Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Pošto su naše kolege dosta o tome rekli, dozvolite da kažem samo dve, tri rečenice da kažem koji je cilj ovih zakona. Cilj je ispunjavanje neophodnih koraka o realizaciji neophodnih i preuzetih od međunarodne zajednice i preporuka grupe država Saveta Evrope u borbi protiv korupcije. To je cilj.

Kada je u pitanju izbor sudija, samo dve, tri rečenice, moram da kažem da je naše sudstvo pre dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića bilo poslednje u Evropi. Kod izbora sudija nisu se držali ni stručnosti, niti obučenosti, a najmanje o dostojnosti. Da mnogo ne širim o tome, da kažem da u istoriji ovog dela Evrope nije se desilo da u 21. veku pomoćnik ministra za vreme Đilasove vlasti je bio čovek sa srednjom stručnom spremom. Šta ste mogli očekivati od tog čoveka kada je u pitanju pravda i pravo?

Desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva time što su izabrali mrtvog sudiju, godinu dana bio je mrtav iz Požege, za sudiju. Iako je Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, rekla da je razgovarala više od 200 sati sa svakim pojedinačno, do dana današnjeg, često je prozivam, nije objasnila kako je mogla obaviti razgovor sa mrtvim sudijom. Da rezimiram. Dakle, nisu se držali niti stručnosti, niti obučenosti, a najmanje dostojnosti. Čega su se držali? Samo stranačke opredeljenosti, da li je član DS ili ne.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo, mi zadnjih dana imamo koordinirane napade na predsednika Aleksandra Vučića, na državu Srbiju i na SPC. Pred veoma važan susret predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija u Briselu 19.7. ove godine javili su se, poštovani narodni poslanici, politički napadi na Aleksandra Vučića, političkih lešinara, tajkunsko, mafijaško, političke, domaće, inostrane provenijencije, zaštitnici tzv. kosovske nezavisnosti.

Oni su napadali predsednika Vučića na najprizemniji način klevetama, lažima, izmišljotinama ovaj put čak iz inostranstva. Pošto neću napamet da govorim, ja ću biti jako konkretan. Jedan od njih je i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, bivši Srbin, nazvan milogorac, tako je u narodu znani. Napade je uputio ovaj put verovali ili ne sa Međunarodnog skupa o Zapadnom Balkanu iz Bratislave. Đukanović je u govoru punom neviđene mržnje u Bratislavi napao žestoko predsednika Republike Aleksandra Vučića, SPC, državu Srbiju i čak Rusiju.

Znate šta je rekao tamo kada je napao Aleksandra Vučića, zbog toga kako kaže citiram- zbog zaštite interesa srpskog naroda u Crnoj Gori koju pokušava da predstavi kao legitiman cilj, završen citat. Poštovani građani Republike Srbije, naravno da će predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija pomagati naš narod u Crnoj Gori, poštujući nezavisnost Crne Gore, jer je to njihova odluka da bude nezavisna država. Nemamo problema sa tim, već sa položajem srpskog naroda u Crnoj Gori imamo problema.

Đukanović se iz Bratislave meša u unutrašnje stvari države Srbije, narušavajući njen teritorijalni integritet, zagovarajući tzv. nezavisnost KiM. Vi ste gospodine Đukanoviću kazali u Bratislavi, citiram - mišljenje je mnogih da je Srbija izgubila Kosova kada je Rusija bila slaba, što znači da bi sada možda bilo vreme da se Kosovo vrati, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Crne Gore, je li ovo mešanje u unutrašnje stvari naše države? Ovom izjavom otvoreno ste, gospodine Đukanoviću, po ko zna koji put narušili svojom izjavom teritorijalni integritet Republike Srbije, a optužujete Aleksandra Vučića. Vi, gospodine Đukanoviću, stalno lažno optužujete predsednika Vučića zato što se zalaže dijalogom za rešenje kompromisno, pravedno i trajno za kosovski problem. Vi ste priznali, gospodine Đukanoviću, tzv. nezavisno Kosovo i time ste narušili teritorijalni integritet naše zemlje. Vi gospodine Đukanoviću, tako na sraman način pokušavate da operete sramnu svoju biografiju kada je u pitanju KiM i kada je u pitanju položaj srpskog naroda u Crnoj Gori.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, i država Srbija se neće odreći KiM i našeg naroda na KiM. Znate li, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što je kosovski problem problem ljudskih prava, a ne teritorijalno pitanje. Znate li još, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što KiM u istoriji srpskog naroda zauzima centralno mesto i što je kolevka srpske države, gospodine Đukanoviću. Znate li zašto još? Zato što je KiM srpska teritorija na kojoj se nalazi najviša koncentracija duhovne i svetovne baštine srpskog naroda od neprocenjive vrednosti. Znate li zbog čega još, gospodine Đukanoviću? Zato što suština problema na KiM, poštovani građani, nije u proganjanju Albanaca, u kršenju njihovih ljudskih prava ili u nedovoljnoj autonomiji. Suština problema je, gospodine Đukanoviću, u separatističko-sesesionističkoj težnji ka nasilnom izolovanju srpske teritorije koja je jezgro srpske države i kolevka srpske kulture.

Znate zašto još, gospodine Đukanoviću? Zato što KiM nikada, ama nikada nije bila albanska država. Znate li zašto još, gospodine Đukanoviću, bivši Srbine? Zato što se ni po političkom, niti po pravnom, niti po ekonomskom, niti po kulturnom i etičkom osnovu ne može jedan deo srpske države proglasiti za suverenu državu, niti se jedna nacionalna manjina, u ovom slučaju albanska, te srpske države može proglasiti za suverenu i državotvornu naciju po svim dokumentima, ne domaćim nego inostranim.

Gospodine Đukanoviću, optužili ste sramno i lažno po ko zna koji put SPC prikrivajući svoje vlastite neuspehe i svoj ljudski i političi pad.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, dali sebi za pravo da uređujete verski život i ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve po meri vaše DPS partije. I to ste stavili u svoj politički program, a niste Srbin, kako vi kažete, već ste po nacionalnosti, rekli ste, Crnogorac.

To je, gospodine Đukanoviću, presedan koji nije viđen nigde u Evropi. Optužili ste sramno SPC u Bratislavi da je, citiram: "klevetničko nacionalistička klerikalno fašistička". Što bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori i oni koji se deklarišu kao Crnogorci - e, jado, jadni.

I pokojni je blaženopočivši patrijarh Irinej vas kritikovao kada je 9. 8. 2020. godine rekao, citiram: "Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem". To je rekao blaženopočivši patrijarh Irinej.

Napali ste i Rusiju, ali to neću.

Završiću o vama, gospodine, kada ste vi u pitanju, Đukanoviću, citirajući jednog srpskog poslanika u Crnoj Gori: "Kada ste, gospodine Đukanoviću, od Srba uzimali glasove, od Rusa milijarde, od SPC blagoslov, bili ste veći Srbin od bilo koga, veći vernik od patrijarha. Sada pokušavate da budete veleizdajnik. Nemojte pokušavati, vi to jeste" završen citat, rekao je srpski poslanik u crnogorskom parlamentu, Milan Knežević.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, ovoga jula meseca ove godine posetili Srebrenicu, što je civilizacijski čin. Kako to bivši Srbine da se dan ranije niste našli u Kravicama da odate poštu i srpskim žrtvama?

Pred odlazak predsednika Aleksandra Vučića u Brisel na razgovor sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija, na težak razgovor, tražeći kompromisno, pravedno i trajno rešenje za našu srpsku pokrajinu, javio se još jedan njegov saborac, a to je ovaj put Nenad Čanak. Išao je u Prištinu, pre odlaska predsednika u Brisel, i sastao se sa Kurtijem alijas Kurtovićem, da podrži tzv. nezavisno Kosovo.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, kako znate, Čanak je 5. 3. 2017. godine kao predsednički kandidat izjavio: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova". Jel vam jasno zašto je pre predsedničkog puta u Brisel išao u Prištinu?

Čanak je otišao i u Srebrenicu i, gle čuda, otuda je direktno u prenosu napao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića što nije došao u Srebrenicu. Valjda je želeo da ponovo pokušaju da ga ubiju, jer još do danas nisu istražili pokušaj ubistva prilikom njegove posete Srebrenici.

Čanak se sastao pre ovoga puta i sa Milom Đukanovićem u Crnoj Gori, kaže - svratio na kafu, da zajedno lobiraju za nezavisno Kosovo i Metohiju. Verovatno je dogovarao sa Đukanovićem kako će Milo napasti Aleksandra Vučića u Bratislavi a Kurti u Briselu.

I gle čuda, i ne samo oni, nego ovaj put i Dragan Đilas, pred razgovore u Briselu napao je preko svog portala Aleksandra Vučića tako što je Đilas podržao Belivuka, objavljujući skandalozni tekst na kojem je priznao da su sramno vređali predsednika Vučića na fudbalskoj utakmici u Novom Sadu zbog hapšenja Belivuka. Nakon priznanja da su kriminalci Belivuka skandirali "Vučiću, pederu", Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, da skratim. Dragana Đilasa, u narodu znanog "Điki mafija" uopšte ne interesuje Beograd ni razvoj Beograda, njega interesuje samo novac i pljačka. To ne kažem samo ja. Gle čuda, za svog mandata u Beogradu ništa nije napravio, osim što je na svoje račune prebacivao milione evra.

Obratite pažnju, poštovani građani Republike Srbije i vi uvaženi narodni poslanici, da Đilasa ne interesuje razvoj Beograda svedoči i bivši američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter, koji je kazao 19. 3. gospodnje 2009. godine, citiram: "Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketing, a ne stvarni", završen citat. Je li tako, gospodine Đilas, a za Evropu đilaš?

Kada je u pitanju Nenad Čanak, da napomenem, u najnovijoj literaturi, nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak 13. 12. 1991. godine poslao Lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini, u kojem se kaže, citiram, to kaže Gert Arens, da je rekao Nenad Čanak: "budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati, onda će biti nezavisna država", završen citat. Usput da kažem da u toj knjizi isto stoji da je Nenad Čanak 1990. godine predložio za predsednika Republike Ota fon Habsburga i time po ko zna koji put ponizio građane Republike Srbije i državu Srbiju.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić iz dana u dan čini nadljudske napore da vrati međunarodni ugled Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u Srbiji i regionu, politiku pronalaženja dijaloga i kompromisnog i trajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, i za Srbe i za Albance na KiM, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, poštovani građani, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić na sve načine pokušavaju, u saradnji sa inostranim faktorima, da se vrate na vlast, odričući se KiM, kako bi Srbiju ponovo doveli na ivicu bankrota.

Ovih dana lansiraju laži preko svojih medija. Kao istoričar, ja u istoriji to nisam video.

Evo, predsednik Vučić je otvorio novi Dom zdravlja u Borči i odmah su njegovi mediji dolazili tamo da lansiraju laži u naslovu, ali su na kraju ipak priznali da je to jedan izvanredan dom zdravlja, ali će biti, znaju to građani Palilule, i kanalizacija, ali, Boga mi, i gas.

Ovog puta ja se zahvaljujem narodnim poslanicima sa te opštine, gospodinu Todoroviću i gospođi Mijatović i poslanicima iz beogradskih opština na podršci koju su pružili tada.

Na kraju, narod dobro zna, gospodine Đilas, i pamte i ne zaboravlja. Znate zbog čega? Zbog toga što ste vi i Boris Tadić, Vuk Jeremić uništili našu prošlost, uništili našu sadašnjost, uništili budućnost naše dece, a da ste ostali još samo godinu dana na vlasti uništili bi i naše korene. Zbog toga narod dobro pamti.

Živela Srbija!

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege narodni poslanici skoro iscrpeli dnevni red, ja ću ipak nekoliko rečenica da kažem, iako sam u sklopu ove teme pripremio da Draganu Đilasu postavim jedan broj pitanja. Od njih ću odustati, samo ću deo večeras da ga upitam, jer kaže prošli put nije razumeo neka pitanja.

Dakle, ovde su danas veoma važni sporazumi, gospođo ministarko, za unapređivanje i zaštitu životne sredine, pogotovo kada je u pitanju projekat modernizacije daljinskog grejanja grada Kragujevca, koji ima sa jedne strane za cilj smanjenje goriva i sa druge strane, smanjenje zagađenja vazduha. To je izuzetno važno.

S tim u vezi, ja ću pred kraj svog govora citirati danas i šefa narodnjaka u Evropskom parlamentu, vezano baš za Srbiju, da građani Republike Srbije vide kako Srbija ima, pogotovo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, viziju kada je u pitanju i zaštita životne sredine i industrijalizacija naše zemlje.

Kragujevac je, kao što ste i vi rekli, prvi grad koji ide u realizaciju ovakvog projekta. Ovi ostali sporazumi nemaju direktnu finansijsku podršku, ali će omogućiti veću trgovinsku razmenu i tako ćemo postići veću konkurentnost, što je izuzetno važno za našu privredu.

Poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju zaštita u unapređivanje životne sredine, bivša vlast Dragana Đilasa nije imala sluha za to.

Pošto ja ne volim da pričam napamet, dozvolite da ipak iznesem dokaze i konkretne podatke.

Njihov ministar je bio, kako znate, dr Oliver Dulić. Samo da podsetim građane Republike Srbije da je dr Dulić platio 25.000 evra za sajt „Očistimo Srbiju“. Tada je taj sajt koštao 1.000 evra. To ne kažem ja, to kaže DRI.

Vidite, isti ministar Dulić platio je za promociju, verovali ili ne, akcije „Očistimo Srbiju“, dakle, za promociju te akcije, 475.790 evra.

Da li možete, poštovani građani, sada videti šta je bivša vlast radila prilikom zaštite i unapređivanja čovekove okoline? I gle čuda, tačno znam da ćete pogoditi, poštovani građani, ko ga je podržao? Gradonačelnik Dragan Đilas i branio ga i ove pare.

Ja ga pitam večeras, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, da li su tačni ovi podaci? Dabome da jesu.

Kad sam već kod Dragana Đilasa, postaviću mu samo nekoliko pitanja večeras, a ostala pitanja će slediti na drugim sednicama. Evo, neka građanima Republike odgovori. Da li je tačno, gospodine Đilas, samo da podsetim, jer ima ko da pamti u ovom parlamentu, da ste za u jeku pandemije, za vreme karantina pozvali naše penzionere da slobodno šetaju i da im virus Kovid-19 ne može ništa da učini i napadali ljude koji su štitili zdravlje, počevši od lekara, Kriznog štaba, na čelu sa dr Konom, a naše lekare, naše medicinske sestre, a posebno predsednika Aleksandra Vučića? Ako imate bar malo morala, izađite, bre, na TV pod vašom kontrolom i recite da li je ovo istina ili ne.

Drugo pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi jedan deo opozicionih stranaka predvodili u bojkotu, zapravo, i time ih isključili iz političkog života i stavili ih pod svoju kontrolu, pogotovo Dragana Lutovca, u narodu zvani zalutovac. Zašto zalutovac? Jer je u politiku zalutao i evo, kontroliše ga, to kažu njihovi iz DS. Recite da li je tačno ili ne?

Treće pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da je vaša službenica Biljana Lukić htela na pešačkom prelazu da pregazi novinara Predraga Sarapu, ali je odustala da ne bi, citiram, isprljala auto? Završen citat. To je bilo maja gospodnje 2021. godine. Tako ste pokazali svoj odnos prema novinarima. Nažalost, nevladine organizacije nisu reagovale.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi 18.7.2019. godine izjavili na TV pod vašom kontrolom: „Srbija je zemlja u kojoj nema ni slobode, ni demokratije, u kojoj su narušene moralne vrednosti“? Zamislite šta on govori svojoj zemlji? Pa, o kojoj vi demokratiji govorite? O kojoj slobodi, gospodine Đilas, sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja, 56 i ko zna koliko računa itd? Time ste pokazali svoj odnos, ne samo prema otadžbini, nego i prema građanima Republike Srbije.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 18.7.2019. godine na TV pod vašom kontrolom sramno izjavili: „Ne sumnjate da bi Aleksandar Vučić uveo Srbiju u rat sada samo kada bi imao s kim da ratuje“? Da li ste svesni koliko optužujete institucije Republike, državne, sistema, a pogotovo predsednika Aleksandra Vučića? U momentu kada Aleksandar Vučić sprovodi politiku mira ne samo u okruženju, nego i u Evropi i šire. To ne kažem sam ja, to kažu evropski zvaničnici.

Da li imate malo stida sada posle te izjave nakon godinu dana? Da li imate obraza? Naravno da nemate jer vam je deblji nego moj đon. Nemate obraza da se zastidite.

Idemo dalje. Da li je tačno, gospodine Đilas, da je pokojna Verica Barać raskrinkala načine na koje ste vi, gospodine Đilas, kao gradonačelnik Beograda sticali bogatstvo nameštanjem državnih tendera? Bogatstvo za svoje privatne firme i za svoje kolege?

Da li je tačno da je Verica Barać govorila da vi, gospodine Đilas, imate svoje privatne firme kao gradonačelnik Beograda i da ste stalno poslovali sa budžetom, ne samo lokalnih zajednica, nego i Republike i tako prali ogroman novac građana Republike Srbije, a pre stupanja u politiku bili ste običan gologuzan? Otud je, poštovani građani, 619 miliona, je li, u 17 zemalja i 67 računa.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi vršili kontrolu medija u Srbiji u to vreme time što ste kupovali minute, plaćali avansno i tako uticali na medije, te da ste vršili kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzuru novina? Da li je tačno ili ne? To ne kažem ja, to pokojna Verica Barać kaže. O kakvim medijima vi govorite?

Poštovani građani Republike Srbije dozvolite da kažem vezano za zaštitu i unapređenje čovekove okoline još nekoliko rečenica.

Poštovana ministarka, ovih dana kroz razne nevladine organizacije se napada Republika Srbija, kroz udruženja za zaštitu i unapređenje životne sredine. To ne kažem ja, to kaže šef narodnjaka u Evropskom parlamentu, jer nam preti opasnost da ne aktiviziramo modernizaciju Republike Srbije, ne samo Srbije nego Evrope.

Citiraću ga, ne volim napamet da pričam. Šef narodnjaka u Evropskom parlamentu Manfred Veber, inače blizak saradnik Angele Merkel, jedan od najboljih saradnika, obratio se javnosti istim rečima, verovali ili ne, kao i naš predsednik Aleksandar Vučić, poštovani građani, vama. Ja ću sad citat tačno reći, a vi prosudite da li je tačno. Kaže Veber: „Brinemo o ekologiji, ali moramo sprečiti puzajuću deindustrijalizaciju opasnu po ekonomski poredak u slučaju velikog zaokreta prema politici koju provode pojedini tzv. zeleni pokreti“.

Je li istina da je ovo predsednik Aleksandar Vučić zadnjih 15 dana, ima, čini mi se, 10-15 dana obraćajući se građanima Republike izgovorio ove reči? Dabome da jeste. Zašto vam to govorim? Govorim zbog toga da vidite koliko naš predsednik ima viziju, ne samo Republike Srbije, nego i evropsku viziju i kolika nam se opasnost krije od deindustrijalizacije pod vođstvom ovih pokreta koji imaju za cilj samo da zaustave investicije u našoj zemlji.

Gde se god pojavi fabrika, evo ih, protiv su. Da sad ne nabrajam, imam 20 takvih slučajeva gde su se oni pojavili, uprkos tome, je li, da mi zaista vodimo računa o zaštiti i unapređenju životne sredine o kojima su koleginice govorile. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste učinili sve ovo za vrlo kratko vreme, vidljivo građanima Republike Srbije.

Pošto se primiče kraj, dozvolite na kraju da kažem da dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić svakodnevno, kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mira, a ne rata, kao što laže Dragan Đilas, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti širom Evrope i sveta, politiku zdravlja ne samo naših građana za razliku od Đilasa, nego i zdravlja u regionu i šire, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku kompromisa i trajnog i održivog rešenja za našu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i onaj nesretni Boris Tadić, videli ste ga juče kako lupeta, je li, na televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa pune svoje džepove, blateći Republiku Srbiju, institucije Republike Srbije, posebno predsednika Aleksandra Vučića, dok on svakodnevno izgara u modernizaciji, jer je on motor modernizacije Republike Srbije. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite gospođo Vujović da iskažem zahvalnost na svemu što ste kao ministar uradili na unapređenju i na zaštiti čovekove sredini u Republici Srbiji i da kažem da vašu marljivost su prepoznali građani Republike Srbije.

Pošto su moje kolege i koleginice uglavnom rekli o zaštiti prirode i o drugoj tački, dozvolite da kažem zašto, zarad građana Republike Srbije, zašto ove izmene.

U prvom redu, da se uklone uočeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona. Drugo, da zakon uskladimo sa planskim sistemom Republike Srbije, jer nije bilo dovoljno usklađenosti.

Dalje, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, i to je potrebno učiniti. Usklađivanje sa propisima EU, to je jedan od naših zadataka. Zatim, odredbe o ekološkoj mreži su definitivno zaista i detaljno razrađene u ovom predlogu zakona, što je vrlo bitno radi uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, kao i ekološke mreže EU.

Jedan deo izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, iako smo mi nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji zabranjuje izgradnju malih hidroelektrana na zaštićenim područjima. Međutim, proces se ovaj mora dovesti do kraja.

To je što se tiče zakona, a sada, potpredsedniče, dozvolite da nekoliko stvari kažem šta se dešava na političkom životu ovih zadnjih dana.

Zadnjih dana su se ostrvili na predsednika Vučića i na SNS i na Republiku Srbiju mnogi iz okruženja, ali i mnogi iz naše Republike.

Ja ću spomenuti nekoliko njih. Verovali ili ne, ostrvio se ovoga puta i Boro Novaković, koji je, vi znate, poštovani građani, da vas podsetim ko je taj čovek. To je čovek koji je profesionalni lopov. Kada to kažem, ja neću napamet da pričam, nego da vas podsetim da je on uhvaćen u organizovanoj krađi glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, 2001. godine. To je ona tzv. afera „Solun“. Onda vam je jasno za kakvu se on demokratiju i revanšizam zalaže, pošto je on potpredsednik onog Vuka Jeremića, člana međunarodne bande lopova i prevaranata.

Samo da vas podsetim, Novaković je 2001. godine bio na službenom putu u Solunu, a nije bio prisutan na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, kada se glasalo o Zakonu o radu. Gle čuda, ali je neko koristio njegovu poslaničku karticu i glasao umesto njega.

(Aleksandar Martinović: Bojan Pajtić.)

Bojan Pajtić, tako je, gospodine Martinoviću, Bojan Pajtić. To su ti ljudi koji danas kritikuju predsednika države i sve ono što se danas radi u Republici Srbiji.

