LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11. septembra 1950. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je poslediplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja na pomenutom fakultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar” u Beogradu, Grocka.
Radio u pomorskoj agenciji “Jugoagent”.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment aprila 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Menadžment usluga. Novembra 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za menadžment.

Član Predsedništva SNS-a. Predsednik Zvezdare bio je od februara do kraja juna 2005. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na toj poziciji ostao je i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 11.09.1950.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Poštovane koleginice i kolege, dođu tako u životu neka vremena gde moramo da donosimo veoma teške i sudbonosne odluke i normalno da to nije lako. Da je lako ne bi zadesilo nas, nego bi to neki mnogo pre nas uspeli da završe i da skinu muku sa svih ovih porodica, sa Srbije i svih nas koji danas učestvujemo u rešavanju ovog problema koji postoji već nekoliko decenija.

Da li je jednostavno razrešiti ovaj problem? Normalno da nije i tu se svi slažemo. Svako od nas vidi po neku muku, tegobu ljudi koje je zadesila ova nesreća.

Kada je Bog stvarao Zemlju i kada je čoveka i ženu postavio na Zemlju, on im je istovremeno i dao jedno zaveštanje, misiju da nastave vrstu, odnosno da rađanjem stvore nove naraštaje koji će razvijati ovu našu zemlju. Tada je ženi koja rađa usadio tu ljubav prema novorođenom detetu koja traje kod žena mnogo jače i duže, nego kod nas muškaraca. Kako neko može da meri muku i patnju svih tih ljudi kojima se desilo to zlo, ne znam ni ja kako da ga nazovem, da im neko ukrade dete, da proda to dete, da im učini najveću muku od koje ne znam da li postoji veća muka?

Malopre reče kolega Arsić da bi voleo da mu neko kaže kako se osećaju ta deca kad posle 10, 20 ili nije važno koliko godina nađu svoje prave biološke roditelje.

Ja imam jednu koleginicu koja je profesor univerziteta, vrhunski intelektualac, koja ima ovakvu muku. Njoj je sestra bliznakinja ukradena, hajde žena je, da ne pričamo o njenim godinama, ali posle nekoliko desetina godina ona je uspela da pronađe tu sestru. Pred njom je velika dilema. Kako saopštiti toj ženi da nije ono što jeste? Tridesetak godina je živela u jednoj porodici, imala srećan život, uspešnu karijeru i sada odjednom, ako joj to saopšti sve joj ruši.

Šta je tu, po meni, najveća muka? Sudbina ili Bog su odredili da čovek umire jedanput, a kakav je slučaj sa roditeljima, sa ovom decom, sa tetkama, ujacima, strinama i svima onima koji su vezani za te slučajeve? Koliko puta oni umiru?

Prvo, odmah po rođenju umiru, jer ih je neko sahranio, ukrao im je identitet i poslao ih na drugu stranu, kod drugih ljudi da im budu roditelji. Zatim, oni imaju život koji može biti manje ili više uspešan, imaju neku svoju prošlost i onda se desi jednog dana da im neko otkrije da oni nisu ono što jesu i tada umiru. Nije to tako lako 10, 20 ili 30 godina jednostavno izbrisati. Na kraju krajeva, umreće još jedanput kada se završava njihov biološki život ovde na Zemlji.

Šta sad mi možemo da uradimo? Mislim da bi bilo dobro slediti vladiku Nikolaja Velimirovića koji kaže – nema ljudi koji ne znaju mnogo, niti onih koji znaju dosta, odnosno dovoljno. Budimo pametni i pratimo ovu njegovu mudrost i kažimo sebi – niste najpametniji, ne znate sve najbolje na svetu, niste ni oni pojedinci koji mogu za sebe da kažu da znaju dovoljno.

Dajte da uključimo razum, da budemo smireni i da pokušamo na jedan civilizovan, dostojanstven način da rešimo probleme koji su zbilja izuzetno teški. Nikome neće da vredi, ni tim roditeljima, ni toj deci, ni jednoj strani, ni drugoj strani ako se mi budemo ovde svađali i raspravljali jedni drugima, nabacivali da je neko rekao ovo ili ono. Nama treba ovde da budemo pametni i mudri.

Poručujem i tim roditeljima da moraju da budu jedinstveni. Šta to znači kod Srba 10 udruženja, pa jedni druge napadaju, pa jedni protiv drugih govore. To je ljudi problem koji nije srpski, kako reče kolega Đokić, to je internacionalni problem, ali ne dozvolimo da i mi budemo uvučeni u to. Ono što je do sada bilo ne možemo da promenimo, ali za ubuduće ne dozvolimo da se više nikada u Srbiji ne desi da bilo ko ukrade neko dete. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 21.02.2020.

