LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 11. septembra 1950 godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je postdiplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar“ u Beogradu, u Grockoj.

Radio je u pomorskoj agenciji “Jugoagent“.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment, u aprilu 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Mendžment usluga. U novembru 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za mendžment.

U kratkom periodu od februara do juna 2005. godine obavljao je funkciju predsednika opštine Zvezdara ispred Srpske radikalne stranke, u kojoj je ostao do osnivanja Srpske napredne stranke (SNS).

Član predsedništva je predsedništva SNS-a.

Nakon parlamentarnih 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a natoj poziciji ostao je i posle 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i otac četvoro dece.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 11.09.1950.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Poštovane koleginice i kolege, uvek treba imati na umu činjenicu da je Srbija zemlja čestitih, hrabrih, pametnih i poštenih ljudi i da nikom ništa ne duguje. I ne moramo da gledamo na druge, nego da gledamo sebe i da sredimo unutar svog dvorišta stanje. Sve što ima Srbija stvorili su naši preci u svom znoju i krvi i ostavili ovom naraštaju da prosledi budućim naraštajima i da čuva tu zemlju Srbiju.

Da bi je očuvali moramo voditi, slažem se sa mnogim kolegama koje su to rekle, moramo prvenstveno voditi računa o obrazovanju, ali i o zdravstvu, kulturi i o zaštiti ljudske sredine, jer sve ovo sada bojim se da smo nasledili od nekih prethodnih naraštaja i da se i mi ne trudimo da u dovoljnoj meri to sačuvamo.

Ja sam bio voljan danas konkretno da govorim samo o ovom zakonu vezano za nastavnike koji završavaju radni vek, pa im se produžava dve godine, ali obzirom da vidim da su kolege govorile o svemu, ja ću pokušati i taj deo koji mi je bio onako interesantan, da kažem nešto o njemu. Na kraju ću reći o ovom drugom delu.

Potpuno se slažem, kao što se i svi slažu da je borba protiv korupcije veoma važna i ovo što se sada u ovom trenutku radi, vezano za tu ekipu koja je pohapšena je za svaku pohvalu. Tu nema priče.

Ima tu nešto, recimo što nije baš onako kako bi trebalo da bude. Kažu mi Ritopek je jedno mesto, da ne kažem selo, bilo je selo, sada je već mesto na putu prema Smederevu u Gročanskoj opštini, nalazi se i na obali Dunava, pitomo, lepo, ljudi su simpatični. Veoma često sam boravio u Ritopeku. Sada ovih dana kada se desilo sve to što se desilo i što se dešava u Ritopeku, oni mi kažu – profesore nemoj da ostanemo zapamćeni po ovoj nevolji nego daj vidi poguraj tamo da se sredi nešto da dobijemo vodu.

Ritopek četrdeset i više godina nema vodu. Ja se potpuno slažem sa njima da ne treba ostaviti na tome da ih pamte kao nekoga ko je imao tu nesreću ili desilo mu se da taj čovek i da ta ekipa tamo kupi neku vikendicu, zemljište, ne znam šta, i da tamo radi nešto što nije dopustivo. Zato mislim da ne smemo da ostavimo da se Ritopek pamti samo po Velji nevolji i njegovoj ekipi, nego da im se izađe u susret i da im se pomogne, kao što i drugima treba pomoći, da ne bude samo za Ritopek. Obećali smo i Borči kanalizaciju. I tu treba da vodimo računa.

Zašto to sada govorim, u sklopu ovoga što je vezano sa korupcijom? Ako smanjimo korupciju ostaće nam više sredstava da možemo da izgradimo i kanalizaciju u Borči i vodovod u Ritopeku, spalionicu smeća u Vinči koja je počela, nije počela itd. Šta hoću da kažem. Da li smo mi dorasli vremenu i izazovima koji su pred nama? Ili smo se nekako sakrili, pa neka bude kako bude, šta me briga, neću ja da se mešam, neću ja ništa da kažem. Ne. Mi moramo da se borimo svim snagama, ali da se borimo snagom silom argumenata, a ne argumentima sile. Ne smemo sebi da dozvolimo te večite svađe među nama, jer to je ono što uništava i nas, što uništava i Srbiju, uništava budućnost.

Evo, slušamo sam kolegu Martinovića koji je univerzitetski profesor, pravnik itd. Ja sa pravom nemam nikakve veze i nikada se nisam nešto petljao, ne volim da govorim o stvarima koje ne znam. Šta me je sada malo zbunilo u njegovoj diskusiji? Kako sam ja njega razumeo, članovi saveta fakulteta su ljudi koji su birani na dva načina. Na jedan način Vlad imenuje polovinu, čini mi se, a drugi deo bira kolektiv javnim izjašnjavanjem. Da li sada postoji razlika između onih koje je imenovala Vlada, kako sam ja razumeo oni su kao funkcioneri i ovih koje bira kolektiv? Po meni ne sme pravo, ne sme zakon da pravi razliku među ljudima.

Imamo jedan primer koji mi je baš onako bio teško pao. Nedavno je izrečena presuda jednom visokom vojnom funkcioneru, najvišem u to vreme, koja je glasila – tri godine kućnog pritvora ili tako nešto. Pazite za izdaju, za špijunažu. Sećam se kao mali pevali smo onu bivšu himnu gde kaže – proklet bio izdajica svoje domovine. Pa da li je moguće da neko za neku provalnu krađu ili tako neku glupost može da dobije veću kaznu nego za izdaju? To su stvari koje moramo da dovedemo u red.

Da bi to doveli u red mora pravni sistem da nam bude na nivou. Ne može taj sudija da pita Martinovića, nije važno ime, da ne pita predsednika Administrativnog odbora, da li kolega Rističević ima imunitet, itd. Ako gospodine sudija ne znaš koga štiti imunitet i ako ne znaš, ne poznaješ Ustav, pa vrati tu tvoju diplomu, nemoj da se brukaš i nemoj da radiš ono za šta nisi sposoban i što nije posao.

Mi uvek volimo da to podelimo, da kažemo, može i ovako, može i onako. E, sada vi gospodo pravnici kojih ima svugde. Vi ste se lepo udenuli. Nema oblasti našeg života gde nisu pravnici. Tako i treba da bude jer oni trebaju da pomažu da se donose zakoni, trebaju da tumače te zakone, da ih primenjuju, ali postoji Justicija, vaša boginja pravde koja ima onu vagu, terazije. Lepo, pošto imate kantar, stavite na jednu i drugu stranu tas i ne sme da bude razlike. Morate da budete potpuno isti, pravedni i prema jednima i prema drugima. Zašto to kažem. To ću reći na kraju kada budem govorio o tumačenju Zakona o obrazovanju. To mi je bilo veoma bitno.

Znači, morate biti spremni da sudite, kako kaže ona narodna – ni po babu, ni po stričevima. Da bi to mogli da uradite kako treba morate da budete spremni da sudite samom sebi, a najteže je suditi samom sebi. Zato moramo da budemo veoma obazrivi kada donosimo neke odluke, ali moramo i da ih primenjujemo i da se trudimo da do kraj sve bude – ni po babu, ni po stričevima.

Sada, da ne bi ja oduzimao mnogo vremena, ima još prijavljenih, da kažem vezano za ovaj zakon, odnosno tumačenje ove odredbe - nastavak rada profesora posle 65 do, ne znam, dve godine, pa još dve godine. Kažete vi u toj vašoj odluci da takav profesor ne može da konkuriše za direktora, dekana itd. Recimo, ja se tu ne slažem, odnosno ne da se ja ne slažem, vas, mene je demantovala činjenica da je pre kratkog vremena izabran na mesto direktora radio televizije čovek koji je napunio 65 godina, otišao je u penziju, on nije u stalnom radnom odnosu.

Da li sada isti zakon važi za prosvetu, za kulturu, za televiziju? Po meni mora da bude isto merilo. Nisam neko ko pretenduje da bude dekan, ni direktor nekih visokih škola, mimo toga sam, ali zašto bi bio direktor televizije važniji od dekana fakulteta?

(Marko Atlagić: Nije isti zakon.)

Nije isti zakon, ali je isti slučaj. Biramo nekog ko je otišao u penziju za direktora još pet godina, a ovamo kažemo da profesor koji je otišao u penziju produženo mu je, a ovome nije čak ni produžen radni staž.

Tu moramo da budemo jasni i konkretni – ni po babu, ni po stričevima. Moramo da budemo spremni, i kada nismo u pravu da se izvinimo, i kada nam neko ukaže na nešto se zahvalimo, kažemo – hvala ti, izvini, pogrešio sam itd.

Od mene ovoliko, izvinite ako sam bio dosadan i hvala vam što ste me slušali.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Hvala druže predsedniče.

Krenuo bih prvo sa ovim amandmanom. Sasvim je normalno da imamo različita mišljenja i sasvim je normalno da neko ko nije zadovoljan sa uređivačkom politikom i uopšte politikom Javnog servisa da izrazi svoje nezadovoljstvo na način da se ne slaže sa povećanjem pretplate koja brojčano kada se pogleda i nije nešto velika.

Dati je predlog da ta pretplata bude jedan dinar je, da ne upotrebim neku mnogo grubu reč, ponižavajuća, ali to je pravo onoga ko predlaže amandman.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Hvala druže predsedniče.

Veoma interesantan amandman. Zašto? Zato što je na neki način ukazao menadžmentu RTS na velike propuste koje su napravili u prethodnom periodu. Da se smanji pretplata na jedan dinar, verovatno neće, premda je malo nezgodno i u ovom trenutno kada se nalazimo u jednoj izuzetnoj teškoj krizi. Po meni trebalo bi što manje novih nameta građanima jer ne znam ni kako će građani, a kako će i privreda da izdrži ovaj period koji je pred nama.

Zašto kažem da je ovo jedna pouka, da ne kažem nešto drugo, za menadžment? Sada je RT u periodu kada se priprema za izbor novog menadžmenta, odnosno novog generalnog direktora. Mislim da bi upravni odbor trebalo dobro da razmisli koga će da stavi načelo RTS i onaj ko bude bio na tom mestu da napravi jedan dobar, kvalitetan, realan plan i na osnovu tog plana da ispuni one ciljeve koji su zacrtani u politici i strategiji RTS. Da li je to teško? Nije teško samo ako hoće neko da radi i ako je stručan za taj posao.

Ako želite da vidite kako funkcioniše dobar menadžment u jednoj dobroj firmi moja vam je preporuka da odete u Dom zdravlja Zvezdara. Tamo je sve, što se kaže školski. Zadovoljni su pacijenti, odnosno kupci, zadovoljni su zaposleni, zadovoljno je i društvo, stanovništvo i mislim da to nije teško da tako funkcionišu i rade sve naše firme i sva naša preduzeća. Ali, ima tu i nečeg drugog. Nekako smo jako brzo odlučili da sve ono što je državno da ne valja, nego da valja samo ono što je privatno, pa smo tako upropastili mnogo dobrih i jakih firmi.

Pre neki dan sam gledao i slušao na televiziji u Leskovcu se zatvara poslednja državna apoteka. Da li je moguće da u današnje vreme kada je stanovništvo izloženo i ovoj pandemiji i drugim bolestima i gde smo mi nacija koja ima veoma velike potrebe za zdravstvom, da li je moguće da ne može da funkcioniše državna apotekarska ustanova? Ja znam ranije dok sam bio student i dok sam se bavio kasnije u svojoj praksi tim projektima, Beogradska apotekarska ustanova je bila jedna od izuzetno dobrih i kvalitetnih institucija. Danas vidimo da sve to propada. Moramo da se potrudimo i da pomognemo.

Mogu da pohvalim ministra Sinišu Malog iz dva razloga. Jedan razlog je kako vodi finansije u ovim teškim vremenima, a drugi razlog je, to je čovek koji jedino dolazi ovde kod nas u Skupštinu. Da li on ima neka antitela pa se ne plaši da se zarazi od nas za razliku od njegovih kolega? Ja nisam malopre bio, Ružić, i žao mi je što je otišao, hteo sam da mu postavim neko pitanje, ali ove druge ministre ne viđam. Ministri dođite slobodno nismo zaraženi. Bili su ovde doktori i proveravali su, testirali su nas. Uglavnom 90% nas nemamo koronu.

Nadam se da ćemo se potruditi da u narednom periodu što više pomognemo kako Vladi, kako zdravstvu, tako i svima nama da preguramo ovu tešku situaciju, pa se nadam da će doći neko vreme gde ta taksa za televiziju se neće ni plaćati, nego će tada, iako je državna televizija da krene u neku utakmicu sa svojom konkurencijom i da ostvaruje svoje prihode. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 23.05.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 78000.00 RSD 01.03.2017 -