama pored njih puši.
Pogledajte podatak da u tim razvijenim zemljama, kaže se najviše u Evropi i Americi, u dečijem uzrastu od 13 do 15 godina, 17,3% učenika koristi neku vrstu duvanskog proizvoda. Ovo samo ilustrujem kao pitanje. Šta je to? Ponavljam, nećemo da analiziramo. Jedna paradoksalna situacija koja ilustruje da je taj problem mnogo kompleksniji. Imamo zvanične statistike razvijenih zemalja koji su doneli zakone o duvanskom dimu sa tendencijom pada pušenja, a onda vidimo podatke po procentima koji su oni radili, o izloženosti dece u kući.
Ono što na radnom mestu većina radne populacije, verovatno, to je moja pretpostavka, ad hok, ne kažem da sam u pravu, što nisu uspeli na radnom mestu, oni su u svojoj kući nadoknadili, a to je još da ne kažemo pogubnija posledica, ako su ovi procenti koje je Ministarstvo u obrazloženju dalo, da je u zapadnoevropskim zemljama 80% do 90% dece od 13 do 15 godina izloženo duvanskom dimu.
Ovo sam samo ilustrovao da malo ostrašćene diskusije pojedinih nepušača, uvažavam njihovo pravo da su oni nepušači, poštujem, i mi smo za to da ne želimo da njima ugrozimo okolinu i da im svojim duvanskim dimom oštetimo zdravlje, ali tražimo i mislim da bi primereno bilo, pokazaće u budućnosti bez obzira kakvu statistiku koristili u budućnosti, ostati jedan problem.
Uostalom, svi ovi zakoni svih tih zapadnih zemalja, neko je jutros spomenuo, i ja ću, ilustruje licemeran odnos svih tih država. Licemeran u kom smislu? Ovo je malo šta je nabrojano ovde o štetnosti duvanskog dima. Postoje mnogo veće studije naučne, zdravstvene i laici su upoznati sa time. Što, ako je sve to tako, nijedna država nije donela zakon o zabrani proizvodnje i prodaje duvana? To je suština, prevencija, edukacija i to je zalaganje za zdrav život svog stanovništva.
Javlja se onaj problem o kome smo diskutovali. Okreće se veliki novac i države su licemerne, i američka, i engleska ,i francuska i sve. Bore se i vode promotivne kampanje o jasnoj štetnosti, a ne čini se krucijalni postupak da se zabrani proizvodnja i da se reši problem.
Ovo je načelna diskusija jer je očigledno da je profit, ne samo profit i zarada u duvanskoj industriji, nego i zaposlenost i sve što prati ipak jedan teži problem koji donosi finansijska sredstva i obezbeđuje egzistenciju ljudi, tako da se u to ne upušta i da je, iako je jedan predsednik poslaničke grupe ovde pomenuo, da se kaže kolika suma novca je utrošena u zdravstvo za lečenje od ovih bolesti koje nanosi pušenje. Sigurno je dosta, ali je sigurno još veća zarada ostvarena.
Da ne ulazimo u sve to, samo sam hteo da dam jedno viđenje kompleksnosti problema koji je svima nama jasan i da onda na pravi način u zakonu nađemo meru onu, gde, kako je rečeno, statistički većina su nepušači, da uvažimo njihovo pravo i pravo na čist vazduh i okolinu.
Ali, tražimo da se u ovom zakonu, a to ćemo u diskusiji kroz amandmane, nadam se, da nađemo pravu meru i da se ipak i za onu populaciju koja, iako, kako je rekao ministar, moram sada da ga citiram, da je milijardu i po evra ili dolara otišlo u dim. Jeste otišlo u dim, ali to je neko proizveo, od toga je neko primio platu. Znači, ipak na neki način i pušači, ne promovišem pušenje, ovo samo ilustrujem, doktor sam, još sam patolog koji gleda svaki dan biopsije raznih tumora, da veoma dobro znam sve štetnosti.
Da se vratimo na ona naša prava, ljudska prava i slobode, odluke, prihvatam štetnost duvana na sebe, ali želim da zaštitim moju okolinu i moje okruženje. Zato je potrebno da se u zakonu na pravi način amandmanima koji su podneti, gledao sam ima mnogo dobrih amandmana, uravnoteže mnogi segmenti, da nepušači budu zaštićeni, ne budu izloženi duvanskom dimu, a da se pušačima na odgovarajući način omogući da imaju svoje mesto za upražnjavanje ove navike, koja je, iako štetna, ali je lična odluka tih pojedinca.
Ovako kako se gleda, ipak je zakon dosta rigorozan u mnogim segmentima, a uvažavanjem pojedinih delova on može da bude korigovan. Da bi našao neku meru i da ne zađem previše u pojedinosti o kojima ćemo da diskutujemo kod amandmana, opet kao dvoje ili troje mojih kolega poslanika apelujem da kasnije, kada budu amandmani Ministarstvo uvaži ilustracije i iznete činjenice nekih prethodnih govornika i moje i da svi želimo isto.
Smatramo da ovaj zakon treba da bude donet, samo da svaki član zakona na pravi način odmerimo i da nađemo rešenje da nepušači budu zaštićeni, a nama da se da i pušačima da se da mogućnost da na primeren način i na primerenim i odgovarajućim mestima mogu da konzumiraju, da upotrebim izraz, duvanski dim.
Generalno gledano, pored ovog što sam rekao, u ovom zakonu ima odgovarajućih slabosti, koje se generalno odnose i ponavljaju u drugim zakonima i gde smo i ranije kod tih drugih pominjali takve primedbe, i ovde se ponavljaju stvari kao što je reč "može", što se pojavljivalo i u ranijim članovima zakona, sada reč "može", možda ovako i diskutovalo se i posle da je sitna primedba, ali drastično menja član zakona ili stav zakona. Zakon može i ne treba tu reč da sadrži. Treba da ima obavezujući termin.
Konkretno, kada smo pomenuli član 3, pa onda imamo član 6. i 7. U članu 3 – poslodavac može u zatvorenom radnom prostoru da odredi posebnu prostoriju isključivo za pušenje. Što može? Dužan je. Moramo da stavimo ovde obavezujući termin. Dužan je da odredi posebnu prostoriju. Tamo ćete nekim članom zakona da date definiciju kad je odredio, koje uslove treba da ispuni.
Mlada koleginica je prethodno pominjala član 8, mislim da je 8. ili 6, nije bitno, baš kada se govori o objektima gde treba od 80 kvadrata da se odredi i kaže – može da se odluči. Dužan je da se odluči, da li će taj ugostiteljski objekat manji od 80 kvadrata da bude za pušače ili nepušače. To je načelna primedba i da ne nabrajam još u nekoliko članova treba da bude obavezujući termin i da razrešava taj član. Drugim članovima će oni uslovi biti na odgovarajući način ispunjeni.
Ima i generalno, kada se gleda na zakon, i definicija odgovarajućih koje su stvarno nepotrebne. Neko je od poslanika pomenuo definiciju sobe u članu 8. i 10, profesor Šami. Pogledajte, pri tome, taj član, član 8. se odnosi na ugostiteljski objekat, a mislim da se član 10. odnosi na objekte za smeštaj u posebnim ustanovama.
Ipak je nepotrebno da stoji da soba ima plafon i da, osim što ima vrata i prozore, bude zatvorena sa svih strana. Mislim da to neprimereno zvuči, pogotovo što su objekti koji moraju da imaju tehničku i drugu dokumentaciju i, ako se odlučujete i ako tamo kaže u prvom stavu člana, da će u tom objektu da se tačno definišu sobe koje su za pušače i nepušače, daje definicija.
Ilustrovao sam jednu ovakvu apsurdnu definiciju. I ranije smo pominjali da stvarno neki zakoni zahtevaju odgovarajuću redakciju koja bi bila primerena jeziku zakona.
U 1. članu dajete tačno definicije svih pojmova. Tamo ste dali definiciju šta je radni prostor, a šta je javni prostor. Tamo se kaže da je radni prostor svaki zatvoreni prostor i da ne čitam dalje. Onda stalno pominjete – u svakom zatvorenom radnom prostoru. Ako ste ovamo dali definiciju, onda je ovamo sasvim dovoljno da se kaže – radni prostor. Radni i javni prostor jeste u članu 2. Tamo ste rekli i definisali šta znači radni prostor. Vidite, to su tehničke redakcije koje su neophodne.
Idemo i na rigoroznije stvari. Vidite, sada je nepušačima veoma drago što će u brojnim institucijama zabraniti pušenje. Tako je i ministar malopre odreagovao za pušenje u Skupštini. Ako donosimo neki zakon, već je rečeno, treba da bude primenjiv. Ako idemo suviše rigidno, ne samo u ovom zakonu. U svim zakonima se pokazalo kada se ide na previše rigidnu varijantu, stvara se takav otpor i naboj da sprovođenje zakona postaje problem. Posle određenog vremena, takav rigidan zakon je kontraproduktivan, jer dovodi do sve šireg nepoštovanja zakona.
Treba naći, ako uvažavamo da nepušači ne treba da budu izloženi duvanskom dimu, da treba i u tim ustanovama predvideti odgovarajući prostor za pušače.
Lekar sam, pa ću da isključim zdravstvenu ustanovu, ali državna uprava i lokalna samouprava, ne branim ih, pa onda gde su društvena ishrana, prostori socijalne zaštite itd, zašto u tim institucijama ne može da bude predviđen prostor koji će da ispunjava zakonske uslove za pušače. Time ćete u stvari olakšati primenu zakona ako date u svim tim velikim državnim institucijama da postoji prostor za pušače.
Onda imamo te uslove koje ste dali za odgovarajuće ugostiteljske objekte. Stvarno tu opet treba da bude pravovremeni odnos. Ako neko ko ima veći objekat od 80 kvadrata, napravi računicu koliko će mu trebati da uloži sredstava, da uradi ventilacioni sistem i sve ono što treba da bi mogao da razdvoji prostor, možda će da donese lakše odluku da to bude prostor, kako ste rekli ovde gde je dato fakultativno, da bude u većem delu za pušače ili za nepušače.
Hoću da kažem da s jedne strane dajete mogućnost, a s druge uslovi koji treba finansijski da opterete vlasnika dovešće ga u dilemu da na bilo koji način primenu ovog zakona i sam direktno na odgovarajući način ''sabotira''.
Onda imamo odgovorno lice koje, dali ste u članu 3. definiciju šta je to lice odgovorno, mada o tome ću u pojedinostima da diskutujem, ipak na neki način u opisu posla koji je ovde dat maltene treba da bude dilema poslodavca u nekom trenutku da li će to da bude profesionalno lice ili samo rukovodilac ili vlasnik koji treba da tim prostorom, pored toga što će da rukovodi, i da vrši kontrolu, uz obaveze da može da bude kažnjen, da plati kaznu, da snosi sankcije.
Generalno, u članu, pošto vidim da vreme ističe, na kraju Ministarstvo će da obrazuje zajedničko telo u skladu sa propisima. Navedena su u članu 21. ministarstva koja su nadležna i sada, da bi se rešio problem i usaglasila delatnost, formiraće se zajedničko telo koje treba da se bavi tim. To lepo zvuči.
Ali, da vam kažem, koliko smo mi zakona ovde doneli, zakona kojima se prepliće mnogo ministarstava? Ako se krene u to da se u svim oblastima formiraju zajednička tela, onda će to da izraste u jedan veliki problem jer nema oblasti, ne samo o pušenju, nema oblasti u kojoj je ova Skupština donosila zakone, gde nije bila potreba da se formira zajedničko telo da bi mogla da se obavi komunikacija u realizaciji nekog zakonskog akta.
Na kraju, pokušao sam da u nekim stvarima ilustrujem da je ovde zakon rigidan, da treba malo više prostora dati za pušače, da će to dati pravu meru zakona, da nepušači budu zaštićeni, da pušači ne dođu u situaciju da pokušaju da krše zakon. Ako je zakon rigidan, i sam autoritet zakona više se gubi, ako se javlja sve veći broj ljudi koji žele da ga krše.
Zakon je popravljiv, po nama. Znači, uz uvažavanja amandmana, a ima ih dobrih, možda može da se dotera za ovaj, kako smo rekli, prelazni period, a kroz tri godine videćemo i buduće statistike i kako će ti zakoni da izgledaju.
U svakom slučaju, razmotrite pažljivo amandmane, od toga kako budu uvaženi amandmani i mi imamo odgovarajući broj dobro obrazloženih amandmana, i naša poslanička grupa će se odrediti prema ovom zakonu, ali treba da bude korigovan i upriličen, i primeren, i uravnotežen i onda ćemo odluku da donesemo o tome.