Poštovane koleginice i kolege, dobra je stvar da smo došli u situaciju da napravimo ovaj memorijalni centar. Normalno, treba povesti računa i da ime, odnosno naziv memorijalnog centra odgovara zbilji, odnosno da odgovara istorijskom trenutku kakav je bio u vreme kada je on nastao.

Ja verujem da ćemo imati snage da se dogovorimo i sa našim prijateljima Jevrejima koji su u tom logoru najviše stradali i u budućnosti će se naći jedno rešenje koje će da bude prihvatljivo za sve, tako da nema potrebe da se oko toga raspravljamo.

Gospodin ministar, koji je nadležan za to, učiniće sve napore, verujem, da se to pitanje reši na zadovoljavajući način. Ali, mi Srbi imamo jednu manu, da lako zaboravljamo sve ono što su nama i na našoj teritoriji učinili neki drugi i volimo da prihvatimo na sebe krivicu i za ono gde uopšte nema naše krivice.

Zato apelujem da stvorimo u budućnosti takvu sliku, odnosno takav ambijent gde ćemo voditi računa o svemu što je bitno i važno za Srbiju.

Ja sam imao juče posetu žena iz Organizacije „Kolo srpskih sestara“ koje, gospodine ministre, danas imaju jedan veliki problem i kažu da se plaše da će doći u situaciju da ta organizacija, koja je stvorena 1903. godine i u kojoj su bile veoma značajne žene, recimo slikar Nadežda Petrović, nestane. Zato vas u njihovo ime molim, oni će vam se obratiti da ih primite i da vidite koliko i kako može da im se pomogne.

Hvala lepo.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 21.02.2020.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću da iskoristim priliku da odgovorim koleginici Radeti.

Ja sam veoma često boravio u Sokocu, 90-tih godina, bio sam i pre par godina i video sam to o čemu ste vi govorili. To je zbilja nešto što evo i sada se naježim kada se setim toga. Mnogo jedinaca je tamo sahranjeno koji su poginuli u borbi za očuvanje Republike Srpske i u borbi za srpski narod, ali je bilo tu i po tri, četiri muška člana porodice koji su izginuli. Ljudi, to je nešto što je nečuveno. To čovek kada vidi tek može da shvati.

Ja podržavam mnogo toga što je rekla koleginica Radeta i posebno, a i uvek sam se borio za to da se dovede u red izdavaštvo vezano za udžbenike u našim školama. Nije to samo posao Ministarstva prosvete, tu treba da se zauzme i Ministarstvo kulture, jer kultura je ogledalo jedne zemlje. I, ne smemo da dozvolimo da nam u ogledalu neko iskrivljuje lik i da nam daju neke podatke koji nemaju veze sa mozgom, ni sa istinom.

Mi nekako, i malopre sam to rekao, nekako lagano, ne vodimo računa, sve propuštamo, nije važno, neka, hajde pusti. Nije normalno da u Srbiji 80 miliona evra godišnje na udžbenicima zarađuju neke firme koje su iz Hrvatske ili ne znam odakle. Tu moramo da budemo jedinstveni i da se izborimo protiv toga.

Sad, ja nikad nisam sumnjao u patriotizam koleginice Radete i SRS. Dokazani ste patrioti, stranka je na patriotskoj liniji od uvek bila. Ali, ima ništo što morate da menjate i vi, da menjamo i mi, ne napadati ličnost, nego napadati stavove. Nije, ja znam da je sad već u toku kampanja iako nisu raspisani izbori, sad, radi što boljeg plasmana na tim izborima, jedni ćemo drugima reći mnogo toga i što nije istina i što ne bi trebali da kažemo. Ja sam protiv toga. Dajte da napadamo nečije stavove, šta je urađeno, kako je urađeno, a ne da napadamo ličnosti.

Ovde u ovoj našoj Skupštini, koju ne znam zašto mnogi nazivaju parlament, veoma često se vidi da i jedna i druga strana napada ličnost i da mnogo toga ružnog se govori.

Pokušajmo da na tim važnim ciljevima, koji su važni za srpstvo, budemo koliko toliko jedinstveni i da ne dozvolimo da nam ti sa strane koji pokušavaju da unište i srpstvo i srpski narod, a to svi vidimo, svi vidimo šta se dešava u Republici Srpskoj, šta se dešava u Crnoj Gori, šta se dešavalo dole i u Makedoniji, na Kosovu, pa dajte da budemo jednom mudri i pametni, da se odupremo onima koji nam žele zlo, a ne da među nama bude pripadnika srpskog naroda i Srba koji će da se bore protiv svog naroda.

Mislim da ćemo biti dovoljno mudri da to shvatimo i da u budućnost krenemo mudrošću i pameću u interesu Srba i sprskog naroda. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -