Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima, koji čini jednu celinu amandmana, od četiri koje sam podneo na zakon.

Pročitaću amandman – da se u članu 1, prethodne kolege su, što je dobro zbog građana koji gledaju prenos u popodnevnoj sednici, detaljno rekli na šta se odnosi član 1, a moj amandman glasi – da se dodaje stav 2. koji glasi: „Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema“.

Ova diskusija o ratnim memorijalima je dosta detaljna do sad i sva ta diskusija u stvari označava i uvažavanje svih tih ratnih memorijala i svih života onih boraca koji su u odbrambenim i oslobodilačkim ratovima izgubili živote u našoj istoriji. Jer, ako jedan zakon o kojem smo raspravljali zaslužuje da se citira jedna latinska sentenca, to je ovaj zakon – historija magistra vita est, istorija je učiteljica života.

Znači, na nezi tih memorijala može mnogo da se nauči. Dosta kolega je citiralo da podržavanjem memorijala predstavljaće jedan segment atraktivne turističke ponude, a ja bih rekao – tužne turističke ponude, ali je potrebno.

Dolazim iz grada gde trebamo da podsetimo da pored boraca i žrtava u borbama, da je ovaj naš narod imao mnogo civilnih žrtava, a to je Kragujevac, Šumarice. Ni đaci, ni nastavnici, ni radnici, ni Romi nisu učestvovali u borbama ali su odvedeni na stratište. Znači, imamo civilne žrtve, tako da naša istorija nije, nažalost, a žalosno jeste jer smo na raskrsnici velikih interesa, na tom vetrovitom Balkanu i tu je, pored borbi, mnogo i civilnih žrtava. Šumarice svi znate, „Veliki školski čas“ svi znate, dolaze đaci, dolaze autobusima, tačno je, u jednu turističku ponudu. Ali, to je opet jedan čas istorije za ta buduća pokoljenja, odnosno tu decu da kroz te časove znaju kako se stvarala sloboda, kako se borilo za očuvanje svoje države. Poštujem to, ali opet ponavljam, to je tužna turistička ponuda, ali je „Veliki školski čas“ za naš podmladak.

Pomenuću da u Kragujevcu imamo i slovačko groblje, znači imamo groblje posvećeno stranim vojnicima. Bili ste na posebnoj sednici gde je predsednik parlamenta Slovačke zahvalio Kragujevcu, ali i državi Srbiji, što sa pijetetom vodi računa i održava groblja stranih poginulih vojnika koji su, sticajem okolnosti, streljani u Kragujevcu i stradali, ali iz jednih krajnje uzvišenih namera. Iako su došli u tuđu državu, oni su dali život, jer su videli gde su došli i u koji narod i na taj način su, eto, sebe žrtvovali.

Ovaj zakon vreme je bilo doneti. Nije stvar samo da imamo zakon koji ima prefiks da ga je donela Skupština Republike Srbije. Jer, kolege su rekle, prethodni zakoni su iz neke nepostojeće države SFRJ i ne samo zbog potrebe da mi imamo zakon koji će glasi – Zakon o ratnim memorijalima Republike Srbije, ali treba i to, i to treba da stoji, da je posle, od 2000. godine sada i ova Vlada i za taj segment našla vremena i načina da razreši na pravi način, nego što se ovim zakonom uređuju mnoge druge stvari o kojima su moje kolege prethodno govorile.

Ja se slažem, jedan poslanik je rekao ovde, trebamo mnogo da diskutujemo, jer nema kraja grada, neke oblasti u Srbiji, gde nije bilo žrtava, oslobodilačkih, odbrambenih ratova, boraca, ali i civila i mnogo jama u nekim drugim državama bivše Jugoslavije, gde su opet civili srpskog porekla stradali, i to će biti obaveza ovog zakona, da mi vodimo računa i o tim mestima i na taj način se poštuje istorija, tradicija i poštuje se i država i njen narod. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. koji čini celinu moja četiri amandmana koje sam podneo na ovaj zakon.

Kolege su već u prethodnom delu diskusije ukratko rekli i detaljno na šta se odnosi član 3, tako da građani koji su se uključili u prenos u popodnevnim satima, odnosno posle posla, znaju sadržaj tog amandmana, a ja bih iskoristio da u okviru svog amandmana pomenem jednu trenutno aktivnu i aktuelnu aktivnost koju sprovodi lokalna samouprava Grada Kragujevca koja bi trebalo između mnogih, ali nemam dovoljno vremena da još mnoge stvari pomenem, samo bih se osvrnuo trenutno na aktuelnu aktivnost koja je vezana za zapošljavanje, gde nezaposlene osobe i osobe sa invaliditetom dobijaju priliku za posao na javnim radovima na osnovu konkursa gradske uprave za 2018. godinu.

Konkurs je raspisan pre četiri dana, znači u toku zasedanja ove Skupštine, 15. juna. Istovremeno je raspisan i konkurs za subvencije poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru i imaju registrovanu privrednu delatnost na teritoriji grada Kragujevca. N ovaj način sa jedne strane, pored svih drugih sistemskih truda o zapošljavanju, grad Kragujevac sa jedne strane podstiče zapošljavanje, a sa druge strane daje podsticaj za preduzetnike i poslodavce. Iznos koji je grad izdvojio za ove namene je osam miliona dinara a NZS 6,5 dinara.

Cilj ovog konkursa je očuvanje i unapređenje rada i poslovnosti nezaposlenih lica.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Pre nego što nešto kažem, hteo bih radi gledalaca, koji su se uključili u skupštinsku debatu sada u popodnevnim satima, posle dolaska sa posla, samo kratko reći da član 2. Predloga zakona ima dva stava. Prvi stav je konstatacija da je statut najviši pravni akt jedinice lokalne samouprave, a u 2. stavu se detaljnije, preciznije i jasnije navodi i definiše šta se statutom uređuje. Pri tome, glavne izmene se odnose na proširenje kruga pitanja koja se uređuju statutom, a za koje je praktična dosadašnja primena ovog zakona pokazala da je potrebno da se uvede ovaj opšti akt. Pri tome, pogotovo je značajno da se izmene odnose na sprovođenje postupka javne rasprave za donošenje najznačajnijih opštih akata i proširenje kruga ovlašćenja predlagača za sprovođenje javne rasprave.

Treba reći da ovim izmenama, ne samo u ovom članu, nego u celom zakonu, u stvari, postiže se veće uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave, omogućava se uključivanje najšire javnosti u samom postupku pripreme zakona i svih drugih strateških dokumenata, tako da i građani i nevladine organizacije, stručna javnost mogu da učestvuju svojim sugestijama u kreiranju najvažnijih dokumenata, odnosno politike lokalne samouprave.

U suštini, uključivanjem i građana i njihovo podsticanje u ove sve planske dokumente postiže se bolji, efikasniji rad lokalne samouprave, a isto tako i unapređenje instituta neposredne demokratije i uključivanje javnosti u donošenju najvažnijih dokumenata lokalne samouprave.

Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, radi javnosti samo da kažem da ovaj član 1. na koji sam podneo amandman čini celinu sa tri amandmana na sledeće članove koje ću u narednim danima obrazložiti, se praktično odnosi na bolje pravno i preciznije definisanje člana 1. u kome se suvišne reči – jedinice lokalne samouprave briše, a smisao u stvari postaje mnogo jasniji i kvalitetniji.

Ono što bih prevashodno hteo da u okviru ovog amandmana na član 1. da kažem je da ponovim, ovde su pojedini poslanici pomenuli lokalnu samoupravu u Kragujevcu, i to je već ponovljeni napad sa drugim aspektom, koji ću posle da kažem, na gradonačelnika Radomira Nikolića. Radi javnosti treba reći da ti napadi ne samo u Skupštini, nego je u zadnjim danima bilo i u medijima povodom dolaska našeg predsednika Izvršnog odbora u Kragujevac, mnogo neistinitih spekulacija i ataka na gradonačelnika, a u stvari glavni atak je na SNS jer tim atakom na gradonačelnika pokušavaju da nedoumice unesu u građane koji glasaju i nepoverenje koristeći, što ne reći otvoreno, što je Radomir Nikolić sin prethodnog predsednika Tomislava Nikolića.

Što bi bio on sad hendikepiran što mu je otac bio predsednik? On je ličnost, on je izabran na izborima za to mesto gradonačelnika, pri tom radi građana da kažem jer su svakojake priče, Radomir Nikolić je vredan, radan, menadžerski nastrojen čovek, čak tih, uglađen, odmeren da sasluša svakoga, da nađe pravo rešenje i da zadrži neku smirenost.

Druga stvar je što su prethodni ili neki gradonačelnici i to prolazi nekada u lokalnim sredinama izigravaju, da upotrebim neki izraz iz moje mladosti, mangupskog ponašanja, da ne kažem sa manirima i kafanskog ponašanja, pa su ti, kako se kaže u narodu, mangaši sposobni, a onaj ko je radan, vredan, pokazuje smirenost i vrednoćom i rezultatima, ne pokazuje taj manir malo neobuzdanog ponašanja dobija druge epitete. To nije tako.

Imam dosta godina, imam dosta iskustva u životu, po meni je on mlad čovek primer kako treba jedan gradonačelnik da ima držanje i kakvu vrednoću i posvećnost poslu. Udar na SNS sa dvosmislenošću u Kragujevcu je i odgovor – mi smo jedinstveni. Jedna je stranka. Trudimo se da svojim radom razrešavamo na pravi način nasleđene probleme iz prethodnog rada prethodne lokalne samouprave i mislim da se to uspešno radi.