Samo usput da kažem da je taj isti Boro Novaković osuđen na 3,5 godina zbog malverzacija u Novom Sadu dok je bio na vlasti. A on je potpredsednik Jeremićev. Šta da kažem za Vuka Jeremića? Taj stalno radi protiv interesa naše zemlje, verovali ili ne, kontinuiranih 15, 20 godina.

Ja ga sada pitam, pred vama narodnim poslanicima i pred svim građanima Republike Srbije, da li je tačno, gospodine Vuče, da u savetodavnom odboru vašeg Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, da li je tačno da se nalazi švajcarska političarka Mišelin Kalmi-Rej? Zašto to kažem? Ta gospođa se decenijama bori za tzv. nezavisno Kosovo. Da li to možete verovati, poštovani građani?

Šta vam, Vuče Jeremiću, bitango jedna, radi ta žena? Koga ona predstavlja tamo? Znate koga, poštovani građani, predstavlja? Predstavljala je Natašu Kandić na međunarodnim skupovima kao predstavnik normalne Srbije. Jadna Srbija koga jedna i druga predstavlja.

Poštovani građani, ne treba da vas čudi zašto bitanga Vuk Jeremić to radi. On se odrekao Kosova već 2008. godine. On je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Završen citat. Time je zabio nož u leđa vlastitoj državi. Jel vam sada jasno, poštovani građani, šta ova žena iz Švajcarske radi u njegovom centru? Radi na nezavisnosti Kosova i zabija nož u leđa vlastitoj državi.

Samo da podsetim građane. Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN u Evropsku uniju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine i ponovo zabio nož u leđa vlastitoj državi. Da ja mnogo ne nabrajam, ima toga mnogo.

Samo da kažem, zato šiptari 27.7. ali to je bilo 2010. godine, slave ga, ali svake godine na 27.7. kao jednog od najvećih datuma za tzv. državnost Kosova. Toga dana je Vuk Jeremić dao Prištini pravni argument da guraju svoju tzv. nezavisnost. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini smatra Vuka Jeremića tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije. To je taj Vuk Jeremić. Ima toga još mnogo, ali ja neću dalje o njemu.

Poštovani građani, da vidite ko kritikuje predsednika države, SNS i narodne poslanike u ovom visokom domu i za koga taj čovek radi. Ja neću govoriti o onim milionima koji su mu dolazili iz Mongolije i kojekakvih drugih destinacija.

Ko se još ostrvio na predsednika Vučića i na Srbiju? Predsednik Republike Crne Gore Milo Đukanović. Ja moram da progovorim o tome. On napada Srbiju iz Srebrenice, videli ste prekjuče. Taj čovek, samo da građane podsetim, ovo moram radi Srba u Crnoj Gori i radi Srba u Srbiji i drugih građana Republike Srbije, Milo Đukanović je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca i time zabio nož u leđa SPC. Ja pitam, da li je tačno ili ne? Tačno je da je to predložio.

Đukanović kaže, citiram: „Obnovili smo državu, pa moramo obnoviti i crkvu“. Završen citat. Pa, niko ne negira crnogorsku državu. A ovo da će obnoviti crkvu, to je Pavelićeva teza. On to vrlo dobro zna. Za Đukanovića je važno da iz autokefalne SPC izbaci epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca. Pazite, nacionalnih Crnogoraca. I to otvoreno ovde moram da kažem kao čovek struke, a ne samo kao narodni poslanik.

Isto tako, svesno ide na formiranje nacionalnosti Crnogoraca.

Poštovani građani Republike Srbije i vi, poštovani građani u Crnoj Gori, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije bila od 10. do 20. veka. To znaju svi istoričari u Crnoj Gori, a i širom bivše Jugoslavije i širom Evrope, znači, od 10. do 20. veka nije postojala.

U svim crnogorskim udžbenicima, ja sam ih pregledavao, iz 19. veka sva izdanja, piše da u Crnoj Gori žive Srbi. Niko normalan i ovde od nas neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru. To niko ne dovodi u pitanje. Ona je postojala od 19. veka, postoji i dan danas. Ali, identitet državni postoji i narodni i nacionalni identite. Državni identitet Crne Gore stvaran je zaista vekovima.

Međutim, kada se radi o nacionalnom, odnosno narodnom identitetu, isto je stvaran od 10. veka pa do danas.

Poštovani građani, da razjasnimo to, šta je to nacionalni identitet Srba u Crnoj Gori, šta su sačinjavali? Autokefalna SPC, srpski jezik, srpsko pismo, srpska kultura i srpski običaji. I tu zaista nema dileme.

Postavljam pitanje – kako Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca? Tu nema nijednog vernika. Pa, on je to tako formirao pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju, a registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, verovali ili ne, ali to je tačno.

Zaista da kažem, 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom suprotno većini u Crnoj Gori, referendum je pokraden, svedočenje knjige Jovana Markuša na 1290 strana. To je tzv. „Bela knjiga“, koju ste verovatno čitali.

Danas Dejvid Gibs, američki istoričar, tvrdi da je prilikom izbora Mila Đukanovića za predsednika države kupljen sve i jedan glas. Pročitajte tu knjigu, pa ćete videti.

Kad smo pri kraju Mila Đukanovića, da ipak kažem da 12. maja 2020. godine da je uhapsio, naredio da se uhapsi, nakon Svetovasiljevske liturgije u Nikšiću vladika Joanikije.

Poštovani građani, vi koji ste stariji, komunisti za 45 godina vladanja nikad nisu uhapsili niti jednog vladiku. I moram da vam kažem da se nisu mešali u crkvene odnose.

Mislim i meni je drago što je tako, da su mladi i stari u Crnoj Gori konačno shvatili da je SPC u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Moram da citiram ovde pokojnog patrijarha Irineja, koji je kritikovao Mila Đukanovića, pa citiram šta je rekao: „Milo Đukanović je doživeo veliki ljudski pad. On je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda. On je tako govorio i obećao, a danas, kaže patrijarh, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem.“ Završen citat, 9. avgusta 2020. godine, pokojni patrijarh, tri, četiri meseca pre smrti je to izjavio.

Ja bih rekao, Milo Đukanović, jado, što bi rekli crnogorski, nije se desilo da jedan predsednik bilo koju nacionalnost pretvara u drugu nacionalnost i da pretvara crkvu, nego što se desilo za vreme Pavelića.

Što se tiče Mila Đukanovića, ali neka zna, Srbi će stalno i matica Srbija pomagati srpski narod u dijaspori i u okruženju. Neće se mešati u njihov izborni proces tamo, ali ja ga molim, neka obezbedi Srbima u Crnoj Gori ono što i Srbija obezbeđuje drugim manjinama, iako Srbi u Crnoj Gori nisu manjina nego narod. Neka obezbede 30%, od opštinskog nivoa do republičkog, a videli ste da on to zaista ne čini.

Poštovani potpredsedniče i narodni poslanici, verovali ili ne, ostrvio se ovih dana na predsednika Vučića niko drugi nego Nenad Čanak, zvani "Gicoje". I to odakle? Iz Srebrenice kritikuje predsednika Vučića. Šta reći o Nenadu Čanku? Taj se stalno bori za nezavisno Kosovo, verovali ili ne. Čanak je 5. 3. 2017. godine kao propali predsednički kandidat rekao: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" i time se uvrstio u tim izdajničkih bitangi naše zemlje.

Unazad nekoliko dana išao je u Prištinu i vrlo je pohvalno što je posetio grob jedne Albanke. Zašto nije posetio Dragicu Gašić u Đakovici? Nije mu palo napamet. Ili onog malog dečaka iz Gojbulje? Ne pada mu napamet. Znate zašto je išao? Ja imam hrabrosti da kažem - uzeo je pare i vratio se od Aljbina Kurtija. To radi stalno. E, tako radi Nenad Čanak i njemu jednom treba da se kaže da to više nema smisla.

Nemački diplomata, poštovani potpredsedniče Orliću, Gert Arens je u svojoj knjizi, koja nosi naslov "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak, verovali ili ne, 13. 12. 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji memorandum Vojvodine u kojem se kaže: "Budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna država". Zašto se zalaže za nezavisno Kosovo? Zato jer očekuje i bori se da to bude i Vojvodina. I ovo jednom neko mora da kaže otvoreno gospodinu Nenadu Čanku. I još usput da kažem da je Nenad Čanak 1990. godine, verovali ili ne ali je istina, evo ja ga pozivam neka kaže, za predsednika Republike predložio Oto fon Habzburga i time ponizio srpski narod i državu.

Poštovani građani Republike Srbije, ima još jedan koji se ostrvio na predsednika Srbije i na Republiku Srbiju, a to je bivši poslanik DS, Balša Božović. To ne možete da verujete. Ja citiram što je izrekao 12. jula 2021. godine. On je rekao, citiram: "Genocid u Srebrenici ne sme nikad da se zaboravi i istina o genocidu mora zauvek da odzvanja", završen citat i optužio je Srbe i Srbiju za genocid.

Balša Božović, izvinite, Božovići, ja ću mu reći, a on zna šta to znači kada mu kažem Božovići, jer sam mu to govorio ovde dok je bio poslanik. Vidite šta taj čovek radi. Znate li šta taj čovek radi, kako se bori protiv Republike Srbije?

Ja ću sada da vam kažem. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je izradio studiju jednu koja nosi naziv "Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Balkanu" i označio ko je najveći širitelj lažnih vesti u Srbiji. Poštovani građani, da li možete verovati koga su označili? Ne štampu, nego upravo Balšu Božovića kao najvećeg širitelja lažnih vesti.

Ja ga sad pozivam, ako ima i malo morala, a verujem da nema, i obraz, jer mu je deblji nego moj đon od cipele, jer ga nema, nek se izvini predsedniku Republike i njegovoj porodici za sve laži koje je izgovarao u zadnjih pet godina, neka se izvini gospodinu dr Martinoviću za sve laži koje je izgovarao, dr Orliću za sve laži i sinoć jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa ponavlja te laži koje je izgovorio Balša Božović, tri-četiri puta sinoć. Sve neistine i laži. Dakle, nema on obraza, taj čovek nema obraza.

Znate sa čim se još bavi? Osnovao je Akademiju za demokratiju sa centrom u Novom Sadu za čitavu regiju. Znate li koga je pozvao za predavača? Vi ćete se šokirati, poštovani građani. Bogića Bogićevića, onaj čijim glasom je razbijena Jugoslavija, jer nije glasao za vanredno stanje, a da ne govorim o drugima koji se pojavljuju.

Takvi napadaju predsednika Vučića i sve ono što je za vreme predsednika Vučića napravljeno u ovoj državi. Vidite, svaku fabriku napadaju da se ne gradi. Koga je još napao? Srpsku pravoslavnu crkvu. Udružio se sa najvećim ekstremima iz Hrvatske, sa Sonjom Biserko, koji optužuju Republiku Srbiju, Aleksandra Vučića za pravljenje tzv. nekakvog srpskog sveta, to Balša Božović izgovara ovih dana, kaže, na relaciji Beograd, Podgorica i Banjaluka. To su strašne stvari.

Na koncu, nije ni čudo, jer znate šta je on rekao za Kosovo, citiram: "Svi znaju da je Kosovo definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine". To je rekao Balša Božović. Znate li čiju on politiku sprovodi? Vi ste pametni, poštovani građani, vama su dovoljne samo informacije, pa da zaključite.

Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije i to čini vrlo uspešno, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku kompromisnog i dugotrajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi saradnici blate državu Srbiju, sprovodeći pljačku građana Republike Srbije i zato su ih građani već jednom bacili u političku prošlost za koju tvrdim da se nikada više neće pojaviti na političkoj sceni Republike Srbije. Siguran sam da će ih pravda stići pre ili kasnije i ja verujem u naše pravosuđe. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah da kažem da podržavam sve nacrte sporazuma koji su danas na dnevnome redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izuzetno važni za ubrzanu modernizaciju naše zemlje, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Pošto su moje kolege i koleginice dovoljno kazale o ovim nacrtima, dozvolite samo nekoliko rečenica vezano za gasni sporazum Niš – Dimitrovgrad - Bugarska (granica).

Poštovani narodni poslanici, vi koji ste bili u prošlom sazivu, a i vi poštovani građani Republike Srbije koji pamtite, kada smo u ovom visokom domu se opredeljivali za izgradnju gasovoda od Zaječara do Horgoša dužine 406 kilometara, naši politički protivnici, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i drugih okupljenih u Demokratskoj stranci, bili su protiv toga, govoreći da do realizacije neće nikada doći. Ovde su to govorili u ovom visokom domu i naravno lagali. Lagali su.

Evo, ovaj gasovod je završen, dužine od 400 kilometara od Zaječara do Horgoša i tu nismo dizali na velika zvona i, gle čuda, novinari skoro da nisu i zabeležili to. Šta su radili ti novinari kada bar nisu nekoliko puta istakli ovaj gasovod za koji su tvrdili i oni, većina, da nikada neće doći do realizacije.

Ovaj projekat danas koji je na dnevnom redu, samo dve rečenice, Niš – Dimitrovgrad - Bugarska (granica) je prioritetan. Zašto je prioritetan za nas i ne samo za nas, nego i za EU? Zbog toga što će se njegovom realizacijom osigurati povezivanje gasnog sistema Republike Srbije sa susednim zemljama i ne samo to, već i omogućiti dopremanje prirodnog gasa na tržište i drugih pravaca snabdevanja. To je jako važno za naš ukupni privredni razvoj.

Kako ste videli, ovaj projekat će zadovoljiti 80% trenutnih potreba. Deonica je duga 109 kilometara. Radi se o zajmu od 20 miliona evra, koje će pozajmiti Evropska investiciona banka.

Dozvolite sada da kažem da mi ovih dana, poštovani potpredsedniče dr Orliću, svakodnevno imamo medijske napade na predsednika Republike bez i jednog argumenta. Gle čuda, u te napade uključio se, verovali ili ne, i potpredsednik stranke Vuka Jeremića, bivši Srbin Borivoje Borović.

On je sa velikim oduševljenjem, verovali ili ne, primio vest da je crnogorskom parlamentu usvojena rezolucija kojom se srpski narod označava kao genocidan. Taj Borović, bivši Srbin, je brutalno napao vlast u Srbiji, predsednika Vučića i zatražio da prestane da komentariše dešavanja u Crnoj Gori i usvojenu rezoluciju, odnosno, poštovani građani, da zabrani da se naš srpski narod u Crnoj Gori da se zaboravi. To je tražio.

To je taj borac iz Petog oktobra. To je taj borac iz devedesetih godina, kada je naš srpski narod u Pakracu bio napadnut, a on dizao zajedno sa Vukom Draškovićem ustanak ovde u Beogradu. To da se zna. On je doslovce rekao: "Aktuelna vlast treba da drži ruke dalje od Crne Gore. Oni žele da Crnu Goru tretiraju kao svoju provinciju. Mi Srbi i Crnogorci koji živimo u Srbiji nećemo to dozvoliti".

Da li možete verovati, poštovani narodni poslanici, da je to izrekao?

Ja ga pitam – je li on Srbin ili Crnogorac? Evo, pitam ga direktno.

Ovo je važno, poštovani građani. Borovićev šef je niko drugi nego Vuk Jeremić, vođa, odnosno član međunarodne bande lopova i prevaranata, veoma blizak Vuk Jeremić sa Milom Đukanovićem, pa ako hoćete i Milanom Roćenom, savetnikom Mila Đukanovića, jer je Vuk Jeremić rekao u razgovoru sa njim da će mu je…, je li, mater Srbiji, a ovaj Crnoj Gori. Završen citat.

Vidite o kome se radi, o kakvim se ljudima radi. Od Vuka Jeremića niste mogli, poštovani građani, ništa drugo očekivati. To je taj Vuk Jeremić koji je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, rekao, citiram: “Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje čemu se Srbija treba da nada“, završen citat i tako se odrekao Kosova i Metohije i svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani građani Republike Srbije, zato 27. oktobra 2010. godine, jedan od najvećih datuma za tzv. državnost Kosovo. Toga dana je Priština dobila, zahvaljujući Vuku Jeremiću, pravni argument da gura svoju nezavisnost do kraja.

Poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, zato Priština slavi Vuka Jeremića, jer ga šiptarsko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. Kosova. Završen citat itd. Dakle, vidite o kakvom se čoveku radi, Vuku Jeremiću.

Idemo dalje. Evo ga ovih dana, nazad nekoliko dana, Vuk Jeremić preti revanšizmom nama u SNS, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, kao što su pretili u vreme, verovali ili ne, fašizma. Rekao je, citiram – da će trajno zabraniti rad pojedinih medija i hapšenje Ane Brnabić i Aleksandra Vulina, trajno zabraniti, podvlačim, trajno zabraniti, kao za vreme fašizma, SNS, SPS i svih derivata radikala. Završen citat.

Ja postavljam pitanje gospodi novinarskim udruženjima - zašto nisu reagovali na ovakve izjave Vuka Jeremića?

Gospodine Vuče Jeremiću, na vaše ovakve pretnje u vidu fašističkih pretnji, mi u SNS odgovorićemo još jačim radom, izgradnjom tvornica, kao što je juče predsednik Vuči bio na udaranju kamena temeljca, izgradnjom autoputeva, sedam u ovoj godini se gradi, bolnica, škola, vodovoda i kanalizacija.

Nego, gospodine Vuče, usput samo da vas priupitam, pred licem građana Republike Srbije. Ja molim jedan deo narodnih poslanika kojima nije interesantno, ja sam ćutao dok su oni govorili.

Gospodine Vuče, šta vam radi u savetodavnom odboru vašeg Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj švajcarska političarka Mišelin Kalmi-Rej, koja se decenijama bori za tzv. nezavisnost Kosova? Odgovorite, Vuče Jeremiću, pred licem građana Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, ova Mišelin predstavlja Natašu Kandić na međunarodnim skupovima, kao predstavnik poštene Srbije, gle čuda. Šta vam radi ova žena, Vuče Jeremiću, u vašem centru? Čiju ona politiku zastupa, Vuče Jeremiću, bitango jedna? A, optužujete Aleksandra Vučića za izdaju. A, vi ste se odrekli Kosova, kako sam citirao, već 2008. godine. Za razliku od vas, Aleksandar Vučić nikada, nikada neće potpisati nezavisnost Kosova i to je 100 puta rekao, a mi vrlo dobro znamo.

Prestanite više, Vuče Jeremiću i vi gospodine Đilase i vi gospodine Tadiću, da lažima obmanjujete građane Srbije.

Juče ste i prekjuče na vašim televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa optužili SNS i Aleksandra Vučića da smo mi vodili ratove devedesetih, da smo ratnih huškači. Pa, više vam ne veruju ni vaši mentori sa zapada.

Ja ću zbog građana da kažem nekolike rečenice o tome, jer svi istoričari, skoro svi, SAD, Nemačke i drugih zemalja tvrde da su rat započeli SAD, Nemačka, Vatikan i NATO. Šta je to u vama, gospodine Vuče, gospodine Tadiću i gospodine Đilase, šta je to u vama? Evo, citat Franje Tuđmana. Citiram: „Moglo je proći i bez rata, ali Hrvatska to nije želela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Da nismo tako učinili, ne bismo dobili nezavisnost Hrvatske.“ Završen citat. Franjo Tuđman, 24.05.1992. godine na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu.

Da li je tako, gospodine Vuče Jeremiću? Da li je tako, gospodine Tadiću?

Evo još jednog citata, ministra unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, Josipa Boljkovca, koji je bio 1990-1992. godine. Citiram, on kaže: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužnost, nego namera. Po tom konceptu, Srbi su trebali nestati iz Hrvatske.“ Završen citat. Josip Boljkovac, ministar unutrašnjih poslova, 13.02.2009. godine.

Šta radite vi, gospodine Tadiću? Šta radite vi, Vuče Jeremiću? Šta radite vi, gospodin Đilas? Taj vaš šovinizam, autošovinizam, je ubistvo za državu Srbiju.

Kad sam već kod ovoga i želeo bih da nikada, nikada na televizijama pod vašom kontrolom više to ne ponovite, evo, sad ću vam citirati Džejms Bejkera, državnog sekretara SAD, iz 1990-1992. godine. On kaže, citiram: „Slovenija i Hrvatska su uzročnici rata u bivšoj Jugoslaviji“. Ne kaže nikakav Milošević i Srbija, nego – Slovenija i Hrvatska su uzročnici rata u bivšoj Jugoslaviji. „Njihovo nasilno otcepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsingškog sporazuma iz 1975. godine. Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima. Jednostrano proglašenje nezavisnosti protiv naših upozorenja, upotrebili su silu, što je izazvalo građanski rat.“ Završen citat. Akademik Jelena Guskova, u knjizi „Istorija jugoslavenske krize 1990. do 2000.“Beograd, 2003. godine, strana 28.

Gospodine Jeremiću, gospodine Tadiću, gospodine Đilas, posle ovih citata i gospodine Šutanovac, i vi ste prekjuče to izrekli, ako imate bar malo stida i morala, ali čini mi se nemate jedno i drugo, nikada to više nećete upotrebiti.

Džejms Bejker je rekao ovako, citiram ponovo jedan drugi citat: „Jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske i njihova upotreba sila u preuzimanju graničnih prelaza izazvali su građanski rat“. Završen citat.

Znate, poštovani poslanici, gde je to rekao državni sekretar? Rekao je 12.01. verovali ili ne 1995. godine na sednici Komiteta za spoljne odnose u predstavničkom domu američkog Kongresa. Šta sad kažete, gospodo okupljeni oko Đilasa, oko Tadića i oko Jeremića?

Da ja završim sa ovim Josipom Boljkovcem, da ga više ne spominjem, on je ovako rekao, citiram: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu, rat nije bio nužan, već namera. Po Tuđmanovom konceptu, Srbi su trebali nestati iz Hrvatske“, završen citat, 13. februara 2009. godine, „Slobodna Dalmacija“.

Vezano za moje krajišnike i Srbe iz Hrvatske, Edo Murtić, veliki hrvatski slikar, je rekao, citiram: „Bilo mi je strašno, mučilo me to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao mi je Tuđman, latelijer, i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatska mora krvljom dobiti svoju državu i da ćemo mi, misli, Tuđman sa HDZ-om, napraviti ono što Pavelić nije uspeo napraviti 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti, a ostalih 50% ili postati Hrvati ili nestati. I rekao sam mu da je ludak i isterao ga iz kabineta i nikada više nije došao tamo“, završen citat, „Identitet“ časopis, broj 61, 2003, strane 8-11, autor Mira Šuar Babić. Dakle, radi se o hrvatskim autorima i da naši autošovinisti jednom čuju za vekova i vekove.

