Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marko Atlagić

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka

Pitanje

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu, zašto nije podiglo optužnicu protiv lidera Saveza za Srbiju koji su svojim javnim nastupima u skladu sa članom 305. do 321. Krivičnog zakonika Republike Srbije narušavali teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije? Obrazloženje. Lideri Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić i drugi čelnici Saveza za Srbiju, sastali su se 4. jula 2018. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan da pokrenu ulične proteste i ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova i Metohije.

Ove moralne nakaze, umesto da ruše Vučića trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo i Metohiju tamo odakle su ga oni oterali. Eto, tako su nisko pale te moralne nakaze da nesreću sopstvenog naroda sa Kosova i Metohije i Republike Srbije koriste za vlastite interese.

Poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić je 30. novembra 2018. godine izjavio bez stida i bez srama da je Aleksandar Vučić, citiram, izdajnička bitanga, završen citat. Sada ćete čuti, poštovani građani Srbije zašto i ko je izdajnička bitanga. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranta je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom, decembra 2008. godine izjavio, citiram - ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema i Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time stao na stranu izdajnika naše zemlje i svrstao se u red izdajničkih bitangi.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču izjavio, citiram - meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio, citiram - nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat. I, američkom izaslaniku Vizneru, 27. jula 2006. godine je, citiram - pružio uveravanje da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao ishod, završen citat. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, koji je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine izjavio, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a zatim prizna nezavisnost Kosova i time postao član izdajničkih bitangi.

Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat, izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine u Memorandumu o Vojvodini kojeg je poslao Lordu Karingtonu rekao, citiram – da je budućnost Vojvodine da postane nezavisna država, završen citata i time se po drugi put svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od lidera DOS-a, zvani jajara je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi mu stolicu u UN, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremicom američke ambasade Dženifer Braš izjavio - ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, završne citat i time se svrstao u red jajara, izdajnika naše zemlje.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore u traženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle ovi iz Saveza za Srbiju kao izdajničke bitange narušavaju teritorijalni integritet naše zemlje.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Srbije - zašto javno tužilaštvo Republike Srbije nije procesuiralo članove udruženog zločinačkog poduhvata oličene u liderima Saveza za Srbiju, koji su svojim izjavama o Kosovu i Metohiji ugrozili celovitost Republike Srbije?

U Čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali su se 4. jula 2018. godine. Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Nebojša Zelenović, Milan Stamatović i drugi čelnici Saveza za Srbiju i skovali plan da pokrenu proteste i da Aleksandra Vučića ruše na temu Kosovo. Umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali. Tako su nisko pale te moralne nakaze da su nesreću sopstvenog naroda koristili za svoje sebične interese. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat. Time je zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time, po drugi put, zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije, je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat.

Boris Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio je, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat.

A Sergej Trifunović, u narodu poznat pod nazivom „jedan gram odmah, a dva za poneti“ je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova, završen citat. Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine kao predsednički kandidat bez stida i bez srama rekao, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova.

Nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi „ Diplomatija na rubu“ otkrio nam je kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao Lordu Karingtonu na Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini u kojem kaže, citiram, da je budućnost Vojvodine da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati onda će Vojvodina biti nezavisna država, završen citat.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Profesor dr Rade Veljanovski, blizak saradnik Sergeja Trifunovića i Dragana Đilasa je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi stolicu u UN, završen citat. A Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, a Milan Rođen je u razgovoru sa Vukom Jeremićem je majku Srbiji i Crnoj Gori, a Vuk mu odgovara – ti Srbiji, a ja Crnoj Gori u p. materinu, a Rođen – nije nego obrnuto, smejući se ludački. Užas, strava, koji su nas ludaci vodili, dobro smo živi i ostali.

Ovo zločinačko udruženje svakodnevnim lažima i podmetanjima satanizuju predsednika republike Vučića i njegovu porodicu i najbliže saradnike u momentu kada on čini nadljudske napore u iznalaženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja.

Kada se budu ovi iz Saveza za Srbiju, stavili u cipele Aleksandra Vučića i njegove porodice, za koju smo navikli da neopravdano trpi udarce lažima i podmetanjima sa dna kace profesionalnih, deformisani ludaci kao što su ovi iz Saveza za Srbiju, neće moći da dobiju značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije, a neki Boga mi, i predavati na fakultetima.
Poštovana predsednice, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije - zašto Tužilaštvo nije pokrenulo krivični postupak protiv, po treći put docenta Jove Bakića koji je svojim javnim nastupima počinio krivična dela protiv ustavnog uređenja zemlje, član 305. do 321. Krivičnog zakona Srbije?

Poštovani narodni poslanici, u vreme dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić čini nadljudske napore radi iznalaženja trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu KiM, dotle po treći put docent doktor Jovo Bakić stalno čini krivična dela.

Tako je 13.6.2019. godine po treći put docent doktor Jovo Bakić izjavio novinarima jednog nedeljnika povodom upada Saveza za Srbiju u RTS, citiram - pazite, da su imali duge cevi pa neka i upadnu u RTS, idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu - čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, ništa niste uradili, ako niste vodeće političare povezali, završen citat. Dakle, poziva na nasilno preuzimanje vlasti.

Po treći put docent doktor Bakić je poput pravog profesionalnog psihopate 10. a potom i 13.6.2009. godine izjavio, citiram - ja bih voleo da ih jurimo, voleo bih da ih jurimo po ulicama. Novinar - pa to je revolucija. Tako je, rekao je Bakić i dodao - 5. oktobra su bila dva smrtna slučaja, neki su dobili batine i sada će dobiti grdne batine, završen citat.

Po treći put, docent doktor Jovo Bakić svakodnevno blati na najprizemniji način predsednika Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike poput doktora Nebojše Stefanovića. Doktor Bakić je 15.1.2015. godine izjavio, kada je predsednika Aleksandra Vučića pozvao na TV duel, citiram - Vučić može povesti sa sobom i Malog i slinavog, završen citat.

Po treći put, doktor Jovo Bakić je 17.1.2014. godine izjavio za predsednika Republike Srbije, citiram - Vučić je smećar Angele Merkel, završen citat. To je isto kao kada bih ja izjavio po treći put docent doktor Jovo Bakić je govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Taj po treći put docent doktor Bakić je dao studentima master temu pod nazivom "Uloga "Pinka" i "Hepija" u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandar Vučića u emisijama "Teška reč" i "Ćirilica", završen citat.

Jel to poštovana gospodo, mešanje politike u nastavni proces? Šta radi dekan filozofskog fakulteta? To je isto kao da sam dao studentima master temu - Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i naučnog diletantizma i analiza izbora u zvanje po treći put, docenta doktora Jove Bakića.

Ta moralna gromada po treći put doktor Jovo Bakić je 13.6.2019. godine izjavio za Narodnu skupštinu Republike Srbije i narodne poslanike, a time i za najveći broj građana Republike Srbije, citiram - to je štala, a poslanička intelektualna i moralna vrednost ravna je nuli, završen citat. Po treći put, docent doktor Jovo Bakić iz dana u dan na najprizemniji način, da dna kace plasira laži o predsedniku Vučiću pa kaže bez srama i stida, citiram - Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, po treći put, docent doktor Jovo Bakić profesionalni psihopata pokušao je da kriminalizuje predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića najpre preko režima u Crnoj Gori i na priči o Darku Šariću, a onda prešao na domaće uzročnike koje je je pronašao u predsednikovim bliskim saradnicima, Nebojši Stefanoviću i drugima, predsednikovom bratu Andreju i dvadesetogodišnjem sinu Danilu.

Kada bude po treći put docent doktor Jovo Bakić i njemu slični se stavio u cipele predsednika Aleksandra Vučića, njegovih saradnika i njegove porodice za koje smo navikli da neopravdano trpe udarce lažima, izmišljotinama sa dna kace, profesionalni, deformisani ludaci kao što je docent po treći put Jovo Bakić i njemu slični, neće moći da dobiju značajnu ulogu na javnoj sceni, niti da predaju studentima na Filozofskom fakultetu.

Pozivam Tužilaštvo da izanalizira javne nastupe po treći put docenta doktora Jove Bakića i predloži mere u skladu sa Krivičnim zakonikom, član 305. do 321. Hvala.
Poštovani gospodine potpredsedniče, postavljam pitanje – ima li tužilaštvo Srbije elemenata krivičnog dela u medijskim napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegovu porodicu?

Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici nikada u novijoj istoriji Srbije nije ni jedan predsednik srpske države više brutalno medijski napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije nego što je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić. Ti brutalni medijski napadi na predsednika Vučića, njegovu porodicu, njegovog brata Andreja, njegovog oca, njegovu majku lažima, podmetanjima, izmišljotinama svake vrste delo su raznih kriminalno-politikantskih grupa i pojedinaca, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije. Zajednički im je cilj da oslabe ulogu i značaj predsednika države.

Ti medijski napadi posebno su intenzivirani ovih dana kako bi se oslabila pregovaračka pozicija predsednika Republike Aleksandra Vučića u rešavanju najznačajnijeg nacionalnog pitanja KiM. Tako je ovih dana lider Pokreta Snaga Srbije, Sergej Trifunović duboko pomerio granice beščašća, besramno je slagao da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u vreme bombardovanja RTS od strane zločinačke NATO alijanse 23. aprila gospodnje 1999. godine, unapred znao za napad i da je vreme izvukao, citiram, „svoju majku Angelinu koja je bila novinarka Javnog servisa“.

Istina je da je majka tadašnjeg ministra informisanja, a danas predsednika Republike Aleksandra Vučića te večeri bila u zgradi RTS.

Trifunovića su demantovali najzagriženiji predsednikovi protivnici. Tako Slaviša Lekić, donedavni predsednik Novinskog udruženja novinara Srbije kaže – „Ljudi koji su bili u RTS i ostali živi tvrde da je Vučićeva majka bila u RTS. Vučić jeste Vučić, ali istina jeste istina“.

Novinar Željko Pantelić, drugi predsednikov protivnik kaže – „U pravu si, Slaviša, sedeo sam preko puta nje te večeri“.

Ovih dana, poštovani potpredsedniče, medijski i brutalni napadi lažima, izmišljotinama iz sata u sat, iz dana u dan su sve žešći i sve jači. Oni preko raznih tabloidnih medija i društveni mreža šire lažne priče, posebno o predsednikovom bratu Andreju. Tako su iskonstruisali lažnu priču da je brat predsednika države Andrej Vučića pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega uzeo milion evra i otkupio poznati restoran „Bos“. Kao navodni dokaz spomenuli su Zvonka Bogdana, ugledno pevača i muzičara. Zvonko Bogdan je zgrožen takvim izmišljotinama. Javno je negirao celu priču nazvavši je totalnom budalaštinom.

Opozicija i njihove marionete, posebno Boško Obradović, poznat po nadimku siledžija, u više navrata lagali su da je Andrej Vučić preuzeo elitni beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo Dimitrijević se oglasio i naveo da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da Andrej Vučić nema baš nikakve veze sa restoranom i tako redom.

Poštovani potpredsedniče, drugo pitanje, da li je tačno, isto tužilaštvu postavljam, da je Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao „Telekom Srbije“ gospodnje 2011. godine tako što je izvršio politički pritisak na tadašnjeg direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako „Telekom Srbija“, podvlačim, kao državna firma po zakonu nije mogla biti vlasnik medija? Dragan Đilas pre ulaska u politiku bio je običan gologuzan, a danas je tajkun sa 700 miliona evra.

Misli li Tužilaštvo Republike Srbije ispitati sporne Đilasove finansijske transakcije i poduzeti eventualno potrebne mere? Hvala.
Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivičnog dela u medijskim napadima na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića?

Poštovani narodni poslanici, iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan građani Republike Srbije svedoci su tendencioznih, zlonamernih, neistintih medijskih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove najbliže saradnike.

Ti medijski napadi delo su raznih tajkunsko-mafijaško kriminalnih i politikantskih grupa i pojedinaca, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

U tim medijskim napadima, predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je nazvan „diktatorom“ okružen kriminalcima, zatim da kontroliše i cenzuriše medije, da je pokrao izbore, da je nekompetentan, zatim sledi kriminalizacija njegovih najbližih saradnika, prijatelja, kumova i članova porodice i na kraju optužbe za nacionalnu izdaju, naravno da to nije istina.

U medijske napade uključili su se i predsednici političkih stranaka, a neki sede ovde u Visokom domu, saveza za drugu pljačku Srbije i pojedinci kao što su Velimir Ilić, Olja Bećković, Teofil Pančić, Matija Bećković, Amfilohije Radović, Goran Marković, Slaviša Lekić, Zoran Ivošević, Gordana Suša, Dušan Teodorović, Borka Pavićević, Cvjetin Milivojević, Božo Prelević, Miloš Vasić i drugi kroz medije „Vreme“, „NIN“, „Danas“, „BIRN“, “Vjesti“, „Nacional“, „Tabloid“, „B 92“, „Blic“, „Kurir“, „Radio Slobodna Evropa“ i druge.

Ovi ljudi su, poštovani građani Srbije, od 2004. do 2012. godine većina ih je hvalila tadašnju vlast kada je zemlja uništavana pljačkaškom privatizacijom i dovedena na ivicu ponora. Valjda su se i oni tada osladili.

Da se razumemo, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali gospodo između kritike i medijskih napada postoji suštinska nepremostiva razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica i zato je društveno korisna i deluje čak lekovito.

Međutim, određene ličnosti, predstavnici političkih stranaka, zaposleni u određenim tabloidima, neke nevladine organizacije i neki dežurni analitičko-stručni šarlatani, lažima o predsedniku Republike Srbije gospodinu Vučiću i njegovoj porodici i saradnicima, truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Srbija garantuje slobodu izražavanja i kritiku vlasti, ali gospodo, podvlačim, to vredi u obrnutom smeru predsednik države ima pravo da argumentovano demantuje, a vi bi mu to gospodo uskratili. E, to nije demokratija.

Setimo se samo laži da je predsednik države Aleksandar Vučić uvredio žene prilikom obilaska turske fabrike u Kraljevu. To je gospodo jedinstven slučaj u svetu da nikoga niste kritikovali i da nekog kritikujete zbog nečeg što nije rekao. To su ozbiljni medijski napadi.

Najnoviji medijski napadi na dr Aleksandra Martinovića, dr Vladu Orlića i dr Nebojšu Stefanovića, prevazišli su svaku meru. Čuli smo i danas golobradog gusara sa Maldiva, kako Zakon o visokom obrazovanju ne poznaje i neargumentovano kritikuje uvažene kolege.

Nikada u zadnjih 50 godina nije više medijski napadan jedan predsednik, nego što je Aleksandar Vučić. A gospodo, nikada niti jedan predsednik u zadnjih 50 godina nije imao bolje rezultate za građane Srbije i državu Srbiju.

Medijski napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića napad je na državu Srbiju da ustane iz pokajničkog kolena, isključivo krivca u kojeg je bacila stranka bivšeg režima i evo ih ponovo okupljeni u savez za drugu pljačku Srbije, prvo su opljačkali za vreme DOS na čelu sa Draganom Đilasom, zvani Điki mafija, Vukom Jeremićem, zvani Vuk potomak i jedan od najvećih svetskih kriminalnih bandi i Sašom Janković i drugim članovima saveza za drugu pljačku Srbije.
Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – da li će Javno tužilaštvo Republike Srbije pokrenuti postupak protiv antidržavne delatnosti Vuka Jeremića?

Obrazloženje. Propali NATO prašinarski predsednički kandidat Vuk Jeremić godinama radi protiv svoje zemlje. Prvo, Jeremić se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Drugo, Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti Misiju Euleks na KiM mimo odluka Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji.

Treće, kada je 2008. godine ilegalno proglašena tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzimali nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time naneli nesagledive posledice po državne interese Republike Srbije.

Četvrto, Jeremić je decembra 2008. godine prema pisanju „Vikiliksa“ u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom izjavio, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati ako bude imala sreće. Završen citat. I time je naneo nesagledive posledice po državne i nacionalne interese svoje zemlje.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić i danas tako misli, kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić čini hrabar i odlučan korak u iznalaženju trajnog, održivog i kompromisnog rešenja za KiM.

Peto, Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti deklaracije o jednostranom proglašenju KiM i time zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Šesto, Vuk Jeremić je 06.09.2007. godine na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže, citiram, za punopravno članstvo Srbije u NATO, završen citat, i time naneo veliku štetu državi Srbiji.

Sedmo, Jeremić je u autorskom tekstu u „Vašington Postu“ najbrutalnije izvređao državu Srbiju i njezinog predsednika pred njegov veoma važan za Srbiju susret sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom, 17.07.2007. godine i time potkopao državne interese Republike Srbije.

Osmo, Jeremić je u autorskom tekstu i „Pariskom Mondu“ jula 2018. godine, pred sam susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za širenje stabilokratije, tj. diktature na Balkanu, i time naneo ogromnu štetu Republici Srbiji.

Deveto, Jeremić je član jedne međunarodne bande lopova i prevaranata, u kojoj su njegova dva najbolja prijatelja Patrik Ho, ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeik Tidijan Gadio, uhapšeni u SAD zbog davanja mita i pranja novca.

Patrik Ho je više puta gostovao u Jeremićevom Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj i jedan je od glavnih finansijera Vuka Jeremića. Jeremić je sklapao dogovore o ulaganjima od četiri milijarde dolara sa meksičkim…naftonosne izvore u vreme kada je meksičkim zakonima to bilo zabranjeno.

Deseto, Vuk Jeremić je otuđivao novac iz budžeta Republike Srbije na nezakonit način. Državna revizorska institucija je 2011. godine ukazivala na aferu „Aerosport“ u kojoj je Ministarstvo inostranih poslova vršilo plaćanje u iznosu od 42 miliona dinara, na osnovu fakture bez potpisa i bez javne nabavke, kupujući avio karte Vuku Jeremiću. Poštovani građani, za 2010. godinu Ministarstvo inostranih poslova je uplatilo 33 miliona dinara za avio karte Vuku Jeremiću. Vlasnik „Aerosporta“ je blizak rođak žene Vuka Jeremića.

Poštovani građani, Vuk Jeremić, zvani vuk potomak, Saša Janković, zvani sale prangija, Boris Tadić, zvani lipicaner, Dragan Đilas, zvani điki mafija, Dušan Petrović, zvani dule kravoubica i drugi članovi saveza za drugu propast Srbije, prva je bila za vreme DOS-a, kome predsedava Janko Veselinović, zvani stanokradica, ponovo se udružuju, a zaboravili su da ih je narod poslao u političku prošlost iz koje se, nadam se, zasigurno više neće vratiti. Hvala.
Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, pitanja postavljam Tužilaštvu i Ministarstvu privrede.

Američka CIA je preko Džordža Soroša formirala u Srbiji Pokret „Otpor“ koji su petooktobarskim pučem 2000. godine ulicom doveli na vlast bivši dosmanlijski režim. Taj režim je formirao udruženi zločinački poduhvat koji je pljačkaškom privatizacijom i drugim oblicima kriminalnih radnji uništio ekonomsku i političku moć Republike Srbije, njenih vitalnih institucija, posebno policije i Vojske.

Poštovani građani Srbije, članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata, pored ostalih, bili su i danas tri aktuelna političara, i to: Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, i Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak. S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno, a ja mislim da jeste, da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao Telekom Srbiju 2011. godine tako što je prisilio, kao gradonačelnik, direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako Telekom po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Điki mafija je pre ulaska u politiku bio, mogli bismo reći, obična sirotinja, a nakon nekoliko godina u politici uvećao je svoje bogatstvo za oko 40 miliona evra, ali je zato ostavio grad Beograd u dugu za milijardu i 200 hiljada evra. Zašto, postavljam pitanje, Javno tužilaštvo nije pokrenulo istragu?

Drugo pitanje. Saša Janković, zvani Sale prangija, je bio glavni akter u aferi „Pištolj“ kada je, gospodnje, 1993. godine u Jankovićevom stanu njegovim pištoljem, bez dozvole, Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo. Da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da je dr Branka Prpa, kao direktor Istorijskog arhiva grada Beograda 14. juna 2004. godine komisijski uništila taj predmet i tako svesno lišila odgovornosti Saleta prangiju? Na temelju kojih dokumenata, postavljam pitanje, je to uradila? Tražim fotokopiju dokumenta. Ko su bili članovi Komisije i ko je bio javni tužilac?

Sledeće pitanje. Vuk Jeremić, u narodu, i odgovaram prethodnim govornicima, zvani Vuk potomak, je prema „Vikiliksu“ decembra, gospodnje, 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Domom rekao, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako budemo imali sreće, završen citat. Vuk potomak je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio i ostvario prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i doveo misiju Euleks na KiM i time zabio nož u leđa, ne samo građanima Republike Srbije, nego i državi Srbiji.

Vuk Jeremić, tzv. potomak, je bespotrebno postavio, namerno, onako katastrofalno pitanje Međunarodnom sudu pravde o nezavisnosti KiM i time po ko zna koji put, poštovani građani, zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Zašto Javno tužilaštvo ćuti o ovom problemu?

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, s konca i konopca, skupljena je nekakva družina koju, pored ostalih, čine Dragan Đilas, Saša Janković, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Janko Veselinović, zvani stanokradica, i mnogi drugi koji već dele mandate, umesto da predstave program. Poštovani građani, oni ga i nemaju, nikad ga nisu ni imali, ne znaju ga napraviti. Oni se sprdaju na društvenim mrežama sa programom.

Sve ono, poštovani građani, što je drug Tito sagradio, Slobodan Milošević sačuvao, ova družina bivšeg režima udruženog zločinačkog poduhvata pljačkaškom dokumentacijom je sve uništila, a Aleksandar Vučić sa SNS ponovo gradi i modernizuje Srbiju. Videli su da im je Vučić napunio državnu kasu, i evo, ih poštovani građani dolijali su ponovo da je opljačkaju. Oni su jednina grupa, kako vidite, mafijaša, ubica, lopova, prevaranata i luftiguza. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije, ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom plasiranju lažnih vesti o predsedniku i njegovoj porodici?

Obrazloženje – iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, svakodnevno se medijski i politički napada, forsiranjem lažnih vesti, predsednik Republike Srbije, gospodine Aleksandar Vučić i njegova porodica, a posebno njegov brat Andrej i sin Danilo.

Te laži i napade plasiraju razni politički medijski šarlatani u sadejstvu sa određenim centrima moći iz inostranstva. Zajednički im je cilj rušiti Aleksandra Vučića i dovesti na vlast one koji bi prihvatili sve ucene zapada i odmah predali KiM.

Te lažne vesti šire određeni prvaci političkih partija, pojedini novinari, određeni analitički šarlatani, pojedini narodni poslanici u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije kako bi destabilizovali zemlju i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pošto to ne mogu preko Aleksandra Vučića, direktnim napadima na njega, jer im je on neprobojni zid, čine to iskonstruisanim lažima o njegovu bratu Andreju. Oni preko određenih medija i društvenih mreža šire razne lažne priče da je predsednikov brat Andrej pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran “Bos“. Kao navodni dokaz, spomenut je poznati pevač i muzičar Zvonko Bogdan, navodno svedok njihovog razgovora.

Poštovani građani, Zvonko Bogdan zgrožen takvim izmišljotinama, javno je negirao celu priču nazvavši je običnom budalaštinom. Pojedini lideri jednog dela opozicije, a njihovi sledbenici, a i uvaženi narodni poslanici u više navrata, u ovom visokom domu izgovarali su lažne vesti da je Andrej Vučić, brat predsednika Republike Srbije, preuzeo beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo se Dimitrijević oglasio i rekao da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da gospodin Andrej Vučić, brat predsednika Republike, nema ama baš nikakve veze sa tim restoranom.

Ovih dana deo opozicije plasira veoma opasne laži zarad destabilizacije zemlje i slabljenje ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu, a i nekim gradovima u Srbiji zatrovana, a istina je, da je voda savršeno čista.

Lagali su da je gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi, da su zato izvršili blokade puteva što je notorna laž, jer je gorivo skuplje u 26 zemalja Evrope nego u Republici Srbiji. Lagali su da je novinar iz Bele Crkve, Stefan Cvetković otet i optužili zato predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa ciljem da ga optuže da je diktator, a Srbija nesigurno mesto za življenje.

A istina je, da je novinar sam iscenirao nestanak. U tome su posebno prednjačili, pored ostalih Saša Janković, zvani Sale „prangija“, Sanda Rašković Ivić zvana „bundašica“ iz Rima, Slobodan Georgijev zvani Sloba „blebetalo“ i Janko Veselinović zvani Janko „stanokradica“. Neki opozicioni političari, narodni poslanici u Narodnoj skupštini među kojima su Đorđe Vukadinović zvani Đorđe „Vlah“, Jovan Jovanović zvani „crni pojas“ i drugi, među prvima su objavili sliku na Tviteru predsednikova sina Danila kako na Mundijalu navija za Srbiju. To su iskonstruisali zato da predsednika i njegovog sina Danila proglase kriminalcima, jer se na fotografiji mogu videti pojedini navijači sa problematičnim ponašanjem.

Setite se, Vuk Jeremić zvani Vuk „potomak“, lagao je da nemačka kancelarka Angela Merkel, da ne želi da primi predsednika Srbije, gospodina Vučića u Berlin, a istina je da predsednik Vučić već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin. I, tako, poštovani građani Srbije, su se laži nizale, u nedogled, iz dana u dan, a i danas i moji prethodnici su ih izrekli u ovom visokom domu.

Hvala vam poštovani građani Republike Srbije što se odmah prepoznali njihove laži, izmišljotine, najgore vrste, jer oni ništa drugo i ne znaju. Uništili su našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana, uništili bi naše korenje.

Građani Republike Srbije, SNS i čitava srpska javnost daju podršku gospodinu Aleksandru Vučiću još jače, snažnije, brže i bez rezerve u njegovom nastojanju da Srbija ubrzo modernizuju za rad otadžbine i naše dece.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ja sam na jednoj od sednica u proteklo vreme postavio pitanje o izdajničkoj raboti Vuka Jeremića dok je bio ministar inostranih poslova, a sada postavljam Tužilaštvu za organizovani kriminal o korupcionaškoj aferi u koju je umešan.

Ovih dana potresa nas svetska korupcionaška afera u kojoj su uhapšeni u SAD Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga u vremenu od 2002. do 2007. godine i Tadijan Gadio, bivši šef diplomatije Senegala od 2002. do 2010. godine, inače, bivši saradnici bivšeg ministra inostranih poslova Republike Srbije gospodina Vuka Jeremića, u narodu poznatog kao Vuk potomak.

Poštovani narodni poslanici, radi se o ozbiljnoj međunarodnoj bandi koju predvodi Vuk Jeremić.

Oni su uhapšeni u NJujorku zbog sumnje da su, između ostalog, davali mito predsedniku Čada Idrisu Debiju i ministru inostranih poslova Ugande Samu Kutesu, koji je inače zamenio Vuka Jeremića na mestu predsedavajućeg Skupštine UN.

Da li je tačno da je Patrik Ho 2013. godine uplatio tri miliona i 900.000 evra Jeremićevom institutu poznatom pod nazivom Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, a njegovoj privatnoj preduzetničkoj agenciji milion i 300 hiljada dolara?

Inače, ovakvi dilovi počeli su dok je Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, bio na funkciji predsedavajućeg Generalne skupštine UN, pa je sa te funkcije organizovao sastanke, sređivao kriminalne poslove. Jeremić je počeo da sarađuje sa Patrikom Hoom u jesen 2012. godine kada je postao predsedavajući Generalne skupštine UN.

U proleće 2013. godine uz Jeremićevo posredovanje organizovan je tajni sastanak u Hong Kongu kome su prisustvovali Ho Patrik, gospodin Jeremić Vuk i njegov kolega sa Harvarda Emilio Lozoja, u to vreme vodeći čovek najveće meksičke energetske kompanije „Pemeks“. Na tom sastanku postignut je dogovor o ulaganju kompanije „Čajna enerdži fond“, na čijem čelu je bio Ho Patrik, u meksičke izvore nafte i gasa.

Do ovog sastanka došlo je juna 2013. godine u Meksiku, a od jeseni 2013. godine počinje uplata „Čajna enerdži“ i njenih kompanija Vuku Jeremiću u ukupnom iznosu od pet milijardi i trista miliona dolara. Vuk Jeremić je bio posrednik između Hoa i Lozoje, obojice sada optuženih za milionski kriminal.

Vuk Jeremić je blizak sa biznismenom Lozojem, protiv koga se u njegovoj zemlji vodi istraga za posredovanje u davanju mita od čak deset miliona dolara. Jeremić je Lozoja predstavljao kao svoga brata, a posredovao je njegovim poslovima sa uhapšenim Patrikom Hoom i Tadijanom Gadijom, a nedugo posle jednog posredovanja Vuku Jeremiću na račun su uplaćeni ogromni milioni.

Jeremić je septembra 2013. godine, kao samostalni poslanik u ovom visokom domu, podneo zahtev Administrativnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije da mu dozvoli da ide u upravni odbor, verovali ili ne, kompanije „Čajna enerdži“ Patrika Hoa. Patrik Ho je bio konsultant i predavač na Jeremićevom centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Tajkun Patrik Ho, nekada ministar policije Hong Konga, preko svojih firmi prebacio je milione evra Jeremiću, a u Americi je uhapšen pod optužbom za pranje novca i podmićivanje predsednika Čada. Isto tako, drugi uhapšeni šeik Gadio Tidion bio je član savetodavnog odbora Jeremićevog centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Postavljam pitanje Tužilaštvu za organizovani kriminal Republike Srbije. Prvo, da li je preduzeo radnje povodom ovog kriminalnog čina slučaja Vuka Jeremića? Drugo, po kom osnovu je dobio Vuk Jeremić 5,3 miliona dolara i za koje namene? Treće, da li je taj novac Vuk Jeremić koristio za političku kampanju, što je zabranjeno, jer je reč o novcu stranog porekla?
Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde o antidržavnoj delatnosti Vuka Jeremića u vreme dok je bio ministar inostranih poslova.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, u narodu zvani „Vuk Potomak“ je u svojoj diplomatskoj karijeri za jednostranu samoproglašenu nezavisnost Kosova više učinio nego Hašim Tači i Bedžet Pacoli. Jeremić je nešto najgore što se u vrhu srpske politike pojavilo poslednjih nekoliko decenija. Vuk Jeremić umesto da vodi bitku za Kosovo i Metohiju, vodio je bitku za ostvarivanje svojih ličnih ambicija i politiku rasprodaje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.

Prvo, Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put učinio spornim pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN Predlogom rezolucije kojom se tražilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego čitavoj srpskoj naciji i srpskoj državi.

Drugo, Jeremić je srpskoj javnosti podvalio misiju EULEKS na KiM i time preneo pregovore o KiM iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time po drugi put zabio nož u leđa Srbima na KiM, čitavoj srpskoj naciji i državi Srbiji.

Treće, Jeremić je 6. 09. 2007. godine, na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže za, citiram: „punopravno članstvo Srbije u NATO“, završen citat, što je svojevremeno potvrdio i „Vikiliks“.

Četvrto, Jeremić je uveo kosovske dokumente za Srbe na KiM i instalirao administrativne prelaze.

Peto, za svoje delanje protiv interesa države Srbije Jeremić je dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora – postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Šesto, Jeremić je autorskim tekstom u „Vašington postu“ pred predsedničku državničku posetu Aleksandra Vučića SAD i susreta sa potpredsednikom Pensom brutalno ispljuvao Republiku Srbiju i predsednika države, što je nezabeleženo u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Sedmo, Jeremić je za pet godina ministrovanja potrošio tri miliona i 600 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Putni troškovi ovog ministra inostranih poslova pokrivali su sve što je Jeremić mogao da poželi, od noćenja od nekoliko hiljada evra do 220 prosečnih plata u Srbiji za samo jedan let privatnim avionom. Poštovani građani, let do Etiopije za Jeremića građani Republike Srbije platili su ni manje ni više nego 70 hiljada evra. Jeremić je odsedao u hotelima koji su skuplji pet puta nego u kojima je odsedala Angela Merkel.

Osmo, Jeremić je lagao i o svom obrazovanju „Harvard“, jer taj na kojem je Jeremić studirao nije baš onaj „Harvard“ na koji prvo pomislimo, to je odsek koji vodi profesor DŽozef Naj, savetnik zlikovca Bila Klintona za sigurnost koji školuje diplomate koji će vršiti prevrate u zemljama izvan zapada.

Eto, Jeremić je sprovodio u delo savete svoga profesora i tako urušavao državu Srbiju na Kosovu i Metohiji.

Deveto, Vuk Jeremić zvani - Vuk potomak, Saša Janković zvani - Sale prangija, Saša Radulović zvani - kralj stečaja, Boško Obradović zvani - Boško lupetin, Boris Tadić zvani - lipicaner, Zoran Živković zvani - poljoprivrednik u pokušaju, Dragan Šutanovac zvani - zgrabi novac, Đorđe Vukadinović zvani - Vlah, Čedo Jovanović zvani - Čedo kalkulator, Dragan Đilas zvani - Điki mafija su za brutalno prebijanje i nezapamćeno poniženje Marka Đurića i kosovsko-mitrovačkih Srba od strane šiptarskih siledžija otpužili Marka Đurića, Aleksandra Vučića i kosovsko-mitrovačke Srbe, iako je Rahim Pacoli, generalni sekretar za Alijansu za budućnost Kosova izjavio da je Hašim Tači sam pripremao i izveo akciju prebijanja Marka Đurića i njegove saradnike.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu kulture – zašto je Istorijski arhiv 2004. godine uništio svu dokumentaciju o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, ko je bio direktor Arhiva i ko su bili članovi komisije koja je uništila ovu dokumentaciju? Hvala.
Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno Tužilaštvu Republike Srbije vezano za delatnost, antidržavnu delatnost Vuka Jeremića.

Vuk Jeremić je dok je bio ministar inostranih dela Republike Srbije naneo Republici Srbiji nesagledive štete čije posledice će otklanjati mnoge mlade generacije koje dolaze. Vuk Jeremić je Srbima 2008. godine, tj. čitavoj domaćoj javnosti, podvalio Misiju Euleks na Kosovu i Metohiji time što je predstavio kao Misiju UN i tako zabio nož u leđa, ne samo Srbima na Kosovu i Metohiji, nego i čitavoj državi Srbiji. Vuk Jeremić je na svoju ruku uradio, uprkos tome što je postignuto političko jedinstvo da Republika Srbija neće prihvatiti Ahtisarijev plan i da se pregovori vode sa predstavnicima UN a ne sa predstavnicima EU.

U proleće 2007. godine izbio je politički skandal kada se saznalo da postoji spoljno-politički tim predstavnika Republike Srbije pod rukovodstvom Vuka Jeremića koji je vodio pregovore o Kosovu i Metohiji. Kada je 17. februara 2008. godine proglašena tzv. nezavisnost Kosova i Metohije, diplomatija Vuka Jeremića nije preduzela nikakve efektne akcije protiv nezavisnosti Kosova i Metohije, iako je Narodna skupština Republike Srbije odluku o nezavisnosti lažne države Kosovo proglasila neustavnim.

Vuk Jeremić je propustio da u ime Republike Srbije, čiji suverenitet i teritorijalni integritet garantuje Povelja UN, pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužbu protiv svake pojedinačne države koja je priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije na srpskoj teritoriji. Propustio je da zahteva hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. On se, poštovani građani, odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje. S tim u vezi, nesporno je pitanje, Vuk Jeremić, suvereniteta Srbije pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN, prvi put učinio spornim predlog rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda. Ima li elemenata krivičnog gonjenja protiv Vuka Jeremića zbog delatnosti koje je počinio?

Poštovani građani Republike Srbije, unazad dva dana govorio sam o medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike: Aleksandra Martinovića, Maju Gojković. Govorio sam da se uključila u to N1 CIA televizija i novinari, kao što su Cvijetin Milivojević, Olja Bećković i, bajna profesorka, dr Srbijanka Turajlić fon Soroš. Oni su na najprizemniji, najprimitivniji, najbrutalniji način neistinama, koji se graniče sa onom stranom uma, vređali predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegove saradnike dr Aleksandra Martinovića, dr Orlića, predstavnike Narodne skupštine Republike Srbije, narodne poslanike i predsednicu Maju Gojković, sve poslanike SNS, glasače i sve birače SNS.

Tako su za Aleksandra Vučića rekli da će vladati do kraja života i da je spreman na sve. Poštovana gospodo novinari, Vlada će dotle dokle građani Republike Srbije budu hteli. Za predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković profesorka Turajlić je rekla, citiram, da je lažljiva, nepristojna, da nema ništa ljudsko u sebi, da je gruba, spremna na sve. Za glasače SNS i birače, njihove poslanike i rukovodstvo SNS, šarlatanski analitičar Cvijetin Milivojević je rekao da su magarci. Bajnoj profesorki dr Turajlić fon Soroš preporučujem da sve one gadosti koje je navela stavi i uokviri u svoju dnevnu sobu, okači o zid, da se čitavog života podseti svoje demokratske i civilizacijske kulture.

Nadalje, pojedini opozicioni poslanici, kao što su predstavnici političkih grupa ili partija, počevši od gospodina Boška Obradovića…

(Predsedavajući: Hvala, profesore.)

Samo da završim rečenicu.

…Borisa Tadića okrivili su Aleksandra Vučića i Marka Đurića za brutalno prebijanje, a ne Albance, čak je i Rahim Pecoli rekao da je pripremljena tuča itd. Time su se svrstali na drugu stranu i pokazali svoj patriotski čin prema Republici Srbiji.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam tužilaštvu Republike Srbije, vezano za medijske napade na predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i njegove saradnike.

Već nekoliko godina, posebno poslednjih nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih zlonamernih, brutalnih, tendencioznih, iz sata u sat, medijskih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike.

Ti brutalni medijski napadi delo su sprege domaćih politikansko-kriminalnih grupa i pojedinaca, potpomognutih određenim centrima iz inostranstva.

Zajednički im je cilj finansijsko-političko i bezbedonosno slabljenje naše zemlje i uloge predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, a zarad opšte destabilizacije Republike Srbije i zaustavljanja njenog ubrzanog ekonomskog razvoja.

Određeni lideri političkih grupa i određenih političkih stranaka, kao što su Saša Janković - Sale prangija, Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, Saša Radulović, zvani kralj stečaja, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, Boško Obradović, zvani lupetiv, Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Boris Tadić, zvani Lipi Cane i pojedini glumci, kao što su Sergej Trifunović, zvani pišoje ili pišanović, analitičari, šarlatani, kao što su Đorđe Vukadinović, zvani Vlah, Cvijetin Milivojević, zvani blebetalo, u tabloidima i sa TV ekrana, neistinama o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, njegovim najbližim saradnicima, svakodnevno truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Tako je Vuk Jeremić lagao da nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi da primi predsednika Vučića u Berlinu, a predsednik Vučić je već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin, pred očima celog sveta.

Jeremić je lagao da se predsednik Vučić tajno sastao u Parizu sa Tačijem, kao i da je tajno otputovao u NJujork, a predsednik je otputovao u NJujork avionom u kojem je bilo 50 putnika. Jeremić je lagao da je predsednik Vučić iznajmio jednu lobističku grupu za skupe pare.

Istina je, poštovani građani Republike Srbije, da su Jeremić i Tadić svojevremeno platili milion dolara izvesnom Milanu Petroviću-Ilinois, naših para, iako od toga nije bilo nikakve koristi za Republiku Srbiju.

Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put pred generalnim komitetom Generalne skupštine UN učinio spornim predlogom rezolucije koja traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego i državi Srbiji u celini.

Vuk Jeremić je srpskoj javnosti podvalio Misiju Euleks na Kosovu i Metohiji i time preneo pregovore o Kosovu i Metohiji iz nadležnosti UN u nadležnosti EU, i time po drugi put zabio nož u leđa ne samo Srbima samo na Kosovu i Metohiji, nego i državi u celini. Zbog toga je Jeremić dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora, postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Boris Tadić, Saša Janković, Vuk Jeremić, Saša Radulović, Boško Obradović, Zoran Živković su za brutalno prebijanje, mučenje i poniženje Marka Đurića i Srba Kosovske Mitrovice od strane šiptarskih terorista optužili predsednika Vučića i Srbe Kosovske Mitrovice, iako je generalni sekretar Alijanse za budućnost Kosova Rahim Pecoli izjavo i optužio Tačija da je pripremao scenarij za hapšenje Marka Đurića.

U medijske napade na Aleksandra Vučića, Aleksandra Martinovića, Maju Gojković uključili su se i N1, CIA televizija i novinari Cvijetin Milivojević, Olja Bećković i vajna profesorka dr Slobodanka Turajlić, fond Soroš. Oni su na najprimitivniji, najprizemniji, najbrutalniji način neistinama koje graniče s onu stranu uma, izvređali predsednika Vučića, dr Aleksandra Martinović i Maju Gojković, sve poslanike SNS i njihove birače, nazivajući ih magarcima, idiotima, ljudskim nulama, lažljivcima, ljudskim ništavilima, grubijanima spremnim na sve i drugim pogrdnim imenima.

Vajnoj profesorki dr Turajlić, koja govori iz usta Soroša, preporučujem da sve ove urede lepo uokviri i okači o zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoju bogatu demokratsku i civilizacijsku kulturu.

Postavljam pitanje – ima li elemenata krivičnog gonjenja u medijskim napadima na Aleksandra Vučića i njegove saradnike? Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanja postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu.

Za vreme stranke bivšeg režima dešavale su se razne pronevere, pljačkaške privatizacije i drugi oblici privrednog kriminala, što je dovelo grad Beograd, pa i čitavu zemlju, na ivicu bankrotstva. Te kriminalne radnje stranke bivšeg režima posledica su sprege direktora javnih preduzeća i gradskih funkcionera.

U Beogradu, za vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, je u javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ jedna kriminalna grupa, poznata pod nazivom tzv. „đubretarska mafija“, proneverila 374 miliona dinara i zbog toga bila prvostepeno osuđena na 72 godine zatvora.

Postavljam pitanje – da li je tačno da je tzv. „đubretarska mafija“ bila povezana sa Đilasom kao gradonačelnikom Beograda i da je Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem ta tzv. „đubretarska mafija“ na drugostepenom sudu bila oslobođena od odgovornosti? Još jednom postavljam pitanje – kakva je uloga Dragana Đilasa u tom procesu?

Drugo pitanje – da li je tačno da je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odgovoran za pljačku „Telekoma“ Srbija 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod Đilasovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra? Inače, ta investicija u javnosti je bila predstavljena kao, citiram njegove reči – najznačajnija ulaganja – završen citat, iako je bilo potpuno nepotrebna. Napominjem, „Telekom“ Srbija po zakonu tada nije smeo da bude vlasnik medija.

Međutim, Đilas je morao da proda četiri svoja kablovska kanala u nečije ime, pa je odlučio da to najbolje bude preko „Telekom“ Srbija i njegovog tadašnjeg žutog direktora Branka Radujka. Čak je i Željko Mitrović jednom prilikom rekao da je „Telekom“ Srbija kupila kablovske kanale njegove „Arene sport“ pod Đilasovim pritiskom, kako bi po ko zna koji put budžetski novac bio isplaćen privatnim licima i tako bajni krimos Điki uvećavao svoje bogatstvo iz džepova građana Srbije.

Treće pitanje – bivši predsednik opštine Smederevska Palanka i aktuelni narodni poslanik i predsednik izvršnog odbora stranke bivšeg režima Radoslav Milojičić zvani Kena je kao predsednik opštine potrošio 457 hiljada 710 dinara u 2006. godini na pivo. Jedan drugi dan taj smederevski kabadahija u kafiću „Atrijum“ je potrošio dodatnih 110 hiljada i 800 dinara na kafu i vodu. Taj smederevski kabadahija je 13. 05. 2016. godine potrošio dodatnih 138 hiljada 850 dinara za pivo.

Poštovani građani i narodni poslanici, ovde u visokom domu dva dana nas zamajava taj Milojičić Kena, žali se da ga svakodnevno obilaze predsednici susednih opština i ne zna zašto dolaze u Smederevsku Palanku. Evo, meni su rekli da su išli da vide grafit koji govori o Keninom kabadahijskom ponašanju, a koji glasi: „Istina je živa, u Palanku nema piva, ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. Šta pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre“.

Postavljam pitanje tužilaštvu da li je podiglo optužnicu i predlažem da svedok zaštićeni bude Simonović Srbislav zvani Srbo Sisavac. Evo, poštovani građani, zbog ovakvih tipova kao što su: Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Boško Obradović, zvani „lupetin“, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, od prekjuče dobio je drugi naziv, Dragan Šutanovac, zvani „grabinovac“, Đorđe Vukadinović zvani „Đorđe vlah“, Saša Janković zvani „Sale prangija“, Radoslav Milojičić zvani „pivopija“ i Sergej Trifunović zvani „pišanović“ ili „pišoje“, građani su ostali plitkih džepova pa su ih 4. marta gospodnje 2018. godine poslali na političko smetlište iz kojeg se nikada više neće vratiti na političku pozornicu Srbije. Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, postavljam pitanje Ministarstvu pravde, propali dosovski nato prašinarski predsednički kandidat Saša Janković, poznat pod nadimkom Sale prangija, bio je glavni akter u aferi „Pištolj“ u kojoj je 4. januara gospodnje 1993. godine, u Jankovićem stanu na Novom Beogradu, Predrag Gojković navodno počinio samoubistvo u prisustvu Jankovićeva dva druga Saše Mišića i Đorđa Grubačića.

S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno da je Saša Janković krio da se Predrag Gojković navodno ubio iz Jankovićevog pištolja? Da li je tačno da je neko zaustavio istragu ovog predmeta? Da li je tačno da je parafinskim rukavicama utvrđeno da na rukama Saše Mišića i Đorđa Grubačića nije bilo tragova baruta, što navodi na to da oni nisu ubice? Da li je tačno da je Saša Janković imao barut na rukama, što navodi na sumnju da je on ubica Predraga Gojkovića? Da li je tačno, molim vas obratite pažnju, poštovani građani, da je jedan od trojice aktera afere „Pištolj“ kasnije bio saučesnik ubistva Željka Ražnatovića Arkana? Šta nam to govori, dame i gospodo? Govori da je Saša Janković veoma opasan čovek i umešan u mnoge afere koje su se dešavale tih godina. Da je Saša Janković opasan čovek i sklon nasilju govori i njegova izjava da će streljati predsednika države Aleksandra Vučića. Da li možete zamisliti, poštovani građani, da se Saša Janković može baviti politikom i biti odbornik u jednoj od skupština opština?

U vezi navodnog samoubistva Predraga Gojkovića i učešća Saše Jankovića u toj aferi, postavio sam pitanje na jednoj od sednica Narodne skupštine Republike Srbije i naravno, dobio odgovor. Poštovani građani, nemojte biti šokirani odgovorom, odgovor glasi, citiram: „Predmet je komisijski uništen, na osnovu Odluke Komisije Istorijskog arhiva Grada Beograda 14, 16. gospodnje 2004. godine“.

Možete li poštovani građani zamisliti kako je nestao original Dejtonskog sporazuma i Sporazum Holbruk-Milošević o ne priznavanju Kosova? Postavljam pitanje - ko su članovi Komisije Istorijskog arhiva? Ko je bio direktor Arhiva Grada Beograda i ko je tužilac u tom procesu? Ima li šanse, postavljam pitanje, da se ovaj predmet rasvetli do kraja?

Drugo pitanje postavljam - Saša Radulović, zvani kralj stečaja, bio je stečajni upravnik u 14 firmi i kao takav uzeo 495 mesečnih nadoknada, odnosno 50.000.000 dinara iz džepova građana. Stečajni upravnik je uzimao novac iz stečajne mase kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i države. Radulović je oštetio državu i firme za silne milione. Saša Radulović je oštetio i SAD time što nije platio porez u iznosu od 1,56 miliona dolara. Radulović je 2011. godine, kao stečajni upravnik u građevinskoj firmi „Novi autoput“, davao kompaniji „Biznis servis“ milionski vredne knjigovodstvene poslove u kojoj je on bio suvlasnik sa svojom suprugom.

Zbog toga je bio kažnjen sa 100.000 dinara i smenjen sa dužnosti stečajnog upravnika „Novog autoputa“. Zbog ovakvih izrečenih činjenica tužio me je sudu i, naravno, izgubio spor. Lagao je da sam se pozvao na imunitet. Nije se on pojavio, već je na sud došla jedna devojčica. Laž je njemu svojstvena karakterna osobina.

On je lagao da su SNS i Aleksandar Vučić pokrali izbore. Nakon pet meseci, evo, priznao je da je lagao. Kralj stečaja se deklarisao kao borac protiv partokratije i kumovskih veza u politici.

Poštovani građani, Radulović je prvak Evrope u kumovskim i rodbinskim vezama u politici. Primer, na SO Vračar, stavio je na odborničku listu Ivana Kljajića i njegovu suprugu Oliveru Kljajić, kuma Ivana Kljajića – Milenka Petronijevića i njegovu suprugu Draganu Petronijević, Srećka Babića i njegovu suprugu Dunju Vidić Babić, oca generalnog sekretara Pokreta gospodina Nikolića. Sedam kumova, supruga i supružnika na odborničkoj listi za SO Vračar. Poštovani građani, nadam se da ćete ga baciti u političku prošlost na sledećim beogradskim izborima.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, vezano za medijske napade na predsednika Republike.

Poslednjih godinu dana, posebno nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih primitivnih, zlonamernih, neistinitih, tendencioznih i brutalnih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje.

Nikada u novijoj istoriji Srbije nije prizemnije i brutalnije medijski napadnut jedan predsednik Srbije kao što je medijski napadnut naš predsednik Aleksandar Vučić. Ti medijski napadi na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje delo su sprege reketaško, mafijaško, kriminalno, politikanskih grupa iz zemlje i inostranstva. NJihov cilj je slabljenje uloge predsednika Republike i Vlade Republike Srbije sa tendencijom slabljenja ekonomske, finansijske i bezbedonosne moći Republike Srbije i odvraćanje od reformskog kursa naše zemlje, koji vodi naš predsednik, Vlada Republike Srbije, SNS i najveći deo poslanika ovog visokog doma.

Medijski napadi na predsednika Vučića, njegove roditelje i njegovu porodicu duboku su skliznuli u patologiju i medijsko ludilo nezabeleženo na ovim prostorima, kao i krivičnu odgovornost. Određene ličnosti, kao što su vlasnici poput Aleksandra Rodića ili zaposleni u određenim tabloidima, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković, u štampi poznat kao Sale prangija, Sara Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani siledžija, Dragan Šutanovac zvani „grabinovac“, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, stručno-politički analitičari kao što su Đorđe Vukadinović, poznat u Narodnoj skupštini kao Đorđe vlah ili vlahočević, pojedini glumci, kao što je Sergej Trifunović, zvani pišanović ili pišoje izjavio da će pišati po predsednikovom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović, truju građane Republike Srbije svakodnevnim medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i njegovu porodicu do krajnjih granica.

Ti medijski svakodnevni napadi na predsednika Republike Srbije Vučića, pljuvanjem, podmetanjem, izmišljotinama, nisu su se zaustavili samo na njemu, već su se proširili na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije, ministra unutrašnjih dela gospodina Nebojšu Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vučića i načelnika BIA Bratislava Gašića.

Ono što građane Republike Srbije još više brine je to što su medijski prvi put u istoriji Srbije napadnuta Vojska Srbije, MUP i BIA.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između medijskih napada i kritike postoji nepremostiva razlika. Kritika se zasniva na istinitosti činjenica i zato je čak i društveno korisna i deluje lekovito.

S druge strane, svako će osuditi napade na novinare, bez obzira na povod, kao što osuđujemo i napade zveri iz Dveri na novinarke Pinka Maju Uzelac i njenu koleginicu.

Za očekivati je, poštovani građani Republike Srbije, da će medijski napadi na predsednika Vučića biti sve žešći i brutalniji kad god bude otvarao ili udarao kamen temeljac za naše fabrike i auto puteve.

Postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti na svakodnevne medijske napade na predsednika Republike Srbije, njegovu porodicu, Vojsku Republike Srbije, MUP Republike Srbije i bezbednosno-informativnu službu? Hvala.