Drugi aspekt dva puta pominjan ovde je što gradonačelnik dao diplomu fondaciji Dragice Nikolić. Opet se ide na to da se izazove odgovarajući revolt građana da je to familijarno i da to zaslužuje kritiku i napad.

Radi javnosti da kažem, ta fondacija Dragice Nikolić, mimo tog parka koji se proziva u kome ne samo ja sa svojim unukom, nego mnogo roditelja sa decom provode ceo dan tamo od deset sati do uveče do devet sati, park je pun i da ne govorim o svim sadržajima koji su poboljšali kvalitet te dečije zabave. Pored tog parka koji se proziva, a naravno postoje državne institucije, da li će utvrditi, a ne verujem da će utvrde bilo šta, drugi aspekt je da pomenem opet radi poslanika koji ne znaju ovde i građana, fondacija Dragice Nikolić je opremila kompletno porodilište u KC Kragujevac sa odeljenjem za vantelesnu oplodnju.

Treća stvar, prebacila je sredstva za lift na pedijatrijskoj dečijoj klinici, zgradi koja je napravljena pre 40 godina i do dan danas nema lift. Znači, to su te tri humanitarne velike stvari koje dosta koštaju i koje zaslužuju odgovarajuću nagradu, ne samo zbog fondacije Dragice Nikolić, nego da to bude podsticajno i za neke buduće fondacije i pojedince koji će želeti da ulože u humanitarne, razne aktivnosti, neki svoj ili prikupljeni novac, a da država, u ovom slučaju ipak SNS na odgovarajući način je uzvratila jednom simboličnom diplomom.

Sigurno smo znali da će biti napada, ali nije ni fer ni pošteno da trud u našem lokalu, govorim za pomoć fondacije samo na nivou Kragujevca, ne bude bar zahvalnost jednom diplomom zbog toga. Tako da grad lokalne samouprave koji se pominje i time ću da završim uvek će na kraju godine jasnim pokazateljima, vidljivim učinjenim rezultatima moći da bude diskutovan. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena guvernerko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pa, eto, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Hteo bih da podsetim više gledaoce, odnosno naše građane koji prate prenos, ako prate ili će snimak da prate, da je ovo praktično još jedan iz seta zakona koji se tiče informaciono komunikacionih tehnologija. Mi smo doneli u 2017. i 2018. godini Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji, elektronskoj upravi. Tako da sada ovim zakonom u stvari se ide u dalje unapređenje korišćenja ovih informacionih komunikacionih tehnologija.

Doneli smo i mnoge zakone vezane za bankarstvo i finansije, ali ovakvim zakonima koji predstavljaju komunikacionu i logističku podršku za brže i bolje funkcionisanje, jer samo unapređenje ovih informacionih tehnologija, što treba radi građana reći, da je bio jedan od prioriteta postavljenih od strane Vlade, tako da to u jednom delu pokazuje posvećenost i odgovornost Vlade, da ono što je obećala, pridržava se svojih prioriteta u zakonodavnom smislu, a naravno kasnije u implementaciji tih zakona.

Hteo bih da naglasim da su mnoge moje kolege afirmativno iznele surove, čiste pokazatelje o privrednom rastu, zapošljavanju, stabilnosti dinara, znači o svim aspektima jednog privrednog i društvenog života od kada je SNS na vlasti koji su jasno uporedivi sa prethodnim rezultatima rada, prethodnog režima.

Pojedini opozicioni poslanici kojih standardno nema dođu ovde i neprimerenim rečima, čak i uvredama isprazne, moram da upotrebim izraz, frustracije i onda odu, ali mi je drago što ova dva dana gledam guvernerku kako staloženo sa činjenicama, jer su evidentni rezultati rada Narodne banke. Politika Vlade, ministarstva je posvećena, odgovorna.

Drugi momenat, pored svih subjekata koji učestvuju u svim aspektima jednog socijalnog, državnog, privrednog života jedne države, važna poluga iako sam doktor razumem je narodna banka sa svojim stručnim ljudima. Malo sam stariji čovek, bez glave, porodice, pitanje je kako nešto funkcioniše. U ovom trenutku to je guvernerka Jorgovanka Tabaković. Ona je bila prava, stručna, predana glava u organizaciji rada Narodne banke. Pretpostavljam, znajući je, da će reći, što je i istina, da ima odlične saradnike, ali ako dirigent ne ume da ih upravlja, stručnost nekad ide levo i desno.

Drago mi je što su ovi zakoni vezani za bankarski sistem i poslovanje i Narodnu banku sada došli. Kolege su iznosile, ponavljam, jasne pokazatelje. Što neko priča neistine i ružno, to njemu na čast, ali ovo je sve proverljivo na osnovu jasnih pokazatelja i parametara.

Guvernerka, moram njoj da se obratim, je opravdala poverenje i SNS i Vlade i predsednika države, što je velika stvar. Kvalifikovala vas je da budete i dalje tu gde jeste, a znam da je jedan mandat malo. Nekad sam bio dekan, jedan mandat radite odlično, ali tek u drugom mandatu ste još bolji, tako da vam želim još jedan mandat sa potpunim uverenjem, svim svojim srcem, ne samo partijskim, nego znam vašu stručnu, sposobnost, vrednoću i predanost i da ste pravi čovek da ponovo budete na svom mestu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, radi javnosti i građana koji gledaju prenos, samo da kažemo da član 3. zakona govori o odnosu prema drugim propisima.

Žao mi je što ne mogu građani da vide, ja sam gledao i mi poslanici, ilustrovano je tabelom gde su jasno prikazani statistički podaci o transakcijama koje su izvršene preko interneta. Pokazuje koliko obični ljudi, u ove zadnje tri godine, pogotovo od 2015. godine, u sve većem broju koriste ove informacione sisteme interneta. Moram da kažem da smo, gde sam i sebe smatrao, u početku bili neuki i nismo imali poverenja da se plaća preko interneta.

Međutim, institucije, kao što je Narodna banka i druge bankarske usluge, a pre svega stub bankarskog sistema je NBS i u ovom periodu je ulila poverenje, tako da svi mi, među kojima i sebe računam, koji smo se plašili kupovine i transakcija na internetu, ne govorim o velikim privrednim subjektima koji imaju timove, tako da ovo pokazuje koliko je taj prioritet unapređivanja informacionog sistema ušao među običnog čoveka koji ga sve više koristi.

To je opet možda jedna cigla u građenju kuće, cigla poverenja prema sistemu, prema Vladi, prema finansijskom i bankarskom sistemu, koji je izgrađen u ovih zadnjih šest godina, i to je veliki benefit. U to ime, zahvaljujem na trudu Narodne banke. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 4. zakona samo radi građana koji gledaju prenos. Da ponovimo da se član 4. odnosi na način obezbeđivanja finansijskih sredstava, gde se jasno definiše da je glavni investitor Republika Srbija, odnosno Vlada uz, naravno, pomoć i jedinica lokalne samouprave što se tiče odgovarajućih planskih i urbanističko-tehničkih dokumenata.

Sve moje kolege do sada i sigurno će posle mene da iznesu sve, i detaljno smo izneli, benefite i korisnosti ovog zakona, sve u cilju jačanja nacionalne bezbednosti i da je to jedan iskorak u jednoj problematici, a to je stambena izgradnja koja tri decenije prethodna vlast nije ni pokušavala da razreši.

Ja sada želim da se osvrnem, jer se tri dana, ovo je treći dan, ponavlja isti scenario, dva poslanika opozicionih stranaka koji imaju podršku u nivou statističke greške, gde tri dana, to smo i juče komentarisali, iznose neistine o tome šta je u obrazloženju zakona govorila ministarka Mihajlović, pa, kada je bio ministar Stefanović da je drugo rečeno, pa kada je juče bio Vulin isto. Tri dana ponavljaju neistine da su ministri različito govorili, a u stenografskim beleškama to je jasno utvrdljiva stvar. Ali, oni to rade i iznose neistine da televizijski gledaoci koji posmatraju, dovode u neku nedoumicu. Tako da, scenario koji govori o njima, zato što nije lako iznositi neistine tri dana.

U danu za glasanje, naravno, podržaćemo ovaj zakon, jer je pravo rešenje. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. i ja bih zbog javnosti i građana koji prate prenos opet podsetio, da član 2. u stvari govori da realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije i da se projekat realizuje po fazama.

Pojedini poslanici u ova dva dana rasprave su pominjali u diskusiji da ima i drugih profila uposlenih u državnim institucijama koji trebaju da razreše stambeno pitanje kao što su doktori, prosvetni radnici. Čak vidim reakcije na ovaj zakon, pojedini sindikati prosvete su isto uputili takvu sugestiju Vladi.

Već u prvom danu rasprave u uvodnom izlaganju je već rečeno da strateški Vlada Srbije ima redosled prioriteta, da je u ovom trenutku zbog višedecenijskog zapostavljanja Ministarstva odbrane i službi bezbednosti ovo prioritet i da će ovaj model kroz izgradnju ovih stanova praktično realizacijom postati rutinski uhodan, funkcionalno efikasan model. Kao takav, da će se kasnije razvijati i proširiti na druge sfere. Znači, ajmo da zaživi ovaj deo i druge sfere i drugi profili će biti obuhvaćeni.

Onda imamo još jedno i danas smo bili svedoci pojedinih poslanika koji govore neistinu. Govore neistinu o nesaglasju izjava u broju stanova, što je ministarka Mihajlović iznosila, pa Nebojša Stefanović, pa iznose pred ministrom Vulinom. Moj kolega Aleksandar Marković je to pomenuo, samo njima ne može slamka spasa da pomogne. NJima ne može ni balvan spasa da pomogne. To su laži i neistine koje oni iznosi da bi pretpostavljam uveli malu nedoumicu pred poslanike da ministar Stefanović pomisli šta je pričala ministarka Mihajlović. Druga stvar i mislim da im je važnija, da oni u prenosu dovode u nedoumicu gledaoce koji ne prate ceo prenos, da sada imamo tri ministra koji brane zakone, a govore različite stvari.

To je njihov efekat, jer ovde kroz steno beleške lako može da se proveri da je istu stvar rekla i Zorana Mihajlović i istu stvar Nebojša Stefanović. Da se radi o prvoj fazi projekta koji bi trebao da obuhvati 5000 stanova, a da u ovom trenutku prvi korak te prve faze je u šest gradova 1578 stanova. Znači, apsolutno u stenogramskim beleškama može da se proveri da je rečena istina. Ovakve napade i neistine pojedinih poslanika kojima je odlično parirao ministar Vulin, ponavljaju isto ovih dana. Isto im je rečeno i juče i prekjuče, da su oni ovo uradili u godinama dok su bili na vlasti, ne bi bila ovakva situacija. Čak im je i rečeno da nešto što prethodne vlade nisu rešavale, sada je uzela ova Vlada da rešava.

I građani su svedoci, poslanik govori o visini plate, tri puta danas, kolika je plata, 30.000. Ministar Vulin citira da je to neistina i citira kolika je plata. Time se oni služe i zato se slažem, njih treba puštati da pričaju, ali treba uvek ponavljati, bezbroj puta na svaku neistinu ponovo iste cifre, jer jedino na taj način će, ne oni biti razuvereni, nego zbog građana, a u krajnjoj liniji građani vide i rast uposlenosti i trud Vlade i efikasnost itd.

Ocena rada se najbolje pokazuje na izborima. I to smo im rekli, ali im to ništa ne pomaže, pa su i došli na cenzus ispod 2% na Beogradskim izborima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti.

Radi javnosti, odnosno radi građana koji prate ovu skupštinsku debatu treba samo ponovo reći da se ovaj član 1. odnosi na to šta je predmet uređenja ovog zakona i da se odnosi na pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbedonosno-informativne agencije i Ministarstva pravde, odnosno upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Mi smo u prošlonedeljnoj raspravi imali set zakona koji se odnose na odbranu i Zakon o BIA, tako da prošlonedeljna skupštinska rasprava i zakone koje smo usvojili odnosili su se, da prevedemo, na Vojsku i na bezbednost.

Ja mogu i mi možemo slobodno reći da je i ovaj zakon u stvari pripada setu zakona vezanih za odbranu i bezbednost, samo na jedan drugačiji način. Ovaj zakon, na neki način reguliše logistiku, odnosno podršku koju treba usmeriti na uposlene u odbrani odnosno u bezbednosnim snagama i to u pravcu razrešavanja njihovog egzistencijalnog pitanja, a to je stambeno pitanje.

U obrazloženju je i rečeno da od uposlenih u državnim organima najveći broj koji nemaju rešeno stambeno pitanje se odnosi baš na uposlene u snagama bezbednosti, jer decenijama nije u ovoj sferi rešavano to osnovno pitanje uposlenih, a samim tim i njihovih porodica, tako da ovaj zakon zaokružuje jednu celinu svih tih zakona koji se odnose na bezbednost, odnosno opšta ili ukupna državna politika naše Vlade jeste jačanje nacionalne bezbednosti.

U cilju tog jačanja nacionalne bezbednosti, pored onih zakona koje sam pomenuo i koji su bili doktrinarni, vezani za funkciju i organizaciju organa odbrane i bezbednosti, ovi zakoni u stvari se bave ljudima, odnosno ovaj zakon se bavi ljudima uposlenim u ovim strukturama. Rešavanjem njihovog egzistencijalnog pitanja mi u suštini pružamo njima sigurnost, njima i njihovim porodicama, a to sigurno pozitivno utiče i na moral i na entuzijazam tih ljudi koji se bave tako odgovornim poslom i koji su decenijama bili u nemogućnosti da razreše stambeno pitanje, a znamo i sami da mnogo njih je otišlo i u penziju i nemaju razrešeno to pitanje.

Pojedini opozicioni poslanici su im skretali pažnju sa primedbama zašto poseban zakon za ovo. Delom im je i odgovoreno – nije samo ovaj zakon kao takav donesen kao poseban, donesen je svojevremeno i poseban zakon o socijalno ugroženim, ali, u svakom slučaju, ovaj zakon ima cilj razrešavanja nečega što decenijama nije ni pokušano da se razreši. Skepsa o tome da je ovo nedovoljan broj, i ministar je nekoliko puta ponovio – prva faza je 5.000 stanova.

Donošenje ovog zakona je preduslov da se još neke aktivnosti obave, kao što će biti investitori i sve što prati organizacijski i što je neophodno za realizaciju ovog plana. Naravno, da bi bio uspešno realizovan, potrebna je i velika saradnja jedinica lokalne samouprave, odnosno njihova podrška u svim onim elementima koji su već pomenuti.

Druga strana te jedinice lokalne samouprave, pa i cela Republika Srbija, neko od govornika je već rekao, ne treba gledati ovo samo kao nešto što ima krajnji cilj, i što krajnji cilj i jeste rešavanje stambenog pitanja, ali, ovim se povećava uposlenost, kako na nivou Republike, tako i na nivou lokalnih samouprava. Znači, na taj način mi i ekonomski dajemo sigurnost određenim grupama ljudi u građevinskoj industriji, koji će imati posla i koji će raditi i zaraditi svoju platu, a samim tim obezbediti sredstva za sebe i svoju porodicu.

Sve jedno dal će izgradnja tih 18 ili 20 hiljada stanova trajati sledećih pet, šest, pa i 10 godina neka traje, ali će biti završeni. I to je jasna intencija i cilj ove Vlade. Sve što je počela, gledajući i ove četiri godine, u zakonskoj regulativi, sve ima svoje pozitivne efekte i nije ostalo prazno slovo na papiru.

U to ime, ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke, u danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam vezano za Zakon o vojnom obrazovanju podneo amandman na član 2.

Radi javnosti i gledalaca koji prate ovu skupštinsku debatu, samo da kažem da taj član 2. ima konstataciju da je vojno obrazovanje od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije i u tom članu 2. su definisani jasno pojmovi šta sve obuhvata vojno obrazovanje.

Ovaj amandman je logični nastavak onog amandmana mog na član 1, gde sam izneo jasnu konstataciju koja je u ovom zakonu, da ovim zakonom želi da se postigne krajnji efekat, a to je da vojni zakon i vojne visoko školske ustanove mogu da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Direktno u vezi sa visokim obrazovanjem je naučno-istraživački rad, pomenule su neke kolege poslanici u prethodnoj diskusiji, tako da i u naučno-istraživačkoj delatnosti iz oblasti odbrane potrebno je da se sada kroz razne uredbe Vlade i taj deo vojno-istraživačke, naučno-istraživačke delatnosti uskladi sa Zakonom o obrazovanju.

Preduslovi su stvoreni jer je matičnim Zakonom o naučno-istraživačkom radu već u odgovarajućim članovima prepoznata naučno-istraživačka delatnost u oblasti odbrane, tako da je potreban sledeći korak koji će nesumnjivo Ministarstvo uraditi, a to je usklađivanje naučno-istraživačke delatnosti u oblasti odbrane sa matičnim Zakonom o naučno-istraživačkom radu. To će upotpuniti celokupni sistem visokog obrazovanja u vojsci. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Radi javnosti i gledalaca koji prate prenos samo ću još jednom podsetiti da član 3. se odnosi na posebne ciljeve vojnog obrazovanja.

Moj amandman se odnosi na dodatak ovom članu 3. da se poseban osvrt posvećuje razvoju prosvetnog sistema. Ovaj Zakon o vojnom obrazovanju ima u stvari od člana 3. do 83. člana, kasnije kroz sve te članove uređuje sve specifičnosti vojnog obrazovanja. Normativno i u svim elementima kojim se reguliše specifičnost obrazovanja, kako srednjeg vojnog obrazovanja, tako i visokog obrazovanja.

Tako da je na ovaj način, sa uređivanjem ovih specifičnosti, delom izvršeno i usklađivanje propisa ovog vojnog obrazovanja sa propisima obrazovanja u Republici Srbiji. S druge strane, u onim segmentima koji ne regulišu specifičnosti, ja sam već spomenuo kroz nekoliko članova postoji konstatacija gde se ono, kako se kaže u zakonu, što nije uređeno ovim zakonom ili je u suprotnosti sa ovim zakonom na sve druge oblasti i odnose se propisi osnovnog obrazovanja, odnosno visokoškolskog obrazovanja.

Tako da, uređivanje specifičnosti i usklađivanjem sa ovim matičnim zakonima srednjeg, odnosno visokog obrazovanja postiglo se u krajnjoj liniji ono što je htelo ovim zakonom da se izvrši, usaglašavanje organizacije i rada.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani oficiri, koleginice i kolege, evo, mi sada razmatramo Predlog zakona o vojnom obrazovanju, ali ne mogu da bar u pola minuta ne osvrnem se da ne idem u daleku istoriju, da gledamo samo dvovekovnu istoriju i tradiciju vojnog obrazovanja. Vojno obrazovanje i uopšte vojska kao sistem je bila najuređeniji deo društava u svim sistemima, od Kraljevine Srbije, od Kneževine Srbije, Kraljevine SHS, Krljevine Jugoslavije, pa i komunističke Jugoslavije i to treba i vama kao nekim naslednicima, nekih prethodnih oficira i generala iz prethodnih sto godina da bude na čast. Uvek čitajući i gledajući istorijski, znači, vojne institucije su bile najorganizovanije sistem u svim prethodnim istorijskim periodima, ponavljam u prethodna dva veka. Krasile su je organizovanost, kvalitetna vojno obrazovanje, moral, hrabrost, disciplina.

Tu je nastala jedna crna rupa gde je malo, ne svojom krivicom od 2000. godine do 2011. godine došlo do posrtanja Vojske. Lično sam ubeđen da moral oficira koji su radili je održavao iako su ovde kolege iznosile podatke i ministar je izneo podatke šta se sve učinilo na devastaciji Vojske i koliko je to imalo reperekusije na moral, pad morala u Vojsci, ali opet mislim da su to naši oficiri bili školovani. Možda im je bio poljuljan moral ali oni su zahvaljujući moralu izdržali tih deset godina i sada da ne pominjem mnogo kolega je reklo i da je Vojska svesna šta je ova Vlada sa predsednikom Vučićem sve čini da bi sistem odbrane bio ponovo na nivou i još više poboljšan.

Što se tiče samog zakona, vidite mi smo u ovom sazivu imali skupštine, nekoliko reformskih zakona koji se tiču obrazovanja, odnosno prosvetnih zakona koji se odnose na civilno obrazovanje. To je bio set zakona reformskih za unapređenje i poboljšanje organizacije osnovnog, srednjeg obrazovanja i visokog obrazovanja.

Ovaj set vojnih zakona, na prvom mestu ovaj Zakon o vojnom obrazovanju po meni isto pripada setu tih prosvetnih zakona i po meni je isto reformski. Zašto reformski? Jeste u ovom zakonu jasno sve, specifičnosti i način organizacije, vojna doktrina i vojna doktrina odbrane države su uvažene, ali ono što je evidentno, u mnogim članovima je intencija da dođe do usklađivanja zakona, pogotovo o vojnom visokom obrazovanju sa osnovnim matičnim Zakonom o visokom obrazovanju.

Preduslov je stvoren time što je onaj matični Zakon o visokom obrazovanju u članu 35. i 31. prepoznao vojno obrazovanje, a sada ovim zakonom u više članova se obavlja, naravno, uvažavajući sve specifičnosti vojnog obrazovanja službe i odbrane. Tendencija je jasna za usklađivanje zakona i želja što će biti novi kvalitet da vojno obrazovanje postane integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. U onim delovima gde se uvažavaju specifičnosti vojne službe i obrazovanja i edukacije jasno je rečeno, ali imate ono što je palo u oči, član 5, 22, 36, 37, 71, gde stoje jasne konstatacije da sve što nije uređeno ovim zakonom primenjivaće se odredbe propisa iz oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja. Ovo je jasno zakonsko usmeravanje i pokušaj, odnosno stavljanje do znanja da vojno obrazovanje u budućnosti, a mislim da je to strategija i ministarstva iz ovog što ste napisali, da vojno obrazovanje i civilno obrazovanje, kako mi kažemo, postaju jedan integralni sistem obrazovanja Srbije, što će dati još veći kvalitet obrazovanju i civilnom, a isto tako i vojnom i da će biti još savremenije i još mnogo bolja i odbrana strategija i doktrinarni deo vezan za odbranu unapređen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, zarad javnosti građana koji prate ovu skupštinsku debatu želim reći da član 3. Zakona definiše upravljanje sistemom javnih politika. U članu 3. su definisana u 15 tačaka 15 načela tog upravljanja.

Mojim amandmanom predlažem da se doda tačka 15), odnosno da se doda i petnaesto načelo i amandman glasi da se u članu 3. Predloga zakona dodaje tačka 15) koja glasi: “Načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema.“

Pošto sam amandmanom na član 2. gde se pojmovno definišu pojmovi koji se koriste u zakonu predložio efikasnost planiranja, logično je bilo zaokruživanje celine ne samo mojim amandmanom, nego i mojih kolega da se i u ovom članu 3. doda i petnaesto načelo, a to je načelo efikasnosti.

Ono što treba reći da u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije, koja je odgovorno usmerena na privredni, ekonomski, sveukupni društveni razvoj, jedan od krucijalnih bazičnih elemenata tog sveukupnog razvoja je razvoj prosvetnog sistema.

Vlada je svoju posvećenost tome i u dosadašnjem skupštinskom sazivu i debati pokazala donošenjem seta reformskih zakona koji se odnose na prosvetni sistem. Ti zakoni koji su reformski unose mnoge novine, tek će u budućnosti pokazati svoje vrednosti i praktično će uvesti napredna rešenja u toku njegovog sprovođenja koji će uticati na dalji sveukupni razvoj prosvetnog sistema u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mada su neki u ranijoj diskusiji poslanici pomenuli, ja bih opet pomenuo radi javnosti i građana koji prate ovaj skupštinski prenos, da član 2. Predloga zakona, u stvari detaljno objašnjava i definiše pojmove koji se koriste u ovom zakonu.

U vezi s tim, ja sa mojim amandmanom želeo da predložim u članu 2. stav 1. da se doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema.

Treba reći da u svakom sistemu planiranja javnih politika, bilo na nivou Republike Srbije, na nivou AP ili lokalnih jedinica samouprave, krajnji rezultat koji želi da se postigne je efikasnost. U vezi sa tim nama je poznata sama procedura donošenja bilo kog zakona od trenutka podnošenja, rasprave u Skupštini i usvajanje.

Međutim, ono što je bitno, šta se događa sa zakonom posle donošenja? Najbitnija je implementacija tog zakona, primena tog zakona za oblast koji je donet da se uređuje i ako u implementaciji zakona nema odgovarajuće primene životno u radu u oblasti u kojoj se on primenjuje, krajnji efekat donetog zakona je neefikasnost.

Zato, ne samo ja, nego i moje kolege koje su već referisale svoje amandmane, potenciraju tu efikasnost planiranja, s tim što ja u mom amandmanu potenciram na razvoj prosvetnog sistema. Zašto? Obrazovni sistem i prosvetni sistem u krajnjem rezultatu imaju našeg građanina, koji u tom obrazovnom i prosvetnom sistemu stiču edukaciju, stiču odgovarajuća znanja i veštine koje kasnije primenjuju u radu i životu. Tako da ta primena i efikasnost koju oni stiču kroz obrazovni i prosvetni proces uzročno posledično utiču i na njih, odnosno neophodno je i tako je i u stvarnosti, neprekidan razvoj obrazovnog i prosvetnog sistema sa neprestanim poboljšanjima i uvođenjem novina, kako bi krajnji efekat tih poboljšanja u prosvetnom sistemu bio i bolji i kvalitetniji, sveukupni razvoj naše države odnosno Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije, gde predlažem da se u članu 1. doda stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema“.

Radi javnosti da samo kratko kažem da član 1. Predloga zakona u stvari određuje i definiše predmet uređenja zakona o planskom sistemu i u članu 1. je detaljno i sveobuhvatno data definicija planskog sistema sa ciljevima i korisnostima kojim treba da ostvari odgovarajući cilj ovaj zakon.

Treba podsetiti da u našoj istoriji je postojalo krajem pedesetih godina 20. veka petogodišnje centralno planiranje, koje je zbog tromosti, neodgovornosti birokratskog aparata, nestručnosti i kvantitativno i kvalitativno loših rezultata već šezdesetih godina apsolutno izgubilo smisao, a osamdesetih godina je otišlo u istoriju. Međutim u ove zadnje četiri decenije, dve decenije 20. veka i prve dve decenije 21. veka, došlo je do intenzivne globalizacije u svetu na nivou trgovine, na nivou investicija, finansija, na nivou intenzivnog rasta komunikacija i sve je to dovelo do toga da u svim administracijama sveta treba da se transformiše krut birokratski aparat u jedan aparat sa mnogo boljim i fleksibilnijim načinom rada, kakav je primenjen i pravi se poređenje sa radom aparata u velikim korporacijama, gde je krajnji cilj u stvari postizanje zadovoljstva krajnjeg korisnika, a svuda je to običan građanin, kako ga označavaju – klijent.

Tako da, i razvoj prosvetnog sistema, kada gledamo sveukupni razvoj privrede, ekonomije, društva, zasnovan je krucijalno na razvoju obrazovanja i prosvetnog sistema. Zašto? Zato što svaki naš građanin ili bilo koji građanin bilo koje države prolazi kroz obrazovanje i prosvetni sistem. Kroz ta dva sistema on stiče znanje, stiče veštine i na taj način se osposobljava za svoj egzistencijalni rad i življenje, a sa druge strane svoje znanje i veštine uključuje u sve društvene, privredne i ekonomske kapacitete svoje države.

Tako da, razvoj obrazovanja i razvoj prosvetnog sistema će kroz ova planska dokumenta povratno uzročno-posledično da poboljša i sveukupni razvoj naše države. Zahvaljujem.