Bivši američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman, da vidite šta je i on rekao, da gospodin Đilas, Jeremić Vuk i Tadić vide, kaže ovako, citiram: „Ni avgusta 1991. godine nisam uspeo da ubedim Tuđmana i Bobetka da odustanu od ratne opcije. Tuđman je tada priznao da otpočinje opšti napad protiv JNA i četničkih separatista. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj opciji, o davanju autonomije Srbima u Hrvatskoj, a samim i tim odbacivanjem vratne opcije, Tuđman je odbio svaki daljni razgovor na tu temu“, završen citat, Voren Cimerman iz knjige „Izvor jedne katastrofe“, Zagreb, 1996. godine, strana 95. Jel vam sad jasno, Vuče Jeremiću, Borise Tadiću, Dragane Šutanovac i ostali, a optužujete Srbe da su oni vodili rat?

Mi smo ovih dana čuli strahovite optužbe, gospodine potpredsedniče, a moram odgovoriti na račun nas, SNS, Aleksandra Vučića, verovali ili ne, od nikoga drugog nego od bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Videli ste na jednoj televiziji, pod kontrolom Dragana Đilasa, a inače Dragan Šutanovac nosi naziv „zgrabinovac“, jer je pljačkao dok je bio ministar odbrane.

Ja ću biti direktan ovde. To je taj ministar odbrane i ja ga pitam – da li je istina da je prilikom nabavke mobilnog sistema radiorelejnih uređaja preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Republike Srbije, kao ministar odbrane, za 270 miliona evra? Ovo je citat. Znate li odakle je ovaj citat? To ne kažem ja, ni novinari, nego Državna revizorska institucija, a objavile i „Večernje novosti“ 18. jula 2012. godine. Šta kažete, gospodine Šutanovac, na ovo?

Da li je tačno da ste kao ministar odbrane 2010. godine platili nadogradnju softvera za VMA, verovali ili ne, 850 hiljada evra? Poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, to je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen kao novi. Državna revizorska institucija 13. februara 2013. godine, a objavio jedan list. Šta sad kažete, gospodine Šutanovac?

Moje informacije govore da i dan danas taj uređaj ne radi. Milionsko popravljanje softvera Šutanovac je proglasio kao vojnu tajnu, a posao je završen bez javnih nabavki i bez javnog poziva, direktnom pogodbom.

Kada već toliko svaljuje i laže na nas svakodnevno, ja ga pitam – da li je tačno da je Šutanovac dok je bio ministar odbrane svom najboljem drugu Aleksandru Babcu dodelio državne poslove u vrednosti od 156 miliona dinara? Da li je tačno ili ne, a Babac je radio kao direktor marketinga u toj firmi? Taj isti Babac je formalni vlasnik luksuznog stana u Njegoševoj 51, a u kome je živeo Dragan Šutanovac. Jedan nedeljni list nas obaveštava 21. septembra 2012. godine, strana dva.

Pitali smo ga ovde kada je sedeo u ovom visokom domu da li je tačno i on govori da je on zaslužan za razvoj odbrane. Dragan Šutanovac je zajedno sa Ponošom, koji se trsi ovih dana i pljuje po nama, veliki deo starešinskog kadra penzionisao u najboljim godinama, a kada su bili najiskusniji i najsposobniji. Dvadeset i šest generala uklonili su iz Vojske.

Šta beše ono, gospodine Šutanovac, o pogibiji pitomaca na Pasuljanskim livadama? Hajde progovorite o tome i da dalje ne govorimo o tom Šutanovcu, zvanom „zgrabinovcu“, a moram da kažem, izvinite, nekolike rečenice, pošto je prekjuče na jednoj televiziji non-stop pljuvao predsednika Vučića i nas iz SNS, niko drugi nego gospodin Zdravko Ponoš.

Taj je, poštovani građani, kao načelnik Generalštaba poguban za Vojsku Srbije bio. Odrekao ga se kao načelnika Generalštaba, verovali ili ne, čak i Boris Tadić, takav kakav je Boris Tadić, a sada ga novce pridobio Vuk Jeremić. Hajde recite, gospodine Ponoš, koliko vam je dao Vuk Jeremić? Verovatno ne džigericu za koju bi čitav svet obišli, samo da vam to da.

Svaki pripadnik Vojske Srbije crveni se od stida danas kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš, poštovani građani. Taj Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok su mu on i Tadić i Jeremić i Đilas hrabru srpsku vojsku isporučivali Haškom tribunalu. Jel tako, gospodine Ponoš?

Obećao je američkom senatoru da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Jel tačno, gospodine Ponoš? Svako ko je razmišljao kao patriota izbačen je iz Vojske Srbije, kako sam rekao – 27 generala, najbolji kadar je penzionisan.

Pitam ga pred građanima Srbije – zašto često posećuje danas, a i ranije, zapadne ambasade, u koju svrhu to radite, gospodine Ponoš? Naravno, da nećete odgovoriti na to pitanje, ali ako imate bar morala odgovorite na to pitanje.

Na kraju, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje i prilično ga je doveo na određeni nivo, zavidan, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i okruženju i politiku ubrzane ekonomske modernizacije naše zemlje, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić svakodnevno blate predsednika Vučića i njegovu porodicu i njegove saradnike, psujući ih svakodnevno, snimajući filmove koji traju po sat i nešto ispunjeni lažima, dotle pune svoje računa po raznim destinacijama širom sveta koje je uzeo Dragan Đilas, 619 miliona, dok je bio na vlasti, jer pre toga, kako znate, poštovani građani, bio je obični gologuzan. Pravda naroda će vas zasigurno stići. U to sam ubeđen. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovih dana raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i amandmanima podnetim na predlog ovog zakona.

Radi se o izuzetno važnim stvarima. Pošto su moji prethodnici dosta toga rekli, dozvolite ipak da kažem da je i vaspitanje i obrazovanje kao deo jednog ukupnog sistema već od 2000. godine doživelo transformaciju u svakom smislu.

Mi se ipak moramo, sagledavajući danas ovo što se dešava i ove promene koje imamo danas i amandmane na dnevnom redu, vratiti u 2000. godinu i videti šta smo imali tada, a šta imamo sada. To poređenje je izuzetno bitno da bismo u budućnosti vršili transformaciju ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja.

Mi smo 2000. godine prešli i kasnije u reforme, pod navodnike - takozvane reforme, ja ću samo o jednom segmentu da govorim jer je na dnevnom redu, tako što smo izbacili vaspitanje iz ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, i iz škole i iz društva u celini, da ne nabrajam, kao i iz sredstava masovnih komunikacija, čak i iz Narodne skupštine Republike Srbije, da ne kažem iz društva u celini. To je osnovna pogreška.

Dakle, hiljadugodišnjeg sistema vaspitanja i obrazovanja u Evropi i više mi smo se odrekli. Umesto da smo sve pozitivne pedagoške tekovine od starog veka, od Aristotela i Platona do danas prihvatili, izvršili transformaciju u skladu sa višestranačkim sistemom i vaspitanju dali ono mesto koje mu pripada, mi to nismo učinili. Ostavili smo samo obrazovanje.

Vi koji ste pedagoške struke vrlo dobro znate da nema obrazovanja bez vaspitanja, to je jedinstveni proces. Čak je nastavnicima u osnovnim i srednjim školama, o fakultetima da i ne govorim, vaspitanje nikada nije ni postojalo tamo u visokoškolskim ustanovama, bilo zabranjivano da se spominje reč vaspitanje. Imam škole, popise škola i direktora škola koji su to provodili 2000. godine.

Gospodine ministre prosvete, gospodine Ružiću, vama je danas jako teško vršiti transformaciju, ona se vrši, vidite, više od desetak godina. Dosta toga je urađeno, vaši prethodnici su učinili. Možda smo mi i građani u celini nezadovoljni, ali je teško učiniti kad smo uništili sistem vaspitanja i obrazovanja. To je suština.

Izneću konkretne neke stvari. Evo, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, učeničko nasilje i studentsko nasilje, o tome svakodnevno govorimo, to je pogreška. To su zamene 2000. godine, ne govorimo o nasilju nego o vaspitanju. Vaspitanje smo izbacili. Nasilje je rezultat nevaspitanja. Da smo provodili vaspitanje i planove vaspitnog delovanja od predškolskih ustanova do univerziteta, ne bi ni imali nasilje. Jel tačno, vi koji ste učili pedagogiju? Učili ste svi koji ste završavali nastavničke škole.

Sada vidite školske tuče primer, ili studentske, ovo što doživljavamo svakodnevno. Školskih tuča je i ranije bilo, ali, gospodo, nikada nisu bile obojene mržnjom, zato što smo provodili vaspitanje kroz škole, kroz društvo u celini, kroz masovne komunikacije, kroz televizije. Jel danas to radimo? Ne radimo.

Potpredsedniče, daću predlog šta trebamo učiniti na nivou društva, ali dozvolite, povezaću ovo zaista sa ovom mržnjom i ovim nasiljem u celini. Pogotovo je to dominantno u osnovnoj i srednjoj školi, a i među studentima. Dakle, nisu bile obojene mržnjom i željom da se ozbiljno povredi učenik ili student kao danas od 2000. godine. To je to. Kada neko padne, nismo ga tukli kao đaci, a vi ste bili đaci svi koji ste ovde, jesmo to radili? Dakle, ne tučeš ga, ne tučeš ga više, ne šutiraš ga u glavu, kao što gledamo kod učenika i studenata. Učenici danas potežu noževe u školskim dvorištima. Je li tačno, dame i gospodo? Ne smemo zatvarati oči pred tim, jer ih tim pothranjujemo da još gore u budućnosti bude. Ja ću dati predlog šta treba da učinimo svi, čak i u ovoj Narodnoj skupštini. Potežu noževe u školskim dvorištima. Tuča danas ima više, da se potežu noževi, lanci i satare, videli ste nedavno u jednom školskom dvorištu.

E, sad postavljam pitanje sebi, i ja sam deo tog sistema, i svima vama roditeljima i svim profesorima od predškolske ustanove do danas, postavljam pitanje – u kojoj meri su naša deca „ispuštena“ od roditelja i „zapuštena“ od institucija države? Pokazuje nam to najnoviji u nizu društvenih fenomena – zakazivanje tuča među maloletnim vršnjacima, u cilju da isti budu snimljeni mobilnim telefonima i nakače na Jutjub, sajt dostupan svima i prepun nasilja ili vulgarnosti. Jel ja govorim istinu ili ne govorim? Šta mi tu činimo? Ništa. Nisu krivi nastavnici u školi, oni ovo znaju. Od vrha ide. Ja predlažem 12 godina to ovde. Šta predlažem? Da govorimo o vaspitanju, da zadužimo ispred Ministarstva prosvete sve škole, sve vaspitno-obrazovne ustanove da imaju pored programa i plana škole plan vaspitnog delovanja škole, svakog odeljenja i svakog razreda slobodnih aktivnosti, pa će profesor fiskulture ići u grad, vršiti komunikaciju sa vođom sportskih aktivnosti i koordinaciju vaspitnog delovanja i tamo, pa nećemo imati šutiranje fudbalera. Pa to smo izbacili, a to smo radili hiljadu godina.

Idemo dalje. Poštovane dame i gospodo, mislim da je tog nasilja puna naša politika. Mi nasilnike promovišemo po medijima, pod kontrolom Dragana Đilasa. Biću direktan. Jeste li gledali prekjuče na jednoj televiziji batinaše u pokušaju? Predsednik političke stranke Vuk Jeremić. Jel to učenici treba da gledaju batinanje predsednika u predsedništvu? Jel to ikad rađeno? To je rezultat nevaspitanja koje smo izbacili 10 godina.

Dalje, mi konstantno svakog dana imamo satanizaciju predsednika Republike i države i satanizaciju većine u Narodnoj skupštini. Pa jeste li jutros gledali sat i po vremena film, noćas, koji se obrće, satanizacija ministra Vulina, satanizacija sat i po vremena? Jeste li gledali dva filma snimljena o predsedniku Republike? Satanizacija koja se vrši pod kontrolom televizije Dragana Đilasa non-stop. Satanizacija Milorada Dodika, satanizacija Andrije Mandića. Znate li odakle to dolazi? Pa hajte, mi smo pismeni ljudi, znamo odakle to. Udruženi lešinari ne samo u zemlji, nego i van zemlje, u okruženju i šire, sjatili su se svi sa ciljem da unize rezultate ekonomske i svake druge u ovoj zemlji. E, to je cilj.

Sada, poštovane dame i gospodo, idemo na ovaj deo. Nemojmo, gospodo, u škole stavljati temu „Škola bez nasilja“, nego vaspitna funkcija škole, pa ćemo programe, onda neće nasilja biti, valjda to znamo svi iz pedagogije. Zašto je to tako? Tako je. Dvehiljadite je tada greška učinjena, čije posledice ispravljaju svi ministri prosvete, pa i ovaj ministar, državni sekretar i pomoćnik ministra i sledeći će ispravljati. To je suština. Teže je uništiti hiljadugodišnje vaspitanje za jednu godinu ili pet nego graditi sto godina. Vi koji se bavite vaspitanjem i obrazovanjem vrlo dobro znate da je to problem.

Dakle, sve moramo zameniti. Ne govoriti o tučama, ne govoriti o nasilju nad ženama. A o čemu ćemo govoriti? Pa o odnosu između muškarca i žene, dečaka i devojčice, učenika i učenice u prvom razredu. Temu na dnevni red. E, to je suština. Dok to ne okrenemo, nećemo imati ekonomski prosperitet zemlje. Da smo to radili deset godina zadnjih, ne bi imali mi ovo – 7%, to je mnogo, imali bi 14%. Zašto? Jer bi dobili obrazovanije ljude u procesu. Sada ćete me pitati – a šta vaspitanje ima veze? Pa ima i kod metala. Pa ćemo videti kako će alat služiti. Šta ću ja, kaže, kod metalaca vaspitnu funkciju? Pa tu i treba u svakom odeljenju. Mi smo to izgubili.

Roditelji su postali oni koji nisu vaspitani od 2000. godine. Kako će nevaspitan roditelj vaspitati decu? Kako će nevaspitan profesor vaspitati decu, a ima ih jako mnogo mlađih generacija, a i među starijima, hvala bogu, odmah da budemo otvoreni? Kako će Jovo Bakić, doktor, po treći put, docent, vaspitavati studente, kada on kaže da će nas terati na ulici noževima, krv da će pasti? Pa je li to nasilje? Pa jeste, da, nasilje.

Idemo dalje. Kad smo već kod nasilja kod studenata i đaka, dobro je, gospodine potpredsedniče, ovo što smo stavili, ministre, organizovanje studentskih organizacija. Nema van toga delovanja. To, gospodo profesori, moramo mi zajedno sa studentima da razgovaramo. Gospodo profesori, ne možete politikom se baviti ukoliko niste u političkim organizacijama ili preko nauke u naučnim časopisima. Ali neću u politiku, neću ovamo, idem, a to je ono što su pevali nekad za vreme NOB-a: „Neću Titu, neću Draži, idi kući pa im kaži“. E, to radi najveći deo ljudi. Moramo dati aktivizam, definisati određene stvari i mislim da smo u nekim stvarima otišli daleko, na primer, u dualnom obrazovanju. Sada ćete vi meni reći – imali smo. Ali nismo ovaj sistem. Imali smo ga 1980-ih godina, moja ga malenkost provodila, školu, u školi tvornicu. Ali nije ovakav sistem. Nastavićemo to sad dalje.

Još ću samo da kažem, kako ćemo provoditi vaspitnu funkciju škole, kada profesor doktor koleginica kaže, evo, ja ću citirati, 19. novembra 2020. godine, jedan dnevni list kaže: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. A to Vesna Pešić, koja vodi političke savete, ne političke stranke. Pa gde im je vaspitno delovanje u njihovom programu i političkim organizacijama? Pitaćete me – jel mi to? Pa imamo, hvala bogu. Dakle, stojimo u jednom zaista raskoraku.

Dalje, da ne govorim, jutros ste videli jednog kolegu koji je stotinu puta uvredio predsednika Vučića, evo ga jutros na mediju pod kontrolom Dragana Đilasa. Ja sam prošli put 16 uvreda koje ljudski um ne može, što je on izrekao. Evo ga dalje. Kaže da smo mi ovde glupaci, da nismo poslanici. Zamislite, profesor doktor na univerzitetima. Kaže, citiram, 21. marta 2020. godine, ali evo i jutros je ponovio: „Koga uopšte ima u Vučićevom okruženju da uopšte nije moralna ništarija ili potpuni glupak?“ Je li to profesor? Je li to vaspitno deluje? Kada ste čuli sa ove strane? Kada ste čuli? Evo, građani znaju vrlo dobro. Nikada nikoga nismo uvredili. Jesmo oštro diskutovali, ja hoću takmičenje u oštrini, ali u poštovanju svakog političkog protivnika, ko će pre da dođe, ko će bolje da pripremi, ko će više da radi. E, to mi hoćemo, to narod hoće, to građani hoće, da se takmičimo ko više mostova… Ne, nema auto-puta, a svako ga vidi. Jeste li čuli juče? Kažu da nema nijedan sagrađen auto-put. Pa neće dobiti ni 0,5% na izborima.

Da ovo privedem kraju. Jedan narodni poslanik, vidite, koji je ovde bio, čije smo duele stalno izmenjivali, kaže ovako, ima razloga sa patriotskim vaspitanjem, i to smo pustili niz vodu, to je posebna priča, citiram: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine“, završen citat. To je bivši poslanik Balša Božović.

Znate šta on radi? On je osnovao akademiju za demokratiju. Još jednu rečenicu. Evropska komisija je pravila projekat, mapiranje lažnih vesti na Balkanu. I gle čuda, umesto da su najviše lagali mediji. Znate koga su naveli? Balšu Božovića. Ja mu sada tražim da se izvini, gospodine potpredsedniče Skupštine, za sve uvrede koje je rekao u ovom visokom domu i van ovog visokog doma, predsedniku Republike, njegovoj porodici, Aleksandru Martinoviću, Vladimiru Orliću i svim poslanicima u ovom visokom domu, ako bar malo morala.

Evo ga juče on govori o pitanju Kosova i Metohije. Šta možemo očekivati od njega? Videli ste jutros film. Ko nas satanizuje ovde poslanike? Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, koga u narodu zovu „zgrabi novac“. Ovde smo govorili šta je radio na Vračaru. Taj čovek koji je oterao u penziju 28 generala, najškolovanijih. Pokrao pare, formirao udruženje i da se pokrije i misli da može raditi šta hoće. To je i ovaj pedofil za Pravnom fakulteta radio. Ja ga pitam da li je tačno ili ne? Neka ide na poligraf, i svi mi prosvetari. Neka odgovori da li je ono radio ili ne?

Ja se izvinjavam što sam spomenuo, potpredsedniče, Pravni fakultet. Tu ima časnih ljudi i časnih profesora, divnih ljudi, ali ima koji nikada ne bi ušli na fakultet, doduše i na drugim fakultetima. Da bi u budućnosti to izbegli moramo vratiti vaspitanje i u školu i u društvo. Nastavnici su spremni za to. Ja predlažem da pri Ministarstvu prosvete se osnuje odeljenje od dva, tri čoveka koji će se samo vaspitnom funkcijom škole i društva baviti. Tu nam je ekonomska dobit.

Zamislite samo grafiti u Beogradu, izračunao sam, kada bi ih sada izbrisali, milijardu evra. Malo li je. To su naša deca radila. Nisu to nekada radila. I završetak, gospodine potpredsedniče.

Već se ovih dana i vi iz ministarstva izvinite, govori o udžbenicima i pisanje udžbenika. Ja vam predlažem da ne date nikako da autori udžbenika budu oni koji nikada nisu napisali udžbenik, nego oni koji samo pare hoće. Ima, dobrovoljno će ljudi džabe raditi. Hoće, hoće, jer vole ovu zemlju, vole decu ovu. Već preporučuju preko raznih televizija pod kontrolom i Đilasa ali i preko RTS. Kako će mi akademik pisati udžbenik, kada kaže da država Srbija nije jedinstvena, u teritorijalnom smislu. Ili za Kosovo i Metohiju, taj akademik kaže – nije naše.

Znate gde je osnovni problem, gospodine potpredsedniče? Mi smo na Kosovu i Metohiji pravo nacionalnih manjina prekomponovali u teritorijalno pitanje. To nigde na svetu nema. To su prethodnici radili i sada moramo vratiti u jednu normalu da možemo razgovarati sa kolegama Albancima, dovesti u jedan red. Sve su pogrešno radili. Ja neću citirati, citirao sam njih 12 političkih lidera koji su se odrekli, oni će sada to spašavati. Njih nije ništa interesovalo, osim džepa.

Evo, hvala vam velika, biću gospodine ministre sretan, ako zaista damo ili jedno savetnika ili nekoga na nivou ministarstva, a ima nas dobrovoljno koji ćemo raditi i dati doprinos da probamo vratiti vaspitanje u škole. Obratiću se nastavnicima. Ja znam da im je težak posao. On je kao rudarski u rudniku. Gospodo profesori mi volimo našu decu, volimo vaspitanje i obrazovanje, vaspitamo ih u tom duhu, a izborićemo se za vaše mesto u društvu, učinićemo sve da se izborimo, ne samo u materijalnom smislu, nego u ovom da vaspitavamo našu decu.

Ja se izvinjavam, gospodine potpredsedniče, nisam prekršio Poslovnik jer imamo vremena, naša poslanička grupa, ali ću biti sretan ako bar miligram, ono što narod kaže, od ovoga uzmemo, a nadam se da hoćemo jer znam da to hoće i državna sekretarka i ministar i pomoćnik ministra. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, samo nekoliko rečenica pošto su moje koleginice i kolege dosta toga rekli da kažem da podržavam ovaj Predlog za izmenu i dopunu Zakona o porodici, i ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila i da kažem da porodica nije samo osnovna ćelija društva. Ona jeste, ali ona je osnovna istorijska, osnovna ekonomska, osnovna duhovna ćelija društva.

Ja ću govoriti o porodici sa jednog drugog aspekta, kojeg vi danas ovde niste spomenuli iz razloga, poštovane dame i gospodo, zato što gospodin ministar Ratko Dmitrović se bavio pre nego što je bio ministar u Vladi Republike Srbije, baš sa ovog aspekta kojeg ću ja da kažem, a to je da je porodica i duhovna i nacionalna kategorija. Da porodica nije ugrožena, samo u ekonomskom mislu, nego i nacionalnom smislu. Ugrožena nam je srpska porodica u Crnoj Gori, srpska porodica u Hrvatskoj, srpska porodica u Severnoj Makedoniji.

Ja ću malo više danas o tom aspektu da kažem, a hvala vam gospodine Dmitrović i vama i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što ste i na ovaj aspekt ukazali i što radite, a bivša vlast nije imala ni sluha, već je radila upravo sa onim koji su to činili na zatiranju naše porodice i u nacionalnom i u duhovnom smislu.

Poštovani narodni poslanici, u srpskoj, istorijskoj, ljudskoj i moralnoj vertikali u Crnoj Gori, bilo je više ljudskih moralnih nakaza i ništavila ili ti kako bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori, ili „jada“.

Milo Đukanović spada u sami vrh te vertikale. Bivši Srbi, Milo Đukanović, u narodu zvani „milogorac“ prekraja srpsku istoriju u Crnoj Gori. Verovali ili ne, ali verujem da znate, ali zbog građana predlaže formiranje Pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Gle čuda. To niko nije radio od srpskih državnika u prošlosti.

On kaže, citiram – mislim da je bolje da imamo Pravoslavnu crkvu koja će imati i svoje vernike. Dakle, ne Srpsku pravoslavnu, nego Pravoslavnu crkvu.

Za bivšeg Srbina Milu Đukanovića je važno da taj epitet se izbaci. Znate čija je to teza poštovani građani? Ante Pavelića. Pa i on je tu tezu izneo i tražio, da se iz autokefalne Srpske pravoslavne crkve u Crnog Gori izbaci epitet srpski, a da ostane samo Pravoslavna, kako on kaže – „crna nacionalnih Crnogoraca“. Ovo podvlačim pa da vidite šta ovaj nakaza, od bivšeg Srbina radi. Svesno ide i na formiranje nove nacionalnosti u Crnoj Gori i to crnogorske.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije postojala. Od 10. veka do danas, i posebno to znaju istoričari. Samo usput da kažem, u svim udžbenicima u 19. veku stoji u Crnoj Gori žive Srbi. Nigde ne stoji – Crnogorci.

I to bivši Srbi, Milo Đukanović, dobro zna. Ali, niko normalan neće dovoditi u pitanje državnost Crne Gore, još od 10. veka i to naši studenti vrlo dobro znaju. I dozvolite još nekoliko reči kada smo, da vidite kako se porodica naša u Crnoj Gori uništava.

Milo Đukanović uništava, ne samo državni identitet, nego i nacionalni identitet Crnogoraca. Dakle, kada se radi o državnom identitetu, pa Crna Gora je država. Kaže on obnavlja, pa bila je od 10. veka, nema šta on da obnavlja. Nacionalni narodni identitet, stariji vekovi, ajmo od 10. veka, pa to braća Crnogorci i Srbi znaju svaki ovako razmišlja i ne sme da kaže od njega. To je suština, e sada vidite, kako je nacionalni narodni identitet stvoren u Crnoj Gori i šta čini, a šta Milo Đukanović uništava i kako naše porodice u Crnoj Gori, preko SPC. Zatirao je korene, i to srpskog jezika, srpskog ćiriličnog pisma, srpske kulture i srpskih običaja, srpske ćirilice.

Staroslovenskim jezikom su govorili i Srbi, Hrvati, Crnogorci i sve do 10. veka, do 1925. godine, odnosno do 1928. godine, kada su napustili staroslovenski i Hrvati i ostali i uzeli za svoj tuđi jezik.

Koji je to tuđi jezik, rimski, latinski i nije tačno ono što smo danas ovde čuli.

Srpska ćirilica je srpsko nacionalno pismo i molim vas da čujemo to u ovom parlamentu. Ne mešajmo. Latinica nije srpsko nacionalno pismo Hrvata. Ona je srpska koliko i hrvatska, jer su Hrvati u X veku posudili latinsko pismo od Latina Rimljana i latinskim pisali u Saboru sve do 1835. godine, ja sam pratio dosta od 1837. službeno na zapisnicima.

Vi ako vam je dosadno, ne morate da slušate, ali bilo bi ipak dobro da čujete neke stvari koje možda i niste čuli.

Kako Đukanović misli da obezbedi vernike za Pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca, evo ja ga pitam? Kako i gde su ti vernici? Samo da vas podsetim, ima jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa koja kaže ima ko da pamti, ali 24 časa lažima. Kako vidite ja ovde nikada napamet ne pričam uvek citiram i činjenice iznosim i voleo bih i da me on demantuje i Đilas i Jeremić. Pa, evo Đilas na 30 pitanja još ni na jedno nije odgovorio, ponavljam i stalnu ću mu ponavljati.

Evo, da vas podsetim 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom. Suprotno većini Crne Gore referendumom, pa to svedoči Jovan Markuš tzv. belom knjigom na 290. strana svi dokumenti, pa to Amerikanci svedoče da ih ne nabrajam, njihovi autori. Bilo bi dobro da mi kao poslanici malo uđemo u te stvari, pa da vidimo šta se radilo, pa bi drugačije mogli odgovarati Draganu Šutanovcu jutros kad iznosi da smo upravo mi koji ovde sedimo danas da smo mi ratni huškači, a čuće me na kraju ko je ratni huškač.

Idemo dalje, 12. maja 2020. godine uhapsio je Milo Đukanović u narodnu zvani kao Milo milogorac bivši Srbin, nakon Svetovasilijske litije u Nikšiću, verovali ili ne, Vladiku Joanikija, sada mitropolita, i dobro zapamtite vi koji često komuniste kritikujete. Komunisti za vreme 45 godina vladavine nikada, nikada nisu uhapsili ni jednog vladiku, nek mi neko kaže.

Juče je moj uvaženi kolega rekao da je Milo Đukanović – pa, on nije komunista, on je bio. Pa, bio je i Stipe Mesić nekad, pa mu je i stric Marko učlanio se 1945. godine, itd, a bio ustaša. Dakle, ni jednoga vladiku i nisu se mešali u crkvene odnose. Mi koji smo iz tog perioda vrlo dobro znamo. Da ja ovo skratim.

Poštovani građani, poštovana slobodna Crna Goro, slobodna od kad je Đukanović izgubio većinu, mladi i stari su u Crnoj Gori konačno shvatili, mladi i stari ponavljam, da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, to je poslednja brana verskog identiteta i kad to jednom narodu, u ovom slučaju srpskom, bilo kome gazite, onda se kosmička energija digne i ruši sve pred sobom. To vrlo dobro znaju oni koji se bave identitetom.

Idemo dalje. Ne uništavaju nam se porodice samo u Crnoj Gori, nego i u Hrvatskoj. Ali, dozvolite sada da kažem o Crnoj Gori jednu rečenicu i Srbima u Crnoj Gori. Emitovanje pesme hrvatskog pevača i deklarisanog ustaše Marka Perkovića Tompsona na Dan pobede, pazite na Dan pobede nad fašizmom, na crnogorskoj državnoj televiziji je reafirmacija aveti fašizma, koji Srbi u Crnoj Gori nikada nisu baštinili. Nikada.

Idemo dalje. Severna Makedonija štampala je Marku znak zahvalnosti Hrvatskoj u granicama bivše NDH. Kako nam se porodice osećaju u Makedoniji vrlo dobro znamo.

I tamo su nam preverili Crkvu, još 1963. godine, tada još nisu ni priznali. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pandarovski, pored toga je izjavio da podržava državu kosovo. Zamislite čuda. Gospodine Pandarovski, kako bi bilo da ja sad ovde kažem da ne prihvatam Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Vidite, mi ćutimo ovde. Ko se to meša u čije unutrašnje odnose? Da li smo se mi mešali u odnose sa Crnom Gorom? Da li smo se mešali u Makedoniji? Nismo. Nikada nismo.

Znate šta, nije fer da se mešaju u naše unutrašnje odnose. „Kosovo je sastavni deo Republike Srpske.“ Gospodine, Pandarovski, gospodine Milo Đukanoviću, vi ste upravo komšije. Problem ljudskih prava na Kosovu sa Zapadom i vašom štampom preorijentisali ljudska prava na teritorijalna prava. To nema nigde na svetu. Nađite mi primer na svetu, zajedno sa bivšom vlasti. Danas to izvlači Aleksandar Vučić kojeg satanizujete ovde u punih 24 časova, i ne samo njega, nego i njegove saradnike i narodne poslanike.

Idemo dalje, da vidite u okruženju šta se radi i šta se sprema u budućnosti. U Sarajevu je održana, u isto vreme mi sa ustaškim zločincima. Da li je tačno? Tačno je, gospodo. Gde su naši novinari? Da li su oni pisali o tome? Nisu. Većina tome daje podršku.

Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine, ali imamo jedan deo iz opozicije koji kaže da se mi mešamo. Mi nikada nismo govorili u ovom visokom Domu o tome. Među njima jeste i Milan Antonijević vodio nevladinu organizaciju i dao ostavku. Video je da ga je sramota, i gle čuda, otišao je u leglo svoje da doktorira na Filozofskom fakultetu, a ne pravo, etnologiju. Doktorant. Znate šta je on rekao? Citiram: „Srbija se na destruktivan način meša u probleme Bosne i Hercegovine.“

Neka kaže jednu rečenicu, citat, kad smo to učinili. Ima ko da pamti. Odgovaram onoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, u ovom Domu ima ko da pamti.

Idemo dalje, poznati lingvista Milo Đukanović odgovaram ti, Dalibor Brozović, inače poznati hrvatski lingvista i jedan od osnivača Hrvatske demografske zajednice i nekadašnji zamenik predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, svojevremeno je na pitanja…

Inače, da kažem, profesor na mom fakultetu, imao sam priliku da sam vodio Republičku zajednicu za nauku, bio mi je član predsedništva Republičke zajednice u Hrvatskoj za nauku, dakle, on je na pitanje – zašto prosečni iz Crne gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: „Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpsko i približavanje Crne Gore Hrvatskoj, pa su im potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i … koja bi njihova reč imala bolji odjek i težinu crnogorskoj javnosti.“ Završen citat.

Da li ima nešto sporno? Da li vam je jasno sada šta rade to? Sekula Drljević čije je ideje prihvatio sadašnji crnogorski Milo Đukanović završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem lansirao je tezu, citiram – agresivna srpska politika je kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.

Čije su ovo teze, poštovani građani? Da li vi prepoznajete? Čije su to teze u Hrvatskoj danas? Čije su to teze u Makedoniji? Čije su to teze u Srbiji ovde? Opozicije naše, ne sve, ali jednog dela opozicije.

Da ja dalje ne širim, ali da ipak neke stvari još kažem. Vidite, ovde ste spomenuli Vuka Jeremića, tog vođu međunarodne bande lopova i prevaranata, a gle čuda i ne samo to, dobio je od prekjuče novi epitet – batinaš, vođa batinaša u pokušaju, jer je došao izvršiti tuču u Predsedništvu.

Ja ga sada pitam po ko zna koji put, on vodi Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, evo, pitam - gospodine Vuče Jeremiću, izađite na TV pod kontrolom vašeg Đilasa i odgovorite mi na pitanje da li je tačno da ste dobili 200.000 dolara iz Mongolije za svoj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj, a do danas niste objasnili, stalno pitamo, na osnovu kojih usluga ste to, Vuče, dobili?

Evo, samo još jedno pitanje ponavljam - da li je tačno da je u vremenu od 2013. do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz različitih sumnjivih izvora? Zato mu smeta Aleksandar Vučić, što ne može više da to radi. Prošlo vreme. Džabe ste krečili, gospodine Vuče.

Kada bi doživeo ono što ste doživeli od novinarke Miletić, pa ne bi i izlazio nikad među narod, sramio bi se sam sebe, ali ti nemaš obraz, jer ti je deblji od mog đona. E, to je suština.

Dalje, 4,5 miliona dolara uplatile su mu fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Hong Kongu, je li tačno ili ne, gde su operisali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni u SAD i osuđeni zbog korupcije i pranja novca, Patrik Ho i Šejk Tidijan Gadio.

Spomenuli ste Lozoju. To mu je brat sa Harvarda. Znate šta je Vuk na Harvardu, ja sam svojevremeno govorio, nije to taj fakultet sa Hardvarda, a o tome ćemo drugom prilikom, ali još samo jednu rečenicu. Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara, ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Evo, pozivam te, Vuče Jeremiću, da građanima Srbije objasniš na ime čega si dobio silan novac iz inostranstva, a ja znam i imam hrabrosti da ti kažem - prodao si Kosovo sa onim postavljenim pitanjem i slave te u tzv. državi Kosovo bolje nego Hašima Tačija.

Je li tačno Vuče Jeremiću? Evo i kad si prodao. Neću ništa napamet da pričam. Vuče Jeremiću, vi ste kao član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavili: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje je čemu Srbija treba da dr nada.“ Time ste, Vuče Jeremiću, zabili nož u leđa sopstvenoj zemlji i svrstali se na čelo tima izdajnika i bitangi naše zemlje.

Ja dalje o Vuku Jeremiću neću da govorim, ali moram da kažem da je sramota ono što nam rade mediji pod kontrolom Dragana Đilasa. Znate šta rade? Snimaju filmove po sat, sat i po vremena, sve u svrhu satanizacije Aleksandra Vučića, kako bi ga zbacili sa vlasti i doveli Srbiju ponovo na ivicu bankrota. To rade u dosluhu sa ovima iz susednih zemalja o kojim sam govorio. Pa, gle čuda ko se pojavio, ko kritikuje - Dragan Šutanovac, zvani zgrabi novac. Pa, taj je pokrao za onaj softver, više platio na VMA kad je ministar bio za opravku, nego što tri softvera su onda nova koštala. A na Vračaru? Paša sa Vračara. I ima prst obraza, uništio vojsku, kaže da nije penzionisao, a 28 generala najboljih je penzionisao. Ima ko da pamti u ovom domu.

Idemo dalje. Što se tiče porodice u Hrvatskoj, gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, jer ste se i pre nego što ste ministar bavili, tamo su uništene srpske porodice, preverene, kao i u Crnoj Gori. Ja ću samo jedan citat zbog vremena.

Edo Murtić, koga vi sigurno znate kao slikara, 2003. godine, objavljeno u časopisu „Identitet“, broj 61 na stranici 8. do 11. kaže ovako, molim vas da vidite kako je Hrvatska uništavala srpske porodice duhovno. Bilo mi je strašno. Mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao je u moj atelijer, misleći da će od mene napraviti svog Augustinčića i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da će mu on sa HDZ-om napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti. Tako su nam porodice, gospodine Marinkoviću, uništavali, a 50% ostalih ili postati Hrvati ili nestati. Tako su nam preveravali ne samo 1941. godine 320 hiljada Srba preveli u katoličku crkvu, nego u ovom ratu 34 hiljade, a od toga 12 hiljada srpske dece.

Da li hoćete da vam imena govorim, Dragane Đilas, Vuče Jeremiću i Dragane Šutanovac? Pa, neka vam naš patrijarh kaže. On je bio mitropolit i vršio popis. Samo u području bivše Mačvanske eparhije čitave porodice su preverene. Tako su duhovno ubijali našu porodicu u dosluhu sa ovim ovde unutra.

Kada smo već kod tog dela, još jednu rečenicu. Nikada vi, gospodo iz bivšeg režima, to radite sada sve jače i jače, da vas nisam čuo da ste rekli da smo mi krivi za rat devedesetih godina.

Ja ću samo jednog Hrvata da citiram, a to je Boljkovac, koji je rekao – Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat i iz tog razloga su srušili i most u Osijeku, 12.02.2009. godine.

Isto Boljkovac, citiram, tako 1991. godine prvi su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatski. Gojsko Sušak, Branimir Glavaš, Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem su napali Borovo Selo da bi isprovocirali rat, završen citat, „Slobodna Dalmacija“, Split, 13.02.2009. godine.

Pa, kako vas, bre, nije sramota, Šutanovac, reći da smo mi ratni huškači? Najlepše u našim biografijama jeste što smo bili na strani svog naroda i države. Nikakvi doktorati, nikakve knjige koje pišemo, nikakvi naučni radovi. To niko više ne tvrdi.

Čejs Beker sasvim drugačije kaže. Pa, on, državni sekretar SAD, 1992. godine kaže – Hrvati su poveli rat. Uveravao sam Tuđmana da da Srbima autonomiju, kaže – ne, neće nam dati Srbi državu, vodićemo taj rat. Završen citat.

Da ja privedem ovo kraju. Na kraju ipak moram, nemojte se ljutite, nekoliko rečenica još da kažem, da upitam ove iz opozicije, a vi odgovorite isto, poslanici i građani Srbije. Ja ću pitati, a neka građani odgovaraju.

Ko je prvi u Srbiji obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Pa, Aleksandar Vučić. Pa, ovi nisu smeli da kažu „agresija“ nego „intervencija humanitarna“.

Ko je prvi rekao neću u NATO? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Sprdali se sa tim. Pa, Aleksandar Vučić nije uveo.

Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, Aleksandar Vućić. Tadić je rekao – šta će mi vojska 2008. godine, a juče sasvim drugačije kaže. Ima ko da pamti.

Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja iz Sankt Peterzburga u Srbiju? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi? Pa, Aleksandar Vučić. Navedite mi i jednog. Nema nijedan drugi.

Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Aleksandar Vučić. Predstavnici bivšeg režima sprdnju prave od toga. Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u svom mandatu i ko je najviše sagradio auto puteva, ulica i mostova? Aleksandar Vučić. Evo ja ih pozivam da to demantuju. Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi hram Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavno crkveno zdanje na svetu? Aleksandar Vučić. Nikada ga oni ne bi sagradili. Ima toga dosta. Da dalje ne nabrajam.

Da završim ovo rečenicom. Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, ne samo naših građana, nego i regiona, politiku prosperiteta ekonomskog i modernizacije Srbije, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje džepove po raznim destinacijama i ne samo to, nego blate svaki uspeh Srbije. Živela Srbija u to ime.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, gospodine ministre poljoprivrede sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, iskazujem zahvalnost vama lično za vaš trud vezan za rezultate kako u poljoprivredi, tako i u borbi protiv kovida za ove dve godine u najtežim trenucima, jednim od najtežih trenutaka u istoriji srpskog naroda i države.

Poljoprivreda u Republici Srbiji zasniva se uglavnom na dva zakona. Do danas je to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi smo do danas zaista radili po tim zakonima, bilo je i određenih propusta, međutim, kada pogledamo tržište poljoprivrednih proizvoda, onda vidimo da ova dva zakona uopšte ne regulišu tržište poljoprivrednih proizvoda. Zato je ovaj zakon nasušna potreba i hvala vam, gospodine ministre, što je na dnevnom redu.

Pošto su moje koleginice i kolege mnogo govorile o tome, dozvolite još jednu rečenicu da njegovim današnjim raspravljanjem i nadam se usvajanjem ovih dana, mi naše zakonodavstvo, vezano za poljoprivrednu proizvodnju i za tržište proizvoda upodobimo sa pravnim tekovinama EU. To je vrlo bitno da to naglasimo i ne samo naglasimo, nego da to i da učinimo i sprovedemo u delo.

Ono što je bitno moram da kažem, da naši politički protivnici nisu marili o poljoprivredi, nemam vremena, imam statističke podatke, u njihovo vreme bila je katastrofa, da jednom kažem, ali da kažem da se oni nisu ni tada, ni danas bavili tim, nego stalno, vršenjem demonizacije, kako srpskog naroda i građana Srbije, tako i Republike Srbije, ranije neki bivših predsednika, danas predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Demonizacija njega i naroda je neviđenih razmera, ne samo unutar, od strane naših političkih protivnika naše zemlje, nego i susednih zemalja. Dozvolite da nekoliko rečenica kažem, pa da vidite o čemu se radi, iako znam da vi to vrlo dobro znate, ali trebali bi ovo reći zbog građana Republike Srbije.

Taksativno, Vesna Mališić, to je ona koja svakodnevno psuje, zaista doslovno psuje, ne samo predsednika Republike, nego i Republiku Srbiju, a ne samo i Republiku Srbiju, nego i sve građane Republike Srbije. To je desna ruka Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, inače, ljudi, batinaša u pokušaju, kao što je i Zoran Živković bio poljoprivrednik u pokušaju, ova dvojica od danas poštovani poslanici, zovite ih zaista batinaši u pokušaju.

Evo, Vesna Mališić je 1. februara 2019. godine rekla, verovali ili ne – Srbija je ludnica, a većina građana Srbije je luda. Ključ ludnice drži jedan čovek, Aleksandar Vučić, završen citat. Dakle, Srbiju naziva ludnicom, građane Srbije naziva ludnicom i Aleksandra Vučića predsednika države.

Ja postavljam pitanje – da li je ikada ijedan narodni poslanik SNS i koalicionih partnera naših od 2012. godine do danas, ikada ijednom poslaniku iz opozicije izgovorio ovakve ili slične reči? Dabome, da nije.

Idemo dalje. Slobodan Prvanović profesor dr inače, taj je vodio akademsku zajednicu, taj je više pogrdnih imena dao predsedniku države, nego što ima on kose na glavi, a ja ću samo jednu citirati. On je 21. marta 2020. godine rekao, citiram – Vučić je maloumni vođa, završen citat. Da li je ikada ijedan profesor, koji glasa za SNS ikada rekao tako vođama opozicionih političkih partija? Dabome, da nije. Ja vam ovo govorim da vidite ko psuje i ko deli narod i ko je grub.

Dragan Đilas, inače u narodu znani Điki mafija, je 16. aprila 2020. godine rekao – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, završen citat. Ja imam 22 druga naziva, ali zbog vremena dovoljno je jedan da vidite spektar tih opozicionih prvaka kako političkih, tako i naučnih i čak akademika.

Kada sam već kod akademika, evo jednoga, prof. dr Dušan Teodorović, videli ste ga ovih dana. On stalno trese glavom od mržnje, u narodu zvani – tresoglav. Građani me pitaju – da li je to onaj akademik, tresoglav, što kada se spomenete ime Aleksandra Vučića, on od mržnje trese glavom. To ljudski um ne pojmi. To je onaj koji je proteran sa Saobraćajnog fakulteta i kada je bombardovanje bilo pobegao je, veliki patriota, napustio našu zemlju i otišao u zemlju koja nas je bombardovala, u Ameriku i vratio se ponovo na Saobraćajni fakultet, mimo konkursa. Znate ko ga je primio? Srbijanka Turajlić, ona koja je kriva za naše obrazovanje zbog situacije u kojoj se obrazovanje i vaspitanje danas nalazi. Trebaće nam mesecima i godinama da ispravimo njihove greške.

On je rekao 18. juna 2019. godine na TV N1, zloglasno zaista, kada sam na TV N1 videli ste ovih dana, Gebels je genije bio u odnosu na njih, ovi su još gori milion puta. Oni su filmove snimali o predsedniku Vučiću, satima i danima vrte. I, gle čuda sada, preko Republike Srpske idu od Milorada Dodika, od njegovog rođenja i vezuju sa predsednikom Vučićem da ne govorim o poslanicima. Svaki poslanik koji se nije javio na mobilni telefon u gro planu, ruglu je izvrgnut.

I ovaj akademik, velika moralna gromada kaže – narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su primitivci, završen citat. Možda jesmo, gospodine akademiče. Ali, nikada, nikada ova grupa poslanika neće napustiti otadžbinu kada bude bombardovanje, nije ni ranije. E, tu se razlikujemo. Nećemo biti mafija za razliku od tebe, jer si se bavio mafijaškim radom dok si bio profesor univerziteta.

Idemo dalje, u istoj emisiji 18. jula 2019. godine, novinar Stupar, vam dobro poznat, je kazao, citiram – Narodna skupština Republike Srbije je štala, završen citat. Da li je ikada u istoriji SNS iko od poslanika rekao ili članova? Pa, može reći da sam ja životinja, s tim su i rekli da smo životinje, ali to može samo ludak reći da je Skupština štala. To je njegova Skupština i moja. Ne mogu ja reći da Boris Tadić nije moj predsednik bio, iako sam bio u opoziciji, jer nisam državotvoran onda, onda sam ličan. Eto, da građani vide o čemu se radi.

Idemo dalje, Đilas je, da vidimo ovog Đilasa nesretnog, ma nije nesrećan, valjda će ga stići pravda makar i kosmička, 13. maja 2018. godine uvredio je pored hiljadu puta, hiljadu i prvi put, Aleksandra Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom državom. Da li možete poštovani poslanici verovati da to može izgovarati Dragan Đilas, inače za Evropu Đilaš, jer ima dva pasoša, kada prelazi granicu onda je Đilaš. To ne kažem ja, to kaže policija koja ga je uhapsila i ona nas je obavestila.

I da vidite još jednog novinara koji ovih dana pljuje po državi Srbiji i nama poslanicima, a Aleksandra Vučića iz minuta u minut. Inače, novinar otvoreno kažem „Danas“ Nenad Kulačin, on je 3. novembra 2010. godine rekao za predsednika da je monstrum u tv emisiji. Citiram – čovek bez obraza i stida, završen citat. Primer, citiram – beščašća, nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat. Imam čitavu stranicu, ali dalje da ne navodim. Da li ikad, iko od poslanika SNS to izgovorio, bilo kojem poslaniku ili bilo kome? Gde su nezavisni novinari? Ćute. Gde su udruženja razna? Ćute. Pa, oni su politički radnici. Pa, gori su od onih iz Kumrovca, iz vremena komunističkog, političkih radnika.

Da vas dalje ne zamaram, da kažem sada i o Mariniki Tepić, inače, golub preletačici. Ona je poznata po tome što legne naveče u jednoj stranci u krevet, a ujutru se probudi u drugoj stranci. Inače, politički električni zec, zec Dragana Đilasa, stalno vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Neću sa njom da se bavim pošto su kolege iz drugih stranaka govorili dosta o njoj, to je žena koja je izmislila do sada hiljade afera. Samo jednu rečenicu, citiraću Jovanovića, njenog bivšeg stranačkog kolegu, kaže – da nema te stranke, Stranke slobode i pravde, Marinika bi bila, da izvinite ona stvar na biciklu. Završen citat, 18. avgusta 2012. godine, jedan dnevni list, strana dva.

I da ja dalje vas ne zamaram, poštovani narodni poslanici, ali ću sad reći, nisu samo oni, mi imamo u susednim zemljama Srba koji to rade, ja ću prvi put u ovoj Skupštini večeras progovoriti i o njima, jer je došlo do zaista do vrha glave, kako se kaže. Među njima jeste i bivši Srbin, u susednoj nama republici Milo Đukanović zvani inače „milogorac“. Dobro zapamtite sada, ovo sam izgovorio na međunarodnom skupu kod njega direktno u Podgorici, da bolje čuje. U srpskoj ljudskoj moralnoj istorijskoj vertikali, u Crnoj Gori, bilo je više moralnih ljudskih nakaza i ništavila, Milo Đukanović zvani „milogorac“ pripada zasigurno samom vrhu te vertikale.

I sada kada sam to rekao moram normalno i dokazati neke stvari. Vi znate da ja napamet neću da pričam, ali ću neke stvari zaista da kažem, jer sam ovih dana i video svojim očima dole neke stvari.

To je taj čovek, gospodo Srbi i vi građani Republike Srbije, koji je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Dobro, pazite, pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. On kaže, obnovili smo državu, pa moramo obnoviti crkvu završen citat.

I dodaje, mislim da je bolje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike završen citat. Dakle, važno mu je da srpsku, ono izbaci pravoslavnu. Znate, čija je to teza? Ante Pavelića. Vi koji pratite ne morate istoričari biti, ali to je Ante Pavelića.

Za Đukanovića je važno da se iz autokefalne srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori izbaci ovaj epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca.

E, ono što je važno, a to je da svi shvatimo da svesno ide na formiranje nove nacionalnosti crnogorske nacionalnosti, kao čovek istoričara potpuno odgovorno tvrdi da takva nacionalnost nikada nije postojala u Crnoj Gori od 10. veka do danas, samo Srbi i u 19. veku i druge nacionalne manjine, a što se tiče matičnog naroda samo su Srbi bili, je li i nije je postojalo u svim udžbenicima, prelistavao sam ih sve u Crnoj Gori u 19. veku u Crnoj, citiram – Gori žive Srbi.

Niko normalan, ne samo u ovoj sali, nego i od građana Republike Srbije, a pogotovo Srba neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru i državnost, jer ona postoji od 10. veka. Dakle, to je vrlo važno.

E, sada Milo Đukanović prekraja nacionalni identitet i on stvara novi, a to u istoriji čovečanstva niko nije radio, novu naciju, nacionalnih Crnogoraca od Srba, a nacionalni identitet narodni, ne govorim o državnom, bio je vekovima srpski, on se sastojao od SPC u Crnoj Gori, od srpskog jezika u Crnoj Gori, od srpskog ćiriličnog pisma, srpska kultura i srpski običaji.

Ovo što vam ja kažem, narod u Crnoj Gori isto misli i sada kada bi me vi pitali šta ja predlažem Đukanoviću, pre nego što još nekoliko rečenica kaže, predlažem posle svega ovoga što ću reći, da učine samoubistvo ili prvim avionom da beže iz Crne Gore.

Zaista, gledajući ono što sam video, dva dana u Crnoj Gori, kako Đukanović misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca?

On je formirao već pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju i registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, Dedejićevu, a sada hoće još jednu, da razbija srpski narod i srpski identitet na predlog, otvoreno govoreći, zapada, zapadnih ambasada u Crnoj Gori.

Podsećanja radi, 2006. godine, Milo Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom, suprotno većini Crne Gore, referendum je pokraden, svedoče knjige Srbina iz Crne Gore, Jovana Markuška, na 1290 strana, to je tzv. „Bela knjiga“. Tu nema dileme i to kaže Gidon, Dejvid Gibs koji u svojoj knjizi kaže – mi smo Mila Đukanovića i njegov izbor za predsednika kupili novce i gle čuda, ne samo njega, i novcem svakog Crnogorca i Srbina u Crnoj Gori i tako je došao na vlast.

Maja 12.2020. godine, još samo dva podatka da vas ne mučim, uhapšen je nakon Svete vasilijske litije, u Nikšiću Vladika Joanikije.

Tebi se Marijane Rističeviću obraćam, a i vama drugim, pošto je on antikomunista, komunisti za vreme svoje vladavine od 45 godina, nikada nisu uhapsili niti jednog vladiku. Neka mi neko kaže i ustane da li jesu i nisu se mešali u crkvene odnose, kao što to sada radi Đukanović, ali su radili druge stvari i druge nečasne radnje, ali to nikada.

Voleo bih da mi neko dokumentuje.

Mladi i stari u Crnoj Gori, konačno su shvatili da je SPC posebna i najveća brana onoga što nas čini ljudima i nas i ovih u Crnoj Gori, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Samo još jednu rečenicu da vam kažem, da u Severnoj Makedoniji, pošto sam govorio o okruženju, štampana je marka u znak zahvalnosti Hrvatske u granicama bivše NDH.

Idemo sada, otuda nas napadaju. Predsednik Severne Makedonije, Stevo Panderovski, nakon toga izjavio je, citiram da podržava državu Kosovo, završen citat, u sadašnjim granicama.

Kako bi bilo, narodni poslanici da Aleksandar Vučić kaže ili mi poslanici, da ne prihvatamo Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Ko se u čije unutrašnje stvari meša i nećemo više trpeti, nego ćemo ovako razobličavati svakoga, i sa severa i sa juga, jer su otišli predaleko.

U Sarajevu je održana misa ustaškom zločincu, takozvanim zločincima, blajbuškim žrtvama.

Poštovani narodni poslanici, pošto ja imam dosta tih citata, završio bih, ali da kažem na kraju, šta je cilj toga.

Cilj je mešati se, ne samo u izbore, u Srbiji srušiti Aleksandra Vučića zbog velikog napretka Srbije, koja je učinila, ekonomski, politički i društveni međunarodni napredak i ugled ovih dana.

Najveći hoštapleri, lezijedovići, luftiguzi jesu ovi naši domaći, na čelu sa Đilasom. Videli ste onog Vuka Jeremića, prekjuče ga Miletićka novinarka uništila. Da li ste čuli kada ga je pitala – jel ste prekjuče istinu govorili ili danas? Požute je sav, ne zna šta radi, ne zna šta govori.

Dakle, to je cilj ovih naših i oni su se juče izjasnili da im izbori ne trebaju, da idu ulicom, krvoprolićem. Nikada na vlasti neće doći ulicom, nikada.

Eno neka im kaže Dejvid Gibs šta su radili 5. oktobra, koliko su para dobili, koliko su u džepove dobili?

Danas treba da se izvinu građanima Republike Srbije, a nas optužuju danas da smo mi ratni huškači, čuli ste juče.

Završavam, potpredsedniče, ovim citatom državnog sekretara SAD koji je rekao – ja sam dolazio Franji Tuđmanu i Janku Bobetku da ne vode rat i da ne napadaju Srbe, Tuđman mi je odgovorio – ne dolazi u obzir i da im da autonomiju. Nikakva autonomija, hoćemo rat, jer tako ćemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Prvo što je bilo, naredio je kasnije, piše Gibs, da se napadnu Srbi i u Borovu selu i ona zlodela nad Srbima naredio je Glavašu i njegovim satrpima itd. To ne kaže samo on, nego i Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, koga su, kako znate, uhapsili ne zbog 1990. nego zbog 1941. godine, što je ustašu preklao jednog.

(Aleksandar Martinović: Ubili su i Josipa Reihl-Kira.)

Tako je, i Josipa Reihl-Kira, gospodine Martinoviću. To je naređenje, koji je branio Srbe. To je vrlo interesantno. To Boljkovac kaže, ali knjige su ostale.

Nema vremena. Ja i gospodin Martinović pišemo jedan rad za jedan časopis. Zove se „Razbijanje Jugoslavije“. Jugoslavija nije se raspala, razbijena je. U jednoj rečenici, SAD početak, Nemačka u prvom redu, Vatikan, Hrvatska i Slovenija, a onda i naše izdajničke gnjide kod nas, kod Srba.

Evo, to je suština i to ne kažemo mi sada. Nijedan naš neće citat, sve stranci, sve Hrvati, sve Slovenci.

Na koncu, poštovani potpredsedniče, juče je jedan dan jako bitan za srpsku istoriju, a to je dan kada je… jedan od najvećih ljaga u istoriji Srba. Druga ljaga. Prva je bila izručenje Karađorđeve glave, a juče Slobodana Miloševića. Svi oni koji su sudelovali u tome vreme je da progovore, jer su stranci progovorili da je heroj. Dobro bi bilo i naši da kažu istinu o čemu se dešavala, a nadam se i da će i pročitati literaturu ne samo našu, nego i inostranu. U to ime, hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pred nama su danas dva zakona, koja su veoma važna za vaspitanje i obrazovanje, i to u visokoškolskom vaspitanju i obrazovanju – Zakon o studenskom organizovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Nemam nameru da šire obrazlažem, jer je to predstavnik poslaničke grupe izuzetno dobro elaborirao. Dozvolite samo nekoliko rečenica da napomenem, kada su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju na dnevnom redu.

Ovo je jako bitno što su i kolege i koleginice podvukle, da se izmešta izbor članova Viskog saveta za nacionalno obrazovanje i Visoko akreditaciono telo iz Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Na taj način pridonosimo procesu demokratizacije, ne samo vaspitanja i obrazovanja, nego ukupnog sistema naše zemlje.

Kada smo već u visokom obrazovanju, nije na odmet da spomenemo i da uopšte govorimo o visokom obrazovanju, jer vrlo retko govorimo u ovom viskom domu o visokom obrazovanju, dozvolite ipak da kažem da mi čini zadovoljstvo što smo takozvanim starim studentima, to jest studentima koji su upisali studije po programu iz 2005. godine, produžili još za jednu školsku godinu.

Moja malenkost od 2012. godine se bori da taj produžetak ne bude jednogodišnji, stalno smo za godinu i dve, nego trajan. Pravo je svakog studenta na trajno obrazovanje. Ali, ovo „ali“ je jako bitno, mi po onom prvom Zakonu o visokoškolskom obrazovanju smo rekli da student koji upiše po jednom programu ima pravo da završi studije, dokle god on studirao, po tom programu. Mislim da tu zaista treba razmisliti u budućnosti, odnosno mi na Odboru mislimo jedno slušanje organizovati u tom smislu, zato što imamo slučajeva, na primer, da student koji je studirao 28 godina, za tih 28 godina nije završio fakultet, ali je dobio nagradu za životno delo iz oblasti koje je studirao.

U čemu je problem? Pa, ima ih više. Jedan od njih je nastavni kadar, profesori, „bauk profesori“, jer nama na fakultetima, osim divnih predavača, pedagoga, naučnika, ima jedan deo profesora koje mi često nazivamo „bauk profesori“, kod kojih niko ne može položiti određeni ispit. Zato je vrlo važno ko radi na visokoškolskim obrazovnim ustanovama. Tu imamo zaista svega. Tu imamo ljudi koji ne drže do patriotskog vaspitanja i obrazovanja, a to je jedan od uslova u svakoj zemlji, jedan od uslova da nastavnik može biti nastavnik, ne u smislu pravnom, nego u smislu obrazovnom. Patriotizam je jedan od glavnih zadataka moralnog vaspitanja o kojem studenti pedagogije uče na fakultetu, a ne samo pedagogije, nego i drugih nastavnih predmeta.

Isto tako, imamo doktorante koji su završili i dali sve ispite u vremenu gde je zakonodavac rekao: „tri plus tri godine“, ali molim vas, gube radni odnos, zato što im temu nisu prihvatili, ne prihvatili, zapravo odgovorili profesori ili često fakulteti za dve godine drže u ladicama. E, to moramo da stavimo i na dnevni red. Dalje, doktorirati iz latinskog jezika i klasičnih jezika, napraviti doktorsku disertaciju pre pet godina, pa ja bih voleo da ga vidim, ko to može učiniti. Znači, ne treba im ukidati ta radna mesta, nego dekani zajedno sa Ministarstvom da iznađu mogućnosti da ne gube radna mesta.

Kad smo već kod doktoranata, tu imamo zaista problema na svim univerzitetima, koliko ja imam uviđaja, imamo dosta krivice do administracije fakulteta, odnosno univerziteta. Ne drže se rokova, ne odgovaraju studentima za prijavu doktorske disertacije po godinu i dve. Imamo slučaj, napravljena doktorska disertacija ovde u Beogradu, dve godine se čeka zato što je u komisiji profesor jedan koji ne priča sa drugim profesorom. Dakle, ima masa tih razloga, da ja ne idem u širinu.

E, kad smo već kod toga, ono što je jako važno, gospodine ministre sa saradnicima, to je da smo mi 2000. godine uništili obrazovanje. To je zakonom koji je pokojni Gašo Knežević bio inicijator i bio ministar za vreme bivše vlasti on je donesen. On nam je uništio vaspitanje i obrazovanje, čije posledice ćemo još osećati, po mojoj proceni, bar još deset, petnaest godina. Ne možemo se vratiti na nivo na kojem smo bili. O čemu se radi, da ovde objasnim.

Mi smo tada, pod pritiskom Zapada i Soroša, izbacili vaspitanje i obrazovanje iz vaspitno-obrazovnih ustanova, i ne samo iz njih, nego i iz društva, iz porodice, iz sredstava masovnih komunikacija. Pa gledajte na šta vam televizije liče, ne računajući RTS, njima svaka čast. Ali ove druge, i sa nacionalnom frekvencijom, one nisu kao vaspitni faktor, kao nekad što su bile, a trebalo bi da budu, a to na Zapadu jesu, ali zato kod nas nisu. Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“.

Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“. Mi bitku bijemo od 2012. godine da zakon zovemo onako kako zove čitav pedagoški svet, kako ga nazivaju, on treba da nosi naziv Zakon o visokom vaspitanju i obrazovanju, ne Zakon o visokom obrazovanju. Pa, zakon o osnovnoj školi, govorili smo, zakon o osnovnoj školi, ne Zakon o vaspitanju i osnovnom obrazovanju, Zakon o vaspitanju i srednjem obrazovanju, a mi smo sve obrnuli.

Zbog nevaspitanja koje smo proterali iz društva mi imamo ubistva svakodnevna, ubistva u porodici, ubistva na ulici, nevaspitanje u porodici, nevaspitanje u skupštini ovoj, nevaspitanje u Vladi i društvu u celini. Vratimo vaspitanje u društvo. Ogromni su ekonomski gubici. Moja malenkost je računala samo da bi jednu nevaspitnu meru otklonili, a to je grafite po zgradama u Beogradu, treba nam milijardu evra. Malo li je? Znate li šta možemo sa milijardu evra? Da ne govorim o drugim merama.

Dakle, vratimo vaspitanje od predškolskih ustanova, do visokoškolskih obrazovnih ustanova i društvu u celini. Da bi vratili to, moramo imati i nastavnike koji vole svoj posao, koji su pedagozi, a ne nastavnici, onda ne bi rušili učenike. Učenik i student, gospodo profesori, ima pravo da ne zna, ali moje pravo kao profesora i pedagoga jeste da mu ne dozvolim da ne zna, da ga pedagoškim umećem dovedem do rezultata, to je suština, a oboriti učenika i studenta može svako. To pedagogija vrlo dobro zna.

Kada smo u pitanju kod moralnih zadataka ličnosti, dozvolite da kažem da najpre moramo voleti svoj posao, profesori. Još je veliki Platon u svojoj državi rekao: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitao decu buduće genaricija biće neznalica“. Vidite važnost vaspitanja i obrazovanja. Da ne govorim o Pestalociju velikom koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da bi se mogao popeti na najviše Alpe samo da mogu započeti“, misli vaspitavati decu i omladinu. E, to je suština u tom delu.

Dozvolite još jedan citat od Kasiodora, velikog rimskog istoričara, pisca i državnika šta znači vaspitanje u duhu patriotizma. Dakle, veliki Kasiodor je rekao: „Prelistavajte istoriju svog naroda, da ne bi u vlastitoj državi bili stranci“. Ali da smo stranci u vlastitoj državi dokazuje jedan deo srednjoškolskih profesora o kojima ću ja, gospodine ministre, danas da progovorim imenom, prezimenom, bez zadrške.

Među tim o kojima ću da kažem da nema patriotskog ne samo vaspitanja, nego da su krivac za ovo stanje u društvu je prof. dr Slobodanka Turajlić, koja je bila pomoćnica, ministra, čini mi se za vreme pokojnog Gaše Kneževića, čije posledice danas osećamo na svakom koraku.

Zašto nju spominjem, sad ću da vam kažem. Ugledna je ona danas članica Pokreta slobodnih građana. Znate šta je zatražila, verovali ili ne, ali zatražila je rušenje spomenika Stefanu Nemanji. Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Znate li šta je izjavila, a profesor Univerziteta godinama, citiram: “Monstruozni spomenik Stefanu Nemanji treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog Venca“.

Šta sad kaže, gospođa Turajlić vezano za Kasiodora koji je rekao: „Prelistavajmo istoriju svoga naroda da u vlastitoj državi ne budemo stranci“, a ona je stranac u vlastitoj državi i ne samo ona, čućemo, ima ih više.

Ona je gostujući na televiziji, otvoreno kažem N1, zloglasnoj, zaista zloglasnoj, jer ta televizija N1 je gora od Gebelsa. Jeste videli ovih dana čime se bave. To je neverovatno. Ona je kazala, citiram: „Ovaj spomenik je nešto čega se svako normalan treba stideti“ i dodala, citiram: „To je takva bruka za ovaj grad, takva sramota koje će generacije nositi ako se spomenik ne ukloni“. Završen citat.

Da li možete, poštovani građani i vi gospodine ministre da verujete da ova gospođa je bila profesor univerziteta četrdeset i nešto godina. Da je bila pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije. Sada je ja pitam, a nije ona jedina, o drugima ćemo još malo da progovorimo, zašto ste gospođo profesorko protiv dizanja spomenika Stefanu Nemanji? Da li zbog toga što je spomenik podignut srpskom svetitelju? Ili, da li ste zbog toga što je Stefan Nemanja bio osnivač srpske srednjevekovne države? Da li ste možda zbog toga zato što je spomenik delo velikog ruskog umetnika, vajara? Da li ste možda zbog toga ili ste možda zbog podizanja, zato što je inicijator podizanja spomenika bio predsednik države Aleksandar Vučić? Izgleda da vas to najviše boli. Jako ste nervozni kada ste to govorili na ovoj televiziji. Da li ste možda protiv podizanja spomenika Stefanu Nemanji zato što je taj spomenik dobro za srpski nacionalni identitet? Možda zbog toga.

Zapamtite dobro, gospođo profesorko, nekada će pisati, siguran sam, spomenik Stefanu Nemanji je najlepši dar srpskog naroda i države, gospodnje 2020. godine svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju srpsku veru, pravoslavnu veru, srpsku naciju i srpsku otadžbinu. Spomenik je postavljen za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića, reformatora i modernizacije Republike Srbije. Uveren sam da će to izučavati buduće generacije.

Nemojte poštovani poslanici, nemojte se čuditi što gospođa Turajlić nipodaštava srpsku kulturu, a verovali ili ne, ona je izjavila, citiram: „Kosovo je izgubljena teritorija za Srbiju, borba za rešavanje Kosova i Metohije je igrokaz“. Završen citat. Da li poštovani građani Republike Srbije možete verovati da uvažena profesorka to govori.

Da dalje o njoj ne pridajem joj važnost, ali njoj se pridružio, verovali ili ne, prof. dr Dušan Teodorović akademik, član neke slobodne skupštine Srbije. Taj svakodnevno pljuje po ovoj Narodnoj skupštini. Kaže da smo štala, mi poslanici primitivci, a nema pogrdne reči koju nije rekao za predsednika Vučića, narodne poslanike i Vladu Republike Srbije. Samo nekoliko rečenica.

On je 18.7. gospodnje 2019. rekao za narodne poslanike da su primitivci. Jeste, gospodine akademiče, možda jesmo primitivci, ali nismo kao vi gospodine akademiče pobegli iz zemlje upravo kada nam je otadžbina bila bombardovana. Proveli ste mirne dane, za razliku od nas. U zemlji agresora ste proveli. Šta ste radili u toj zemlji gospodine akademiče? Svakodnevno napadate i poslanike i ovu državu. Vi ste gospodine akademiče 18.3.2020. godine kao moralna gromada od akademika izjavili da je predsednik države Aleksandar Vučić. Staljin, da je Hitler, Musolini, Franko ili dinastija Kim.

Gospodine akademiče, za razliku od vas Aleksandar Vučić gradi kult rada u ovoj zemlji, kult samopregora, kult borbenosti za svoju zemlju, kult pozitivne energije, kult ideja za dobro svih građana, pa i vašu gospodine akademiče, gospodine Teodoroviću. Vi ste gospodine Akademiče gajili kult nerada, kult neborbe za svoju otadžbinu, jer ste vi gospodine akademiče oterani sa saobraćajnog fakulteta kao neradnik i našli utočište u SAD.

Kad sam već kod njega koji nas stalno pljuje, gospodine potpredsedniče Orliću, dozvolite da kažem da je on 13.10.2019. godine ispoljio neviđenu mržnju prema sjajnom glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je imao ulogu na otvaranju auto puta „Miloš veliki“ i što se tome radovao kao i milioni građana Republike Srbije. Zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu svoje države u infrastrukturi, Teodorović je isijavao mržnju prema državi i gospodinu Jezdiću i gospodinu Aleksandru Vučiću. Rekao je da neće više kupovati čak ni rakiju gospodina Jezdića koja je inače odlična. Da li možete verovati da to profesor koji radi u visokom obrazovanju, još pri tome i akademik izgovara ove reči.

I ne samo to, da on nema ni trunke patriotskog osećanja, govori i ovaj citat kada je rekao. Citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. To je rekao uvaženi akademik i dodao, citiram: „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“ završen citat. To je izgovorio u jednom listu 22.7.2020. godine. I nije samo on. Da se ja previše s njim ne bi više bavio, a neka se on dalje bavi s nama.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću moram da kažem da Dragan Đilas i Vuk Jeremić iz dana u dan neprestano psuju, vređaju, satanizuju ne samo građane Republike Srbije, nego i predsednika Vučića i državu Srbiju. Znate u dosluhu sa kim rade oni? Sa Hrvatima, sa šiptarima i bivšim Srbima Crnogorcima. Oni optužuju srpski narod i Aleksandra Vučića da su izvršili rat 90-tih godina, da smo pljačkali, palili i ubijali u masovnim grobnicama, videli ste ovih dana.

Tako je pre neki dan na Đilasovoj Njuz Maks Adriji, televiziji, uvodničar vesti obratio se građanima ovim rečima i šokirao sve gledaoce širom sveta, tamo dokle se dostiže gledanost. Ovako je rekao. Citiram: „Dobro veče, gde ste bili 90-tih? Koliko ste tela spalili? Jeste li doneli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatni zub? Jeste li ubili bar jednog čoveka u masovnim grobnicama? Jeste li ubili bar jednog Albanca?“ Završen citat.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću, ja ću da odgovorim danas, nadam se zadnji put i Đilasu i Jeremiću i Tadiću na ove uvrede srpskog naroda i države. Vama kome je dosadno možete napustiti.

Gospodin Đilasu, gospodine Tadiću i Vuče Jeremiću odgovoriću vam direktno i posle moje diskusije ostajte u mišijoj rupi i nikada se više nemojte javljati Srbima ovim pitanjima, nego onima čije interese zastupate, a to su Hrvati, šiptari i Bošnjaci, zarad jeftinih političkih poena.

Sada ću da vam citiram ko je poveo rat. Poštovani građani zbog vas, Josip Boljkovac, bivši ministar Hrvatske 1990. do 1992. godine kaže ovako, citiram: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po tom Tuđmanovom konceptu Srbi su trebali nestati iz Hrvatske“, završen citat 12.2.2012. godine.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilasu, zašto vi srpski narod optužujete za vođenje rata, kada ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac, kaže ko je rat vodio, da li je, ovo je sada zgodna prilika da odgovorimo i nadam se da više nikada ne odgovaramo na njihove gluposti.

Drugo, isti Josip Boljkovac je rekao, citiram – Srbe u Hrvatskoj, trebalo je proglasiti hrvatskim građanima i nazvati ih pravoslavnim hrvatima, treba zabraniti odrednicu pravoslavni Srbi, završen citat, dakle, evo vidite ko je imao nameru da vodi rat i šta od rata želi da postigne.

Idemo dalje, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i Tadiću, 24.5.1992. godine, na Trgu republike, bivšem, današnjem Trgu Bana Jelačića, Franjo Tuđman je rekao, citiram – moglo je proći i bez rata, ali Hrvatska to nije želela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske i s toga smo vodili političke pregovore, a iza toga sami stvarali svoje oružane postrojbe. Da nismo tako učinili, ne bismo ostvarili svoj cilj, tj. nezavisnost Hrvatske, završen citat.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilas, jel vam sada jasno ko je vodio rat i nikada više u svom životu da niste spomenuli da su Srbi poveli rat, Aleksandar Vučić i narodni poslanici, koji su danas u ovoj skupštini.

Što se tiče paljenja kuća, za koje je vaš uvodničar unazad tri dana rekao, i obratio se građanima i pljačkanja imovine, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću, doktor Franjo Tuđman, vam je odgovorio i na ovo pitanje.

Tuđman kaže, a ja citiram – priznajem da je 1990. godine, 1991. godine, bilo ekscesa sa naše strane poput paljenja i miniranja srpskih kuća, da se dogodilo i po koje ubistvo, da je neko i pre vremena morao pobeći, pre vremena, obratite pažnju na ovu reč, iz Hrvatske, međutim Srbi su sa ovim morali računati. Ponosan sam na sve to što sam uradio, završen citat dr. Franjo Tuđman, na Trgu Bana Jelačića.

Da li vam je gospodine Đilas, jasno ko je poveo rat? Gospodine Jeremiću, jel vam jasno ko je poveo rat, a vi nama prigovarate što smo branili otadžbinu. To su najlepše stavke u našim biografijama, za razliku od vas.

Gospodine Đilas i gospodine Vuče Jeremiću, stalno optužujete Srbe, a i Aleksandra Vučića, za rat 90-ih godina. Gospodine Đilas, Srbi nisu izazvali rat. To kažu i vaši mentori. Džejms Beker, državni sekretar SAD do 1992. godine je rekao ko je poveo rat, citiram: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno odvajanje bili su u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma. Jugoslavija je u svođenju računa gurnuta u građanski rat. Jednostrano proglašenje nezavisnosti protiv naših upozorenja i upotreba sile uzročnici su građanskog rata" - Jelena Guskova, "Istorija jugoslovenske krize" 1990-2000, Beograd, 2003, strana 38.

Poštovani građani, ja se izvinjavam što vas malo mučim, ali da vidite koliko se laži svakodnevno na Gebelsovoj televiziji izgovori protiv srpskog naroda, srpske države, predsednika Republike i narodnih poslanika.

Džejms Beker je 12. 1. 1995. godine, na sednici, verovali ili ne, Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa rekao: "Jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Hrvatske i Slovenije i njihova upotreba sile u preuzimanju graničnih prelaza izazvalo je građanski rat". Šta sad kažete, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću?

Gospodin Đilas, gospodin Jeremić, stalno napadaju da smo mi ubijali ljude i izvršili genocid nad drugim narodima. A ja moram da im kažem da vide ko je činio genocid 90-te godine. I u jednoj rečenici - meni je žao što 99%, da ne kažem 100%, analitičara na našim televizijama ne zna šta je genocid, da kažem šta je genocid. Genocid nije vezano za rat, nego homocid, ubijanje. Genocid se dešava pre rata, na primer, kada je Stipe Mesić pre rata, 1990. godine, u martu rekao, u Gospiću, pred 10 hiljada kišobrana, kiša je padala, citiram: "Kada ja budem predsednik Hrvatske, svi Srbi staće pod jedan kišobran". Dakle, to je namera, da će uništiti pre rata, itd. Da ne govorim druge.

Evo sad ću spomenuti još i Edu Murtića, da vidite nameru i da je "Oluja" bila genocid. Kaže Edo Murtić, čuveni hrvatski slikar: "Bilo mi je strašno, mučilo me to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora, 1990. godine. Došao je u moj atelijer i oduševljeno počeo pričati o tome da hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da ćemo mi, HDZ, napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti a 50% ostalih postati Hrvati ili nestati". To je rekao Edo Murtić, objavljeno u "Identitetu" broj 61, 2003. godine, strana 8 do 11.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i Đilasu i gospodine Čanak, i vas prozivam, jel vam sad jasno ko je izvršio genocid? Ovo je genocidna namera, a nije vezana, vidite, za rat. A sam čin zločina je ratni čin.

Dozvolite još da pri kraju citiram još jednom Tuđmana. On je rekao ovako: "Srbi su neslavno nestali iz ovih krajeva kao da ih nikada nije bilo. Nisu uspeli pokupiti ni svoje prljave gaće. Neka im je sretan put, a ovi iz sveta koji nam danas drže predavanje da palimo srpske kuće, neka se prisete da je upravo biblijsko načelo iz Starog zaveta - oko za oko, zub za zub", završen citat, "Feral tribjun" Split, 4. i 15. 10. 2011. godine.

Evo, gospodine Đilas, svome uvodničaru na televiziji kažite ko je palio srpske kuće i ko je čije kuće palio, da ne kažem 45 hiljada otuđenih stanova od Srba i 30 hiljada popaljenih kuća, za koje nikada nisu odgovarali.

Na kraju, Josip Boljkovac, još jedanput, častan Hrvat, ovako je rekao: "Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat. Iz istog razloga su srušili most u Osijeku" - "Intervju", 12. 2. 2009. godine.

Isti Boljkovac je dodao: "Tako su 1991. godine prvi napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska, Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem napali su Borovo Selo da bi isprovocirali rat" - "Slobodna Dalmacija" splitska, 13. 02. 2009. godine.

Poštovani građani, ovo su nepobitni izvori i činjenice, izvori hrvatskih autora a ne srpskih. A čije interese zagovara sada Dragan Đilas? Ovo je bilo vreme da raščistimo za sva vremena sa ovim našim bitangama izdajničkim koji svakodnevno prodaju Kosovo ni za što.

Na kraju, ipak da kažem, pošto je juče bila prilika da kažemo nekoliko rečenica o Kosovu, a vezano je o patriotizmu i visokoškolskom obrazovanju, oni Aleksandra Vučića uvek optužuju za Kosovo. Tako je 29. novembra 2018. godine Vuk Jeremić rekao: "Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga".

Ja ću vam sad reći, uzeću još tri-četiri minuta vremena, da kažem ko su izdajničke bitange. E, kad smo već kod toga, Vuk Jeremić, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata je decembra 2008. godine izjavio: "Ulazak KiM u UN je najbolji čin čemu se Srbija treba da nada". I time se svrstao u red i stao na čelo izdajničke bitange naše zemlje. Evo, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga.

Od Aleksandra Vučića nikada to nećete čuti, nego da će braniti Kosovo mirnim putem i da nikada neće potpisati nezavisnost Kosova, za razliku od njega.

Nije on jedini. Zoran Živković, bivši predsednik Vlade, je oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Meni je svejedno, potpuno je nebitno čije je KiM". Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, 27. jula 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom pružio je, citiram, "uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost kao ishod", a on danas govori da Vučić prodaje Kosovo.

Sergej Veselinović, zvani pišoje, pišoje zato što je rekao da će on da piša po grobu predsednika Republike, on je rekao 31. januara 2019. godine, citiram, "Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima." Time se svrstao u red izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, prangija jer se ubio onaj Gojković u njegovom stanu, je 03. avgusta 2017. godine, izjavio, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova." Time se Sale prangija svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je 05. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat rekao, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova." Završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje i svakodnevno truje građane Republike Srbije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine, izjavio, citiram: "država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari." Završen citat.

Kad sam već kod Nenada Čanka, nemački diplomata, poštovani građani obratite pažnju, Gert Arens je u svojoj knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio da je Nenad Čanak 3. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu, verovali ili ne, ali je istina, i konferenciji o Jugoslaviji Memorandum o Vojvodini u kojem piše, citiram – budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati onda će biti nezavisna država, zvršen citat.

Poštovani građani koji gledate „Pink“, „Hepi“, prve i druge televizije, to vam je taj koji ruši Srbiju, a rušili su i Jugoslaviju isti ovi.

Čanak je 1990. godine predložio za predsednika republike, šokiraće te se, Ota Fon Habzburga. Dakle, eto, vidite o kakvim se ljudima radi.

Na kraju, Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, u narodu zvani Điki mafija, je 13. avgusta 2003. godine u razgovoru sa otpremnikom američke ambasade Dženifer Braš u Beogradu rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije, završen citat i time se Điki mafija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao Rade jajara, jer je jajario sa doktoratima, je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u organizaciji UN i time se Rade jajara svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Na kraju, Boško Obradović, u narodu znani Boško silni, siledžija, je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao Kosovo i Metohiju.

To je onaj što je juče dolazio na pregovore sa predsednikom. Dođe li Boško za predsednika, odmah će priznati nezavisnost Kosova. Ni jednom rečju tada na tom sastanku nije protivrečio Kajlu Skotu i Metju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se Boško siledžija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Da ja dalje ne bih citirao i vas, poštovani narodni poslanici, umarao više, a imao toga, danima, mogli bi i noćima, ja mislim da ni Dragan Đilas, niti ovaj nesretni Vuk Jeremić, niti Boris Tadić, niti svi ovi lideri koje sam danas spomenuo, ako imaju bar malo obraza, ali nemaju, jer je njihov obraz deblji nego moj đon na cipeli, nikada ne bi ne izašli na TV programe, nego među građane Republike Srbije da ih vide na ulici.

Oni su se ovih dana urotili sa svim lešinarima iz regiona i našim domaćim autošovinistima u Srbiji da ruše Aleksandra Vučića, ne bi li Srbiju vratili tamo gde su je i doterali, a da se opet nađe neki novi Vučić, pa da iz pepela je diže.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, dok naš predsednik Aleksandar Vučić danima vraća međunarodni ugled naše otadžbine u svetu, dok sprovodi stabilnost naše zemlje, ne samo naše zemlje, nego i u regionu i u Evropi, dok sprovodi politiku zdravlja naših građana, politiku modernizacije Republike Srbije, dotle ove izdajničke bitange pune svoje račune po raznim destinacijama -Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj. U 17 zemalja Đilas 63 računa iz naših džepova, poštovani građani.

Verujem u organe, u tužilaštvo i sudstvo da će ih pravda sustići, jer ona je spora, ali je dostižna. To se dokazuje i ovih dana.

Hvala lepo. Izvinite što sam odužio.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo ministarka, uvaženi narodni poslanici, na kraju šta reći o ovom zakonu o kojem su podrobno govorile moje kolege i koleginice narodni poslanici. Dozvolite samo jednu rečenicu da kažem da sa izmenama ovog zakona je konačno pravda stigla 17.000 penzionera i oni će dobiti ono što im je obećano. To smo im obećali mi i rekli smo da ćemo tu „nepravdu“ ispuniti kada zemlja dođe u ekonomsku situaciju da možemo to učiniti. Tako radi SNS. Rečeno, dogovoreno, ispunjeno.

Poštovani narodni poslanici, ovih dana, iz dana u dan Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić svakodnevno plasiraju neistine na račun Aleksandra Vučića, SNS, predsednikovih roditelja, predsednikova brata. Dozvolite da kažem da ovih dana plasiraju neke vrlo opasne stvari na račun Aleksandra Vučića i SNS, koje su opasne za identitet Srbije i za identitet srpskoga naroda.

Gle čuda, optužili su Aleksandra Vučića i SNS da su vodili rat 90-ih. Sada je vreme, poštovane dame i gospodo, da to razjasnimo. Verujem da će građani shvatiti o čemu se radi. Niko ozbiljan više na zapadu, niti na istoku ne tvrdi ovo što gospodin Tadić tvrdi – da smo mi vodili ratove i krivci za te ratove. Ja ću večeras da raskrstim za Tadićem, Jeremićem i Đilasom.

Poštovana potpredsednice, ja ću ići sa citatom dr Franje Tuđmana. Koristim posebno inostrane izvore, ako je ovo inostrani izvor, da vidite ko je vodio rat i ko je krivac za rat. Doktor Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske je rekao, citiram: „Moglo je proći bez rata, ali Hrvatska to nije željela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske“, završen citat, govor na trgu Bana Jelačića, u Zagrebu, 24. maja 1992. godine.

Gospodine Tadiću, jel vam sada jasno ko je vodio rat i ko je krivac za rat 90-ih? Jel vam jasno, gospodine Jeremiću? Jel vama jasno, gospodine Đilas, kada nazivaš nas i Aleksandra Vučića ratnim huškačima?

Drugi citat, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opet hrvatski, a to ću citirati Janka Bobetka, generala hrvatske vojske, koji je rekao, citiram: „Srbija nam bez rata ne bi dozvolila sticanje nezavisnosti. Bilo je jasno da svoju državu nećemo izboriti ukoliko za nju ne izborimo se oružjem. Niko nam ne bi tako dozvolio izlazak iz Jugoslavije“, završen citat, Janko Bobetko u knjizi „Sve naše bitke“, Zagreb 1996, strana četiri.

Gospodine Đilas, gospodine Tadiću, gospodine Jeremiću, jel vam jasan ovaj citat koji nije srpski nego je hrvatski, ko je poveo rat i ko je krivac za rat?

Poštovani građani Republike Srbije sad ću da citiram Vorena Cimermana, bivšeg ambasadora u Beogradu da vidite koga on optužuje za rat. Citiram – u svojoj žurbi da se odvoji od Jugoslavije, Slovenci jednostavno nisu obraćali pažnju na 22 miliona Jugoslovena koji nisu bili Slovenci, oni snose značajnu odgovornost za krvoproliće koje je nastupilo posle njihovog odvajanja, završen citat, Voren Cimerman, „Poreklo jedne katastrofe“, Beograd 2003. godine, na strani 46.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilas, da li vam je jasno ko je krivac za rat i ko je poveo rat, jer takve autošovinističke ideje i vaše tvrdnje istorija ne poznaje.

Četvrti citat, opet Vorena Cimerana, citiram – ni avgusta 1991. godine nisam uspeo, obratite pažnju, da ubedim Tuđmana i da ubedim Bobetka da odustanu od ratne opcije, Tuđman je tada priznao da počinje opšti napad na JNA i četničke separatiste. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj varijanti, o davanju autonomije Srbima u Hrvatskoj, pa samim tim odbacivanje ratne opcije, Tuđman je odbio svaki dalji razgovor na tu temu, završen citat, Voren Cimerman u knjizi „Izvor jedne katastrofe“ Zagreb 1996. godine, strana 95, 96.

Gospodine Đilas, gospodine Tadiću, gospodine Jeremiću, da li posle ovih citata imate prst obraza na TV ekranima pod vašom kontrolom da izgovorite ovo građanima Srbije i građanima Republike Hrvatske i čitavoj Evropi i svetu?

Idemo dalje, i to nije sve.

Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova Republike Hrvatske 1990. godine, znači početkom rata kaže, citiram – cilj je bio rat po svaku cenu kako bi se stvorila mogućnost podele Bosne, završen citat, Josip Boljkovac u knjizi „Istina mora izaći van“ Zagreb 2009. godine. Šta sad kažete gospodine Tadiću? Šta sad kažete gospodine Jeremiću, Vuče Jeremiću i šta sad kažete gospodine Đilase?

Sledeći citat je Džejmsa Bekera bivšeg državnog sekretara SAD, citiram, obratite poštovani građani, pažnju na ovaj citat, jer je vrlo važan i od vrlo važnog državnika u to vreme. Citiram – Slovenija i Hrvatska su uzročnici ratna u bivšoj Jugoslaviji, njihovo nasilno ocepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma. Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima jednostranim proglašenjem nezavisnosti protiv naših upozorenja, završen citat, Jelena Guskova „Istorija jugoslovenske krize 1990-2000. godine“, Beograd 2003. godine, strana 28. Šta sad kažete gospodine Tadiću, a prekjuče optužujete za rat. Optužujete svoju zemlju, optužujete i lažete čitav svet na ime svoje zemlje i svoga naroda.

Džejms Beker je u izjavi od 12.1.1995. godine na sednici Komiteta za spoljne poslove u Predstavničkom domu američkog Kongresa rekao, citiram – jednostrano proklamovanje nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske i njihova upotreba sile u preuzimanju graničnih prelaza izazvalo je građanski rat, završen citat. Šta sada kažete gospodine Đilas i gospodine Tadiću?

Sada ću ponovo jednog Hrvata, časnog i čestitog, a to je hrvatski slikar Edo Murtić, citiram – bilo mi je strašno mučno i mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine, došao je u moj atelje i oduševljeno počeo pričati o tome da hrvatski narod krvlju mora dobiti svoju državu i da ćemo mi, on sa HDZ, napraviti ono što Pavelić nije uspeo napraviti 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti se, a 50% ostati, postati Hrvati ili nestati, završen citat, „Novi list“ Rijeka, januar 2001. godine i identitet časopis br. 61, 2003. godine, strana 11. Šta sada kažete gospodine Đilas i gospodine Tadiću?

Da li ćete imati prst obraza ikada više u ovoj državi izaći na TV ekrane i tvrditi ono što prekjuče tvrdite, gospodine Tadiću? Kaže dalje Edo Murtić – rekao sam Tuđmanu da je lud i da se mora lečiti, završen citat.

Idemo dalje, Martin Špegelj, čuli ste za njega, koji je bio ministar vojni za vreme Tuđmanove Nezavisne Hrvatske kaže – Tuđman je bio bolesnik i njegova bolest pored ostalog imala je katastrofalne posledice za zdravlje Srba u Hrvatskoj. Te bi posledice bile manje da se vrhovnikova bolest nije proširila na znatan broj njegovih sledbenika, završen citat, „Feral tribune“ 2001. godine. Šta sada kažete gospodine Đilas, gospodine Vuče Jeremiću i gospodine Tadiću.

I poslednji citat, mogao bih danima i noćima da citiram još hiljade citata, ali Tuđmana ću ponovo citirati na završnici. Citiram – Srbe u Hrvatskoj treba proglasiti hrvatskim građanima i nazvati ih pravoslavnim Hrvatima, treba zabraniti odrednicu pravoslavni Srbi, završen citat, Tuđman, veljača 1990. godine iz knjige „Deset odgovora Stjepanu Mesiću“, Beograd 2008. godina, strana 49.

Ovo nije sve, gospođo potpredsednice, sada ćemo preći na jedan deo drugih citata u završnici.

Poštovani građani Republike Srbije, svakodnevno, ne samo Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, nego i njegovi saradnici u medijima napadaju predsednika Aleksandra Vučića i SNS, narodne poslanike, Vladu Republike Srbije.

Samo ću da citiram Vesnu Mališić, ona koja nas svakodnevno napada po medijima, koja je inače urednik jednog nedeljnika, 1.2.2019. godine u „Utisku nedelje“ Olje Bećković je rekla, citiram – Srbija je ludnica, a ključ ludnice ima jedan čovek, završen citat. Naravno na Vučića je mislila. Gospodin Radomirović koji je bio predsednik UNS preporučio je da napusti svoje radno mesto, ostala je bez teksta.

Zašto nijedan novinar nije reagovao na ove izjave? Nijedan novinar. Dalje, nisu u pitanju samo novinari. Jedan deo profesora univerziteta, jedan deo naučnika iz instituta, a među njima je prof. dr Slobodan Prvanović, poznat po svakodnevnim izlivima mržnje prema Aleksandru Vučiću, SNS, narodnim poslanicima, a posebno prema porodici Aleksandra Vučića i njegovim roditeljima.

Taj Slobodan Prvanović je 21.3.2020. godine rekao – u okviru pandemije, ovom državom upravljaju kompletni idioti, završen citat. Poštovani građani, upravljali su časni ljudi, časni doktori, časni Krizni štab i među najboljim u Evropi. Da li možete verovati da Đilasovi naučni radnici ovako rade svojoj zemlji i državi?

Taj isti dr nauka Slobodan Prvanović je 21.3.2020. godine rekao za predsednika Republike, citiram - „Vučić je umnobolni vođa“, završen citat. Dalje, 25. jula 2020. je rekao, citiram - „Ko uopšte ima u Vučićevom okruženju a da uopšte nije moralna ništarija i potpuni glupak“, završen citat.

Ovaj čovek je četiri godine zadnje u svakom Nedeljniku, pod kontrolom Dragana Đilasa, pljuvao ne samo predsednika i njegovu porodicu i roditelje, nego i nas narodne poslanike. Kad je video, odnosno kad ga sustigla savest rekao je za sebe, citiram - „Mislim da sam u životu milion puta ispao moron“ da građani znaju budala, „Ja zaista nemam pravo da nekom solim pamet, shvatio sam da sam budala. Ne jednom nego hiljadu puta“ završen citat, gospodine profesore. Upravo ste sami sebi dali takvu ocenu kakvu zaslužujete.

Đilasovi kadrovi nesmetano su išli dalje i pozivali na ubistvo, profesori doktori. Među njima je čuvena političarka, danas vodi politički savet u jednoj stranci pod kontrolom Đilasa i Jeremića, a zove se dr Vesna Pešić. Gle čuda i ona poziva u tim godinama na ubistvo predsednika Vučića. Citiram, zamislite šta je rekla - - „Ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu“ završen citat, Večernje novosti objavile 19.1.2020. godine.

I ne samo to, jedan novinar u listu pod kontrolom Dragana Đilasa svakodnevno vređa predsednika Vučića najprizemnijim uvredama. Tako je 3.11.2020. nazvao predsednika Vučića monstrumom, čovekom bez obraza i stida, primer beščašća, nebitan lik.

Da li ste ikada, poštovani građani čuli, da iko od predstavnika ili poslanika SNS ovako izjavio o bilo kome i gle čuda, jedan kandidat za akademika ponovo se javio, a to je Goran Marković, reditelj. To je onaj koji stalno psuje a hoće, pretenduje, da bude akademik. On je rekao, citiram - „Vučić je primitivac, a rulja je njegovo prirodno okruženje“, završen citat. Gospodo akademici, birajte ga za akademika ako to može uopšte biti akademik. Akademik mora biti častan čovek.

Evo ga, gle čuda, nakon godinu dana ponovo se javio, znam, vidim da ste pogodili, prof. dr Jovo Bakić. Prekjuče zagovara strane faktore da se mešaju u naše izbore. Kaže on da je on lično išao moliti Nemce da se mešaju sada u izborni proces koji će biti za godinu dana. Znate ko vam je taj Jovo Bakić, da vas podsetim, a često sam o njemu govorio? On je rekao, citiram, samo jedan citat od njega – „ Oružana sila je jedini način smene vlasti i prolivanje krvi“, završen citat, i dodao, citiram – „ Ja bih državni vrh najradije podavio u Savi i Dunavu“, završen citat. Je li to lik profesora Univerziteta Filozofskog fakulteta? Jel to lik sociologa, a nije ni čudo gde je doktorirao da tako govori.

Dragan Đilas je 16.4.2020. rekao, citiram – „Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje“, završen citat. Svakodnevno izmišlja te laži, gospodo iz opozicije, na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, posebno ovih dana, kako neko reče, o Vučićevom bratu Andreju. Ja ću samo da vas podsetim. Lagali ste, gospodine Đilas i Jeremiću i gospodine Tadiću da je Andrej preuzeo elitni restoran „Franš“, sećate se kako ste lagali, a oglasio se vlasnik restorana Nikola Dimitrijević i rekao da je bezočna laž. Šta mislite da smo zaboravili to? Vi stalno iz dana u dan laž na laž. Dalje, lagali ste da je Andrej Vučić reketirao poznato subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega otkupio poznati restoran „Bos“. Kao svedoka naveli ste Zvonka Bogdana. Gle čuda, časni i čestiti Zvonko Bogdan se javio zgrožen takvom izmišljotinom i naravno da je negirao čitavu tu stvar.

Lagali ste da je voda u vodovodu Beogradu i čitavoj Srbiji zatrovana. Istina je bila da je savršeno ispravna. Lagali ste da je novinar Stefan Cvetković iz Bele Crkve otet i optužili ste Aleksandra Vučića za to, a istina je da je novinar sam iscenirao svoj nestanak sa ciljem da se okrivi, kako vi kažete, diktator i država Srbija.

Na kraju, sve ove vaše, gospodo iz opozicije na čelu sa Đilasom, Jeremićem i Tadićem, izjave upišite, ispišite, uramite, postavite na zid vaše radne sobe da se svakodnevno svakoga dana podsećate na vaš visoki domet rodoljublja, moralni …, patriotizma i civilizacijskih dostignuća.

Gospodo, okanite se mržnje, laži i nasilja jer vašom mržnjom i lažima i nasilju nećemo odgovarati mržnjom, nećemo odgovarati nasiljem jer smo svesni da se mržnjom ne može braniti Srbija nego jedino modernizacijom i gradnjom i ljubavlju i lepim vaspitanjem i dubokim patriotskim osećanjem.

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije kao što je to i sinoć radio, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku ubrzanog ekonomskog napretka dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić vode politiku punjenja svojih privatnih računa po raznim destinacijama sveta, od Mauricijusa, do Austrije, Holandije, Švajcarske u 20 zemalja na preko stotinu računa blateći svoj narod i svoju državu.

Uveren sam da će tužilaštvo pročešljati dobro njihove račune i da će konačno ih stići pravda i da će naći u buvari. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pošto privodimo ovo kraju, a koleginice i kolege su uglavnom sve rekle povodom ovih izveštaja. Dozvolite samo na kraju da kažem da su na vreme preduzete sve aktivnosti o radu Komisije radi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, a Komisija ima vrlo dobre rezultate što može poslužiti našim susedima za primer.

Poštovane dame i gospodo, ovih dana nas na jedan necivilizovan način blati Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njegovi saradnici. Među njima, gle čuda, pojavio se i Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Poštovani građani da vam dam osnovne karakteristike tog čoveka, pa da vidite ko blati Aleksandra Vučića i SNS, a i građane Srbije i državu Srbiju.

Kao načelnik Generalštaba poguban je bio za Vojsku Srbije, odrekao ga se, verovali ili ne čak i Boris Tadić, a sada ga novcem pridobio Vuk Jeremić i došao za potpredsednika njegove stranke. Svaki pripadnik Vojske Srbije, poštovane dame i gospodo, crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš. Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok su on i Tadić i Vuk Jeremić i Đilas hrabru srpsku vojsku izručivali Haškom tribunalu i srpske generale.

Zdravko Ponoš je američkom senatoru obećao i izvršio da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Svako ko je razmišljao kao patriota u Vojsci Srbije izbačen je iz Vojske Srbije za vreme dok je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš. Zdravko Ponoš je najbolji kadar Vojske Srbije, penzionisao među njima i 27 generala. Uništio je naoružanje Vojske Srbije i sveo Vojsku Srbije na lovačko društvo. Za vreme njega je proteran naš narod sa KiM.

Postavljam pitanje njemu Zdravku Ponošu i Vuku Jeremiću – zašto Zdravko Ponoš vrlo često posećuje zapadne ambasade u Beogradu? Neka odgovori Zdravko Ponoš, Vuk Jeremić ili odgovorite sami vi poštovani građani Republike Srbije.

Što se tiče Vuka Jeremića člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Ja sam juče govorio i postavio tri pitanja, a danas mu jedno postavljam pitanje. Da li je tačno Vuče Jeremiću, da ste vi posredovali u upoznavanju Emilia Lozoje, meksičkog energetskog tajkuna, inače bliskog saradnika i prijatelja Jeremićeva, sa bivšim ministrom policije Hongkonga, kriminalcem svetskog ranga?

O čemu se radi poštovani građani, samo nekolike rečenice. Emilio Lozoja, bliski prijatelj Vuka Jeremića i gle čuda, naziva ga brat sa Harvarda, to je posebna priča, optužen je u korupcionaškoj aferi teškoj tri i po miliona dolara. Lozoja je, imamo brojne poslovne veze, iz vremena dok se Lozoja nalazio na čelu državne naftne kompanije „Pemeks“, i gle čuda Vuk Jeremić je sa četiri firme povezane sa „Pemeksom“ dobio 180 hiljada dolara za navodno konsultantske poslove.

Vuk Jeremić je posredovao u upoznavanju Lozoje, gle čuda, sa još jednim kriminalcem svetskog ranga, bivšim ministrom policije Hongkonga, Patrikom Hoom, koji je u SAD, kako znate, osuđen zbog milionskih mahinacija i pranja novca. Patrik Ho je više puta boravio ovde u Beogradu kao specijalni gost Vuka Jeremića. Patrik Ho je jedan od glavnih finansijera Vuka Jeremića bio je u prošlosti i danas, i Jeremićevog Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj.

Na Jeremićev račun leglo je četiri i po miliona dolara od fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hongkongu. Vuk Jeremić je otvoreno podržao Aljbina Kurtija, iliti Iliju Kurtovića, tako se Kurti ranije zvao pošto je bio Srbin, koji je po antisrpskim stavovima i kao zagovornik velike Albanije. O tome nas je obavestio jedan beogradski list 11. januara gospodnje 2021. godine. Gle čuda ponovo, Vuk Jeremić je ovih dana otvorio jedan hotel u Beogradu ka suvlasnik. Šta je radio tu? Bahati Vuk troši na cigare verovali ili ne 18 hiljada evra, samo na cigare.

Idemo dalje. Što se tiče Dragana Đilasa i ovih dana, koji pljuje stalno po nama, nekolike rečenice. Pisao je Dragan Đilas Donaldu Tusku, predsedniku Evropske narodne partije, i zamerio mu što je čestitao predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću na svemu što je uradio tokom mandata i što mu je poželeo pobedu na parlamentarnim izborima u julu 2020. godine.

Ne samo to, Đilas je prethodno pisao i Semu Fabriciju, šefu delegacije EU u Srbiji i žalio se na Vučićev režim koji navodno maltretira građane i uništava Srbiju. Verovali ili ne, ali to je istina.

U novembru 2020. godine pozvao je Evropsku uniju da proces vakcinacije u Srbiji bude sproveden vakcinama koje će biti korišćene u EU, a videli ste koje su korišćene i u EU i u Srbiji.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, stav svih političkih stranaka u našoj zemlji, pa i ove Đilasove, gle čuda, naziva – slobode i pravde, niti slobode, niti pravde, da Srbija upravlja sama sa sobom i da vode računa o državi Srbiji.

Na kraju, iz dana u dan nova imena Aleksandru Vučiću. Moja malenkost je zabeležila samo u poslednjih dva meseca 67, a ja ću za jednu minutu da večeras kažem samo 17 uvreda od dva univerzitetska profesora koje su izrečena - kreveljko, da je idiot, picousti, bednik, fukara, mamlaz, muljator, džiberko, da bi građani razumeli, primitivac, dister - neznalica, iks, kompleksirani glupak, budala, totalni idiot, umobolnik, lupetalo, drekavac, zlikovac, fašista. Za večeras samo tih 17.

Poštovane dame i gospodo, Đilasova vlast, vlast Demokratske stranke, optužila je nas, vladajuću stranku i građane Srbije da smo mi uzročnici rata 90-ih godina.

Poštovani potpredsedniče, izvinićete me, dva minuta ću uzeti još vremena. Citiram šta su nam danas rekli, ovo ne kažu ni Hrvati, ni Amerikanci, ni Nemci: "Vlast u Srbiji danas predvode baštinici rata, u osnovi antisrpske miloševićevske i šešeljevske politike".

Poštovani građani Srbije, nije naš predsednik zagovarao bombardovanje Srbije nego predsednik Demokratske stranke u najtežem momentu za našu otadžbinu.

I da citiram državnog sekretara SAD, za vreme rata, Džejms Bekera, citiram, obratite pažnju poštovani građani: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno otcepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma, Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima. Jednostrano proglašenje nezavisnosti, protiv naših upozorenja, upotrebili su silu, što je izazvalo građanski rat". Evo, poštovani građani, a odgovaram Demokratskoj stranci.

Na kraju, još jedan citat. Josip Boljkovac, bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske iz 90. Citiram: "Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po toj njegovoj koncepciji Srbi su trebali nestati iz Hrvatske".

A vidite šta radi "zalutovčeva" Demokratska stranka. Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Republike Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne u Srbiji nego u regionu, i politiku ubrzane ekonomske stabilizacije, dotle Dragan Đilas sa svojim električnim zecom Marinikom Tepić i Vukom Jeremićem pune svoje žiro-račune širom svetskih destinacija. Siguran sam da će ih pravda sustići. Živela Srbija!

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite samo nekolike rečenice o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pošto su moje koleginice i kolege dosta o tome govorili, dozvolite da kažem samo zašto su nam potrebni ovi zakoni, odnosno ovaj zakon. Iz najmanje dva razloga.

Složićete se svi zbog efikasne borbe protiv terorizma i to nije sporno. Drugo, zbog realizacije akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 24. sa EU, a koje nosi naziv, posebno podvlačim - pravda, sloboda i bezbednost za pristup Srbije EU. Posebno podvlačim - pravda i sloboda, jer jednog političkog prvaka stranka nosi naziv - pravda i sloboda, a o tome ću posebno kasnije nešto da kažem.

Sva pomenuta rešenja o ovom zakonu imaju dva cilja. Prvo, da se na jedan transparentan način uvede u procedure pohranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštita sa posebnim naglaskom za poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava i sloboda. Ne samo to, nego i drugo, da obezbede dobru razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu stepen bezbednosti u Republici Srbiji, a posebno se odnosi ovo na Ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče dr Orliću, pravda kada je u pitanju, a ovde smo videli da i poglavlje, kako sam rekao, nosi naziv 24, nema pravde bez pravosuđa. Verujem da ćete se složiti sa tim.

Dozvolite sada da kažem da se bivša vlast hvalila da je izvršila reformu pravosuđa u vremenu od 2008. do 2012. godine, a u stvari šta je radila? Sveli su pravosuđe na najnižu moguću meru u istoriji pravosuđa u Srbiji. Za vreme Đilasove i Jeremićeve reforme pravosuđe je postalo najgore u Evropi, to ne kažem samo ja, i Evropska komisija je tada dala takvu ocenu.

Sudstvo je svelo na otpuštanje 832 sudije, i to najčešće najboljih sudija, i oko 200 tužilaca, otprilike oko 1.000. Te posledice danas osećamo i borba protiv terorizma nam otežava upravo to što su oni radili. Na njihova mesta doveli su sudije koje su bile isključivo članovi Demokratske stranke, u njihovim karakteristikama se to nalazilo. Mi smo ovde svojevremeno to i čitali, pojedinačne karakteristike tih sudija. Nisu vodili računa ni o stručnosti, ni o obučenosti, a najmanje o dostojnosti sudija. I gle čuda, dame i gospodo, nećete mi verovati da su u Ministarstvo pravde doveli za pomoćnika ministra osobu koja nije imala završen pravni fakultet. I šta ste očekivali od tog ministarstva njihovog? Šta ste u to vreme očekivali od pravosuđa na koje su ga zaista doveli?

Evropska komisija u izveštaju za 2010. godinu je kazala, citiram: „Reforme koje sprovodi vlast u Srbiji“, tada, je li, Jeremićeva, Đilasova i Tadićeva, „predstavlja posebnu zabrinutost, proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme koje sprovodi vlast bile su najgora moguća stvar“, završen citat, stoji u izveštaju Evropske komisije, a objavljeno je, dame i gospodo, u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, svojevremeno objavila i beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, Republika Srbija donela je Strategiju reforme pravosuđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 1. jula 2013. godine, pa drugu 2018. godine, nigde za vreme njihove vlasti nema strategije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela je sedam elemenata, koji su jako bitni zbog ulaska u Evropsku uniju, a to su: nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, efikasnost pravosuđa i dostojnost. Tih sedam elemenata su jako bitni.

Ono što je vrlo važno, to je da je Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela i potrebu izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora sudija i razrešenje sudija, predsednika sudova i Državnog veća tužilaca. O tome smo ovih dana govorili u ovom visokom domu, kada je u pitanju promena Ustava. Promene Ustava, podvlačim posebno, notirala je i Strategija pravosuđa 2020-2025. godine. Zašto ovo govorim videćete sada.

Ovih dana vršimo i realizaciju tog procesa. Važeći Ustav, sadašnji, Republike Srbije proglašen je 8.11.2006. godine, dakle, za vreme vlasti Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. I gle čuda, pre usvajanja Ustava od Venecijanske komisije, iliti Evropske komisije za demokratiju, zatraženo je mišljenje na poglavlje o pravosuđu i neke preporuke Venecijanske komisije vlast Đilasa i Jeremića je prihvatila, ali, podvlačim, najveći broj predloga nije uzela u obzir. I mi danas ispravljamo te greške, i ne samo na području pravosuđa i borbe protiv terorizma, već na svim područjima društvenog i privrednog razvoja naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, posle donošenja Ustava 2007. godine, Venecijanska komisija je upozorila i iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu na sudsku nezavisnost koja predstavlja, složićete se, uslov demokratije. Venecijanska komisija je zaključila da će političke stranke kontrolisati sudstvo i ja sam na početku to i rekao, Demokratska stranka je to koristila, pa evo da kažem, u potpunosti, jer u biografiji svakog sudije, to smo i ovde čitali, stajalo je da su bili članovi Demokratske stranke, ako ne članovi, onda i ljubitelji.

Ono što je važno, u proteklih 14 godina naša ustavotvorna nauka nacionalna uočila je niz slabosti u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i pravdu, pogotovo u pogledu nezavisnosti sudstva, a i drugih elemenata. Mi ovih dana ispravljamo to i verujem da ćemo narednim izmenama Ustava urediti sudstvo tako da ćemo postići nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, dostojnost, efikasnost, svih sedam elemenata koje poseduju sudovi u Evropskoj uniji. Time će i naše pravosuđe biti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovani potpredsedniče, godinama propagandna mašinerija laže o predsedniku Vučiću, njegovim roditeljima i njegovoj porodici, sprega je tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca kako inostrane, tako i domaće provenijencije. Najnovije izmišljotine o predsednikovom bratu od strane Borislava Novakovića iz Novog Sada, inače direktora bivšeg Zavoda za građevinu, deo su tih svakodnevnih izmišljotina koje imaju za cilj demonizaciju lika i dela predsednika Vučića u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i tu nema dileme, to isti su radili, isti ljudi, isti mediji i 2000. godine, kada je dovelo do onoga do čega je dovelo.

Đilas svakodnevno, bez ikakvog povoda, vređa predsednika Vučića. Tako je Đilas 20.1.2018. godine brutalno uvredio predsednika Vučića samo zato što je predsednik posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, doneo im pomoć. Đilas je rekao, citiram: „Vučiću, sram te bilo“, samo zato što je posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i odneo pomoć. Da li možete verovati, uvaženi narodni poslanici, da je to Điki mafija izgovorio.

A 05.5.2020. godine u emisiji na N1, zaista moram reći zloglasnoj, Đilas je kazao, citiram: „Vučiću, ti si lud“. Na pitanje novinarke: „Hoćete li prestati sa tim?“, Đilas je odgovorio, citiram: „Pojačaću to“ i ponovio nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. A bajna Olja Bećković znate šta je govorila? Ostala je nema. E, tako radi Olja Bećković i ta mašinerija N1. Samo da građane upozorim, ja beležim to, imam na negde 200 strana samo njihove laži izrečene o predsedniku Vučiću i narodnim poslanicima u ovom visokom domu i to ću objaviti. Da vidite mašineriju izvlačenja laži, jedne rečenice, i onda se to vrti 24 časa. To ni Gebels nije radio. A 14.4.2020. godine kazao je Điki mafija, citiram: „Vučiću, ni nisi normalan“. Đilas je 17.11.2020. godine, ovo olakšavam Palibrku advokatu, pošto će podneti krivičnu prijavu, da mu bude lakše, verbalno uvredio predsednika Vučića samo zato što se gradi „Beograd na vodi“.

Ne treba da vas čudi uvaženi narodni poslanici, sve ono što se gradi od 2012. godine Đilas, Jeremić i Tadić napadaju, a tad je rekao citiram – treba da budeš lud da srušiš autobusku stanicu i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Oni su protiv izgradnje svake fabrike.

Đilas nastavlja dalje da uvredama, pa je 16. aprila 2020. godine rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, sram te bilo Vučiću, Vučiću ti si lud čovek, završen citat.

Đilas je 13. maja 2018. godine uvredio predsednika Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom zemljom, i da dalje ne nabrajam mogao bi danima i mesecima da nabrajam, ali ono što je važno da kažem da nije samo Điki mafija taj koji vređa predsednika Vučića, već i Vuk Jeremić vođa, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata.

On je rekao i uvredio Vučićevog brata nazivajući ga citiram – šefom mafije, Aleksandru Vučiću je rekao citiram – Vučić je čovek teškog narušenog zdravlja, završen citat, 30. decembra 2018. godine i nedavno još ponovio, unazad 15 dana ponovio ovu rečenicu.

Ja bih mogao danima govoriti o bitangi Jeremiću, ali neću. Ali, pred građanima Srbije i pred vama uvaženi narodni poslanici postaviću samo tri pitanja.

Prvo, da li je tačno gospodine Jeremiću da ste vi u vremenu od 2013. do 2017. godine dobili na svoj žiro račun čak 7,9 miliona dolara? Objasnite građanima Srbije, na ime čega ste to dobili i od koga.

Drugo pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da vam je 4,5 miliona dolara da su vam uplatile fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Honkongu, gde ste gospodine Vuče Jeremiću operisali zajedno sa vašim bliskim prijateljima i saradnicima koji su uhapšeni u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrikom Hoom i Šeikom Tidian Gađiom, da li je tačno ili ne izađite na TV ekrane i recite.

I, treće pitanje – da li je tačno gospodine Vuče Jeremiću da ste dobili 120 hiljada dolara od Katara u Njujorku i ambasadi u Berlinu 200 hiljada dolara?

Uvaženi potpredsedniče, doktore Orliću, pošto sam bio jedan od svedoka u Haškom tribunalu kod suđenja veka, svedok gospodina Miloševića, red je da kažem samo nekoliko rečenica.

Neću govoriti o presudama, a dozvolite samo tri rečenice da kažem, jer bi trebalo danima da otkrivamo istinu šta se zbivalo od 1990. godine do danas, ne samo u Haškom tribunalu, nego na području bivše Jugoslavije.

Ali, ću reći da je Haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza 21. veka, kojeg je osnovao nelegalni organ UN, a vi gospodo pravnici koji se nalazite u ovom visokom domu znate ako je nelegalni organ osnovao da sve odluke koje taj organ donosi, kao što je Haški tribunal i koje će u budućnosti donositi nisu validne. Osnovan je samo sa jednim zadatkom da osudi samo srpske prvake, podvlačim srpske prvake u svrhu satanizacije Srba i Srbije, od strane SAD, Vatikana, Nemačke i NATO-a, da bi prikrili svoju odgovornost za razbijanje Jugoslavije i ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

To je svrha Haškog tribunala, jer utemeljitelj Haškog tribunala Teodor Merol, zlikovac 21. veka je rekao, citiram – ajmo, osnovati ad hok tribunal da bi u njega strpali sve srpske prvake, pitaju ga zašto – zbog toga što narod stoji iza njih, završen citat.

I, na kraju, poštovane dame i gospodo istina, istina polako, ali sigurno izlazi na površinu, podvlači. Danas veliki broj političkih faktora aktera od 90-ih,do danas i naučnika istinskih su utvrdili nepobitno da su Jugoslaviju razbile SAD, Nemačka, Vatikan i NATO zajedno sa sececionističkim republikama Slovenijom i Hrvatskom.

Hvala predsedniku Vučiću što je sinoć saopštio svetu i gradu Orbis Turb istinu o Haškom tribunalu i njegovim presudama i time pridoneo vraćanje ugledu ne samo Srbije, nego i ugledu Saveta bezbednosti i organizacije UN koje su izgubile zadnjih 30 godina.

Konačno, dok naš predsednik Vučić svakodnevno, kako vidite i sinoć, vraća međunarodni ugled Republike Srbije, koji je bio poljuljan u Đilasovo, Tadićevo i Jeremićevo vreme sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i regionu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku dugotrajnog, pravednog, kompromisnog rešenja naše južne srpske pokrajine dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, svakodnevno truju građane Republike Srbije, raznim izmišljotinama i lažima o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, samo da prikriju svoje račune po raznim destinacijama širom sveta.

Poštovani građani stići će i njih pravda sigurno. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da mi je drago što su Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, a i vi prihvatili ovaj amandman gospodina Markovića o kojem je on govorio, jer i sam amandman, a i čitav zakon, ide u korak sa digitalizacijom, sa jedne strane, a sa druge strane nam je cilj da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svoga stana ostvare svoja prava umesto da svakodnevno obijaju šaltere državnih ustanova.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica i molim vas, narodni poslanici, obratite pažnju na ovo što ću reći.

Gospodine ministre, naš predsednik Aleksandar Vučić je 18. maja 2021. godine dobio izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana zbog bombardovanja Srbije. Predsednik Zeman je rekao, citiram: „NATO bombardovanje bilo je greška, bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti“, završen citat. Ovo je izvorno, tačno kako je predsednik Češke rekao, a ne neki medij, kako su preneli, pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dame i gospodo, ovaj datum 18. maj 2021. godine ostaće zabeležen u istorijskim udžbenicima. Istom prilikom predsednik Zeman je odlikovao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom belog orla, najvećim priznanjem Češke.

Obratite pažnju. Ovakvim ordenom, od Srba, odlikovan je samo Nikola Tesla 1937. godine. Isto tako, orden su dobili Žak Širak, španski kralj Huan Karlos I i Leh Kačinjski.

Gle čuda, protiv izvinjenja, u skladu ovoga što vi govorite, gospodine ministre, i gospodin Aleksandar Marković, je bio jedan deo naših građana Republike Srbije. Među njima su, verovali ili ne, prof. dr Rade Veljanovski, glasnogovornik Dragana Đilasa, verovali ili ne, Nataša Kandić i prof. dr Vesna Vodinelić.

Kada je u pitanju prof. dr Rade Veljanovski, ne treba da vas čudi, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, ovaj nečasni gest prof. Veljanovskog, jer on je poznat u zalaganju za razbijanje teritorijalnog integriteta Srbije i po mržnji prema predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Kako znate, ja nikada na pamet ne pričam. Prof. dr Veljanovski je 22. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat. Kažite prof. dr Veljanovski, glasnogovorniče Dragana Đilasa, da li ste to izjavili ili ne, a psujete predsednika Republike ovih dana zato što je okačio na svoje prsa odlikovanje Zemana i rekli ste da je na pogrešna prsa dat. Nije, gospodine Veljanovski, data je na državniku, reformatoru, patrioti i rodoljubu. Tako ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u trgovačke bitange vlastitom državom i vlastitim narodom.

Gle čuda, uz njega je stala i Nataša Kandić, slika i prilika Đilasa i njegovih saradnika koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Obratite pažnju sada ću govoriti kao svedok u procesu veka gospodina Miloševića, na njegovoj strani, a ne tužilaštva. Ovo što ću govoriti je objavljeno, nisam ja samo objavljivao, nego i ostali naučni radnici.

Kandić je izmišljala šiptarske leševe za Haški tribunal. Tako je namestila slučaj „Hladnjača“ sa leševima. Molim vas, narodni poslanici, iz pijeteta prema žrtvama da saslušate. List „Timočka kriminalna revija“ objavila je dva članka u vezi kamiona hladnjače. Videćete zašto ovo kažem. Prvi članak objavljen je 16.9.1999. godine koji je navodio da su u kamionu hladnjačibili mrtvi Kurdi, obratite pažnju, mrtvi Kurdi i da su registarske tablice bile švajcarske tablice, a pisao je Dragan Vitomirović novinar.

Gle čuda, u drugom članku koji je objavljen, opet u „Timočkoj kriminalnoj reviji“ od istog autora, gospodina Vitomirovića, ali 1.5. gospodnje 2001. godine, skoro godinu i po dana kasnije, a koji je Nataša Kandić prezentovala, ovaj član sada o kojem ću reći, svetu i izvoru optužbi protiv Slobodana Miloševića, tako da su mrtvi Kurdi postali mrtvi Albanci, a švajcarske registarske tablice postale su kosovske registarske tablice.

Autor članka Dragan Vitomirović imao je brata koji je imao u svom policijskom dosijeu švercovanje ilegalnih stranaka preko rumunske granice. Neću još dug biti. Još ga je ohrabrio tadašnji, verovali ili ne, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović koji je podržao NATO da napiše drugi članak, izmisli. Nataša Kandić je kazala, citiram njene reči: „Naše istrage“, dakle njene, „došle su do svedoka koji mogu posvedočiti da su mnogi ljudi ubijani, a njihova tela sahranjivana samo da bi naknadno bila iskopavana i kasnije prebacivana na druga mesta“, završen citat. Baš u vezi ovoga.

Policijski oficir, Dragan Karleuša, koji je bio zadužen za istragu ovakvih navoda pojavio se jula 2002. godine u Hagu, ali kao svedok Haškog tužilaštva, ne Slobodana Miloševića, protiv Slobodana Miloševića i priznao da ni jedna jedina izjava svedoka nije bila uzeta. Ovo vam govorim, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, iz transkripta Haškog suda.

„Obzirom na to da od jula 2002. godine službenici Haškog suda nisu uzeli niti jednu izjavu svedoka, niti imaju delić dokaza za potvrdu optužbe, kako je bilo moguće BBS da 27. januara 2002. godine, dakle šest meseci ranije, objavi svoj dokumentarni program pod nazivom „Masovna ubistva na Kosovu“, završen citat. Smešno je i tragično bilo slušati haškog tužioca Najsa, kako zajedno sa glavnim medijima opisuje Natašin centar, Kandićkin centar, tada se zvao za humanitarno pravo, kao pouzdani izvor organizacije za ljudska prava. Dakle, vidite ko je sudelovao u slučaju „Hladnjača“ i blatio našu državu, a ko danas, prekjuče blati i državu našu i našeg predsednika, kada predsednik države prima najveće priznanje Češke Republike. Dakle, ovo troje.

Ne treba da vas čudi, poštovani građani Srbije, što Nataša Kandić, Vesna Vodinelić i prof. dr Veljanovski, Đilasovi saradnici kažu da je orden predsednika Zemana okačen na nedostojno poprsje, ovo je citat. Za njih nedostojno. I tako je, gospodine ministre, nikada se neće svi složiti sa 90% građana. Ovi isti koji su tada radili 1999, 2000, 2002, 2005. godine rade i danas. Da li je tako gospođo Kandić? Da li je tako gospodine prof. Rade Veljanovski, inače poznat među akademskom zajednicom kao Rade jajara? Da li je tako gospođo Vodinelić ili ne, a vi ste profesor prava?

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije, pa i ovom posetom u Češkoj provodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego u regionu, čak i šire, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, dotle tajkun Dragan Đilas, Nataša Kandić, Vuk Jeremić, profesor Veljanovski, gospođa Vodinelić, blate predsednika države, državu Srbiju i sve građane Srbije, ali i češkog predsednika Zemana. Siguran sam, poštovani građani, da ćete ih kazniti, ali sam siguran da će ih sud istorije, koji je najteži, kazniti. Hvala, poštovani narodni poslanici.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, što se mene tiče možemo i tri sata još ostati.

Hvala vam na informaciji. Znam šta ste mislili s tim da kažete, ali neću o tome da diskutujem.

Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica pošto su moje uvažene kolege i koleginice danas uglavnom sve rekli o ova dva zakona. Dozvolite da naglasim da ovi zakonima mi u stvari usklađujemo sistem zaštite poslovne tajne sa određenim propisima EU, evropskog parlamenta i Saveta od 16. juna 2016. godine. Daje se definicija poslovne tajne, precizira se koje se informacije i pod kojim uslovima mogu uzimati u obzir kao poslovna tajna i šta se štiti poslovnom tajnom.

Međutim, dozvolite da kažem da su mogli naši politički protivnici još i ranije doneti ovaj zakon i uskladiti sa EU, međutim, njih to nije interesovalo, pogotovo ovih iz Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa. Njega i ne interesuje to. Dragan Đilas i njegovi mediji stalno se hvale objektivnim informisanjem. To je njima preče.

Ovih dana prestavili su ekonomistu Vladimira Vučkovića kao člana Fiskalnog saveta. A gle čuda, hvale se da objektivno informišu, a Vučković je napustio Fiskalni savet još 2020. godine i postao radnik jedne privatne lokalne banke. E tako su slagali i obmanuli svoje malobrojne gledaoce, a sve u cilju da Dragan Đilas podigne rejting sebi, ali bezuspešno.

Imam poštovani predsedniče malo vremena, ali ću ipak započeti. Iskoristiću ovo vreme, a ako ne završi sutra ću da nastavim. Neću odustati da kažem da iz časa u čas, iz dana u dan Dragan Đilas i njegovi saradnici na najprizemniji način, rečnikom najprizemnijim vređaju predsednika Vučića, a ovaj put ne samo njega, nego i sve građane Republike Srbije, verovali ili ne i državu Srbiju i njegovi saradnici.

Jedan od njih je gospodin Petričić. Uvredio je srpski narod i građane Srbije, uvredio je predsednika države, a prekjuče se javlja i kritikuje nas na jedan krajnje primitivan način koji ne dolikuje čoveku kada je rekao, citiram: „Ovaj narod je neprosvećen i naivan“. Zamislite šta govori. „Prvi put nam se dogodilo da imamo vođu sa kojim se sprda. On služi za sprdnju. Imamo vođu sa kojim se sprdam“, završen citat.

Ima li ovo zaista nivo kulture, a kulturni je radnik? Da li je ovo dno dna tog čoveka, Dragana Đilasa i njegovog najbližeg saradnika, gospodina Petričića?

Gospodine Petričiću, nije vam kriv predsednik republike Aleksandar Vučić, niti narod, ni građani Srbije, što vas je urednik „Politike“ najurio zato što ste građanima uzimali dve do tri hiljade evra mesečno, samo zato što ste napravili četiri do pet karikatura mesečno. Nije vam kriv predsednik Vučić, ni građani Srbije zato što ste se vratili iz Kanade kao propali karikaturista, jel tako gospodine Petričiću, jel tako gospodine Đilas? Naravno da je tako. Voleo bih da demantujete to.

Da je gospodin Petričić operisan od moralnih kvaliteta, pokazuje i njegova izjava kada je rekao da je predsednik Srbije jedan od inspiratora fašizma. Petričić je doslovno kazao, citiram: „Vučić je jedan od inspiratora fašizma“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je dokazani antifašista.

Koji su motivi gospodine Petričiću vaših laži, izmišljotina sa dna kace? Da niste možda dobili nagradu od gospodina Đilasa ili Jeremića ili su vam motivi u vašoj strukturi ličnosti. Možda jedno, a možda i jedno i drugo.

Vaš rečnik kojim vređate predsednika Republike je ispod nivoa minimuma ljudskog dostojanstva, kada ste kazali, citiram: "Aleksandar Vučić je ludak i manijak sa stadiona", završen citat.

Poštovani građani, prepoznajete li ove reči čije su, ko ih je izgovorio ovih dana? Niko drugi nego Dragan Đilas, to ste čuli prekjuče. Evo, vidite saveza Petričića i Đilasa, njihovih uvreda. Kada smo mi, predsedniče Narodne skupštine, uvredili bilo koga u ovom visokom domu ili van ovog visokog doma? Oni smatraju da ih vređamo ako im citiramo ove reči. E, moraćete mnogo da čitate i da zapamtite, poštovani politički protivnici, šta izgovarate, jer ću vam citirati stalno, stalno unazad 12 do 15 godina šta ste izgovorili, ne u ovom visokom domu, nego u ovoj državi Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Ima nekog ko to prati i stalno ću vas podsećati, pogotovo kada ste radili protiv interesa države i danas kada dajete izjave.

Dozvolite dalje da kažem. Zamislite šta je rekao gospodin Petričić: "Srbija je zemlja u kojoj živi glupo slepo roblje, u njoj nema ničega dobrog", završen citat. Poštovani građani Srbije, zamislite ko vas vređa, Dragan Đilas i Petričić. Da ste slepo roblje, da smo svi slepo roblje, da nema ničega dobrog. Ima, gospodine Petričiću i gospodine Đilas, dosta toga dobrog i lepog - dobri građani Republike Srbije, koji nemumorno rade od danas do sutra, u kojoj se gradi i radi stalno, auto-putevi, ceste, bolnice, škole, domovi zdravlja, vodovodi, kanalizacije i dalje ne nabrajam.

Zašto govorite to, gospodine Petričiću i gospodine Đilas? Zašto ne kažete da je ovo izgrađeno za vreme SNS-a? A šta je izgrađeno za vaše vlasti? Pa građani znaju, doveli ste zemlju na ivicu bankrota, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, a da ste ostali na vlasti samo još godinu dana posle 2012. godine, uništili bi i našu budućnost.

Dok Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, bori se za mir, ne samo u regionu nego u čitavom svetu, vodi bitku za ekonomski prosperitet naše zemlje, vodi politiku mira, politiku solidarnosti, ne samo u Evropi nego širom sveta i politiku modernizacije, dokle ti, gospodine Đilas i Petričiću, pare koje ste ispumpali iz džepova naših stavljate ih na 67, bar do sada poznatih računa, u 17 zemalja, počevši od Srbije, Mađarske, Bugarske, Hong Konga, Mauricijusa, Holandije i bog zna kojih sve.

Poštovani građani Republike Srbije, pobedićemo mafiju, neka živi Srbija.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre unutrašnjih poslova Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, pošto su moje koleginice i kolege već uglavnom rekle o ova dva zakona, dozvolite samo da kažem kada je u pitanju Zakon o ličnoj karti da ga menjamo da bismo išli u korak sa digitalizacijom, a cilj nam je, ono što je vrlo bitno, da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svog stana ostvare sva ona prava, umesto da obijaju šaltere državnih ustanova. Poštovani ministre, ovaj zakon je najbolja brana birokratiji i korupciji, a građani će efikasnije ostvariti svoja prava.

Moram da vam kažem, poštovani predsedniče, da i ovih dana nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike. Dragan Đilas, tajkun, i dalje cenzuriše medije. Videli ste ovih dana, najurio je gospodina Ćosića sa N1 zbog njegove navodno nekooperativnosti, a u tome je imao podršku tajkuna Kriks kolegu Šolaka, jer je uložio milione u N1, a N1, kako ste videli, ima ekstremno malu gledanost.

Tajkun Đilas, cenzor, prikazuje sebe kao borca za medijske slobode ovih dana, a svojevremeno kao funkcioner vlasti se obogatio na račun tih medija. O tome je svojevremeno govorila i Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Đilas stalno posluje sa budžetom“, završen citat.

Evo, vidite, poštovani predsedniče Skupštine i poštovani građani Republike Srbije, poštovani Beograđani, kako je Dragan Đilas oprao naše pare, a završile u 17 zemalja i na 67 računa. Đilas nema pojma o medijima, on radi sve kontra medija.

Tako je Verica Barać kazala, citiram: „Đilas kupuje minute unapred, plaća avansno i time jako utiče na medije. Vršio je kontrolu dnevnih novina, kupovao prostor u medijima, a cenzurisao novine“, završen citat. Je li istina ovo, gospodine Đilas, ili ne? Progovorite pred građanima Republike Srbije, skupite hrabrost i progovorite da li je ovo istina ili ne.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana Dragan Đilas i njegov kum vređaju iz sata u sat predsednika Republike Srbije, kako po pitanju Kosova i Metohije, a tako i lične uvrede.

Postavljam pitanje, gospodine Đilas, da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13.8.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš kazali, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat? Kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, Đilas se odrekao još 2009. godine Kosova, a optužuje Aleksandra Vučića kada traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu.

Da li je tačno, gospodine Đilas, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram: „Platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru, a patike 5.000 evra“, završen citat. Otkud vam tolike pare, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Poučite građane Republike Srbije, poučite Beograđane kako se dolazi do ogromnog novca tako brzo.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, ne samo ovih dana, već tada nazivajući ga ludakom, kada ste izjavili na N1, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Na pitanje novinarke Žakline Tatalović, citiram: „Hoćete li promeniti to?“, vi gospodine Đilas bahato ste odgovorili, citiram: „Pojačaću to“, a zatim ponovili nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. Poštovani građani Republike Srbije, to naš predsednik nikada nije rekao Đilasu ili bilo kome drugom.

Da li je tačno ovo, gospodine Đilas, skupite hrabrosti, nije hrabrost psovati, imate hrabrost kao vrabac na grani, pa recite da li je tačno ili ne. Da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 20. januara čak 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića najprizemnijim rečnikom, kada ste izjavili, citiram: „Vučiću, ti si lud“, samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, stradalnim srpskim narodom?

Zašto to govorite, gospodine Đilas? Da li zbog bahatosti ili onih 619 miliona eura prihoda ispupanih, poštovani građani, iz naših džepova ili zato što ste, kako smo videli, već 2009. godine odrekli se naše južne srpske pokrajine ili mržnje prema predsedniku Vučiću? Biće da je i jedno i drugo i treće.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 27.08. 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku, uvredili predsednika Aleksandra Vučića kada ste kazali, ponavljam poštovani građani, čak 2018. godine, kada je rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje i dodali, sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završne citat. I, to ponovio ovih dana.

Da li je tačno ili ne, gospodine Đilas? Da li je to hrabrost, kukavice jedna. Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko vređa? Dragan Đilas. Znate li zašto Dragan Đilas u narodu zvani mafija to izgovara? Samo zato je izgovarao što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je jedno od najružnijih delova bilo grada Beograda, a sagrađeno danas jedno od najlepših šetališta u Evropi i što je postao jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Nemam vremena da kažem protiv čega su sve bili Dragan Đilas i njegovi saradnici.

Da li je tačno, da ste vi, gospodine Đilas, bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo, po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića, kada ste kazali, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat. Da li ste to rekli zato što je predsednik Vučić nema prihod od 619 miliona eura, gospodine Đilas niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji, Bugarskoj ili u još 17 zemalja i bog zna gde još.

Da li je tačno, a jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički, električni zec, Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, citiram – bolesnik, završen citat i da treba da se leči, samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik, težak i važan za naš stradalni narod. Ovoga tviteraša je posebno razbesnelo, gospodine Đilase, to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulinu, zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji, a biće još jači od strane sprege tajkunsko-mafijaškog-politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći. Oni imaju samo jedan jedini cilj, srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i zaustaviti ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je on motor ubrzane modernizacije Republike Srbije, a njihova želja da dođu na vlast i dovede Srbiju ponovo tamo Đilas gde je doveo do 2012. godine na ivicu bankrota.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom seta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilaš čini sve da sačuva svoje ogromne milione evra i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hon Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo gospodine ministre mafiju. Nema nazad. Predaja nije opcija. Živela Srbija.