LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11. septembra 1950. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je poslediplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja na pomenutom fakultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar” u Beogradu, Grocka.
Radio u pomorskoj agenciji “Jugoagent”.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment aprila 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Menadžment usluga. Novembra 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za menadžment.

Član Predsedništva SNS-a. Predsednik Zvezdare bio je od februara do kraja juna 2005. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na toj poziciji ostao je i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 11.09.1950.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Poštovane koleginice i kolege, normalno je da dolaskom na vlast bez obzira o kojoj se stranci radi, ona ima obaveze da ispoštuje sve prethodno dogovorene ugovore i da postupa u skladu sa tim dogovorima. Normalno je i da svaka vlast pokuša da nađe načine da na najbolji u datom trenutku, na najbolji način da radi i čini ono što je u interesu zemlje. Tako je i u ovom slučaju.

Mi smo zatečeni sa nekim ugovorima i obavezama koje su prihvaćene ranije i mi moramo da postupamo po tim obavezama, ali istovremeno moramo da vodimo računa da našim građanima omogućimo koliko-toliko bolji život.

Srbija je, po meni, izašla iz perioda koji se u razvoju zove opstanak i mi smo sada u periodu koji se zove rast. Da bi omogućili rast, moramo da budemo mnogo mudri i da vodimo računa o svim elementima kako poslovanja, tako i života uopšte. Koliko se sećam, prošle godine negde u aprilu smo usvojili Zakon o sistemu planskog planiranja u Srbiji i po tom zakonu trebalo bi do kraja godine da Vlada donese krovne planove u svim oblastima, u svim ministarstvima. Posle toga bi bila obaveza lokalnih samouprava da one izrade svoje operativne i dugoročne strateške planove i kroz te planove pruža se mogućnost da mnogo toga ispravimo, da mnogo toga dovedemo u neki optimalni sistem.

Normalno je da neće ni EU, ni ove zapadne zemlje voditi mnogo računa o Srbiji i građanima Srbije. Oni će pokušati na sve moguće načine da sebi sve privilegije stvore, a kako će nama biti, njih to ne interesuje. Ali, zato mi moramo da vodimo računa da izađemo, koliko-toliko spremni iz te utakmice sa njima i da omogućimo nama sve ono što je možda bilo ometeno nekim sporazumima.

Nadam se da će kroz ove planove koje bude donela Vlada na nivou Srbije i kasnije kroz lokalne planove sve to biti prevaziđeno i da ćemo tu napraviti uslove da krenemo putem razvoja. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovane koleginice i kolege, ja podržavam predlog amandmana koji je dala koleginica Nataša Jovanović, jer mislim da je zbilja korektno i sa zakonske strane potpuno jasno da ljudi koji su upisali u to vreme fakultete nemaju nikakvog ograničenja do kada će da završe svoje studije.

Ne vidim razloga zašto je nama problem da donesemo taj zakon kojim će im se omogućiti da studiraju do kraja svog života, odnosno dok ne završe? Nismo ni učestvovali u donošenju tog zakona, propisa. Naša krivica nije nikakva, jedino nam je data mogućnost da ispravimo nešto što su drugi pokvarili.

Mislim da ćemo ostati dužni ovim studentima ako ne prihvatimo ovaj ili ovakav predlog kao što je predlog ovog amandmana. Niko nama ne daje pravo da nekome stanemo na put i da mu kažemo – stop, ne možeš dalje, jer sam ja tako odlučio, odnosno jer smo mi kao većina tako odlučili. Ja se nadam, a još ima vremena da to može da se ispravi. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Ovo je prilika i za one koji prate prenos da prisustvuju jednom lepom času demokratije. Ovde se danas vidi da u SNS živi duh demokratije, a ja ću kao poslanik te stranke glasati za amandman kolege iz SRS, a sa druge strane imam suprotno mišljenje u odnosu na većinu mojih kolega koji se javno izjašnjavaju, doduše ima i nekih koji podržavaju ovo što sam rekao, a ja sam sa profesorom Atlagićem veoma često o tome diskutovao, imali smo isti stav od početka kako se pojavio ovaj problem, sada, normalno on je čovek promenio svoj stav, ja sam ostao pri tome.

E, sad da kažem šta je još dobro. Dobro je to što se mi ovde sukobljavamo sa različitim argumentima, ali se trudimo činjenicama da pokažemo ko je u pravu, ko nije u pravu.

Moram da kažem da mislim da je kolega, koji me je pominjao, pogrešno razumeo ovo. Nije stvar u tome da ovi ljudi koji nisu završili fakultete, završavaju te fakultet da bi se negde zaposlili i kako će se zaposliti. To je njihov problem ljudi. Oni koji su bili dobri, vredni, ranije su završili, imali su veće šanse da se zaposle i da nađu bolja radna mesta, što i priliči njihovom radu i trudu. Da li će se neko od ovih ljudi zaposliti ili neće? Ja to ne znam, i ne mogu da znam, ali, znam iz razgovora sa njima da su to ljudi koji već imaju nekoliko dece, da su to ljudi koji rade, kolega Atlagiće se iznenađuje kako taj što ima sve desetke, ostala mu dva ispita, ja sam o tome govorio, ostala su mu dva ispita, kakav će on to da bude stručnjak i kako on to vodi privatni posao i kako može da bude uspešan, a nije završio fakultet, itd.

Atlagiću, dođi kod mene u Crnu Travu, naići ćeš na 10, 20, 100 najuspešnijih građevinskih stručnjaka u Srbiji, a nisu završili neki od njih ni srednje škole. Nije stvar u tome da može preduzetnik ili menadžer da bude samo onaj ko završi fakultet, važno je da čovek ima nešto što ga vodi ka uspešnosti.

Ja ne volim da se takmičim sa pravnicima, jer kod njih to može i ovako i onako. Da li je istina da njihovo stečeno pravo neko može da poništi, neću da ulazim u to, ali od naših poslanika iz SNS, rečeno da je u Hrvatskoj studenti su tužili i dobili su spor pred državom i ne može niko da im ograniči rok studiranja.

Ja ne bih voleo da se naši studenti tuže sa našom državom, i što kaže narod, da se „ciganišemo“ bez potrebe.

Kako će se rešiti ovaj problem? Pa, neće produžetkom na dve godine nikako. Ali, ako prihvatimo ovaj amandman i ako njima ukinemo to vreme za koje moraju da završe, neće svi oni završiti, ali taj problem se neće ni pojavljivati, pa ćemo ga zaboraviti.

E sad, neko se sekira šta će da radi onaj ko će da završi fakultet u 60, 65, ne znam ni ja kojoj godini. Pa, to je njegova želja da završi fakultet. Neka uzme diplomu, neka je okači na zid, neka radi sa njom šta god hoće. Neko hoće da mu piše na spomeniku dipl. inženjer, politikolog, ovo, ono. To je ljudi individualno, svako od nas bira šta će raditi, gde će raditi i šta će biti po zanimanju po vokaciji.

Vi koji se razumete malo više u psihologiju, sigurno zna i Atlagić, on se i pedagogijom bavi, ima slovljeva ona teorija. Šta kaže, šta je čoveku najvažnije? Na početku hrana i da e negde sakrije, da preživi, pa odeća, pa dalje, ali šta je na vrhu one piramide samo zadovoljstvo, svako teži da bude ono što je duši. Kasapin hoće da bude kasapin, slikar želi da bude slikar, pevač da bude pevač, a neko želi da završi fakultet, da diplomira.

Pa, imate slučajeve gde ima ljudi koji su završili dva, tri, pet, sedam fakulteta. Evo, meni sad dođe, slušajući sve ove naše rasprave i oko tih čuda, oko prava, dođe mi da se zainatim pod stare dane da se bacim na to pravo i da doktoriram na pravu. Evo, časna reč, to mi dođe, posle svih ovih priča i pričica.

Ne tražim ja to da bi se ja dodvoravao studentima, a šta ima da im se dodvoravam. Ja sam svoj radni vek završio, ali ja sam u duši profesor i shvatam da je meni obaveza da te studente poštujem.

Gde bi bio Šarčević ministar kad ne bi bilo studenata? Gde bi bio Atlagić profesor, kad ne bilo studenata? Gde bi bio Martinović, gde bi ja radio da ne nije bilo studenata? I, sad mi pričamo, isto kao u tom marketingu koji sam ja predavao. Kupac je u centru pažnje, sve je usresređeno za kupca, dajte kupcu, tako i mi kažemo – studenti su glavni, sve studenti, studenti. Ne tražim ja da se ti studenti puste ako ništa ne znaju, daleko od toga. Ali, ako je njihovo pravo da završe fakultet po zakonu koje je bio kad su se upisivali, pustite ih neka idu tako i neće znati ni Šarćević, ni Matinović, ni Stojmirović, niko od nas sutra neće znati koliko ima tih koji nisu završili. Niko od nas sutra neće znati koliko ima tih koji nisu završili.

Ja sam prošli put rekao, moj kolega je upisao FON, kao student duge generacije, znači kako je postao FON, pa znači u drugoj generaciji je bio brucoš. Otišao je u penziju i nije završio fakultet. Pa, šta? Tako isto i kažem za ove studente o kojima danas razgovaramo. Nije važno da li ih ima 10, 100, da li je jedan, nemojte da im stajemo na put da ne mogu da ostvare ono što su naumili. Što je rekao Martin, ima te razmažene dece, ima nas roditelja koji ne valjaju, evo ja sam za sebe to kažem, koji ne vode računa na najbolji način, kako je to vladika rekao po Martinovom citiranju. Jeste to naša greška, ali nemojte da pravimo sada drugu grešku, pa da i tuđoj deci mi stajemo na put bez razloga. Ima mogućnosti da se to završi na najbezbolniji način i ja sam za to da se to tako završi.

Ako se ne prihvati ovaj amandman i ako se ne prihvati ovo što ja govorim, pa nisam ja budala da glasim protiv ovog predloga. U interesu studenata i ja ću da glasam za ovaj predlog. Mislim da treba podržati ono što je najbolje za studente, a to je najbolje, ukinimo tu obavezu, dve godine, godina, tri, pet, pa neka studiraju dokle mogu, dokle imaju snage.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -